Студент

UTISCI SA PRAKSE U FINSKOJ

U ZEMLJI HILJADU JEZERA

Tri dana gu neprestano prtjmicale slike uokvirene ртоеогош mog kupea. Smeojivali su se raznoliki predeli Austrije, Nemačke, Danske i Svedske. Poslednju noć, od Stokholma, put se nastavlo brodcen ргеко Baltičkog mora, a u zoru se već viđela oetrva na domaku finskog kopna. Polako se dizala magla iznad vodene površine kao da će svakog momenta proključati more. Tamo gde se magla već podigla ogledala su se u vodi ostrvca sa šarenim drvenim kućicama i borovom šumom. Provukavši se između bezbroj ostrvaca, brod je najzad uplovio u pristanište grada Turku. SVETLO PONOCNOG SUNCA Iz malog zdepastog teamvaja koji me vozi ka centru grada posmatram ulice okupane ranim jutamjim suncem. Ovde se susreću XIII i XX vek. Najstariji grad Finske još nije zagušen novim koje je već počelo da prodire. Po starim drvenim kućama titra plavo svetlo varilaca sa susednog modemog brodogradilišta. Drevni visoki zvonik gleda u ogromnu reklamu trodimenzionalnog filma. Po pločama i kaldrmi trga šeta se bezbroj golubova i galebova. Oni se ne plaše, a ne diraju ih čak ni deca koja tuda prolaze. Po tramvajima i na ulici vlada tišina iako mnogo sveta žuri na posao. Sobraća'ci na raskrščima jedva usmeravaju reku bicikla i automobila. Prvi utisci su uvek nepotpuni, ali ipak đovoijni đa se uvide izvesna netačna predviđania. OJ-ekivao sam hladnije u ovoj najsevernijoj zemlji na svetu. A već prvih dana išao sam u košulji. Moji susrdi u studentskom domu objasnili su mi da je ovde leio toplije nego što mi sa juga pretpostavij?mo. Ovo ie bila prijatna činjenica premda ujeđno i Irkcfja. No uskoro je došlo do revanša kada su co'e' i da mi pričaju o snegu misleći đa je on za mene kuriozitet i da u Jugoslaviji uopšte ne pada. Ispričro sam im пеЧо o našim smetovima i košavi i na kraiu mi n : ie ostalo ništa drugo nego da na njihovo čuđen i 'e cd rt evorim da su zime na jugu često hladnije nego što oni sa severa pretpostavljaju. Prva noć je bila još jeđno iznenađenie. Znao sam o ovome iz knjiga, ali sam trenutno zaboravo dok sam uzaludno бекао da na prozore padne mračna zavesa nogi.. Zaspao sam tek po-'le ponoći sa a glŽrtfo'm .pođ- jastuknm dok je na prozoru neprestano Ч čAčalo svetlo ponoćnog sunca. 9 k JUGOSLAVIJA NA POLARNOM KRUGU Sutradan je počela moja praksa i rad u brođogradilištu. Na doku stoje veliki nbarski brodovi u fazama gradnje. Glavni inženjer mi objašnjava raspored radionica. U utrobi jednog broda cn me pretstavlja majstoru u čijoj ću grupi raditi. Ostajem sam sa radnicima. Na niihovirn licima radoznalost: hteli bi mnogo da pitaju i kažu. Moj majstor bio je nekada mornar i zna nešto englsski. On kaže Jugoslavia Tito, strong man! U kratkoj геčenici bilo je njegovo znanie o Jugoslaviji. I kasnije pri susretu sa Ijudima reč Tito ih је potsećala da o Jugoslaviji znaju dosta. Te dve reči su bile pri svakom razgovoru tesno vezane objašnjavajući i đopunjujući jeđna drugu. Finska je mnogo propatila u ratovima za svoju političku i ekonomsku nezavisnost nalazeći se uvek između imperijalistički raspoloženog Zapada i Istoka. Jedna isto tako mala zemIja na jugu koja je uspela da se izbori za svoju nezavisnost, imponuje im i zato se sa simpatijama među radnicima izgovara reČ Tito. Na metalnom limu kotla, u pauzi rada, pojavIjuje se kredom nacrtana mapa Jugoslavije. Jedan jpadnik pita gđe se nalazi Sarajevo a zatim se upinje da mi objasni kako je čitao o Prvom svetskom ratu i Principovom atentatu na Ferdinanda u Sarajevu. Razgovor se nastavljao potstrekivan izvesnim njihovim znanjem po raznim pitanjima od rezolucije 18-a i rata sa Nemcima sve do Olimpijade i futbala. Dok nas je kamion vraćao sa posla u grad, osećao sam se zbog ovako toplog prijema kao da Jugoslavija nije tako daleko. Osečao sam đa sam iz zemlje čiji Ijudi ne mogu biti usamljeni pored ovih radnika.

