Студент

Пратите сценарио „Студента”

ЖАН-ПОЛ САРТР МЕЂУ ЗУПЧАНИЦИМА

(14) Жанове усне мало се стегнуше. Он развија крпу, гледа револвер и кратко се суво насмеја. Па то Је играчка! Шта ћеш са тим? Реци ми где је Беига. То је све што те питам. Жан одлази од стола. Он оставља револвер, затим се окреће ка Хелсни и рече са горким осмехом: Мислиш ли ти да је лако убити човека? i Хелена вишта не рече. А шта после? рече Жан. Мислиш ли да Је човек после исти? Он је гледа са болом, без речи, и чује се његов тихи глас како шапуће некако очајно: Зашто ја? Зашто увек Ја? Зар немам права, и Ја, да сачувам чисте руке? Ја већу. Ја нећу да убијем. Одређен је он. Затим се Жан стреса. Он се приближава Хелени и рече јој благо, скоро нежно: То Је ствар мушкарца Хелево. А онда било би пре опасно ако промашиш. Нећу промашити. Нерви могу да те издају. Немам право да ти то дозволим. Ов се нежно насмеја Хелени и поново, ни усне не померивши, чује се његов грозничави глас: Ја нећу да убиЈем. Ја мрзим сцлу. Ја нећу. Нећу., Жан ставља своЈу руку на Хеленинр. раме.,. а Врати се кући, одмах. Ти ћеш?... Жан са осмехом показуЈе своЈе руке: Moje руке еу већ прљаве. Где сам, ту сам. За мене ћеш га убити, то Је за мене. Она га гледа дубоко захвално. Он Јој се приближава. Осећа се да he се пољубити, али, на крају, жан се окреће са напором и рече: —То Је због Лис Јена. Суд Жан испред Хелене. Било Је то теже него што сам миСлио. венга је био на неком илегалном састанку на петролеју. Bpahao се неким пустим путем, а ja сам га чекао... Сведочење Жана (Осам година раниЈе) НЕКИ СВОСКИ ПУТ Пут Је пует. Жан стоји наслољен на иеко дрво. Он чуЈе из далека весели звиждук који се приближава, жан се тргне и осматра лице које прилази. То Је Бенга. ЧуЈе се Жанов глас: „Боље би било да сам га скинуо у пролазу. Али хтео сам с њим да разговарам. Нисам хтео да пуцам без тог разговора." Бенга прилази без журбе, звиждућући Још увек. Жан излази иза дрвета. Бенга стаје. Ко Је ту? Он упери своју лампу па Жана. То си ти, Жане? уплашио си ме. Мислио сам да су пајкани. Он поново полази. жан иде уз љега. Враћаш се у град? рече Бенга. И пошто Жап јопг угек не одговара, он пита: Шта ти Је? Жан се одлучи да говори: Бенга, ти си цмпкарош. Ти си откуцао Карлмеа. Бенга стане у месту к са чуђењем гледа Жана. Жан Је исто тако стао. Бепта види револвер у његовоЈ руди и чуђеље му се претвзра екоро у олакшање. Он учини: „Уф!„ жан га посматра са чуђењем. А то је дакле! рече Бенга. Већ три месеца осећам да ме сумљичите. Три месеца ме следите. Три месеца не схватаи. Данас ће се то завршити. ja нисам откуцавао, Жане. Кунем ти се главом моје жене и мојих малих. Докажи то, рече жан. Како хоћеш да ти то докажем? Он гледа Жана и изненада схвата да ће га убити. Живео сам само за комитет. Данас ме осуђујете

