Студент

Академско позориште СВАЂА У МИРГOРОДУ

Троструки успех Од некуд наши филмови из пустог турског времена изборили су себи право да источњачко таворење, ту пусту досаду живота развученог као уздаси причаЈу кадровима исто тако развученим, и уопште дозлабога досадно. Као да се о досадном мора и досадно говорити. А у Русији се по тим градовима и селима изниклим по степама од давнина живело обломовски развучено, али је о том времену, кад су миргородски суседи ишли један ка другом по пола сата, изникла литература интересантнија од неког Скотовог приповедања о најдинамичнијим местима оновременских витешких сукоба. Гогољева приповетка „Како су се посвађали Иван ИваниК и Иван Никифориђ“ сва иде ка оном суморном закључку, последњој реченици урнебесне приче „Досадно је на овом свету, господо", да та реченица постаке готово паролом читаве постгогољевске хумористике, па и оних других прозе, преко Шчедрина све до Чехова и око н>их. Комад „Свађа у Миргороду“ сав је инспирисан Гогољом, тако дубоко да из пера једног београдског студента. Александра Обреновића. могао да ,изађе комад који Је сав Гогољева фабула, сва у приповедашу о том таворењу, али У коме Је Гогољ Једва написао два три дужа дијалога. Све остало је дело тог младог човека, оригинално дело ка један чудан начии, тиме што Је непатворени Гогољ. Човек ту оригиналност доживљује чудно као нешто познато, можда и поновљено, чак и код најуспелијих гегова, али баш то је она спона са Гогољом, оно како се једино „Свађа у Миргороду" могла добро и каписати. Овим што је овом приликом написао, он Је дао пуно сведочанство о свом таленту и на њега треба у сваком случају рачунати. Чињенипа је да је то прво дело студента које се даје У историји Академског позоришта. Редитељ Милосав Беловиђ који веђ четири године кривуљу успеха овога позоришта подиже навише, душа је свег што смо видели оне вечери. Прошле су дуге вечери јесење, зимске и пролећне у борби ј против дилетактизма са аматерима, борбе за стил која је са ретко маркантном прочишђеношђу постигнута на премијери. Претстава Је сва у пробраним средствима, али и смелим и јарким боЈама Једног редмтеља карикатуристе коЈи слика Гогољеву сатиру. Те редитељске боЈе су смеле, али коришћене са мером и са знањем зашто се ког тренутка бира коЈа боЈа. Бал и завршна сцена коЈима се забринуто и косталгично баца светло на сву комику ове комедиЈе, остаће као нешто наЈбоље што се могло видети У Београду позоришне сезоне 1953/54. Ту карактеристичну пробраност средстава као уочљиво стилско обележЈе претставе, режиЈа je доследно спровела и међу своЈим сарадницима, тако да се сценографиЈа Нине Шишове згусла ту и тамо у неку црвену завесу, рудимент дрвета или гротескно огледало, затим у смеле потезе маски Карла Булића коЈе као да су карактери у сферном огледалу али у коЈима препозна Јемо лица и спољне симболе нарави, а у музици све су само адекватни акорди две гитаре Јовака Јовичића. А двадесет и пет студената са разних факултета спремали су са одговорношћу професионалаца, а заиграли на премиЈери са наЈмањом могућом мером дилетантизма. Општа карактеристика ансамбла Је да су епизодне улоге одигране са исто сока, као и неке са наЈвише текста, и Да су сви имали своЈих „пет микута и тада били у првом плану и дизали ниво претставе. Например кад Је Зоран Поповић без мелодраме као АкакиЈе ПантелеЈић рекао да не може да доврши читање жалбе, он Је то рекао ефектно скромно, али прецизно и тиме одиграо последње тренутке Једне трагидеje коЈа је у целини прешла ИВАН НИКИФОРИЋ преко рампе као једка целови(Скица: Карло БулићЈта судбина. или оно осећање стила за персифлажу концертне нумере руске провинциске госпе ПелагиЈе Мартикуловне Пишчухине (Нада Милошевић) или Гапкино (Бисерка Петковић) блаженство у ритуалу око диње или трансформациЈе Горпине у старицу (СпасениЈа Кукић) или читава сцена управника полициЈе ПЈотра ФЈодориђа (Радмило Ђуричић) у сцени са Иваном Иванићем. па Хомшеково читање нове тужбе као ПЈаницина, служење бурмутом ИндЈушкина (Селимир ■Јаниђијевић) или готово професионалко одржавање у карактеру Демјана Дем Јанића (Бранко Бранковић) и Тараса Тихонића (Никола Мајсторовић) и сви наговештаји и елементи целог осталог ансамбла готово без изузетка. (Наставак на поСледњем ступцу следеће стране)

