Студент

OTVORENO PISMO SA VPŠ

PISMO LJUDIMA S OLIMPA

Pro et kontra mode r nizm»? Ne, nlje stvar drugovi u tomelomiti stara shvaUnja, unositi novo! Pa da. svl se slažemo u tome. Ali, dozvollte, drugovl, ovđe je neSto drugo. Po M Mirkovlću na VPS »tu turgenjevskl skrojenu tišinu za tihu književnoet prošlostl, razblll su ured nici »Mlade kultu r e«. Hvala mu za ova otkrića, zahvalni su mu svl onl što behu »nagnuti nad po kojom pesmom Ш pesmioom iz svojlh skamlja« 1 ito su »zastall kadgođ pred knjižarskim Itlozlma« Jer saznadoše da na VlšoJ i>edagoškoJ Ikoll »st u pill su u razgovore o knjlževnom tedaju«. A studenti, (ako po njemu na taj naziv imaju pravo) do sada verovaie da stuđlraju Cak 1 knjlževnostl Zeljni smo diskualje. O mnogo čemu ne znamo, ali dozvoUte, druže Mlrkovlću, da se 1 ovđe nešto studira iz knjlževnosti, a ne samo na Pliozofskom fak u ltetu. Reč Je o drugaj-stvu Dođlte nam kao drugovi! VI ste nara dobro došU. Ali ne razgovarajte sa nama kao da ste na Olimpu! To je ono na Cemu zameramo i urednicima »Mlade kuiture«! Kad izlazite na govornicu, druže Palavestra, mogll biste da ugasite cigaretu, a ako se neko ne slaže sa Vašim mlšljenjem e književnosti, najmanje je up u tno da Vaša drugar ica skaCe i IzjavlJuje da nlko ne zna šta je književnost 1 da sa profesorske visine upuCuje pltanje pretsedavajuCem: De, reclte, VI druže, šta Je modernizam? Druže Oljača, rekoste da kod nas ima mnogo pametnih Ijudl, Jer mnogi su ćutall. Pa Sto im se ne prldružlte 1 VI? Hvala drug u Lazl Laziću Odr Žao Je sa nama d r ugarskl kontakt, razumell smo se. Druže Vukoeavljeviću, za proCitanu pesmu hvala. Za Vaše »Slovo pouCiteljno đadćlma« ne! Zaboravlll ste da su Ijudl željni znanja hteli da diskutuj u sa Vama. Zar Je tako teško razgovarati sa Ijuđlma? Cemu Ijutnja? Dođite, ovlm zovemo sve i vas, dođlte Još Jednom. Da nastavi- i

mo dlskusiju. Verujemo, kortstićemo se od toga i mi i vl. Druže Grbiću, momenat! Ne shvatismo Vaše »Ruke«. Rekoste nam da pesmu nlate napisali za čobane. Hvala. No, samo jedno objašnjenje. Zaito nas Vaše »Ruke« potsećaj u toliko na »Prepreke« Vaska Pope? (Ш nam se samo to člnl?). All, pročltajmo. (»Ruke« D. G r blć, »M. kultuга« br, 1«, 53 str. 2. Prepreke V. Popa Književnost 7—B/52 str. 33). GRBIC: »Ruke sn se oslobođile tela I zaplovtle ko da su dva čuna ~. I VASKO POPAt Sta da radlm sa svojlm rukama? Zanese 11 ih neka stvar ISčupaJa ml se 1ж гашепа i pohrle za njom ~ * (Neukroćene ruke st r . 33) -■ ■" >

GRBIC: Do noćl rođl Jata zlatnih Гцка Koje mu je ona nosila u snove. POPA: I neću đa se hranlm samo srebrnim rlbama koje ulovlm u svojim venama. (Tgra nelzvesnoetl atr. 34) GRBIC: Oni su očlma provldnlm ko đan Gledall bujanje iza zida noćl. POPA: Pobratlmill smo napore 1 cllj Je p r estao da nam se hrije za vidikom GRBIC: Ako im Je bol prošao kroz očl 1 udario n temene kostl. popa: Kuća mi potone п zenlee 1 izroni za i , potiljkom. (Uramljena praznina str. 33) Zar Vam se ne činl, đruže Grblću, da ste mislima, rečnikom I izrazima u Vafthn »Rukama« malo suvlSe V. Popa. (Ne znam samo od kuda nam to pade na pamet). Razuverlte nas da nlje tako. Zbog toga Vas 1 ne shvatlSe IJudl, a ne zbog Vašeg »mode r nlzma«. Mođernizam. Davlćo Je vellkl. All oprostlte, Davlčo nlje sva knjlževnost! Za »Pesmu« Davlća? Dai Za mođernizam u književnostl? Da! Za Davića kao književnika? Dal Ali ne 1 za svaki Davičov (da se izratlm davlćovski) »prdež srca«, a JoS odlućnije ne za epigone kojl pružlše samo to! Joft Jednom: za modernu književnost? Pro! Za epigonstvo mođernlzma? Kontra! (Oprostite §to smo upotrebili Vaš j-ečnik.) Jedan od čobana sa književnog tečaja VPS. * Smatramo da bi bilo bolje da Je ovo pismo objavila »Mlađa kultura« Redakclja. ОПЕТ HA ПОЧЕТКУ Друштв&ни клуб ТВШ псмсренуо је акцију да се на Техничкој велнкој школи поново оснује културно уметничко друштво. Засаг да постој‘и фолклорна група која је већ одржала прву пробу.

