Студент

ЗАПИСИ ИЗ БИСКУПСКОГ ГРАДА

КАТЕДРАЛА У РЕГЕНСБУРГУ

Регенсбург је стари град на Дунаву и Регему, некадашња Ратисбона из римског доба из кога је очувана и рестаурирана „Порта преториа" римског војничког логора из 7 Уске улице, многобројне цркве и старинске куће сивих зидова потсећају иа средњи век, донекле на наш Дубровник. Стари део У последњем рату био је неким чудом потпуно поштеђен. Главне изворе прихода му данас ппетстављају пристаниште на Дунаву, трговина и туризам. Индустрије у овом граду са преко 120.000 становника има врло мало. јер се, наводно, подизању било каквих фабрика енергично успротивљују „Iтрчи“ (клер и бискзпп) зато пгго би оне Новећале број неверника. У швтњи нроз град Пријатно 1е шетати овим градом музејем, где све потсећа на давну прошлост, али је и саЈедне свеже септембарске венери прешао сам преко каменог моста, саграђеног негде у XVI веку и данас некако тесног за моторни саобраћај, у крај града са простором за годишњи вашар и чувени циркус „Кроне". Вашар припада ситном потрошачком свету и ситшш трговцима, али и велике пиваре убрајају велике паре. Мање пазара имају тезге са дефектном галантериском и другом робом снижених цена, а много вшие продавци слаткиша банана и кокосових ораха, равка стрелитпта „каоусели“. „куће смеха", „џзтlгле“ „куле чампира". „ђавољи точак" и ztd. Наиђете и иа понеког ..земљака" itito нуди прстење, минђуше, огрлице... У биоскспима еу сви стоачи филмови ОДЛИЧНО СИИУПОНИЗОвани на немачтги тезик. На журналима је ша земља и Тито. Између осталих гледао сам и много р°кламирани амерички колор филм по роману Стеккијевича „Кво вадис“. Код сцене у кптот апостол Петар, немиран због rroeдосећања да ће његовот браћи ла се деси несрећа, доноси одлуку да се впати у римски амфитеатар где главне звеои растржу хеинтКане, пало ми 1е на памет да је папа тих дача постралаттмм ол v Avc^m1и и рттварској послао свој благослов! Патед лепих гоБори Хитрим покретима пење се млади мисионар на једноставни високи издигнути подијум и стаје пред микрофон. Љути се због присуства аутомобила на тогу Дахау и због фоторепортзрских флешева. дер ради се о релишЦиЈи. истиче он. Ипак! његов долазак и ппедавања натављена °У по целом гоаду плакатима и летгшма: „Сензатти’у лоброга чињеншха ла ппеко 3 милисна људи on Лонлона Ло Беча до^аз и на пелитозно прелавање. Потеп легтих је познат свуда у Евоопи и у свету! Називају га са п т лно дитч-т-ења одиосно можње модеони Саворчлоттд, rrnTjtoT) тл H'tv'T'TKH V ОН Ттта«; тгатттгГД ЛИстичка Г^ттптп, д-м-Н тлттд тгто СТЗО! тгрттч ТТЧМ роч; JtrTTsr-v itok-«- бог; модни apтикал крст."

Прво предавање: наркоза Са« тане! Појавио сам се и ја на Тргу али сам одустао од бележака да не бих можда изазвао подозреље верника око мене. Мо рам одмах рећи да је то био говор рутинираног и интелигентног говорника, са добром дикци* јом, искићеном полуист и нама, демагогијом, реакционаран и пун верских догми, али не досадан, често дубоко емотиван и за малог човека дезоријентиеаног про шлошћу и забринутог будућношћу, управо фасцитгирајући. „Дужност je нас слугу божијих да свугде у свету стрпљиво и упорно, ширимо хришћанство док год не завлада у целом свету. Следећи овој својој дужности, дошао сам у овај бискупски град. град мученика, град по коме је некада ходао Бонифације. у коме данас има још само мало хришћана.“ Могу да разумем његов гњев што та мисија неће моћи да буде иСпуњена, јер када је такво стање у „расаднику", шта тек треба помисл и ти у вези са огромном „необрађеном" муслиманско-будистичко-атеистичком масом. Зато му и глас одједном прелази у претећу вику: „Зашто сте онда данас испунили овај трг! Очекујете сензацију?! Идите својим кућама, нисте ми потребни у ово ликом броју!" После мале паузе спуштеним гласом тихо изговора речи утехе и презира; „Не бој се млада девојко, ти која си посрнула једном у животу. Hehe тебе газити господ паклом. него оне којима је црква потреб на само када венчавају кћери или децу“. Са пуно гопчине ynvhvie осуду и радиичкој класи вешто исксришћујућ и тешка искуства из непогоедне прошлости човечанства;" Затпто свештениче не пођеш у Фабрике. рудкике- Зчам ла ћете хладно и непри1ател>ски дочекати сиидикати, али сети се Лпанпуских свеп.ттечика кош су за^ втт но са младићтгма осуђенп П Д Нсттапа на смпт пошли у кон центоатшлне лотооа. .. Снеттттениче, не гмеш губити из вида ко вастгта-т гмпадину. боои ге гтротив узођења секуларпзоване наставе, јер и поиоодне науке могу ггредаватт-т само хои шћански васпгттавани људи да сутра не бисмо опет И мали гасне коморе и опите на живим људима ... “ Негтоегледна маса, мож jra и верује овим патетично изговооеним оечима, јер не зна да ie у Moioi земљи хиљадама људи страдало животима и зверски мучено од људи ко1е је инспиригао баш ieдан дио тих „хчишћански одгатених људи“. Ти наши домаћи изтгајници усташко-четничког cnia данас азил у oboI земљи и има их. можда, бат сада на овом тргу. Патео проклиње запални систем кт*и „тоне у пороку" и стоахпвтуго се поотиви колтуни3mv, а све mv томе суггоотставља cboIv BoicKv „добрих патччгоа*. Стваои cv постављене тако наивно да mv ie социјалдеттокпатгкп ттггампа отворено ппетавила питње v чите име твоотт и ко га гтлаћа кад ie очиглоттно ла гво’им „релитозним“ поепчаан,хгма пп.птггт/тчтгт/т, Маса то не увића, ieo moi отпоилике овако поича:“ Пвацу ттооституисану амеот т ку rTrvMTTTTv кот*а има бво •ти 5пчка ва гпбом на аеоодоодонстгут v ia'rn ттпт^ит то >та а кала се на ттлттћивта п#>пттела мисионарка, прогнана из Кине

