Студент

I SUVIŠE SPORO

HAKON temeljite i veoma široke diskusije Savezna narodna sku pština pre izvesnog vremena, donela je opšti zakon o univerzitetima. Time je, iz među ostalog, ozakonjeno i pravo stuđenata da učestvu ju u društvenom upravljanju univerzitetom. Nastojalo se da se većini problema pred kojima se nalazi Univerzitet omoguči rešava nje kroz društveno upravIjanje. Baš radi svoje sveobuhvatnosti, ovaj zakon nije lako, bez ikakvog prethodnog iskuatva, u potpunosti realizovati, Dobar deo odeljaka opšteg zakona detaljnije će se precizirati po sebnim zakonima (način iz bora univerzitetskih i fakultetskih saveta. zakon o ijf doktoratu o akademskim ti . tulama itd.) kao i propisima Saveznog izvršnog veća. Republički zakoni o univerzitetima nastojaće da na svoje konkretne prilike primene opšti zakon. Sve to zahteva mnogo napora i vremena. Verovatno će u rešavanju svega ovoga pro ći prvi semestar ove školske godine. Ali, pored toga, čini nam se da se u rešavanju ono ga što se več može sada učiniti iđe veoma sporo. Organizacija rada na fakultetu sadržana je, prema zakonu, u statutu fakulteta. Skolska godina je već ta. Od toga kakav se statut donese zavisiće u mnogome i rad na fakultetu. Školska godina je već u toku, a školske vlasti nisu ništa učinile na stvaranju projekata statuta. Važno je da se u što kra ćem roku priđe izradi projekata statuta kako bi se došlo do izvesne osnove za dalju diskusiju. Sigumo je da će se usvojeni statuti u mnogome razlikovati od svoih projekata. To je težak posao, a naročito zato što u njihovoj izradi nemamo nikakvog iskustva. No, to ne treba da ometa školske vlasti u stvaranju projekata. Ideja dmštvenog upravljanja, osnova novog zakona o univerzitetima, treba da posluži kao baza za stvaranje projekata statuta, Projekat statuta izrađen na toj osnovi biće solidna baza za pretstojeću diskusiju. Mislimo da je propušteno već dosta vremena i da svako dalje odlaganje stvaranja fakultetskih i univer zitetskih statuta otežava sprovođenje u delo duh i slovo novog zakona. M. Đ.

GODIŠNJE KONFERENCIJE SAVEZA KOMUNISTA

Borba za lik komuniste - zadatak broj 1

Sa konferenclje komunleta stomatologije OVOGODISNJA konferencija Saveza studenata stomatologlje imala Je Jeđno karakterlstlčno obeležJe. Nalme, 1 kroz referat 1 dis kuslju akcenat Je bio na borbi koju Je partlska organlzacija vođila 1 јоб uvek treba đa vođl za Cistoću svojlh геdova, za lik pravog komunlste. U tome, u prošloj Skolskoj go dlnl bilo Je vldnlh uspeha. Iz organizaclje je otstranjeno 11 članova koji su svojim rađom 1 shvatanjima ne zaslužuju da budu u organlzaciji. To Je nesumnjiv uspeh komunlsta ovog fakulteta što su uspell da iz svojlh redova otstrane sve slučajne saputnlke; da otstrane tak Sve »komuniste« kojl iz Javljuju: nlsam Ja ovde da Izu čavam markslzam I Citam mar ksističku llteraturu«, Ш takve koji Izjavljuju« osnovno Je da smo mi dobrl studentl 1 treba samo da učlmo.« Kollko Je ovakav slav imao Stetnlh posledlca u rađu organizaclje Saveza komunlsta, vidi se na bolje po dogadajima u septembru ove godine.

KO ЈE ORGANIZOVAO BOJKOT!

Prva godina Stomatoioškog fakniteta objavila Je bojkot septembarskil isplta, tražećl iziuenu uredbe o studlranju. Da 11 je taj bojkot bio opravdan, vldl se po tome što Je naišao na oštru oemdn eele organl zaclje na godišnjoj konferenciji, a komnnisti prve godine pretrpeli sn oštrn krltlkn cele organizacije. Rađi se o tome da sn komunistl prve gođine prepn stili inicijativu п ruku ražnih problematlčnih elemenata, kojl su za stuđente »privlačni« ustvarl, demagoškim parolama, nspell đa privuku većlnu stnđenata na svoju stranu. To studentl kojl svake gođine tne njajn po Jeđan fakultet, pa pošto im nigde nlšta ne uspeva, pokušavaju đa završe studije tražećl olak Sice п uredbi o studiranjn. Sa takvim stndentima poveli su se 1 komunfsti, i to ne samo da sn učestvovali u bojkotu, nego su radili i na njegovom pripremanju, verovatno, ni sami ne shvatajući štetnost ovlh događaja i po ugleđ studentske organizacije. I zar se može ođržati shvatanje komunlsta da ne treba da izučava п markslstlčku literaturu i da se bore za svoje stavove posle događaja n septembru.

