Студент

UNIVERZITETSKA HRONIKA

БОГАТ ПРОГРАМ СТУДЕНТСКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА У УНУТРАШЊОСТИ Пред семестрални распуст

( Ових дана одржавају се последња дредавања на факултетоша. Као и сваке године, средииом јануара хил>аде студената напустиће клупе, а са њима нестаћевреве по слушаоницама. Један део студената провешће одмор код својих кућа, други у зимским спортским такмичењима, а највећи део пренеће актив ност са факултета на село. Тим пскводом недавно је одржан састанак претседника удру жења схудената из унутрашњости на коме је размотрен план делатности удружења по срезовима. Посебно место у том плану као једна од најважнијих фор* ми делатности заузимају предавања из разних грана науке као и популарна ггредавања из политичког живота наше земље. Нарочита је пажша посвећена по пуларним предавањима из медицинске науке, а из политичKiOr живота информатиним предавањима о путу Тита у прија* тељске земље Индију и Бурму. Такође је ггредвиђено да се о овим двема земљама у свим сре зовима одржи низ предавања како би се наши трудбеници што боље упознали са овим далеким државама. На састанку ј је усвојен и предлог да се сту- ■ денти уХључе у разне течајевз које организује Црвени крст и Социјалистички савез. ШТО ВИШЕ САРАДЊЕ СА РАДНИЧКОМ И СРЕДЊОniKOjicKOM ОМЛАДИНОМ Један од крутгних недостата- i ка у раду студентских организација у унутрашњости је недовољно учешће у раду радничке и средњошколске омладине. Ове године тај проблем је на време уочен. Једна од мера која има за циљ зближење омладине и студената је организовање музичких вечери, вечери поезије, усмених новина итд. О* вим he се постићи да удружења студената по срезозима не постану затворене организације ненриступачне за осталу омладину. У истом смислу предвиђена су и спортска такмичења скоро у свим срезовима. Поред шаховских турнира где за то постоји интересовање, планирани су турнири из разних траиа спортова као што су стонотениски, одбојкашки, кошаркашки и други. Нарочито су предвиђена смучарска такмичења како би се и на тај начин допринело популаризација овог спорта међу радничком и средњошколском омладино<м. Поред тога плгширано је да се поједине тачке из програма са фестивала одржаног прошле године обнове у разним местима Србије. Програм задржава само оквир дајући удржењима самосталност да на терену сама одре де проблематику. Треба истаћи да ће терен активнссти за време овог семестарлног распуста бити претежно село, за разлику од летњег распуста када је због радне сезоне немогуће спровести било какву активност. Да ли he удружења бити кадра да то сама учине. Да ли ће удру жења моћи да своју активност усмере баш на проблеме који траже решење не само друштве ном делатношћу, већ интервенцијом народне власти. Пример за ово може послужити негатив на појава малолетних дивљих бракова која је нарочито раши-

рена у појединим крајевима Србије. Студентска организација би кроз популарна ггредавања могла одиграти видну улогу у сузбијању оваквих и сличних појава уз одговарајућу интервенцију органа власти и месних друштвених и политичких организација, Љ. С. Predavanja profesora dr. Bartoša Među studentima četvrte gođine Pravnog fakulteta, izražava se čuđenje, zašto profesor dr. M. Bartoš šef katedre Privrednog prava, nl posle dve nedelje od izričito datog obećanja nijednom nije došao đa održl predavanje iz »Menice i čeka«. Za pređavanja profesora Bartoša vlada veliko interesovanje na fakultetu 1 zato su stuđenti u tri maha dolazili u vellkom broju poneđeljkom ujutro u osam da čuju iziaganja ovog našeg renomiranog pravnog stručnjaka. Međutim, nltl je profesor došao, niti su iz Dekanata fakulteta stavili blio kakvu pismenu obavest koja bi stuđente pređupredila đa ne dolaze bez potrebe i gube vreme.

ОБАВЕШТЕЊЕ ЧИТАОЦИМА

Због семестралног распуста следећи број студента излази 22 фебруара.

