Студент

SUТI N

LIKOVNE umetnike u prvo] polovinl XX veka mogli bi svrstati u đve grupe. Hteo bih ovde da pođvučem razliku, nkollko Je uopšte moguće generalisati, između onih kod kojih intelekt igra đomi. nantnn niogu I onih kođ kojih preovladava osećanje, drugim rečima jeđna spontana i intenzivna unutrašnja potreba da se na određeni načln izraze. U ovu drugu grupu spađa baS Sntin, o kome sam izabrao da napi. šem ovlb nekoliko ređaka, jer mi se čini da Je on vrlo đobar primer za objašnjenje i razumevanje velikog đela savremene likovne umetnosti. НЛЈМ SUTIN (1894—1943), ruski Jevrejln iz okoline Minska vodi poreklo iz jeđne siromašne krojačke porodice. Sasvim slučajno odlazi u Viino gde izučava siikarstvo. Zatim se formirao u Parizu. Metropoli moderne umetnosti, n sređini koja je mnoge mlađe talente povela putem prosečnosti, osrednjosti i pomodarstva. Sarao takav čovek kakav je bio Sutin, nepokvaren i sirov, nabijen talentom do ekspiozlvnosti i bez ikakvog intelcktualnog opterećenja, mogao je smelo đa krene svojim putem, đa se probije, vine veoma vlsoko 1 postane jedan ođ najvećih umetničkih stvaraiaca prve poiovine XX veka. Sve ono što Je Sutin radio nije nikada pretstavljaio likovni program, pravac ili btenje kontrollsano razumom, nego prosto nemogućnost da se na đrugi način izrazi dakle nužnost. Po stepenu ekspresivnosti Sutina bi slgurno mogli uvrstiti u ekspresioniste. No đeia Marka, Noldea, Hekela, Smit-Rotlufa i ostalih pobornika ekspresionizma, pokraj Sutinovih dela ostaju samo program i težnja. Samim tim što Je taj smisao za čisto likovna rešenja nosio u sebi mogao ga je upotrebitl kao sredstvo da bi rekao nešto više od svih onih savremenih siikara, kojima Je čista llkovnost Jeđini cilj. Njegovo detlnjstvo, mladost i sredina iz koje je potekao, ostavili su viđan pečat pri formiranju njegove ličnosti i njegovog stava 1 prema životu. Osobita ijubav i naklonost prema jeđnom ođređenom društvenom sloju ijuđi je odmah uočijiva. Ceo Sutinov opus je jedna veiika i iskrena ispovest, jedna duLoko tragična i žalosna pesma nađ bedom i sirotinjom ponižcnih i uvređenih, raznih lakeja, portira, švaIja, kuvarica, ministranata, služavki i prostitutki, Ijudi među kojima je proveo svoju mlađost. Ostavio nam je čitavu galeriju vrlo izgrađenih i upečatljivih fizionomit* IJuđi sa čijom je životnom problematikom saosećao. Ziveo Je svim svojim bićem sa njlma, u njima i za njih. Tako njegovi portreti giedajući nas sa platna po svom intenzitetu dožlvljaja 1 upečatljivosti deluju skoro stravično. No, Sutin ne slika samo portrete. Veliki đeo njegovih rađova su pejzaži i mr'We prirode, koje slika sa ne manjim žarom i Ijubavi. Kao što Ijudima, slikajući njihovu spoljašnost uspeva da prodre u srž bića,- ra. zotkrlvajući njihovu đušu, njihov život, na isti način se uđubljuje i u druge teme. On pejzaž ne registruje, nego ga prevođi na švoj jezik, tumači, ulazi u suštinu njegove specifičnosti, bolje reći potretira. Građovi po rancuskoj naročito njihova predgrađa i jerejska geta bili su mu omiljena tema. Ono Što će mnoge neupućene Ijude bunlti svakako su sredstva i eleraenti njegova izraza sa kojima on vrlo spretno operlše. Ođmah upada u oči njegova đeformacija koja je kao izražajno sredstvo postala skoro praviio п slikarstvu našega stoleća. To destruktivno što on nosi u sebi važi kao princip njegovog stvaralaštva i dolazi naročito do izražaja u izvanrednlm mrtvlm prirodama koje pretstavljaju uvek nešto preklano, očerupano, übijeno i zgaženo. Deformacija je jedna vrsta destrukcije, a umetniku služi da bi se

na što nbeđljlvljl 1 adekvatnijl nafln Iznu zio, da bi naglasio ono što je bitno, izvukao esenciju karaktera objekta koji slika I apstrahirao nebitne sitnice. Deformacija mora da govori najgiasnije što može samo n prllog osnovne ideje umetnikove, karaktera 1 pslhičkog stanja slikanog objekta, a nikako na uštrb njih. U tom slučaju je opravdana. Gledajući Sutinove slike, čini nam se da on nije mogao drugačije nego samo tako slikati. Stoga njegova deformacija nijednog jedinog momenta nije nametljiva, nije sama sebl svrha. Ona je iskrena, doživljena ona Је nužnost, a ako se đublje uživimo u taj Sutinov svet, ona prestaje da deluje kao takva, ona postaje žlvot. Naoko jedna spoljašnja manifestacija najednom počinje da biva nešto duboko i intimno. Mi viđimo 1 osećamo te Ijude pred nama razgolićene duše, imamo ntisak đa ih poznajemo, Јег nam ih Је umetnik prikazao više nego u trl dlmenzije, mi ih vidimo ne samo u prostoru, nego u vremenu, u životu. Ml saosećamo sa njima. Oni izazivaju u nama sažaljenje. Ono što važi za Sutinov crtež važi i za boju. Ekspresija njegovog crteža као da vapije za takvom egzaltacijom boje, koja je svojstvena samo njemu. Ovih nekoliko геprodukcuja ne mogu nažalost da pruže ргаvu sliku Sutina, jer je prava vrednost 1 snaga njegove umetnosti baš u vezi koju je uspostavio između ekspresije crteža 1 boje. Cini mi se da nema umetnika Cija boja tako zvoni kao Sutinova. Po stepenu ekspresivnosti, njegovo delo pretstavlja u savremenoj evropskoj umetnosti nešto do danas neviđeno. Kroz ličnost Sutina hteo sam da objasnim đa su svi veliki 1 pravi Hkovni umetnici samo onl kojima ta Cisto formalna strana neće pretstavljati problem za sebe i jedini cilj, što je vrlo Cest slučaj u savreme. пој likovnoj umetnosti. Noseći u sebi taj pri rođeni smisao za čisto likovna doživljavanja, pretstavljaće im to put da nađu odgovarajući izraz sebe, svog životnog stava, svoje okollne i vremena, tako da posraatrajuči njihova dela, osetimo na novi likovni način proosećane i protumačene životne intenzltete. FEDOU SOKETIC

SUTIN: PARAKUVAR SA CRVENOM MARAMOM

SUTIN; DECAK IZ HORA

SUTIN: PEJZA2 U KEGNIJU

SUTIN: MRTVA PRIRODA

6

studenl