ИВАН ИВАНИЋ (Скица: Карло Булић)

ПАТРИЈАРХАЛНА УМЕТНОСТ МЕЂУ СТУДЕНТИМА

Шаљемо вам карте за нашу приредбу да би могли да наставите са дискусијом о уметничким квалитетима друштва „Драгица Правица“. ОВО ЈЕ ПОЗИВ НА КОНЦЕРТ СТУДЕНТСКОГ КУД-а Филозофског и Природно-математичког факултета. На љубазан позив одговарамо овим дискусионим текстом. Дугачки програм од двадесет тачака делује импозантно на белој хартији проспетка са три штампарске грешке. А румена лица играча фолклорног анеамбла делују филмски, а шестоструки им иступ на позорницу говори и о становитом спортском ефекту њихове увежбаности. Мора се признати да је било тренутака на овој при-

редби када се осећала нека уметничка снага на позорници. Али то ће пре бити естетска вредност наших народних мелодија, него вредност извођача. Слушајући концерт није се могло отети утиску да су сви они поседовали ту способност ннтерпретирања народне музике и онога дана када су дошли на факултет. (За на. ше научнике је у лингвистици и драгоцено што ниj’e протекло ни столеће од Вукове смрти и што на факултет долазе људи са очуваним знањем и осећањем народпог Ј'езика. Заиста је значајно чути човека који oceha имперфект и говори архаичн-им фонетским системом). Али у музицн код данашњег располагања фолклорним архивом у плочама коју чујемо на раднју није никакав ни догађај ни куриозитет слушати људе који певају и свирају тако

као да од малих ногу знају те песме са самога врела. Ако студентско културно друштво покуша да о ж нв и народни мелос и у то уложи известан у м е т н н чк и напор, тај потхват има своју позитивну функцију. А ако концерт (као што је овај) значи само продужавање патријархалне уметности и њено преношење на механички начин у студентску сргдину, тај концерт нема никакву уметнич-

ку функцију. (Изузетак ћ« бити ако је и нова средина патријархална). Као забавна згвертира пред лепу игранку затвореног типа под флуоресцентним светлом, концерт је био привлачан свежином шип. тарске певачке групе и хармоничном игром фолклорног ансамбла за време извођења сплета хрватских народних игара.

Р. попов

Na izložbi TVŠ PREIMUĆSTVO LAKE GRAFIKE

Svake godine ziđovi one, tihim zelenim krečom u lepšane prostorije u prl zemlju TVS-a dobijaju odeću od akvarela, crteža i ulja. I sađa vas na ulazu dočekuje uprošćen plakat sa stldljivom napomenora: festival i željicom između ređova da studenti navrate, osmotre, procene. Ako se zabavimo poređenjima, sećajući se rani jih izložbi sličnoga sastava, nećemo se lako odlučiti. Ovoga puta preovlađuju mirnoća i predeli u časovima tišine. Treba pozdraviti trud da se u malorn izložbenom proStoru okupe studenti sa svih tehničkih fakulteta i godma i da se ne potcene ni polazni darovi »brucoša«. Nagrade, koje su već podeljene, pribavljaju još jednu po hvalu društvenom klubu.

