Студент

Анкета на Kарабурми

Mедицинари у акцији

Тог дана док сам на Карабурми бележио изјаве гостију у бележницу киша је лила као из кабла. Вода је спирала улице и кретала се ивицом коловоза доле према Дунаву који се као и увек котрљао тромо и тешко. Још док сам тражио штаб анкете у улици Симе Шолаје, густе капљице кише ношопе ветром удараде су ми у лице, а мене терале на помисао да анкета можда неће ни успети. Јер, коме се излази на овакво невреме? Алн само мало касније на уласку у прве улице Карабурме престао еам да сумљам. Карабурма Је била жива, живља него онда кад сија наЈугодниЈе пролетње суице. Студенти су се кретали у свим правцима, тачно према свом радном месту. Забуне не може бити. Припрема анкете трајала Је пуна два месеца. Зато Је организациЈа функционисала као сатни механизам. Још од раниЈе знао сам Карабурму, али онако како човек познаје Један крај у коме никад ниЈе живео. Знао сам да тамо увек дува ветар који собом вуче гомиле прашине. Треба Једном видети колико се прашине диже одатле у летњој олуЈи, па онда ниЈе далеко од помисли да се сва прашина која пада на град диже у вис баш ту негде између Карабурме и Звездаре. Оваква атмосфера бива Још лошиЈа кад проради Градска кафилериЈа. НеЈеднолике кућице и кроЈ9;иц>аре затварају неправилне и грбаве улице, а калдрма даЈе печат нашег града. Ваште парадајза, понека минијатурна ораница, а као контраст томе костур неке недовршене модерне грађевине, циглана или што друго. Карабурма потсећа на онај Београд каквог замишљам пре тридесетак година негде око Слави Је. Санитарни уређаЈш су недовољни: негде без канализације и водовода, а понегде и без електрике. Карабурма Је изгледа настала у сукобу града и села. Сељаци су се досељавали и у своЈоЈ беди населили овде на перифериЈи, а с друге стране овде Је потражио уточишта опл>ачкан и измучен радник какве фабрике. Данас су становници Карабурме свих професиЈа: дунавски рибари, лађари, фабрички радници, интелектуалци и добар броЈ пензионера оних симпатичних и упорних дунавских пецароша. Како живе ти људи? Да лк спавају на поду? Какве болестм болуЈу? Верују ли у надрилекарство? Деца? МаЈке? И Још стотине питан>а. Занимљива и важна питања. Одговори ће битно утицати на доношење перспективних планова комуналне и здравствене службе. Ето, на сва та питања требало Је да одтовори анкета. «*« Читава анкета састоји се из два формулара. Само два формулара. Човек би помислио па ту нема ништа компликовано. Као одговор испричаће вам друг Јосиф Весел: „Прошле годиие у анкети имали смо питаше да ли грађанин пиЈе воду из водовода или из бунара. Један је У одговору написао: пиЈе воду.

Анкета ће бити успешна само онда ако се добро сачини анкетни лист и ако се добро сакупе подаци. У овој анкети неће нам се десити да на Једно питање добијемо око педесет различитих одговора, Јер може се одговорити само одређеним одговором. Онда долази обрада анкетног матери Јала која у оваквим условима није никакав проблем. Вршиће Је студенти прве и друге године. За Једно после подне!” Имао сам утисак да друг Весел говори врло поуздано и са великим познавањем статистичких законитости. А статистика Је у медицини најважиија метода. Важнија од свих лабораторија и пеницилина. Јер, пеницилин Је само плод статистике. Тек после статистичке обраде његовог дејства могла се прокламовати његова стварна вредност. *«« Ушао сам у Једну кућу. Кажсм кућа Јер се тако зове. Собица 4X4. Другови записуЈу податке у анкетне листове. У овој собици станујс мајка и син. Имају један кревет. Син спава на поду. У тој соби се хране, кувају, перу, облаче. Погледао сам на кандило и шарено обојена Јаја. Не само то. Овде славе ускрс. А болести не питајте. Одмах преко пута чатрља. Прљавштина и немаштина. Муж. жена и четворо деце Један другом до ушију. Влага коЈа нагриза и зидове и продире у органе. Јесу ли деца здрава упитао сам