Уметничка фото-изложба медицинара

Ових дана je на скроман начин отворена трећа фото изложба уметничке фотографије на медицини. Овогодишња изложба, по ономе што се на њој могло да види је једна од ретких, јер се међу учесницима на лазе поједини аматери који су први гцут узели фотографску камеру у снимци нимало не заостају за оним „старим“ и рутиниракијим. Чак је један од њих Ђорђе Козаревић до био трећу награду за целокупни рад. Фото клуб који је организатор ове изложбе, заслужује сваку похвалу, јер и поред

тога што се бори са материјалним потешкоћама, ипак настоји да пружи могућности своме чланству да несметано ради. Учесницима изложбе подељене су награде. Прву награду добио је Павловић Александар, студент медицине I гддине, дру гу Захарије Давид, а другу тре ',ћу Мдаден Трдоровцћ, студент стомотологије. Иначе, на изложби су з.апажени и добри радо ви другова који учествују ван конкуренције међу којима Милош Марковић и Тома Димитријевић. С. Валчић

I. TODOROVIC: MOTIV SA VLASINE

Z А BOLJE UČENJE Prostorije za rad preko zime

(Nastavak sa strane 1) ши studentkinja »Vera Blagojević«. Sem toga, velika sklonost ka razgovorima o svemu i svačemu, što postaje navika i sastavni deo domske atnfiosfere. što nesumjivo rađa topda drugarstva, intimna prijateljstva, isto tako nesumnjivo smeta kađ treba učiti. Mnogi uče kod svojih kuća. to su oni najsrećniji, ali taj procenat sigurno nije među većim. I najzad, zar je mali broj onih iz devojačkih soba i raznih pret soblja, gde se često ne može, a još češće nema šta ložiti? Ođmah posle ustajanja beži se iz te, sada neželjene hladovine, nekud u toplije potkrovlje. I to je sada problem; gde nači potkrovlje? Ima savesti, studentskih savesti koje se umiruju i »traženjem«. Knjiga je u rukama ,nosi se uza se, ali eto, nema se gde. No. treba naglasiti, tu su u pitanju oni slobodniji; sa prava, filozofije, razni apsolventi. Tehničari. opet, na sat dva zauzimaju slobodnu slušaonicu do narednog Ca sa. I tako nekoliko puta na dau seoba. Drugi, opet, odlaze daleko. Nije usamljen slučaj medicinara sa Dedinja, koji svakog dana dolazi u Narodnu biblioteku кгај Kalemegdana. Pređe pola grada! Zajednička briga Univerzitetska godišnja skupština Saveza studenata nije ovo

prenebregla. Ne tako hitno, kako stvar zahteva, ali se ip>ak nešto već uradilo. U gradskom odboru Socijalističkog saveza drugovi su pokazali puno razumevanja. Upu čeno je pismo opštinskim odborima, da zajedno sa osnovnim orga nizacijama pomognu studentima u pronalaženju prostorija koje se mogu koristiti za učenje, a zatim i u rešavanju materijalnih рто- ! blema, kojih će sigurno biti: oko inventara, zagrevanja, vremena korišćenja. Nema sumnje, da će jedna ozbiljna akcija i zalaganje studenata naići na podršku i saradnju ovih organizacija, pa i organa vlasti, ako njihova pomoć bude potrebna. Kako će studenti ovo rešavati? Udruženja na fakultetima formirače delegacije, ukoliko to nisu več ućinili, koje će sa odgovarajučim opštinskim i osnovnim organizacjama raditi na ovome. Ali od ove akcije ne treba očekivati I sve. Ona će obuhvatiti teritorije na kojima se nalaze fakulteti, a šta če biti sa ostalim naseljima? Na samim je studentima da se pobrinu za to. Evo, na kraju kra jeva, jednog konkretnog pitanja ■ preko koga se mogu više angažo- ' vati u organdzaciji Sodijalistič- . kog saveza, gde ih nema mnogo. Neiskoriščene mogućnosii Opština Stari grad ima svoju biblioteku i čitaonicu. Jedna mala sala, jeđna soba, snabdevene nameštajem, dobro su zagrejane, 1 ali više nego polupmzne. A ulica j

