Студент

(PRO et CONTRA)

sa studentskih galerija

OSVEŽENJE

»DON ŽUAN U PAKLU« U KONCERTNOM STUDIJU RADIO BEOGRADA Desetogodlšnjica Radio drame označena je zanimljlvim događajem. Cetiri značajna beogradska pozorišna umetnika izvela su scenu u paklu iz dela Bernarda Soa »Covek 1 natčovek«. lako je ovaj tekst kao sirovina za estrađno čitanje, nedavno otkrlće inostranstva (grupa Sarla Boajea, Carlsa Lotona i druglh). Soovo delo, makar i po cenu priča o neoriginalnosti, moralo Je, ovako prlređeno, da dopre do nas. Bez njega bismo bili slromašniji. Ova rasprava o izmišljenim vređnostima života i o njihovo) petrebi radi održavanja volje za taj život, rasprava u kojoj ima prava onaj koji govori sve dok drugi ne dođe do reči, nije nikakav filozotskl traktat pisan u dijalozima. I ovom prilikom, mada je mestp radnje u neođređenosti, mada ličnosti nemaju nikakva obličja 1 od početka do kraja samo diskutuju, očigledan je Soo v đar i interes praktičnog dramatičara, njegovo shvatanje pozorišne umetnosti. Svakl taj lik snažno je emoclonalno obojen, celo vreme živi i ima svoj odnos prema ostalima. Spoj takvog scenskog života, neobične oštroumnosti 1 čvrste veze sa sređinom (i u paklu se Engleska najgore provodi) čine suštinu dramskog gorostasa dvadesetog veka. Izgleda da su neki od izvođača to na mahove gublli iz vida. Mata Milošević kao Don Zuan, služeći se ođmereno svojlm prijatnim glasom, finim osećanjem i odličnim shvatanjem racionalnog, pružio je publlci lepo iskazan tekst koji se onima koji nisu pratill celokupan smisao i sudare mišljenja morao mnogo đopasti. Međutlm, to su sve bili monolozi olrgnuti od rasprave koja ovđe znači zbivanje. Soova reč je kroz Matu Miloševića bila privlačna all siromašnija ona je imala samo apsolutno značenje jeđnog mlšljenja a ne 1 relativan smisao suprotstavljanja. Đavo Viktora Starčića bio je svakako najbolje ostvarenje. Ova ličnost čiste apstrakcije, simpatični razonođač pokojnika koji opet potseća na engleskog aristoraktu političara, bila je i Soovski 1 Starčićevski živa, u stalnom dodlru s publikom. Dona Ana (Marija Cmobori) i Don Gonzale (Ljubiša Jovanović) bili su, koristeći više mimiku ođ ostalih. realističnije, геklo bi se. naturalističnije dati likovi. Drugome je, prve večeri. smetalo slabije poznavanje teksta. Mira Trailovlć je, kao reditelj, s pravom razvijala sve đraži koje drama pruža, ne kastrlrajući je starmalo rađi »izvlačenja« ideja. No. njen uvod (čemu naizust?) ličio je na prolog u pionlrskom teatru 1 blo je stilski odveć naivan stepenik za vlsok podljum bllstave Soove proze.

V. Dimitrijević

„Квеј-лан " у извођењу камерне снене Четири чина романа Перл Бак

Драма „Квеј-Лан“ коју је по чувеном роману Перл Бак „Исто чни ветар западни ветар“, на писао В. Рабади, у режији Душава Антонијевића, била је при јатно аматерско освежење у извођењу Камерне сцене. Штета је што је ова премијера изведена у врло неподесној сали Дома културе „Западни Врачар“, која је својим примитивним техничким могућностима учинила упечатљивијим амбиЈент аматерског. Но и поред свега ансамблу: Азаели Ћачић, Вери Хрешчак, Бранки Пантелић, Душану Антоиијевићу, треба одати дужно признање. Роман Перл Бак. сабијен У гранипе четири чина, проговорио је концизно, jom у првом чину намећући отворено своју намеру. Речи: странац, страно, иностранство, понавл»але су се као рефрен из чина у чин, градећи јасан однос, према себи, оних људи који их говоре. Два вегра: источни и западни непрестано дувају (то се са сцене осетило), најпре у односу Кинескиње Квеј-Лан и после студиia позападњаченог Кинеза лека ра, њеног заручника од рођења. а онда у односу тог позападњаченог Кинеза (али Кинеза) и Американке Мери. познанице и љубави са студија У овом, дру гом, сукобу ветрови се разилазе у Једном разочарењу кинеског мушкарпа и „разумности" жене са запада. У свим тим сукобима Кинески ња Квеl-Лан коlа је спремнз за пелике напоре и снице, ла би придобилч љубав муж? постаје хероl. Њенр 5е