Песма човека без руку

Корачал без pyt су... И срећан u задовољан. Ја немам руку Где су лоје руке? Ја не знам. где су нестале моје руке: да лн у рату. vjiu у коси деаојке драге.

Тоде ЧОЈIАК

СА ИЗЛОЖБЕ ГРЧКИХ УМЕТНИКА

СПИРОПУЛОС; Портре

КОНКУРСИ

Сазнаје се ,из Одбора који припрсма фестивал студената Београдског универзитета да ће уско ро бити расписани конкурси за ли терарне, музичке, ликовне радове. Посебно ће бити расписан конкурс за најбољи стручни рад. Детаљне услове конкурса објавићемо у броју од 17 фебруара.

PRO et CONTRA

Златни рез ИЗЛОЖБА ГРЧКИХ УМЕТНИКА НЕДВОСМИСЛЕНА И ЈАСНА

Дозна Јемо мз хаталога (коЈи кошта 100 дин. н шганпан ]е у Атини на француском језику); да Је већжм излагача рођена у последњим деценијама прошлог н првој деценији нашега века; тачве адресе евих излагача и основне историске податке о развоју грчкога сликарства, нарочито од „револуциЈе 1821” до наших дана. Не можемо да дамо скоро ниЈедну ошиту карактеристику осморице сликара коЈи излазе у Павил>«жу ва Iđeлом Калемегдану. Можда зато што Је то наш први сусрет са сликарством Једне земл>е чије Је небо другоЈачије од нашег, заслепљуЈуће еветло, са много мора и сунца. И зато што Је сваки излагач дубоко индивидуалан што не значи и оригиналан. Ипак, реалистичност и Јасност излагача, чистота Tj>eтирања материЈе, даЈу бар веку основну карактеристику. Можемо жалити што нису излагали и млађи сликари коЈи би нам можда рекли још нешто о савременом грчком сликарству. Астериадес, члан групе Статми, свесно је примитиван, са више полихрониЈе него колорита, необичан, али све то понекад потсећа на »pelnture du đlmanche« Папалукас, на веома различите начине третира Једну исту ствар. Предео, гледан из птичје или жабљ« перспективе, са мало неба и много кровова. Наглим променама угловз, великим осећањем за детање, он у пределима често постиже необичну драматику („Спаљево село”). Васи л и у, Је помало надреалиста („Мртва прирс* да”), помало вешт кописта старих мајстора („Хидра”). Г и к а, велики мајстор декоративног сликарства, показује да се и после Матиса може смело располагати

широким површинама. „Геренијум*’ би оЈаЈан витраж, више савремен него помодан. Мора л и с, најмлађи излагач, професор АкадемиЈв ликовних уметности у Атини, збуњује нас својим реализмом, савршеним цртежом и црно белом техником фотографије. Николоу Је сликар чврсте концепциЈе. Код њега боЈе се не мешају. Чисте, ЈеднобоЈне површине, делуЈу декоративно и примамљиво. Фигуру третира помало гогенопски, са крупним очима фаЈумских портрета. ГеоргиЈадес Крићанин, налази се негде између романтизма и академског реализма. Веома хуман однос према портрвту, даЈе необичну племениту ноту његовом сликарству иако Је то све страшно застарело. Спиропулос одаје утисак најсавремениЈег сликара ибко Је и он, као и остали, сасвим реалистичан и недвосмислен. „ПеЈзаж” 1952 може се уврстити међу најбоље изложене радове. Грчка графика такође -показуЈе различита стремљења и достигнућа. Велики и познати Галенис изгледа Да ниЈе репрезентован баш са најбољим радовима. Ј ануакакис показао се као добар и допадљив илустратор, лаке руке и осећања за облик. Пап ад им итР У с (излагач међународних размера) недвосмислено Је кубиста са осећањем за дрво на коме ради. Те одо ропу л о с, гравер старинских концепциЈа потсећа понекад чак и на Короа. Грчко вајарство (које видимо) задржало Је класичну мирноћу оплемењене статике. Сахос у дрвету само назначава егзотичне богове старога света, упечатљиво и импресивно. Томброс Је облике затворио у допадљиве стилизоване линије пуне савршене мирноће. Папосово и Зоголопулосово вајарство реалистично Је и племенито. Све у свему, наш први сусрет са грчком уметношћу оставио Је пријатан утисак. Штавише, уверени смо да he широку публику одушевити ово приЈатно и јасно сликарство, живих боја и лепих линија.

Влада ФИЛИПОВИЋ

ГАЛЕНИС; Едип и Сфинга

siudeikt