Vesti sa fakulteta

PREDAVANJE VELJKA VLAHOVIČA NA GRAĐEVINSKOM FAKULTETU U ponedeljak 4 oktobra ti okviru predmeta »opšteg obrazovanja« na Građevin skom fakultetu, drug Veljko Vlahovič održao je prvo predavanje u ovom semestru sa temom: »O nekim problemima radničkog pokreta«. Predavanje je bilo odlično posečeno. Amfiteatar je bio prepun stuđenata. Z&paženi su i neki astavnici, među kojima i stari pro fesor dr. inž, Kirilo Savić.

Najaktivniji u organizaciji S.K. postižu u stručnom radu uspeh iznad proseka

Novo Sto Je donela konferenclja od desetog oktobra za eiektrotehnlčki žakultet Je i anahza stručnog rada na fakultetu uop Ste. statlstika Je pokazala da Je uspeh u stručnom radu članova komlteta iznad proeečnog uspeha ostallb organlzacija. To Je u isto vreme pokazalo da rad u komltetu ne Ide na uštrb stručnog rada kako se po nekad mlsll. Sto se tlče opšteg uspeha na fakultetu (prosečna srednja ocena Je oko 8,5) on nlje zađovoljavajući. Ne treba, međutim, zaboravlti da anketa koja Je sprovedena 1 koja Je đala ove podatke ne mo*e da bude sasvim realna Jer su u iznosu krajnjeg uspeha kojl ona daje ne vldl člnjenlca da postoji izvesan broj stndenata sa po deset 1 vlše zaostallh ispita koji Jako ntlču na nlsku vrednost proseka. Zdeološko polltičkl rad na Elektrotehnlčkom fakultetu 1 do sada Je rešavan na speclflčan način. Ođržavanl su clklusi predavanja. Tako su рго šle godlne ođržanl clklusl: ekonomlka kapltaUzma, 1 ekonomlka socljallzma. Za ekono miku kapltalizma (šest održanih predavanja) predavačl su bUI stuđenti elektrotehnlčkog fakulteta, đok su za ekonomiku socijallzma (Četlrl predavanja) bIU angažovana prof. Ekonomskog fakulteta Mlrko Perović 1 .asistentl. Posle svlh pređavanja održane su 1 konsultaclje. Predavanja su blla od opšteg značaja, pa u ovoj gođlnl ostaje da se reši rpoblem obrađlvanja tematike iz naše aktueine stvamosti (prl'vreda, spoljna polltlka Itd.). Na kraju razgovora kad su na ređ đošl opštl utisci o konferenciji, drug Savović nam Je гекао: Ove godlne smo đobro startovali. Ato se uglavnom ođnosilo na uspešan rad konferencije. Godlšnja konferencija S. K. Mašinskog fakulteta, kako smo saznali Iz razgovora sa novhn sekretarom Komlteta, Brankom Moharom, raspravljala Je nekoUko gorućih pdtanja. Poređ akutnog problema smeštaja 1 obezbeđenja nastave studentlma prve godine (oko hiljadu novo upisanih), raspravljano Je još o iđeološko političkom гаđu i odredbi tri plus Jedan. Konstatovano Je da glavna forma ideološko političkog rađa treba da buđe inđlvidualni rad koji se svakođnevno proverava kroz đelovanje u Savezu studenata. Od tri plus jedan (reč Je, naime o odluci fakultetskih vlasti da ne đozvole polaganje vlše ođ Cetlri

puta posle Cega se gubl ргаvo na daije Skolovanje) loonferendja nlje zauzela nlkakav konačan stav all Je uzeia u obzir sve prhnedbe za 1 protiv ođhike. Uspehu konžerendje doprlnda Je ćinjenlca da Je referat obuhvatto sve najvažnlje probleme i predložto, načelno, na čin njihovog rešavanja. Kađ Je ovo konstatovano u dlsfcusiji konferencija Je bez đonošenja zaključaka ostavlla komltetu da povede raćuna o izvršenju onoga Sto Је u геferatu 1 đlsfcusljl Izneseno a Sto Je od Interesa za organizadju.. IDILA

Рлlас (^аин : fHata рамЛЦс

Hajdemo na Veliki Medved, hajdemo tamo ču ti kupiti sladoled od meseca. Ujutru reka pije šumu a uveče je ohrnuto. Ako ne nađemo taj sladoled dva mrava če duvati u truhe a ako vide burmu svirače i u s\renu.