7 jula je pred kućom Filozofskog i Prirodno matematičkog. Zar je moguće, da u tom velikom broju fctudenata nema takvih, kojima nedostaje topla soba i tišina za rad? Odgovor se sam nameće. Na Bulevaru Revolucije, oko broja 150 kaže drug Ratko Vujanović, p.pretsednik Univerzitet- j skog odbora, postoji vrlo lepo i uređena biblioteka sa čitaonicom, ali skoro redcvno poluprazna. Da ne dođemo u situaciju, da tražimo ono što već imamo, ali nismo iskoristili? LJ. R. ~Rtanj“ nije obuhvatio najmlađe Jedno od najmasovnijih studentskih planinarskih društava je Planinarsko društvo »Rtanj«. Planinari sa bivše TV§ radeći u »Rtnju« postigli su prilične uspe he. Veliki broj članova »Rtnja« i ove zime provešče svoj raspust na divnim predelima баге i Prokletije. »Rtanj« je inače cele i jeseni bio aktivan. Međutim, i po I red toga što se društvo nalazi u punoj aktivnosti, nije rešilo problem svog podmlađivanja. Stuđenti sa prvih godina slabo su za stupljeni u .članstvu. Možda njih planinarstvo nije u dovoljnoj me ri zainteresovalo, a možda im je za »aklimatizovanje« na fakultetu potreban duži periođ. • I Z, P.

У ТОКУ ЈЕ ИЗРАДА СТАТУТА

СА ГРАЂЕВИНСКОГ ФАКУЛТЕТА

SA FARMACEUTSKOG FAKULTETA

Већ три месеца како се на Грађевинском факултету ради на факултетском статуту. Одмах после почетка нове школске године факултетски одбор у заједници са управом факултета формирао је шест комисија које he радити на појединим деловима статута. Прве две комисије (за настав ни план и за израду правилника студија) имале су највише посла. О наставним плановима на факултету је дискутовано још и раније и сада су они у складу са реалним огућностима сту дената грађевине. У старом наставном плану било је 42 —45 предмета у току студија, а сада се новим планом предаиђа 32 предмета. По неколико предмета спојено је у један. Највише посла било је у комисији за израду режима сгудија. Нови статут, бар тако he бити у предлогу, предвиђа из _ весне новине, које he доиринети редовнијем и успешнијем студирању. Предлаже се да се упис у другу годину односно упис Ш семестра дозволи само оним студентима који имају положен бар један од тежих исгшта (математика, физика) и имају обрађене све графичке ра дове и вежбе. Новина је и девети семестар кога не могу у* тгисати студенти без свих регулисаних испита. У деветом семестру врши ce једна врста специј ализациј е и предавања нису обавезна, и они студенти који имају заостале испите свакако да he више пажње посветити њима неголи необавезним ггредавањима. А да студенти који не могу одмах уписати IX семестар, после положених испита не би губили читаву годину, девети семестар ће радити и за време летњег и зимског семестра. Ово је учињено да би се смањио апсолвенстки стаж који је у садашњим приликама велики. Оста ле комисјие такође активво раде на предлогу статута и очекују се да ће почетком летњег семестра статут бити готов.

M. ЈЕВТИЋ

Sredinom decembra studenti Farmaceutskog fakulteta su održali sastanak na kome je član Fakultetskog odbora Saveza studenata koji radi u komisaji za izradu Statuta sa nrofesorima dr. Stevanom Jakovljevićem, Mokranjcem i dvojicom asistenata, pročitao nacrt Statuta. Sastanku je prisustvovalo oko 300 stuđenata. Posle pročitanog nacrta razvila se diskusija koja je neke članove izmenila, a neke usvo jila. Režim studija je ostao isti: pet godina i diplomski rad. Usvojen je još jedan гок oktobarski za drugu godinu. Za prve dve go dine su određeni rokovi, a za ostale godine su slobodni. Stvoren je odbor za pomoć i žalbe. Jedan ispit može da se polaže tri puta. a četvrti put pred komisijom. I što je najvažnije, iako kasno za ovu godinu, za upis je potrebno lekarsko uverenje. Posle ove diskusije odbor se ponovo sastao i neke izmene usvojio. Statut шје potpuno oformljen. I Д. J,