Студент

PRO et CONTRA

„ИТАЛИЈА 1952“ Љубљански студент - аутор најбољег аматерског филма

Када је дотиао на пријемни испит, Боштјан Хладник студент Академиђе за позоришну уметност у Љубљани, приказао је комисији свој Bмм филм „Девојке у горама“ u бмо је примљен. Школовање на Академији пије ометало скромног буцмастог младића у његовом путу ка знањима потребним будућем филмском радиику која се стичу једино уз маказе и ацетон, наравно поред Пудовкина и Ајзенштајна. Путовање на фестивал аматерског филма у Салерно са својим филмом „Девојке у горама “ користио је da визуелно региструје својом „осмицом“ савремену Италију. Но, снимљени филм није би осамо резултат снимања, као што је то код многих алатера који се задовоље са nap убанених наслова: „Онда смо наставили путовање за...“ и текстом „крај“, и то своје дело слаг трају филмом. Маказе и ацетон. И фчлм „Италија 1952“ није имао конкуренције на фестивалу Југословенског аматерског филма почетком овог месеца у Љубљани. Слике прати текст са магнетофонске траке који рецитује аутор. Филм почиње панорамом ватиканских вртова. Дивни водоскоци прскају млазеве и човеку се чини да ће бити учесник лепе бедекерске шетње no Италији, да текст не наговештава истину која се јоги скрива под зеленилом шимшира и иза обесних водоскока: „Дођите у Италију, у тај рај на земљи, криче туриристичке плакате!“ Затим: Италија која суши веш преко улица, Италија која се игра на рушевинама и no тротоару, Италија која нуди бокове богатом странцу не из аваптуре већ због глади, глас аутора нас без потребе потсећа: сећате ли се филма „Шуша“? док нас камера noновб враћа чаробним вртовима Ватикана, храмовима хришћанским и nanu Пачелију.Оригиналне снимке Боштјан је допунио фотографијама којима је кретање к амере дало динамику. Слободним стваралачким поступком, иницијативни редитељ cee слободније и погтскије води гледаоце. Ćauкама беде, ватиканским парковима, порнографским сликама у крупнол плану, кипом Слободе, Хладник гради драстичку филмску метафору то је ваша слобода! Онда cee почиње да се љуља с лева на десно, играчица на омоту журнала, кип Слободе u порнографскв слике и коначно nana, ритмично кретање чистим i фплмским језиком ствара утисак: nana cee оно аминује, он кади... • Видели смо неореалистичку Италију. Не ону о којој криче туристичке плакате. Затамњење. Из мрака диже се крик: Помоћ!.„ Помоћ!~, " Мак

„Морава ” филм приказује ПРЕКРЕТНИЦА

Овај филм Виљема Дитерлеа cnada у оне ретке америчке криминалне филмове који могу da стану noped „Џунгле на асфалту” по томе што су не само филм на криминалну тему, већ и филм који осветљава odpeђене социјалне односе. У градић, у коме влада страх од свемоћне гангстерске групе к оја је у рукама кру т пнога капитала, долази државна комисија да испита стање. Редитељ (филма а и пријатељ наивног шефа те кожисије, новинар Мекибен (Виљем Холден) помажу нам да впдимо више од онога mro може да види обична сенатска комисија- Изванре&по раширени пипци оргакизовапог гангстеризма, нуacrot eg пратилац, односно,

саставни су део демократиЈе САД, али је врло редак филм који то јасно и недвосмислено каже као што је са овим случај. Иако можда н uje фер критиковати некога на осноey онога што он сам каже о себи, ми то ипак чинимо, јер он ни овога пута није ишао сасвим до краја. Јер, нисмо уверени да је jeepej ски повијен нос бездушног лихвара, финансијера тајних коцкарница и шефа гангстерске банде, случајан, и да не значи вентил и кажипрст: међу часним пословним људима овакви су изузетак. Филм је до краја узбудљив и напет иако већ испочетка знамо ко је ко (алине знамо ко ће кога!). Д. М.

УОЧИ БАЛКАНСКОГ ФЕСТИВАЛА

»ВЕЗ И ПОКРЕТ«

Данас креће за Анкару фолклор Југославије КУД „Бранко Крсманонић*. Двадесет ч и четирн дево>ке и младића и Даница Обреиић к, r. Предухитрили смо полазак и пошли до просторија да сззнамо нешто о онкма који ће тамо значити Југославију, тридесет минута у фестивалском програму. Велшса је радост била у- „Крсма»овићу в после победе на изборном такмичењу студената Љубљане, Загреба и Београда. Они ће исплести везове на далеким даскама. Припреме су сазреле и резултати су једри: Видеће Аикара блиске ствари: носталгичне кретње, аггавистички старе, стишаки амалгам вечите опрезе и радости живота Комитско, Врањанско оро, Галичко тешкото које има нечег од „Карагоса* игара силуета наших пријатеља преасо Босфора. И то ће жжезивање нзродне музике са поетским претставама утонулим у покрет, са хармоииским средствима боја на појасу и јелеку бити близак језик пријатељсгва две младе нације. Сем ових игара, носе нм и још циклусе Шумадинки. Упознавање не значи само брвно преко заједНlгчких етно-додира, него и забаву непознатог а то је за Турке и Грке сплет Буњевки.