без саслушања, и врло добро. Учиии што будеш хтео. Жан не може да одговори. Лице му изражава npeсићеност, близу гадљивости. Мора да си задовољан, свињо! рече Венга. нећу ти више сметати. Жан диже свој револвер. —Ти си све то удесио, јел’да? И иа крају стало ти је до тога да ме сам смакнеш? ' Жан пуца два пута. Бенга се пресаиити нагло, али не пада. Каже некако иронично: Убицо! Не бих желео ла будем у твојоЈ кожи када будеш сазнао да сам невин Жан пуца још једном и Бснга пада, ЈЧаи nocfjarpa тело коЈе му се прућило пред ногама. Суд ЖЈн стоји пред Хелеиом глвда упорно међу свој* ноге и каже муклим гласом: Месец дана касније сазнали Смо да je Веига бло невин. Ж*н<а (ОСАМ ГОДИНА РАНИЈЕ) - ■■ --д - КОД ЛИСЈЕНА И ХЕЛЕНЕ Лисјен седи у фотељи. Има смрачеио лице. жан стоЈи пред њим тих и тужаи. Ort ставља Једну руку ца Лисјеново раме коЈи се отреса. Жаи га посмвтра са изразом болног пребацивања. Лисјене! Ја ти се гадим? Ти имаш крви иа рукама. Да, рече Жан. Ја имам крви на рукаиа. Али избегао сам да је ти имаш на својима. Све сам на себе узео. Зар мислит да и Ја не бих волео да сачувам чисте руке? *4 и . r Нисам од тебе ништа тражио. Жан посиатра ЛиеЈена уиорно, нс одговараЈући ни* шта. Суд Жан говори Хелени: Од тога тренутка ја нисам више био исти. У почетку, био сам решио да се борим силом. Али надао сам се да hy се њоме служити само против наших неттријатеља. А затим сам схватио да сам био међу зупчаницима и да he којипут бити потребно, да би се спасла наша етвар, жртвовати чак и невинб. „Нисам могао да освојим твоју љубав. ‘ Изгубио сам Лисјеново пријатељство. Сузана је почела да ме мрзи. Био сам cSm и cSm сам се себе гадио. Да си моГла да ми помогнеш... Нисам знала, Жане, ја нисам знала! рече Хелена ван себе. Да ли ти je Лисјен рекао да му је Сузана писала? Сузана? Не. Неколико дана пре него што Је револуција избила, нашао сам концепт у ЈедноЈ фиЈоци. Она нас је оптуживала да је варамо. О томе мени никада ниЈе говорио. Па са мном о томе није говорио, рече Хелена. Али он то ниЈе веровао. Ја ти се кукем да ЈоЈ он ниЈе веровао! Можда, рече Жан тужно. Али oft ми о томе ниЈе ништа рекао. Затим се окрете ка Сузани: Ако хоћеш да знаш, због тога сам те оставио и нисам више хтео да те видим. Сузана бледа, уштинутих усана, покушав* да нешто каже. Жан наставља без љутине: Ти си имала љубави за мене, Сузано. Али никада пријатељства. Ти си ми секла моЈе месо, да. Ти си м* неговала као болничарка. Али кад сам био уз тебе, Ја сам се ocehao сам. Више ти то не пребацуЈем. Бесумње било Је ту и моје кривице. . г i Он заћута Један тренутак, затим се поново обрати Хелвни: Затим Је избила револуциЈа. Јако рано. Одвише рано. Само, Једном када је почела, требало Је организовати. Ми смо победили и протерали регента.

