Студент

Imali ove godine mnogo gostljn pltam. Ima gostiju. ЈеГ vama smešno kako se onl oblače pltam. Stari se cmeška. On se neprestano sme Ska. A, ЈеГ vama smešno kako s« ml oblačimo? Nije kažem. Nije nl nama. Pa zašto vi onda ne noslte kratke pantalone? Б, nisam Ја gospodln. AU Cim postanem gospodin, obućl ću. One najkraće ću đa obućem. Misliš kad zaradlš dosta novaca pltam Ja. On se smeši. A Sta vi mislite, đa Ц treba vlše novaca za kratke ili dngaćke pantalone? Morao sam da prlznam da za kratke treba manje. Nemlslim Ja kad zaradim novaca nastavIja on. Već kada postanem gospodln haže on. како to? E, kako. Eto sinoć. Neke Francnae «am vozlo. Možđa i nlsu Francuzl. AU svi su ono litL Vozio Ih Ja I onl pevali, i svakl prlgrablo đevojku, a kada emo izašli podaije poskidali se goli I svl poskakall u more. A nemoSe ćovek da kaže đa nemaju novtea ха gaće. Dalt su rai hlljadn nmesto tristotine, 1 Jol me Jedna francnzlca poljubila. Eh, nije to o novcu, Ja mislim kađa postanem gospodin. Hoćeš 1 ti onda, starl, đa se kupaš go?

Neću. Nasmejao se. Star sam Ja da bi postao gospodin. A Sta misliš, da U će vaši mladići da postanu gospoda? Oće bogaml. Uće se. Uće ib francuzlce. All onl zaborave preko zlme sve što su naućili preko leta. Sta ćete. Nije lako postati gospodin. Sta misliš tl starl, da II sam Ja gospođin? pitam 1 nestrpljivo ćekam odgovor. Da II sam Ja gospodin, a neču da se kupam go 1 nisam ućlo kod francnzica? Prestao je đa vesla 1 pažljivo me zagleda. Mi sli šta će đa ođgovori. A kollko ćeš da ml platiš? pita na kraju. Sada Ja mlsiim gta da ođgovorim. A koliko ćeš tl đa tražiš? Sto dinara na sat. Platiću sto dinara na sat. Ponovo poćinje da vesla. Jesam U gospodn starl? Jesl, bogaml. A šta sl mlslio da ću ti Ja rećt? I kako mogu ja đa prosudim kada Ja nlsam gospodin? Iskočio sam iz ćamca kada ]e pristao. Dao sam starom sto dinara. Rekoh mu zđravo 1 pođoh. Mladiću, viknu on zamnom. Okrenuo sam se. Ja nlsam iz Dubrovnika kaže. Ja sam iz Like kaže i smeje se. , ,

Филозофији одговарајуће место

ВеН дуже времека у нашој јавпост-и се расправља о потреби реорганизације средње школе Међутим и поРед планиране реорганизације још увек се не говори о месту филозофије у средњој школи. Зато би једна шира и темељнија дискусија. која бм и npeu мах обухватила принципијелна а доцније и конкретнија питања. б ила и пожељна и корисна. Свима су нам мање више познатв слабости наше средње школе, у првом реду гимназије. Питање је само у каквом односу према неким од тих слабости стоји настава филозофије јасније речено, да ли noceh-ивање веће пажње филозофији може да допринесе њиховом отклањању. У овој релацији карактеристика наша школе изгледала би овако: преопширно градиво из појединих посебних наука на једној и потцењивање филозофије на другој страни. Основа такво а става према овој иауци су различите позитивистичке или њима сличне концепције, на које не баш ретко можемо да наиђемо у нашој јавности. појединим часописима и томе сл. Један од најтежих анахронизама у иашој школи је потискивање друштвених наука у позадину. Сувишно је говорити које су друштвене сиаге у crapoj Југославији деловале у смислу елиминисања науке у друштву из наставних гиишоа a, чије су теорије о томе ča еу као наукв једино могуће природне, а нипошто друштвене итд. Никако се не може разумети, а још мање оправдати да ово типично својство буржоаског просветног си-

стема карактерише и даље нашу школу. Разуме се да је једини начин да се отклоне ови недостаци да филозофија добије одговарајуће место у средњој школи. Наместо да учени уче поједине сасвим непотребне детаље из посебних наука, боље ie да у школи добију солидне основе зо један дијалектичко-материјалистички поглед на свет:. А са педагошке стране то је сасвим изводљиво, јер они добијају довољно позитивних знања из посвбних наука, да би један солидан наставник могао да ил приближи ову филозофију. Ма како да се подели гимназија, филозофија треСа да заузме једно од најважнијих места, што до сада ни издалека није б uo случај. Само настава филозофије отклониће опасност да се ученици затворе у уске оквире посебних наука. Једна од озбиљних слабости је и недостатак сталне, систематске и експлицитне ангирелигиозне пропаганде у нашим школама. Питаће се неко чему она води, кад је најбољи начин борба за један атеистички поглед на свет упознавање са научним достигнућима. То је тачно, само се npu том заборавља да потпуно ефикасна борба против једног погледа на свет а религија је несумњи8о то не може да се води са уског становишта посебних наука, него само са становишта другог погледа на свет, у овом случају дијалектичко-материјалистичке филозофије. Значи, једна таква експлицитна антирелигиозна пропаганда, која ie несумњиво потребна, јер се добар број ученика у заосталим