Здрава одговори она. Нису била болесна? Само ономад сви одједном добише оспе! Само толико! Сви ОДЈСДНОМ. Али опет на Карабурми има угодног и смиреног живота. Можда и лепшег него у граду. Далеко од буке и вреве. Мала баштица и процвала вишња у пролеће Ушао сам у Једну бело окречену зграду. Сви радимо, и кћерка и зет. Ето ниЈе лоше, мало Је далеко од града али овде смо на послу, говорила је домаћица. Чиста кухиња, уредне собе просто онаЈ топли домаћински кутак. Ипак, улазио сам у многе куће, осетио сам насто Јања тих људи да све то око себе доведу у ред. Неки су у томе успели више, неки мање, али ииЈе то само довољно Поред добре воље нужни су и објективни услови, а ти на Карабурми нису бар задовољавајући. Тако од куће до куће. Анкета се врши; испитују се бунари. Деиу превозе аутомобилима у штабове анкете и тамо их мере. Интересује нас колико леца отступаЈу од нормале каже ми Један друг. **• Нећу да заборавим лице једне жене кад нас Је пуштала у своју кућу. Осећао сам на том лицу неку радост и узбуђење Говорила <е „Изволите унутра* и нудила столице. Била Је збуњена, а уверен сам чинило Јој Је задовољство што

смо лошли Запитао сам је: знате ј Ј ли зашто ће нам ово? 1* —Нс знам дете! Не разумем ти ' ја то! Али нека. нека . . ; Мислио сам; ипак разуме, то јс ' она њена прикрквена радсст. Не‘ како схватИла је све Кначе зсшто ' ј би бмла тако поолусретљива, а тек ј онај њен осмех. | Онда су опет дошле до ушиЈу реIчи друр а Несела. Студенти метади- . | не често организују игранке у Бе- 1

Анкетни терен обишао је бекан Мебицинског факултета др Барнко СтанојевиН. Нашем сарадпику рекао је: „Ова анкета је наставак пришлогодишње акције која јс тада по први пут изведена у нашој земљи на ооакав начин. Ово је кор исно и за нашу науку, а и за стубенте који се на лицу места упознају са правим стањем на терену. Уједно ово је прави прт у деловању наших студената." Нс анкету дошли су и гости дслегати са соих медицинских факултета. Делегат саразеоског Медиципског факултета другарица ХаџимустафиН Јамила: ~Нисам очекивала да Не све то бити овако обимно. Мислим да је организација добра, а нарочито да су добро разрађени сви организациони детаљи. То је најважније. Мислим да је значај анкете утолико већи Јер Не се анкета добро одразити на становништво и у политичком смислу 1 Делегат Медицинског факултета из Загреба друг БрадариН Иво: „Анкету сматрам као најуспелији медицински потхват, међу анкетама које сам досада видио. Свиђа ми се пожртвовање код ваших људи који су се одазвали у оволиком броју. Мислим да би ово требало пренети и на остале медицинске факултете. Зато би требало продубити везе међу нашим факултетима". Делегат Медицинског факултета из Љубљане друг Штрингер Славко: „Необкчно сам задовољан што сам дошао у Београд на недељу студената медицине. Ова анкета ми је дала емернице за рад међу студентима. Хтео бих још само да додам да није довољна само воља, већ и помоћ надлежних установа, онаква помоћ какву ви овде уживате". Делегат Медицинског факултета из Скопља друг Стефановски Видоје: „За мене је анкета једна новост. Удружење медицинара нашло је прави пут. Задивила ме )е оргаиизација и одушевљење студената. Надам се да ћемо и ми то применити код нас наравно у мањем обиму."

ј ограду и у унутрашњости у своI Јим удружек.има. Нисам против 1 игранки. али бол.е би било да је ј маше игранки, а више оваквог и I стичког мсдгшинско епидемиолошког рада. Озде је важхто ко има * у себи љуЗази према свом позиву 1 и човеху Нмједан поштени медиI цинар неће одбити учешће у оваквом послу.

Димитрије КАТАЛИIШЋ

Stalni a ne kampanjski rad

Кагдсуоог за ЛгидагГсот Мтјапот Јакгб 61лпот ОрНтзкод котНеГа 8К орШпе ЗкаЛагИја 2а паз је пајуаЈтје 6а зШ<lепlГ акИупо за ргоШеттита 1 ха<lа сппа којј зе гезауаји и орбНш, (1а Ш озеЈ-Јто као IпlеlекШаlпи бпа §и која уг§l о<lге<Зет иИсај. То §а <lоsа<l пlје ћИо. АкЦупоз! бћЈ <lепаlа ве и§lаупот <хlуlјаlа кашрапјбкЦ па <хlге<Зепот ха<lаlЈки, 1 гаllт ргеslајаlа. ХЈ пхли ла<lаlака кој! зе геба-

уаји и орбћш бш! гш 5е <!а пајећкабшји 1 пајуеси ротоб то§и <lа ргиге б!и<lепll отlа<Зш-sкlт огбашгасхјата а розећпо око уазрИапја га<lпlбке от!а<ll- М1 Iтато па Iегll;опјl па§е орбћпе уl§е кгирп!јlћ ргебигеса 8а ргШбпгт ћгојет гасlпlбке отlа<Нпе. Котllеl Каго<lпе отlа <llпе тје и бћшји зат <lа бе Iгћог! за п!гот ргоМета и 8а уазрИапјет оуе от!а<lше..