Boža Timotijevič

INDEX

ДСЖ СВИРАЦ СВИРА Овогодишње летње игре сгудената војводиие одржане еу у Зрењанину. Успела манифестација рада студентских удружења. Но, о толе није место да се гоeopu у „индексу“. Али, ту ~част“ заслужује финале фестивала бвктсет учеспика одржан у хотелу „Војeo&wna“. Као илустрација атмосфере на батгету нена нам послужи рачун хагела (и то само о разСијеним предметима. Штета што немамо и ранун за nuhe): 67 разбијепих флаша од једап литар u 17 од пола литре: стогињак чаша. Даље се нижу сијалице, тањири, поломл>еиа cr олица, вазне за цвеће urd. И на крају рачуп od преко 26.000 dunapa. А cada о самом бачкету: почео је нормално као и cee сличне приредбе, али је зато завргаио катастрофално добра већина учеспика била }е тако телељито пи}ана да уопште није логла да контролише ceo)е поступке. А поступци су отприлпке оваквп: играње по и под столовима, урнебесна вика и галама, непристојпо међусобно понашање младића и девојака, дивљачко разбијање .., Да се не би преварили у оцени свега тога и претерали у критици, послужићемо се изјавама очевидаца: » • • • Видео сам да су се студенти пењани на столове и тако стојећи певали, пили и разбјиали чаше., Даље „. .. За неколико спојених столова седило је њих 26. Скупили су cee чаше на једно место и онда их ногама газпли играјући на столу. ..“ „Или тек oeo“ .. . Впдео сам једну женску која }е била потпуно пи}ана и у таквом стању (а имала }е велики деколте ) испале су ЈоЈ груди. Наишао Је Један младић и стаeuo их у недра .. .“ Даље „ .., Касније сам могао da ви&им како нека deeo} ка лежи у крилу младића ... „... Задњег вечера њцховог боравка већина их }е била пијана и враћајући се из хотела, дерали су се улицом, а у интернату су правили толику галаму, да суседи те ноћи нису могли да спавају, Неки су и повраћали по собама. ..“ Свему томе треба додати и ово: то се }е дешашавало у највећем градском хотелу где }е те вечери поред студената било и осталих гостију. Зрењанински недељни лист, поред осталог, доноси и ово: „. . . Имали смо прилике да сутрашње лекаре, правникеи професоре видимо како шетају по граду боси, заврнутих ногавица до колена, без кошуља. ..“ Треба ли и даље цитиратиЧ А ипак у извештају одбора Удружења студената каже се да је за то cee крива „неколицина“ студената. (?И), н

СА ОВИМ МОГУЋНОСТИМА МОЖЕ ЛИ СЕ УРАДИТИ ВИШЕ

иутРОБЛЕМ смештаја студевата ове родмУу не изванредно је тежак, јер 6jx>j студената рапидно расте, а капацитети домова остају исти. За ову школску годину, обзиром на број матураната, очекивао се велики прилив нових студената. Предвиђања су се обистинила. На факултете у Београду уписало се ове године 6.673 младића и девојака. Било би тешко сместити и ове студеите. Међутим, проблем је постао просто нерешив накнадним уписом студената који су дошли на Универзитет са средњошколскам стручном спремом према Одлуци Савезнот извршног већа. Број накнадно уписаних износи 6,383. То знани

да је број студената noрастао за ггревсо 13.000, а Београд има данас блзлзу 40.000 студеиата. Четрдесет хиљада читав град за наше појмове, а у Бео граду студентски домови имају кападитет од око 6000 места. То је фагтално мало. А када се узме у обзир стабилна ситуациЈа у Београду усшште, оетда излази да he велики број навоуписаних студената, због стаибене кризе, оста ти само „уписани", али не и ,*студенти“. Што је најска киша. ЈЕДИНО РЕШЕЊЕ БАРАКЕ ИЛИ МОНТАЖНЕ КУЂЕ За решавалне оног проблема, потребна је хитна и брза акција. Ако се не жели да Одлука о упису на факултете буде пука формалност, онда треба наћи средства и начзлга | да се одмах подигну некојгико зграда за станхлзарЈ ње, али таквих зтрада ни је би подизање било брзо завршено. Овде долазе у обзир барзгке или монтажне куће. Са економског станоеилгга овакво решење можда , ниЈе најцвлисходније, јер би зграде копгтале много, а биле би краткотрајне. Међутим. ПРИВАТКИ С3OТАНАРИ ИЗ ДОМХЈВА! С друге стране, док је проблем смештаја студената тако тежак, у студентским домовима преко четири стотине места заузимају станари, У свим домовима станује rto неколико гееерација уттрав ника, бивши и садашњи службешши и радници итд. Већина од њих, не само да станује по домовима, него се просто бангтари. Док студенти спа ваЈу по парковима, а они у дому по неколико у јед ној соби. бивпш управник Студентског града на Новом Београду сам држи неколико соба. Ове станаре морамо хитно исели тииз домова, а још хитније одузети им сувишне просторије, стеснити их тако да и они осете станбену кризу. Као трећи проблем у комплексу смештаја студената, стоји и питање апсолвената. Они не са-, мо да заузимају велики број места у домовима (а то су ОНИ ДУГОГОДИШНзИ апсолвенти), већ су се сместили по домовима у Београду, а не на Новом Београду како је било ре шено крајем ггрошле школске године. Исељаваљем и премештањем ових апсолвената, бар донекле, ће се решити питање усељавања оних нових студената коЈима је стан најнеопходнији М. С.