Студент

(PRO et CONTRA)

levi rakurs

„ЕШАЛОН ДОКТОРА М.“ КОНАЧНО ЗАНИМЉИВ ФИЛМ

Производља домаћег филма достигла је код нас ниво који сио јој зажелели још четрдесет и шесте петогодишњим планом: домаћа продукција даје нам сваког месеца премијеру. У квалитетном погледу међутим, наш филм стигао је тек пред nj>*r филмске уметности. Лажно патетична глума већине наших глумаца настала преношењем позоришне традиције, пуна претераности у говору и гвсту, недовољно познавање драматуршке вештине и слабо владање изражајним средствима филма, наших филмских стваралаца створила је код публике укорењену предрасуду о немоћи нашег филма, било да уметнички делује, било да пружи бар ужитак посматрања доброг и узбудљивог филмског призора. Ако додамо да је наш размажени десетогодишњак, који никако да оправда наде, незаштићен специјалним законима од надмоћи страног филма оида се основни успех филма „Ешалон доктора М.“ може сагледати у пуној величини: неуобичајено повољно расположење публике за време пројекције филма повремени усклици одобравања и аплауз показује да наша публика „саучествује" у њему као и у сваком узбудљивом иностраном филму. Ван сваке Је сумње да he „Ешалон" са успехом издржати наЈстрашнију и за продуценте најважнију критику критику биоскопске касе то индииректно математички прецизнс изражено мишљење публике о поЈедином филму. А то Је већ доста. „Ешалон доктора М.“ у том погледу значи рехабилитацију нашег филма код домаће публике. АКЦИОНИ ФИЛМОВИ И ФИЛМСКА УМЕТНОСТ У свом раном детињству у доба када Је тек признат као уметност филм се састоЈао из акције. Кратке бурлеске биле су пуне Јурњаве куће су се рушиле, људи су падали са кровова и мостова, људи у аутомобилу гонили су људе у другом аутомобилу, а трећи су чекали једне и друге у заседи. Доцније Је та акција, првобитно искључиво садржајна и спољашња, добила к своЈ формални израз, нарочито крупним планом и покретом камере, а затим и променљивим видним углом. Филм није више био филм о акцији, филм Је сам постао а к ц и Ј а.

је динамична и узбудљива ратна мелодрама из наше недавне прошлости. Филм је занимљив и по томе, једино, не личи на наш филм. У ликовима на платну, међутим, познајемо наше људе а у причи коју прича филм препознајемо делове судбина рођака или пријатеља. Ево шта је још ново и вредно у овом филму: личности и лични проблеми из историске перспективе сасвим безначајних људи стављени су испред историских догађаја. Важно је било и храбро, схватити то да се уметност бави човек о м. И да су битке и историске катастрофе конфлитки свих размера незанимљиве за гледаоца уколико не постоји лични уколико главни јунак није угрожен. Иначе нема драме, ако заинтересовани гледалац није у неизвеснскгги. А неизвесност је основна врлина овог филма, у драматуршком погледу. РежиЈа Је настојала да да борце и Једне и друге стране као људе од коЈих свако има своЈе посебне, за општу борбу неважне, али за конкретну ситуациЈу значаЈне намере и мотиве Детаљи су прорачунати пажљиво и тачно. А филм Је богат детаљима Још Једна предност овога филма, у њему с е стално нешто догађа. (Сетимо се осталих наших филмова: око Једног централног и драматичног догађаЈа, лабаво су везане анегдоте, чешће вербално испричане, него визуелно). Психолошке ставове и односе Митровић Је умео да изрази сликом: када се Рамадан придружи војницима и понестане му метака, он их узима уз кратак немушти диЈалог погледима са водником и враћа се на своЈе место, сликом Је речено: он се бори уз њих али из своЈих физички им Је пришао. али психолошки ниЈе. ФотографиЈа М. Поповића Је маЈсторска_ монтажа Ван.е БЈењаша изврсна, тон необично разговетан. музика Ивана Рупника права филмска.. Тако Је филм „занатски* изнад просека, уметнички коначно стандардно добар, уЈедначен. без падова, са већим акцентом на акциЈи него на психологији и Једном широм подтексту. што иде на штету уметничке вредности филма. А глума ... стрпљив рад редитеља и месец лана глумачких проба пре снимања филма уродиле су филмском глумом. Али шта Је могао Мари Јан Ловрић па учини од бедастог, нефилмског диЈалога: кажу доктору: „Сафету опет позлило". а доктору; „Сафету?*. мало доцниЈе кажу доктору: ~МихаЈло отншао у Пећ“. а доктор каже: ..У Пећ?*. па мало доцније (Наставак на страни 7)

ЕШАЛОН ДОКТОРА М,

KULTURA i UMETNOST

Roman ISTORISKIH FRAGMENATA/Jara Ribnikar "Nedovršen krug"