Прогис коицспција у С 'СДЊОЈ школи

породицама и на другим местима још увек религиозна васпитава, стручно вођена и потпупа могућа је само у оквиру наставе филозофије. Нв може се рећи да поједини наставници нису нешто већ учинили у том смислу. Али је и ту било доста пропуста. Ученици св упознају са оним новим што је Марксизам додао критици религије, а врло мало са изврсним просветитељским и другим критикама религије. А без упознавања са домарксистичким антирелигиозним аргументима ученици не могу добро да разумеју марксистичку критику. Не треба ни говорити како би са педагошке стране посматрана била ефикасна анализа појединих религиозних текстова, указивање на њихове унутрашње противуречности и томе сл, Било би једпострапо указивати само на потцењжвање\филозофије и недостатак објективних услова. Паегојв-! ћој пастави филозофије,-'можв] се ставити читав ба. Настава скоро уотгштеЦие} обухвата савремену * филозофрју (под тил подразумевамо чжгавих сто година уиазад, а да и не говоримо о најновијом стр&јањима, као например егзистенцијализму итд.). А учекици свакодневно у штампи, преко радиа, слушају о тим правцима и нарочито су заинтересовани да их упознају. У том емислу потребно је више еластичности, а мање крутог држања оквира наставног плана. Само тако ће се подићи интерес ученика за филозофију а чињеница је да је он врло мали у односу на вредност ове науке; ученици илају своје литерарне дружине и разне секције које се иптересују за поједине науке, само нигде не постоји кикаква група која би се шире, вап наставног програма интересовала за филозофију. Чињеница је да основу за дијалектичко - материјалистички поглед na свет ученици у средњој школи могу да добију само наставом филозофнје. Није ли излишно истицати да појам социјалистичке интелигенције имплицира oeaj и само oeaj noглед na свет?

C. СТОЈАНОВИЋ

Ако волите

Ako volite pogledajte dan u zenicu i videćete. Ako volite pomilujte ovcu po jndima i videčete. Ako volite poljubite zevnlju srcem u ranu i videćete, Ako volite.

Božidar Timotijević

zlatni rez

Богата недеља

ОВИХ дана у Београду је отворено неколико нових изложби. Једна од тих је и савршено успела изложба холандских комерциалних плахата аранжирана у Музеју за примењену уметност. Овом хгриликом, Холанђани су нам ое претставили са 50 радова. То су углавном плакати који рекламирају разне Холандске индустриске и друге производе; чај, гуму, воћни оок, оловке итд. Рекламе, врло духовите и укусне. Изненађују вас својом једноставношћу и чистоћом. Иако су до-некле одступили у осталим плакатама изузев „Пиво“ и „Дуван“, од правила „цртеж без текста најбол»и плакат", показали су нам да се и са аиме могу створити веома импресивна дела. У изложеним плакатама примењене су скоро све технике, док се најчешће наилази на срећне комбинапиј е фотографских и графичко-сликарсккх вфеката. Познати квалмтет холандске штагмпе и овом приликом је остао на завидној висsши и искорвшЉрн до максимума. Бесплатни проспект „Die Nieđeriaaa»s“ са реафодукцијама позкатих сликара и индустријцних цеигара, који можвлво добмти на улазу- ~ Ж)твјЈss2sе ову ■

У УЛУС-овој галеријк аа ТорвЗЈфиаа саофу графику, скулптуре, и ул»а изложили су сзвовенаивш уметници. И ако на овој излоисби остваре&а претстављају неке нове али већ реномиране уметнике, иосле њиховог прошлогодшињег вастрта публици она изгледају поввата. Као и до сада Стане Крегар je изложмо квоје углавном апстрактне композициде које, чиии се, не отскачу ни идејно ни техкички од њетових рва®ф|х радова из периода 1935 —38. Николај Омерса ое јавак> са две прилично сладуњаве ствари: „Оверска планета“ и „Бура“ у којима долази до крутот сивветравчног понављања како у облацима тако и у дрвећу. Нознати словеначки графичар, Божидар Јакац, преггставио се са неколико добрих графика из новакјег доба, рађених добро познатом, њему специфичном техником. Миха Малеш је изложио двв догаадљава уља; „Мотив из Истре“ и „Из Париза“. У скулптури су се Словенци појавили са лезтим освежењима Зденка и Бориса Калина („Дечије игре“ и „Метка") и Карела Путриха („Акт“ к „Одјек!'). • '•!" Радови јапанске деце изложени су у просторијама Графичког колектива. Мали уметшши од 6 до 14 годииа показали су овом приликом пуно смелости и сигурности. Са великим смислом за колорит и потез једанаестогодишња девојчица Хисаја Хасенава је остварила своје „Рибе“. Тринаестогодишњи малишан Рјоичиро Јамагупш нам се претставио оа ванредно интересантном композицијом плавог тоналитета „КраB'e'*. Успеси Тешико Шимизе („Цвеће"), Шеџи Мимето (~Град“) као и многи други указују на јачину и висину јапанске деце на ликовном пољу.

А. Андреј

Sa godišnje izložbe studenata Likovne afcadenrije

sludent