Ж^не (Седам година раније) ЖЛНОВА КАНЦЕЛАРИЈА У ПАЛАХИ Тек је прошло иеколико часова од када су Жан и његови другови заузели Палату. Жан Маљан Дарије, и Фртнсоа дискутују стојећки усред просгорије. Из једнога уСла поематра их слута Под прозорима, одушевљена гомила виче: „Живела Револуција! Живео Агера! Агера! Агера!“ Мањам, Дарије и Фраисоа изгледају узвуђени и веселп. Жан изгледа чак иатмуреи. Дарије га лупне по рамену n покретом главе покаЗује на прозор: Иди, рече он. Одмах, одговори Жан. Дарије и Ман>ан посматрају га изненађенв. Жане, рече Мањан. Зар ниси срећан? Жан одмахуЈе главом. —То је сувише рано. ИСувише рано Најтсже стоји пред нама. Сада требз спасити РеволуциЈу. Гомила наставЉа да урла. TpeSa ла говориш, рече Дари Је. Жан оклеаа један треиутах, један вратар улази ■ стиже га у тренутку када он прилази прозору и говори му на ухо: То сам и иагађао, рече жан. Долазим. Он следи вратара у Једну малу оближњу просторију гле га чека кот аибасадор. Амбзсадор се клања пред Жзном безобразно учтиво Ви сте нови претседник Владе? Да. Ви сте амбасадор... Да. Могу ли сести? Извините, рече Жзн пскззуЈућп на једпу гтолмцу Амбасадор седа и гледа око себе: То Је био привдтни стаи регскта? Жан учини један нестрпљив покрет; Пређите иа ствар. Аибасадор се искашљава да би прочистио грло. Влада моЈ* земље ставила ми Је у дужност да вам саопштим да не мисли да се меша у ваше унутрашње стНари. Према томе, ЕкселенциЈо, она призиаје вашу власт. СЈајно. постоЈи само Једна тачка, наставља амбасадор, о коЈоЈ нема диснусиЈе. Јер вна се тиче интервса иаших подаиика: мсрз се подразу мевати ro да ђете одржати статус кво у поглелу петролвјских концесиЈа. ja ђу вас обавестити о ономе што смо решили када то добро разиотрим. Сваки напад на своЈину наших поданика, биђе схваћен од стране моЈе владе као казус бели. Да би евентуално подржао своЈе захтеве, моЈа влада Је груписала 35 дивизија дуж ваших граиица. Жан се диже. посматра амбасадора ледена израза. Ја саи срећан што ваша влада признаје нови режии који Је иаша земља себи дала и Ја вас молим да ЈоЈ изјавите да ми желимо да живимо у савршеном приЈатељству са свнм нашим суседима. Он се~ пЈзклони пред амбзсадором коЈи се дигао и враћа се у своју канцеларију. Гомила Још увек урлЧ| под прозорима. ДариЈе Је полетео ка Жану. жане, Ја те преклињем, покажи се на балкону. Жан пређе преко канцеларије и одлази ка балкону Гомила урла и акламује. Жан Је поздравља рукои, затии се враћа у канцелариЈу уморна изгледа и ваи себе. • Жане, рече Мањан, пребацујући му. Оии су очекивали да ћеш говорити. зашто то ниси учииио. немам ништа да им кажеи. ...» - , Сул :■ v Жан каетавља да говори. Ja иисам имао шта да им кажем. А ти, Франсоа, када еи дошао на челу делегације ća петролеја, Ја нисам имао шта да кажем. Странац Је очекивао само изговор па да нас сломе. Требало се уздржати. Ни)е требало дириути петролеј да би се спасла РеволуциЈа. Франсоа посматра Жана đa хладним интересом; Уздржати се? Колико времена? упита он. Чему си се надао? ■ " ■ Издржати неколико година, За две године, три нзјвише, можда he доћи до сукоба између две велике силе које ви добро познајете. То je неизбежно. Тада ђе трупе које угрожаваЈу наше границе бити повучене и ми ћемо добити одрешене руке. А ако заузму нашу земљу на самом почетку ратв да би обезбедили петролеј? Они ђе тада располагати против нас само врло малим делом своЈих снага: ми ђемо моћи да им пружимо отпор. У међувремену, рече Франсоа, ти си морао да нам даш демократски режим, а ти то ниси учинио. Жан мало елегну раменима са умором. Први закон који би изгласала конституанта била би надионализациЈа петролеја. То би значило инострану инвазију, регента кога би странац вратио и ликвидациЈу револуције. ' ■ Он се поново окрете Хелени и настави муклим гласом: Почели су да ме мрзе. Сви: радници, сељаци, еви моји другови, чдк и Лисјен. Требало Је издржати пет годика, шест година. Издржати. Сву ту мржњу! Он учини покрет према присутнима: Сву ту мржњу! Погледај. Погледај у њихове очи. Ево већ пет како ме мрзе. Ја сам „то знао. Све сам узео иа себе. Требало је издржати. Почео сам да пијем! (Свршетак у идућем броЈу)

student

7