враћа у домовину, то нихо не региструје, а о дочеку нема ни rosopa. А господин Атли још одлази у посету тим киноским комунистима и даје изјавс да би требало развијати односе са н,има?!“ Тешко Кинезима без мисионара, помиелих ,la. Они су им уз веру и просвету понекад rrpo криј у мчари л и и опијума. Али народ овај се ражал*о на оболелу мисионарку и заведен патером стекао криву слику о hobol Кими. А ома ће својим људима join ма Земљи дати понешто од онога што су им мисионари обећа.тги тек за >,загробни живот“. Наредних дана одржао је још лва предавања, тражио Је добтзовољне прилоге у корист изградње једнот дома слегаих. Народ je. кажу, доносио и капом и шаком. Неки радници су ми допније причали да je учени патер на вешт начич извукао новац који неће за обећане сврхе. ралнимкма и инжењерима У току мог тромесечног воравка међу радницима у фабрици имао сам многобројне оусрете и краће дискусијв. ОграничиКу се само на политичке погледе ових људи чија земља сваким даном noctaje опет све важнији фактор у Европи. Мање више сви осуђуЈу рат и осваЈања, не одобравају изЈавв Синг Ман Рија и смеју се „државици Чан КаЈ Шека". На унутрашњем плану клерикалце ематраЈу емртним непрмЈатељима Гивко уз гукђаље плаћају тзв. црхвеии порез), али с друге стране дефетистички у огромном броју апетинирају на изборима, па вам за победу хришћанеко-демократеке уни)в окривљуЈу опште право гласа које. тобоже. овима обезбеђуЈе победу због „многоброЈкмх глаеова монсхиња и старих побожних жена“. Има и лругих детаља који говоре о недовољној политичкоЈ зрелости. Млади електрозаваривач. уз пиштање парних вентила пркча ми да за време штраЈка металаца у његовоЈ Лирми ниЈв узимао учешКа у 'TTtTnaiKv, Јер му Је послодавац оTiehao ону сатчу надницу коЈа после штраЈка буде изборена. А то баш ниlе леп пример радничке солидарности. За вп ем е једне ужине повео се разговор о томе како ће игмераваним увођењем исвих апарата у неким олелењима рад битм толико аутоматизован да Ke веђи броЈ људи добити отказ. Неко оч поисутпих Је випео излаз у новоЈ армији (тих дана вођетте су баш дискусиЈе о ЕОЗ) Јелан млађи. риђокоси радник. очиглелно социЈаллемоктзата, револтиоапо упада у реч* „Због чега се боЈати нових апарата када се отш ствараЈу за добро човека Треба једном да увидимо ла се гинликати баш због тога боре за четрдесетчасовну ралну нелељу. Iер 1е производност рада. захеаљуЈгђи тттм апаратима, порасла. Послолавци се томе опиpv. pscre броЈ незапослених и они сал играЈу улогу људи који воде рачуна о сопи<алнпм збрињавању. лок ми скрушечо илемо на печађеite књижииа (за новчану нахнаду незапослеиима)." Једни су одобпавали ове речи. а други их. сулећи по изразу лица. нису ни разумели Бивши ваздухопловац, сада кандидат за пословођу грди немачку Фирму коlа га 1е запоелила на монт-пткм Iел”е н» л ** v Чмлех што му 1е огрммним олНитком за порез преполовила зараду. Ипак, он је - 3