зумна љубав се успиње до 6езумне храбрости, до покушаја да уништи и себе и плод у утроби. Тај споља једноставан унутар врло сложен лик КвејЛан, Бранка Пантелић није успе ла на тренутке да докучи. Њен пријатни орган могао је да понесе, али се осећала несигурност и недореченост у покрету. несигурност у интерпретацији текста. ма)ке често Је прелазио у рецитацију. Остале две улоге изведене су са пуно осећања за простор и атмосферу, врло пластичао. Музика Воре Симића деловала Је сугестивно, самоуверено повлачећи за собом из сале пре ко рампе иза последње завесекулисе негде далеко. Дочарала ie просторну величину кинеске земље и дубину најпре необразовано смирене девојке, уметнице на харфи и старих народних песама, бачене у ковитлап сукоба, а затим свесног борца пред откривеним начинима бор-sе. који успева да створи пороличну срећу. Драма „КвеЈ-Лан“ изненађуЈе својом отвореношћу. Можда нам таква отвореност личи на тенденциозност, или је можла треба схватити. као и лик мале Квеј-Лан, као зедноставност у мулрости кинеских људи. На крају, било 1е у свему томе нечега штс 1е могло да понесе и зато се чуо аплауз, који чије личио на коивенционалност. Б. ЈОВАНОВИТ.

KULTURA i UMETNOST

GRAĐEVINSKI FAKULTET Katedra za opšte obrazovanje

Došld ste na građevinski fakultet, videćete da se tamo održava ju vežbe iz hemije, ovde iz шаtematike, da profesor taj i taj drži predavanje iz tog i tog predmeta i, sasvim sigurno, neće vam neopaženo promači da je na »Katedri za opšte obrazovanje« danas u ponedeljak u devet časova ргеdavanje o tom i tom, da je u idu ći ponedeljak predavanje 0... Zastajete. Interesuje vas. Zelite da čujete i pitate gde se održava predavanje (samo... prethod-

no ocenite koga ćete pitati jer, uzgred budi rečeno. može vam se desiti da se uverite da ne važi svugde ono »ko pita ne skita« iz prostog razloga što ponekim studentima izgleda jako duhovito. kad nekog pošaliu suprotno pravcu kojim je trebalo). Došli ste i zajedno sa četiri do pet stotina pažljivih slušalaca

pratite veoma interesantno predavanje. A ono je zaista dobro i na i p>opularan način vam prilazi. Potisnute, pažnjom skoncentrisanom na predavanje, u potsvesti vam se javljaju misli: ovde bi se moglo češće navratiti, otkad li postoji ova katedra. Odgovor ne znate? Ispričaću vam. BILO JE NEOPHODNO Odavno već postavio se ргоblem opšteg obrazovanja studena-

ta. Potpresednik Udruženja studenata građevimkog pruža ispisan list hartije i kaze: Pog’edajte sami ovo je pisao student sa završanom srednjom školom. Citam: Ja... student arhitekturu... i ređa se jedno backanje padežima i interpukcijom.