SVAKO 25 DETE RATNO SIROCE Radnik će vas rado pozvati u goste u kolonjji lepih drvenih kuća. Pokazaće vam prijatno uređen stan i obavezno album sa slikama. Slike su večinom iz rata i na njima puno mastilom obeleženih krstiča iznad glava poginulih. 1939 —1940 godine rat sa Rusima, 1941—1944 ponovo rat sa Rusima, a zalim sa Nemcima. Iz njih su proizašle teške posledice Svako 25 dete je ostalo siroče, svaka sedamnaesta žena udovica, svaki šesnaesti čovek trajno ncsposoban, a svaki deveti raseljen iz svoga кгаја. Radnička klasa je ponela na sebi najteži deo obnove i plačanje reparacija, Svratio sam poslom kod jednog inženjera u stan. Samnom je bio jedan radnik, moj poznanik sa posla. On se za vreme razgovora osećao nelagodno a napolju mi je priznao da mu je to prvi put da dođe u dodir sa jednim inženierom. Inženjeri se obraćaju radnicima ргеко tehničara, a radnici inženjerima vrlo retko i sa strahopoštovanjem. Prisustvovao sam jednoj konferenciji gđe se diskutovalo o smanjeniu plata radnika, nameinu'om od strane poslodavca. Straboooštovanje se ovde ni.e moglo videti u vatrenoj borbi za svoja prava gde su radnici pobedili. MENTALITET I OBIČAJI Finci su vrlo pristupačni, gostoljubivi 1 pošteni. Ako ste neku stvar zaboravili negde, budite uvereni da je niste izgubili. Ona će vas čekati na istom mestu. Naročito pađa u oči đisciplinovanost i pošto\’anje propisa. Za sve vreme boravka nlsam imao prilike da nekoj raspravi između Ijudi, bilo na ulici, tramvaju ili u kafani. Posmatrao sam veliki ređ Ijuđi pred zgradom u kpioj se prodavala alkoholna kar'a. Ako bi neko mnogo koristio kartu, činovnik bi imao prava da mu uskrati sledovanje ili

ođuzme knjižicu, pa čak i onda ako ona nije potpuno iskorišćena. Sve zavisl od činovnika 1 u takvom slučaju Ijudi se ne prepiru sa njima 1 izlaze bez pogovora. U radnji iz mnogobrojnih rafova vlre hiljade obojenih flaša alkohola 1 nemo fasclniraju ređ Ijudi koji se u tišini sa torbama približava šalteru. Ko ovde ne uspe, može đa iđe u jeđnu od nekoliko kafana u gradu koje toče plće samo, naravno, skuplje. I tamo vlada tišina. Ako glasnlje razgovarate buđite uverenl da će vas kelner učtivo opomenutl. Na veselje 1 pevanje niko 1 ne pomlšlja, jer bi to bilo nešto najčudnije što bi se ovđe moglo đogodltl, јег je takav mentslitet Ijudl. U jedrom restoranu preko leta svira vojna muzlka, a po ostalim restoranlma osim onlh gde svlraju za igru nema muzike. Pa ipak je nedeljom 1 praznlkom teško videti većl broj treznih Ijudi. Cinl mi se đa nigde nisam viđeo toliko parkova i cveća kao po ovim gradovima na severu. Gradovl zenlje koja Je osvojlla srazmerno najviše zlatnih ollmpiskih medalja, punl su raznovrsnih sportsklh igrališta, Većina građevlna Ima obeležje drveta kojlm Je Flnska vrlo bogata, Јег šume obuhvataju 70 procenata njenog kopna. Manje kuće, vagonl vozova, brodovl, pa Cak jednlm đelom 1 ollmplskl stađion, su napravljenl od drveta. Svuđa je majstorski obrađeno 1 primenjeno drvo. »SAUNA« Kad pogledate finske jezerske pejsaže viđečete obavezno na obalama male šarene drvene kućice. To su »saune«. Unutra se preko dobro zagrejanog kamenja pušta voda koja ispunjava kupatilo toplom parom. Siroke drvene stepenice dopiru do plafona gde je najtoplije gotovo neizdržljivo. Kupači nose snopove brezovih grančica kojima se šibaju po telu. Iz ove odaje se izlazi i skače u hlađnu jezersku vodu, a zimi se valja po snegu. Priznajem đa sam prvi put pobegao napolje iz »saune« јег sam mislio da će mi izgoreti pluća od usijanog vazduha. Ali kađa sam se navikao bilo mi je vrlo prijatno. Finci ne mogu bez »saune«. Za njih se kaže kada zidaju kuću đa prvo sagrade sžunu.