данас један од ретких радника коЈи има своја кола. Уочио је социЈалну беду у Јужноамеричким земљама и буђење националне свести абог изградње домаће индустрије. Али појмови му Још нису сасвим пречишћени. Је да су домаћи радници за дванаест часова рада појели врло мало хране уз домаћу црну кафу, док Је он зарадио и аутомобил. Ипак Је увређен што то није трајало дуже: „Хоће само да искориСте твоје стручно знање, а када науче онда можеш ићи". У лабораториЈи сам са инжењерима повео Једног дана разговор о политичким партијама. Не веруЈем да су добро схватили мо.lе оslашњење о иашем политичком систему као квалитативно новој поЈави где у условима социЈалистичког друштва свака групација no истоветности економских интереса класа и сталежа губи сваки смиеао и у коме у условима економске демократиЈе постоји активна борба мишљења и борба против бирократије у виду самоуправљања непосредних произвођача и све Јачег приближавања власти масама путем комуна, као Јединог морила демократије и напретка уопште. Одмах вам, супротстааљају бирократску праксу у земљама совЈетског блока. а у вези радничких савета одмах их обузме незздовољство према захтеву нсмачких синдиката за право саодлучивања;" Синдикални .Фунхционери имаlу огромне плате. секретарице. Шта мислите. куг.а улажу огромна новчана средстпа прикупл,ена од чланарине? КупуЈу акпиЈе тешке индустриlе Јер оиа дочоси наЈвеће ливиденде". Они при томе и не слуте да 1е оваква „борба“ легалним средствима. можда много безболнији корак на путу у ново друштво. У вези партиске припадностн при:!ципи често недостају. Стари доктор хемиЈе ми је тврдио ла никако не одобрава клерикалну политику Аденауера. али Је гласао за њега зато. Јер га сматрз еобниЈим, човеком. Учлвњсн 1е у синдикат. Јер се на то сматрд морално обавезним, пошто су синдикат?'! после рата успели да знатно подигну bhchhv надница и плата. али he при првом штрајку свог струковног сазсза да иступн Кво врхупца беспринципиЈелности; читам два предоизборна прогласа плакатирана на рекламном стубу у коЈима десница назива левицу „црвеним пауком" алудираЈући на симпатизирање комупизма, а ови њих „ЗГЈП-TIOM pVKOM“ тЈ, стпаттком у коloj 1е усретвпећеи коупни кзпитал са позивом да гласање против њих

значи гласање против рата, против експлоатације. Ако су ово само предизборне пароле, срачунате на пропагандни успех, не сасвим истинит, онда то није поштено. а ако су те оптужбе истините, онда нв разумем понос еа политичким системом који претпоставља толеранцију оних који желе рат и експлоатацију. ★ ОваЈ провинцијални град прилично Је конзервативан и можда ниЈе типичан. Ту се у многим трговинама намало поново све више уводи стара фунта као тежинска мера, а у почасноЈ ложи позоришта Још увек заузима своЈе место изданак баварских војвода. Ипак, социјалне супротности класа нису Још Јако заоштрене између осталог и због релативло високог животног стандарда. сталне борбе за престиж са социЈалним системом источне зоне и далекосежне интервенциЈе држапе у корист жртава рата избеглица и незапослених. Само нажалост исувише се често чуЈу забриљаваЈућа резоновања о прошлости. Слом ЈП рајха и пораз хитлеризма не схватаЈу увек као резултат надмоћне победе антихитлеровске коалициЈе, већ то тумаче „изда Јом" овог илм оног генерала. Неки иду чак тако далеко да узимају у заштиту наЈомрзнутиЈе ратне злочинце у име неке „хуманости“ не признајући надлежност савезничког воЈног трибунала. Не може кажу победник побеђеном непристрасно (!) да суди, требало Је то поверити некој неутралноЈ земљи. Међутим, nocroJaiHe оваквик идеолошких струЈа као и разлике у менталитету не смеју да вуду сметЈва за сарадн.ом са оним снагама коЈе су за мир и приЈатељство међу народима. Таквих снага има. 32-годишњи стаклорезац остао Је тежак ратни инвалид са пробиЈеном лобањом. Јер су га послали у прве бојне редове да погине за казну што је изЈавио да ие признаЈе разлику вредности људи разних народа. Они млађи радници, коЈи нису непосрсдно доживели рат, данас се много занимају спортским логађаЈима, познаЈу наше истакнуте фудбалере и цене их. Слушао сам одушевљено излагање студената о потреби европског јединства и могуђности економске па и политичке сарадње. Задњег дана, пред моЈ одлазак, ердачно су ми прилазили на руковање скоро сви радници поподневке смене. П£тар ЋУРИЋ