Bilo je i ima studenata nastavlja on koji dolaze iz raznih krajeva zemlje. Poneki, pripadnici nacionalnih manjina ili makedonci, vrlo slabo govore srpski. Sve to uslovilo je da je inicijativa Uđruženja studenata naišla na punu podršku nastavnika i рге otprilike tri godine održano je prvo predavanje na ovoj katedri a »opšte obrazovanje« zavedeno kao fakultativan predmet. Početak je kao i svaki početak bio težak. Predavanje se smatralo posećenim ako ga je slušalo 50 studenata, ali ne zadugo. Übrzo je ovaj predmet koji se ne polaže itekako postao popularan. To je bib rezultat visokog kvaliteta ргеdavača i izbora tema, a on je sveobuhvatno širok jer... ...SAMI BIRAMO TEME Katedra ima svoj odbor koji čine nastavnici i studenti. Njegov je zadatak, vodeći računa o predlozima studenata, organizuje ргеdavanja koja će temom interesovati Ijuđe. Mlad čovek ima široko interesovanje to, uostalom, dokazuju 1 teme tih predavanja; »O Geteu«, »Utisci sa puta po Indiji«, »Umetnost u arhitekturi«, »Ustavno uređenje«, »Viktor Igo«, »Društveni plan«, »O muzici« itd. Sem toga bilo je i predavanja na kojima se govorilo o pravopisu, gramatici i greškama u vezi stim. Redovna ie i svakako pohvalna pojava, da se posle svakog predavanja javlja živa i plod na diskusija. Postavljaju se pita« nja, iznose mišljenja i, kad j€ potrebno, vatreno se brane. Sv« to daje rezultate koje odbor đuje. • Već tri godine postoji i plodno radi »Katedra za opšte obrazovanje« na Građevinarskom fakultetu. Već tri godine ona je samo na Građevinskom fakultetu. Pa... zar više nigde nije potrebna? Vlad. М. MILETIC

EMIL KOSTIC; PORTRET DEVOJKE (LITOGRAFIJA)

ЧЛАНСТВО

Ово јв кратак извод из твмпта дру?а Александра Стојановића, студента IV године праеа, који је од стране Ректората Универзитета награђен на Дан Републике прошле године.

O саложини и примени одредаба о чланству у ОУН, написана је читава посебна и доста полемичка литература. Пријем v чланство у ОУН спада у најзначајније сектопе беле и ипне дипломатије, У претстојећој релизити Повеље. питање чланства налази се на једном од најистакнутијих места. Разноврсних предлога државника. теоретичара итд. има све више уколико се ближи час ревизите, Зашто је установа чланства значајна и спорна? Каква су својства проблематике чланства? Непосоедна сврха регулисања чланства од стране Повеље је тенденција универзалности. Кад кажемо тенденција. онда мислимо на Повељину комбинацију тежње за универзалношћу и данашњег постављања услова одабирања код примања у чланство. То ie и проузроковано садашњим ступањем мећунарадних односа. Даљи развитак тоебало би па донесе пуно остваривање универзалности и ублажавање и одбацивање услова одабирања Под изразом универзалност подразумевамо укљученост свих држава v нације Уколико ОУН више држава обухвата, утолико ће имати већу моћ и територију деловања зз истчвавање својих циљева. Чврсту Beav пиљева и чланства изражава и систематишс Повеља. Она одмах после циљева формулише и принципе. Ови говоре г правима о обавезама држава чланипа: гграва и обавезе улазе v материју чланства. Изузетак ie шести принцип који одређује да ће УН пбезбепити да и државе које нису чланицп постЈшају v сагласности са овим пачелима УЗРлико је то пртлебчо за одожавање међународног мира и безбедности; ово због тога

што је универзалност тек снажна тенденција, а не стварно.ст. Циљеви Уједигвених нација тесно су повезани са истовременим постојашем сарадње и конкуренциЗе држава. Они а преко њих и чланство до највеће мере су прожети политичношћу. Стога проблем чланства постаје веома сложен. Сматрам да је неопходно указати на крајн.и. али основни чинилац установе чланства. И циљ УН упућује нам пажљу на њега: „Да иа решавању међународних проблема економске. социјалне.., природе" и „да буде центар који he усклађивати делатност оазних народа на постизању ових заједничких циљева" Шовеља УН). Међународне организације и посебне и опште имају економски основ Он више или мање делује на организацију. већ према њеном тиггу. Тај основ ie одређени степен повезаности и међусобне зависности на светском тржишту. Њсгов, развој истина трпи отстмпања у смислу аутархије, али су она привременог карактера. Светска привредна повезаност и међусобна зависност и њене непосредне и посредне посдедице односи ‘политички. културни итд., изискују чвршће регулисање међународних односа, изискују регулисање у облику сталчих међународних организација. Код установе чланства то се одражава овако: повезаност земаља v оквиру светског тржишта. изазива потребу чланства у међународним организацијама. Привредна универзалност,