Roman »Nedovršeni lcrug« ne frapira originalnošću forme lako su napor 1 pretenzije autora bile, u priličnoj meri, više orijentisane na primenjivanje nego na pronalaženje novlh izražajnih manira. Foknerovska interpunkcija, logična interpunkcija procesa razmlšljanja, koja ima vrlo malo zajedničkog sa gramatičkom, treba, konačno, da raskrsti sa konvecijalnim, kanonom određenih žanrova na šta stimulišu klasična pravila književnog izražavanja. Davlčevska raskomoćenost razmlšljanja 1 zapažanja, obeležena nedostatkom truđa za sažlmanjem, u svojoj opšlrnosti pomalo nonšalantno saopštavanje sa istim statusom važnih, manje važnih 1 nevažnih podataka o emocionalno-razumskom doživljavanju ličnosti, obeležava 1 manir Jare Ribnikara, naročlto u prvom delu »Nedovršenog kruga«, Fragmentarnost izraza upućuje na veoma omiljenu formu savremene, naročito američke, književnosti. Naprasno prekidanje toka događaja kod prelaza iz predratnog na ratni period, nedostatak pokušaja da se događajl kontinuinirano odvijaju, da iziaze jedan iz drugog, posleđica su namerne nebrižljivostl autora, koji često samo jednom angedotom upotpunjenom obiljem razmišljanja, digresija i opisa, reprezentuje čitav period iii čitavo * razdoblje. recimo, Ratkovog života. Јага Ribnikar će postupke junaka da prati slmultano sa detaljno objašnjenim psihološkim doživljajima, đok događaj odabere iz mnoštva prethodnlh 1 sleđećih, onaj najvažniji, presudni 1 opiše samo njega; prihvata ga samo kao podlogu, razlog za pripovedanje, kao obavezno sretstvo da se objasne i prikažu postupci Ivanke, Ratka ili Zofke. »Nedovršeni krug« deluje kao dovršeni kružni mozaik gde praznine Između kamenčića događaja popunjava bogatstvo raznih boja i osvetIjenja. Retrospektivno tretiranje istih događaja kroz aspekt raznih, a radnjom povezanih ličnosti, nalazimo u odličnih »Sest besplatnih ulaznica« Sveđanina Siverca. Sa malo truda bi verovatno moglo da se nađe još primera ove vrste. Međutim, manir prosečnog dela je često epigonski pokušaj ugledanja na jednog pisca; najorlglnalnlji 1 najsamostalniji izrazi su konglomerati raznih, mnogobrojnih uticaja, simbioza mnogih stilova, korišćenje već oprobanih rekvizita podesnih za određeni razdeo pišćevih namera. Ovakva vrsta komplikacije nema mnogo zajedničkog sa plagijatorstvom. Ako

se uoči ova činjenica roman »Nedovršeni krug ultazuje na autora koji zira sa mnogo smisla đa odabere koristan i adekvatan šupalj mođel forme u koji sipa vlastitim duhom doživljaje i prepariranu životnu materlju. Na 240 strana Jara Ribnikar pokušava da obuhvati čitavu našu hajmoderniju istoriju. Ratko je ilegalac u predratnoj Jugoslaviji, pa partizan, pa informbirovac i na kraju posle mnogih napora, kolebanja i razmišljanja (»ti ne možeš da shvatiš složenu pozadinu jeđnostavnih rešenja*) običan čovek. Kao rezultat, sa knji ževnikove tačke gledišta veoma pošte nog napora đa objasni složene motive koji rukovode postupcima junaka logičan je razvoj glavne ličnosti, uverljivost situacija u koje će on da dolazi, kroz čitav roman, sve do poslednjeg, nefunkcionalnog i zbog toga sladunjavog obrta. Ako prihvatimo prikazivanje jedne, toliko česte toliko i nkročite i

uzbudljive i dirljive istorije, kao glavni stimulus autoru na ovu vrstu duhovnog rasterečenja putem pisanja, drugi bi sigurno bio tretlranje ne jedanput pominjanog problema Ijubavi u N.0.8.-u. Ovde je ovaj problcm, čini mi se, bolje nego ikada do sađa, humanlzovan, počovečen opšteljuđskim nijansama, koje postaju glavni, bezmalo jedini uzrok, dofc su sve ostale komponente samo književniku potrebne situaoije za razvijanje jedne životne situacije. X Ratko i Ivanka i Vojo 1 Irena i Gojko su 1 j uđ i koji su u partijl. Zbog toga što su u partiji onl su prvo ilegailci po posle partizani; utollko više I}оdi oni se i u eligalnosti i u partizanima ponašaju onako kako je opisano u romanu. Cini mi se da na izvanrednoj doživljenoeti ovih materijala treba tražiti osnovnu i najveću vrednost »Nedovršenog kruga« Jare Ribnikara.

S. SELENIC

KRALJIC ANTON: AKT

ПАЛАНКА

Они тужно погледаше у часовник. Било је близу пола девет, Полупразна кафана личила је на дашчару коју је данима уређивала нека дечја рука, самовољно и уморно. Залуд смо долазили рече младић крупних очију са гитаром чији је свилени гајтан био двоструко упреден. Младић ће ипак доћи. Нагрнуће! уокруг својих непаца прошапта буцмасти хармоникаш који је тек јутрос научио да свира први валцер. Плавојкасти дечко оправллше бубањ и попут детлића лупкаше ногама, Где је тај бујни биљни свет узвикну он. Зелена густа светлост неонских цевчица расипала се по двема укосним салама где су седели пролазници, трговачки путници увек радознали за свет паланке и увек са осмехом неким, ситним и љуткастим као бибер. Бибер на лицима странцима био је скоро одвратан буцмастом хармоникашу. Ови чилагери би могли да се удаље. Ех, што нисам боксер! Цело јутро затежем ове сламчице каже гитарист и својим дугим, дуваном

опрљеним, прстима провлачи кроз косу већ седефасто седу. Дечак за бубњем смешио се као да је пред њим торта од лешника. Он је безбрижан, он не лута погледима. Он не осматра часовник. Онда уђоше две високе девојке са umроким крагнама и седоше у угао испод смве фотографије некот тамног виногорја. Прве ласте враголасте рече гитарист. Може им бити досадно да свирамо рече хармоникаш. Не буди забринут. Није то пропали излет. Сада и дечак за бубњем дотерује своју косу. Онда улази један високи човек у чизма ма и прилази им. Он баца качкет за затиљак и каже: свирај ми „Ливадицу“. Пла ћам! Ово је омладински џез, свирамо бесплатно каже гитарист.