Ргаитсг 1 екопотгзИ ђг то дН ва ротодпи и екопотвкот иазрИапји гавпгбке отГавГпе Екопотзко уазрИапје га<3п!ка а пагобИо гас!пlбке отЛзШпе је кгирзп га(3аlак и бЈјет пји ћ! 51ис1епИ то§И <3а па<3и зуоје тезlо. 81и(3еп1;1 ргауа 1 екопогшје ћ! то§И кгог тг рге(Зауапја, §оlоуо кгог осЗгхауапје бИауlћ кигаеуа, <3а оћ I’а?пјауаји lЈге<lће 1 2акопе 1 па Iај пабјп 1 загт ргакИбпо рго уегауаји »Уоје ттгпје. М{ бто <Зоза<За Iтаll бlи<3епlе коп ро гасЈигепји о<Јг2е ро је<Јпо ргесЈауапје Ј уЈбе Јћ п!ко пе уЈ<3l. N3та је уаЈпо <Ја 1а за ргесЗигебет розЗапе б!аlпа. <3а опа <Јоргшезе Iе<Јпот га!зlа 81з1ета!зкот 1 з!аlпот рсхЗЈгапЈи екопотsкое гпапја га<3п!бке отlа<Ипе. Јазпо је <lа оуаЈ розао пе ћ! оз!ао зато па зЈиЈепИта, <Ја ћ! пјхћоу гасЗ ћш и зк!ори отћ парога које па Iот ро!ји бше Bауег котгЗп!зlа. бЈгхЗЈкаЗЈ. отlас!lПBке I огеатгасхје. Кпјгди. рогогШе. Шт, ртгМ ШЦ гавпИко) отlо<Ит Ка<Ј зе гасЈЈ о рскЗтгапт ор§lе киИиге габп ; бке отЗабте оп<За је ЈгпзИт пахуагппе ргlћИгШ јој кпјЈди. Морlо ћЈ зе гагеогогот за ројесЈшсЈта Ј ртирата о роЈе<Зтsгп. кпиеата ибЈпИ! <3а кп.иеа ћИ?а. гагитИsу! ја Ј ТЈобlаlот оћИ с5 1 пабsпЈ како <Ја зе 1о ига<3s Iако ћ5 зе пабИ ка<3а ћ5 зе безеИпе тlа<Ић, ратећхЗћ 1 киИигпхћ Iји<ls гаЈогПо па ров!и. А Iакгlћ 'l5иП : тх Јтато и ор- , §ИпЈ ргШбпо, BИбпо зЗојх зћтаг 1 за рогог!§lет 5 Иlтот. КасЈа је геб о Ш ти опсЈа је ћх пајуаЈпхје гагу!јапје I икиза јет <Зоћаг <lео Штоуа кој! зе косЗ паз рпкагији ггбе сЈхгекЗло пе§аИуап иИсај.

ТЈбепгсг и рггигесИ ргерго&а ји иЈлгпГсе ргед. ђакоргта I оуо је јесЈап о<l ргоlзlета па коте Iоl б!исlепl;l то§И <Ја рото &пи. ПезеИпе исеггка и ргппге<И, сЈесака осl 14 115 бЈоле рге<Ј И:оркогт ; та 1 ргепгосЈаји и ЈагпЈсе, бкИаји ро #га<Ји 1 росЛо 2ш зи зуlт то&исЈт пе§аИушт иИсарта којl уеИк! §гасЈ уг§l па пт‘ћ. УазрИт гасЈ за пј! та, ротос ба гауlа<Јаји по је рорао и коте И1 1 бИкЈепИ то§И ба Гтаји гпаса јап и<Јео. Еlо, 1о је пеко Ико рИапја па коита ћ’ потос бЈисЈепа!а уегоуа!по, Иllа пајгпабајшја. А Јта 1 Ш2 (Јгшетћ па коИта ћг то§И сЈа ае акИуl2Јгаји. КасЈ брогlбк)ћ рексИл па рг. и огегЈи гебЈта а Ј и сЈгиЈ*’т акl!у!та МагосЈпе отИасИпе, киИита <Јги §lуа којЈта ћт пагобИо тодИ сЈа потодпи бИиЈепИ за гагптћ ака сЈегшја. Вги§lус рглаЈеЈЈа бесе и коте ћ! т оггl ’ к°" , ' г ”' , о сЈп га<Је ресЈадог! Ј Сгует кгб! којоl ћ! тпот оотоеЈа ба- ч гагЈпЈа ll<Ј. Ја ћЈћ, па кгаји, бато ћ!е!а <Ја -~т,-т, г Тгт-| гlг) •»>» О^ОГЛТЛО сЈа 1а акИупоз! ћисЈе бЈаЈпа. пагаупо и опое по? угетепа којнп бШбепИ габро!а2и. КЕO2 BТПВЕМТBКХЈ бТАМРИ Епвlезкј ргоГебог и ЕјићЈјаш Рго§lе песЈеlје као §об! пасЈопаlпе ипце IЈКЕЗКO-а ргауа е- УесЈ и КетћгкЈги робеИо је Ејићlјапбкl ишуеггИеИ Рге<l уеllкlт ћгојет ргаупјка, 1 бl;гибпјака Јг ргпгге <!е, оп је осЈггао па Ргаупот IакиИеИх ргесЈауапје о lокаlп!ћ огзапа уlабИ и осЈпози па сепЈхаХпе и Еп&lезкој. сЈгиео о гагllс! Iгте<3и 1 12уг§п!ћ уlазИ Iако<Зе је рпуикlо јоз уеб! ћгој розеШаса. (»Тгхћипа«)