Sređišnje ime svakako je Mlhallo Canak, kojl nas je iznenađio brzim napuštanjem sitnlh nadrealističkih spojeva da bi se odao crtežima crkve nih krovova i kamenih seoskih zdanja. Tu se ilnije ne nameću, ne igraju, niti pnvlače. Jedan sračunati mir sa crnim akcentnom u prozorima proteže se kroz sve ovc crteže. Nosilac prve nagrade D. Tanasijević doneo Je nekoliko akvaiela sa uličicama prtd-

građa i lađama dok sanjaju polazak. lako bez velikih emo cija, akvareli su rađeni sa v.ivim naporom oka i sa doticajem vazduha. Mestimice, čvrstina crteža ukočila je zamajac boje. Najlepši crtež, svetlucav skoro, sa gotskim uzletom, iz iožio je Nikola Dudić, studen arhitekture Njegov »Sv. Stefan« sadrži jedan staklast poređak pojedinačno doživIjenih zdanja. U akvarelima deluje slabije. Tu je njegova četkica bila bleda sluškinja viđenog i samo когак nedostaje pa da se sve učlni banalnlm. lako nisu obeleženi onom laskavom noticom: nagrada, najviše privlače tempere Dra gana Vulovića i više radova Peđe Milosavljevića sa novim grafičkim težnjama. Samo

đve izložene skulpture đeluju bledo više su dopuna pro. stora no stvarni umetnički učinak. Bez poređenja sa ranjim izložbama. ne može se izaći iz društvenog kluba TVS-a. Velikih promena nema. Imena se čak ponavljaju A mo. ;da ,e žiri bio suviše strog ili jeđnosmeran? Rekli Olsmo da ie ovo đrugo nagađanje tačnije. ;

M. MIRKOVIC

R VELICKI: Autoportre (đrvorez)

Ловачка бајка и подне младића

Кад стану југови оцн очи ми вадит чарне ко ће скренути руке свих лажних дрварица, у лишћу охолом давно су реке баш нестварнв и са одломком црнца изборана су лица. Пропланак мога звука младог медведа иште да буде радосно: зашто и сунчево иверје, сви ми чекамо црнке, али је ту стрниште и снег их тако давно узима за своје ћерје. Доле, zde је меласа била сав август лажи ранили су регрута белог у мени od помола, слирај је једна рука, а другу у водојажи раскида гиздави паук свестан воденог мдла. Да ли је малена жеља чадор зелене среће и суви витао давних, већ несланих острва, можда и дувна нека ферије наше креће, можда к аздравље ињем у појутарју прва. Једанпут треба отићи на кремен детиње части где су првотња зрна беЗ сласти нашле лештарке, сајам је нежности постао као коноп перасти и залуд гатке босих и плаве ђачке варке.

Милосав МИРКОВИЋ

Сан.

Када се будим увек сам далеко од себе у слатком свету лутања. Ако сам сањао Саву мислио сам на нечије тело, што свпког сумрака светлуцајући поотиче између прсти]у белих врба. Пролазност. *

Стеван МИЦИЋ

Bez naslova

Ne tuguj đevojko гп večerima Evo jedno popodne. Ne luduj devojko га popodnevom Mogio je i da ga ne hude Ne čekoj devojko dane Oni mladi zalaze, I u jutro kada se rode N* rvaht da su postojali. Koće da tuži za većeri vrdade devojko 1 za sunce posle podneva kad se iskrade Ne tuguj. ne lutai, ne čekaj' Nije jedno veče koje irrut kraj.

Vera SRBINOVIC

Zapis iz voza

Zazeleo sam se vetrova i luka neugledanih, snHčave mi oči naziru nove kute Zaželen sam 'se livada suncem ispeglanih i svetle jutarnje rose još ničim nedirnute. Pa živi u meni jedna stara arija i pesma iedna Hara i mnogo Ijudskih zabluda ia grlim oberučke. Neka čudna toplina od hleba pod crepuljom isvod žara i vodoskok uzavrele krvi od besne ćudi hajdučke. Noćas su planinski vetrovi otovili sneg i doneli ■ ; i ovo raspoloženje. Pčele-vezilje neumorno na zlatv rade. Pod Bukuljom su jutros prošikljale vode niz posivelc stenje i zatrudnele mnoge mlade.

Milovan DANOJLIC

( РКО et CCNTž Д I