У успесима „Браика Крсмановића“ врло се добро изгледа спојио декоративни и каткада гротескни наш мелос са симболистичким, суптилним схватањима покрета класичног балета. Тај фолклор је ритмички оплемењен. Не само фестивал Програм трупе испуњавају; четирн концерта у Цариграду и три

у Солуну. Машстралам Марица Вардар долазе у Сксшље и ту дају концерт. Значи, намера да врше некодикс мисија у исти мах. И пошто смо избором и досадашљим успескма оживели уверен>е да Смо послали заиста најбоље. остаје нам да вм пожелимо; срећно! i l _ . .. _ Ls.

Д. Ђ. КАВРАН

„Комитско" у извођењу „Бранка Крсмановића* ! iW

ПЕТАР ГАРИН: МАЛО ПАРОДИЈЕ

О самовању неутeшном и бледом

Она је отишла. Низ моје лице иде суза. Ја знам и видим. То је суза. Али она је нешто рекла, Не. Суза је нешто рекла. Ииак то нешто рекао сам ја. Улазим тамо. Чека ме лубеница. Не. То је моја глава. То није лубеница већ глав ( а. Ја мислим моја глава. Некад лубеница није била глава, Сада лубеница је глава. Глава увек хоће да је лубеница Не. Лубеница је жељна да буде глава. Лубеница је у лавабоу. Не, Тамо је моја глава. Да ли је то истина. Глава се отима лавабоу. Лубеница клизи низ лавабо. Ох, моја глава се оклизнула. Можда је престала да буде лубенвда, Можда Љиљана не воли лубенице, Зашто Љиљана ке воли лубенице. У лето лубенице су лепе, Лавабоу је свеједно. Свеједно је да ли се купа глава или лубеница. Не. Лавабоу је жао нечега. Ја не знам шта то жали. Моју главу или лубеницу. Дли моја је и лубеница.

(одломак)

jecett П ред касарнала рђају кестенови. Каналом плови ловина старих новина с лишћем ц калом. Крути « глинених лнца иду регрути...

ФЕСТИВАЛ БЕОГРАДСКИХ СТУДЕНАТА Фестивал кудтурно-уметннчког рада београдсжих сгудената одржаће се од 10 аирила до 10 жаја На €som факудтетима почеде су припреме. Ових дава одржаће се и састанци на којима ће се саставити програм такмичења у оквиру појединих факухтета илн група секција.

Бора ЋОСИЋ

Дубравко ИВАНЧАВ

POEZIJA I SMRT

UZ "KRUGOVE“ BR. 12

Uz triđesetak pesama mladih hrvatskih poratnlh pesnika pripio se, u Krugovima 12, iscrpnl esej B. Pavloviča natkrllivSl Ш svojom sistematizacljom. U željl da utekne parafra ziranju pesnika o kojlma piše, B. Pavlović Je izosta vio analizu osnovnih raspoloženja u mladoj Urld. Ta su raspoloženja u mnogome puna očekivanoga аг tizma 1 zaista o njlma se i ne može govoriti bez, ma njevlše, ustaljenih prlkazlvačkih normi. Cltaocu se može đozvolltl da sa skresanom radoznalošću proprati Jaćlnu 1spoljavanja umetničke rutine pesnika 1 lepote pojedlnih stlhova. Ta Je lepota ponekad zvučna, melodlska a ponekad lepota emocija koje su najmanje tajanstvene i podložne sumnjl. All širom otvara oči čltaočeve zapev o mrtvlma 1 o smrtl, 1 odlasku u nepovrat, o Jesenl 1 slomu. Ne može se rećl da su «ve pesme u ovoj rukovetl tako melanhollčno-simboUčke prlrode, aU one ko

Je jesu, dominlraju i kače se o čitaoca. Odveć bi naivno bilo tumačenje takvih jednosmernih raspoloženja željom da se zakopa nogama što Jače i fito tvrdoglavije u naš svakodnevnl životnl pesak. To ipak ni1e želja da se duboko oseti i poživi život, iako se ne može porećl da je smrt istinski kontrast životu, njegov negatlv, te da će kontrastnlm izrazom žlvotnost poezije đobltl samo na snazl. Ako se izusti reč

■ mr t, samo kao detalj u pesmi, zbog razvezanog stiha ona će i dalje da se kreće uglavnom sama, ne zašavši baš đaleko u ваzvučje cele pesme Ш čak pesnlčkog đela plščevog. Nije samo govor o toj reM. Ponekad će detalj, stlh biti tollko impresivan sam za sebe da će iščeznuti konkatenaclja ревше: Sada nije čas đa se sahrane mrtvl... Ш I svoje sjene pronose mn njevito preko opasne crte Između života i Tsmrtl... Va ovo se postavlja pitanje da U Je to u pesnlka formaUstlCka deklarativnost, busanje u ргва. uslmanje na sebe mađioničarske maske? Da li su to IJudl kojl pevsju Jor drfe n rukama kočniee vremena l vozlla koje srlja put večnosti 1 ukočenostl? ★ To su pesme onih kojl su btii đeea n» prelomu epoћа 1 kojl su često ss nei*mernlm užlvanjem ! zadovoljstvom übijall u sebl

nametane i nametnute bn enove 1 zablude. To su IJudi kod kojih Je postojala svest o mistlčnom, bogobojažljlvom raju. Ostalo Je mesto povrh svesti, meato gde su pijavičill nakaznl snovi vremena, namolovanl roze-bojom, beloir 1 zlatnonv NJlh nema, all ataniSte njihovo lebdi, leb* di pa makar Mlo 1 penzlonlsano. Takva atruktur* pesniHa nemlnovno će doveatl do portcanja materljalnoga, doveSće do sumnje u avoju novorođenCad

4

siudeni