Vaspitanje omladine - problem nа kome bi mogli više da se angažuju studenti

№је Iгеваlо СекаЦ <3а ае еекгегlаг орбЦпзков когшlе!а бК ОрбЦпе Bаузкl Уепас зеll §lа I>l з!акlепЦ <Ја га<lе и ОрбИпl. ТШ lта Iзиуlбе. Е>еlаlпоз* и орбИпзкЈт огбашхасхјата је Iоllко гахполтзпа <lа И1 тпо§l ргоМегш Иезшгшје ха тlегезоуаlј дЦк!епlе. ОрбИпа ј е зресШ&га за ргоМетот Iегllопјаlпјћ пlгасlја отlа<lте. На<И ве, па-Iте, о ргоШети <х!бо>а о*пlа<ll- Отај Iегеп оШије геlа4lлто ројауот IтгтпаЈа 1 рговШисЦе. Ти је вхагпхса, рг!зlат§lе, отlа<Ипа је 12Iо2епа иИсајота. Ка огот Iегегки е<3е 51у1 око 700 зlгиЗепаlа ш\а ош!а<lтаса 1 о* тlа<Ипкl &ј1 ргеlвlал/Iја ргоМет га дгибЛУО. Оуо тог<lа пе И1 Iгсl>аlо рове по 1зllсаll, ка4а пе И1 Iтаlо V©ге за зИкЈепЦта. АИ ка<l уеб паИасијето ргоМет, као 1 тоеибпозИ роеИзлтое беЈоуапја зlи<3епаlа ,уге<lтlo је па ротепиЦ је<3пи ројауи. је о I?гапката које 51шЗеп1зк1 сlот »14 <3есетћаг« огбапГгије згаке зиlх>lе 1 пе<3еlје. 2а је о-

зиски бтпјешса <lа 113 пјипа па-1 !У7\ иl»бl§lе <lок>аг I>гој, уе6l- ш!а<llћ сЗетојака, угlо витппјалпћ шогаХтћ куаlаlе!а. Опе (евк) <lаји »Iол« х&гапката. Nl- ге(ка lибе гћо® пј!ћ, а иорб!е је рогпаЗо »!пlегеso- је<Јпог <lеlа »Iи<lепаlа 23 пјтћ. То је ргоћ!ет га беће 1 о пјвти ћ! Iрећаlо розећпо <3lбкиЈоуаи. ХЈ зуакот бlибаlи Iтато <хЈта§атlЈа <lгиеоуlта кој! га<3е па ргеуазрНаУапји Iакуе отlа<3lпе. 1Ј Орбlтl Iтато по I>ги§lУо рпја!еlја <3есе. Тот <3гибlдт је роЗгећпа рошоб. О-sкисЗеуато и шlеlекlиаlпот касЈги. Ровећпо ћг зЗисЗепШгИе то&lе оУ<Зе ћи<3и о<3 уеИке копзЦ. То је когЈзпо 1 га пјl- ћи<3исl рогпг. М1 Јташо пеко Ико бћкЗепаЗа кој! акИупо га<3е. Iта 1ћ кој! зи Bекгеlагl и ВосЈјаИбЈтбкот загеги 1 и бауежи котипхбЗа. О пјхтпа вато роћуаlпо <3а кагет. аИ ргоћlета Iта ЗоИко <3а ћх тоеlо лпsе зЗхкЗепаlа <3а ае апеагије.

ВгиМоепа акlшпоsl 81ис1епа1а