SUNCE SIJA ZA SVE LJUĐE РОШЕIЖАКО UTurku postoje dva Univerziteta: Finski i Svedski. Većina studenata je zaposlena preko leta, јег školovanje nije besplatno. Fakulteti su privatni. Stručna praltsa se sastoji u radu za nadnicu, več prema sposobnosti za neki od poslova. Stipendije su vrlo retke i male. Naroćito pada u oči veliki broj sala za učenje i biblioteka. Po svim fakultelima postoje biblioteke sređenih seminara, projekata i diplomskih radova prošlih generacija, koji se mogu upotrebljavati kao literatura. Na prsznik najdužeg dana u godini pozvali su, nas oko dvadeset studenata iz cele Evrope na praksi u istom gradu, da provedemo sa finskim stuđentima noć na jednom ostrvu. Jedan stari profesor otvorio je svečanost pozdr-avima i dobrim željama i prisutnirna sa rcčima da »sunce sija za sve Ijude podjeđnako«. Oko okićenog jarbola cvećem, okretalo se kolo u ovoj beloj noći na proplanku кгај jezera. Tačno u ponoć je odigrana futbalska utakmica sa stanovnicima ostrva u kojoj su gosti pobedili. Ljudi su se upoznavali, razgovarali i pevali na svim jezicima Evrope. A pred zoru koja se nije mnogo razlikovala od noći motorni čamci su ponovo zaparali lepe slike b'-'hh blaka х zelenih borova po glatkoj površini jezera. U »BELOJ PRESTONICI SEVEP.A« Krenuli smp jedne subote u Helsinki. Za putovanjč smo kbristili »auto-stop« koji se ovde široко primenjuje od strane gtudenata. Put za »belu prestonicu sevcra« je naročito interesantan. Iz automobila se vide blagi uspofti brežuljaka, jezera po šumama, udaljene kolibe, saune, stada po livadama, a onda odjednom naiđete na malo moderno naselje sa velikim izlozima radnji na drumu, kao da ste na ulici nakog velegrada. Pa onda opet utonete u divne pejsaže polja i šuma na koje će vas u mislma uvek vraćati muzika Sibelijiisa kad god je kasnije budete slušali. Helsinki je lep i mođeran evropski grad sa finskom specifičnošću. U oiimpiskom selu i oko stadiona nema više prošlogodišnje gužve ali se o olimpijadi još govori. Mnogi će vam pričati o futbalskom susretu Jugoslovena sa Mađarima i Rusima. Studenti se odmah raspoznaju po belim кабketima koje nose, a po boji postave ili po kićanki znaćete sa koga su fakulteta. To veče sam u Helsinkiju sa još jednim Jugoslovenom tražio u studentskom đomu sobu za ргеnoćište. Visoki Finac nan je objasnio da soba više nema. Izmenjali smo onih nokoliko obaveznih fraza učtivosti engleskog jezika, a onda smo pošli. Ne sećam se šta je neko od nas dvojice spomenuo na srpskom, kada smo izlazili, ali se iza nas brzo stvorio isti Finac sa uprtim prstom u nas Jugoslavija? Iznenađeni klimnuli smo glavom, a onđa nes je on još više zbunio pretstavivši nam se na srpskom jeziku sa prilično dobrim nagiaskom. Ja sam Pekka, zdravo kako ste? U Finskoj nema Jugoslnvena osim nas stučk*nata na praksi, a ovaj mladić je besumnje Finac. Nije nam dozvoHo da se duže čudimo i brzo nam je objasnio da je toga leta bio đva meseca u Splitu na praksi. Neobično je zadovoljan našom zemljom i Ijudima. Više nas nije puštao. Brzo je pronašao slobodnu sobu. Zapravo bili smo nje-govi gosti ne samo onda, već i sledećeg puta kada smo dolazili u Helsinki. ★ To su esmo jsefei ođ mnogih utisaka sa prakse zbog kojih nikada neću zaboravitl da na severu Evгоре opasana polamom kuglom leži Finska. Zemlja hiljadu jezera, zelenih šuma i velikog snega. Zemlja svetlih letnjih i rimskih noći i zimske polarne svetlostL Zemlja gde letnjem periodu ostaje samo trečina godine, ali gde sunce zaboravlja kada dođe leto. I još, zemlja prijatnih Ijudi, među kojima Jugosloveni imaju mnogo iskrenih piijatelja. A kađa budem u svojoj zemlji sreo Finca, pozdraviću ga na finskom kao starog prijatelja i činiće mi se da smo ođavno bili upoznati. Baš kao što ie to učinio i naš poznanik Finac Pekka u Helsinkiju. Branko VASILJEVTC

HELSINKI: PRISTANISTE

POLARNA NOC

U NAJSEVERNIJOJ ZEMLJI NA SVETU IMA 1000 JEZERA

6

sioclens