Студент

О СМЕХУ НА ФИЛМУ

Поводом приказивања фнлмова Чарлн Чаалнна у Нннотеци н фнлма „У арошнвавнонској одбоани“ са 'Стенлн Лаурелом н Олнвером Харднјем. Ако се погледа списак добитника награда на велмким међународним фестивалима, лако he се запазити да је међу награђенима управо мизеран број филмских комедија. Златно доба филмске комедије прошло је са немим филмом. Па ипак се не би могло рећи да широка публика данас има мање прилике да се смеје него раније. И данас филмске метрополе света избацују огроман број филмова у којима мали број талентованих комичара и великих мајстора (Дени Кеј, Боб Хоуп, Фернандел, Тото, Макарио, Алек Гинис) без велике муке и велики број мање талентованих (Норман Виздон, тандеми, Лауер Харди, Ађот и Костело са доста напора, успе вају да засмеју широку публику. Али тај хумор код комичара друге групе редовно, а код оне из прве понекад и без њихове кривице, хумор врло, врло ниских квалитета а не ретко хумор медиокритета и идиота комс се човек као и „глупом августу" у циркусу смеје делом због његове лудости, а делом из сажаљења. С друге стране било је баш у скорије време комедија префињених хумора: „Лепотице ноћи““, „Фанфан Лала“ „Важно је звати се Ернест“ „Смех у рају“ и читав низ Ентлеских комедија. Али се са прилично резигнације може констатовати да наша публика која се оду шевл>авала „Нандицом за страх“ и „Трамвајем званим жеља“ није успела да се насмеје једном Алестсру Симу или Рене Клеру нити је успела да се уживи у овај суптилан хумор. Било би неправедно оптуживати нашу публику. Још од првих дана звучног филма и звучне комедије („Дајте нам слободу", „Под крововима Париза“) филмски продуценти су утврдили да грађанска публика врло тешко разликује смешно од озбиљног у вишим облицима хумора, у иронији и сатири а да пародију најчешће уопште и не схвати као пародију, и да због своје укрућености и предрасуда једноставно не смеје тамо где је то било пред виђено. Тако су се у овој области публика и новац испречили уметности v лалекој већо) мери него драми и трагедији (филмској). Суптилна решења у драми и у трагедији допуштају различито одгонетање и решавање на врло различитом интелектуалном нивоу. Велики број људи који су били задовољни Ридовим ..Бегунцем" нису схватили његову егзистенциlалистичку филозос)зију. али ie за њих филм остао узбудљива криминална драма. Знам велики 6poi људи коти нису схватили, или су схватили погрешно завршетак и поенту „Наднице за страх", али нису зато ништа мање уживали у игри живаца. Суптилан хумор. преЉињен виц има само ieaHv одгонетку. Ако се не схвати оно што се хтело. онла то ocraie, за онога ко nnie не само недуховито. већ и бесмислено поазно. У сали се смете само неколико људи. а тешко ie наћи продуцента који би због те- неколицине снимио сћилм. Таква CHTvannia волила ie. у гшвом педу продупенте. појелностављењу хумора и поједностављењу комичне личности. Комичар мора да буде из тих разлога нашеингелигентнита личност v сали, а то значи када се хоће чбиствен смех. и идиот. Нижи облик говооеног хумор тезичких обрта mrie шире ггоолпо на гћилм. ieo ни!е ногао ла задово.љи интепнаттионалпзам ове узтетности. Тако је хумор гега v noKoeTv. палаша. неспретности остао У наслеђе слабот и плосеинот филмској комедији. ioui од првих филмова Чарли Чаплина и ттре њега од филмске бурлеске. Једног слабог претставнтгка ове слабе комедије гледамо. То ie „У противавионскот олбрани" Стенлиа Лаурела и Оливера Хардија. И у исто време гледамо у Кинотеци и филмове човека KO.in ie од гега-покрета створио велику уметност. Чарли Чаплина. Између његових филмова и филма у „Противавионскот одбрани" стоји јаз између уметности и невештине више од тридесет годттна. И неколико стотина филмова у којима ie мање или више прикривено поткрадан osa.i велики уметник. После тридесет година творци филма у „Противавионској одбрани" нашли су се сами са својом иеинвентивношћу и глумцима осрелњих квалитета на овом искоришћеном пољу. Резултат је пред нама. Све у свему Шарло ,ie био у стању да смисли вишс гегова и духовитих обрта у филму од петнаест минута него што Станлио и Олио изведу за деведесет минута. И још једна разлика. Шарло је успевао и сво.јим шалама и cbo.iom глумом да натера гледаоцс да се смеје, Станио и Олио често морају да га моле да се смеје. Д. СИМИЋ

POTRETI MLADIH UMETNIKA Jovanka Bjegojević sa 23 godine prvakinja baleta

PočeU Је Igratl rano и jeđanaestoj godini u privatnoj školi Radmiie Cajlć. Dugačke, »otvorene« noge, visok njen karakteristićan Addagio, veoma izražajne ruke, već tada su pokazaii znaćajnu potencijalnu umetnicu. Skoro još kao devojčica, učestvujući na školskom baletskom koncertu dobila je pohvalnu krltikn Branka Dragutinovića: »Dah škole se osećao naročito u izvrsnoj maloj umetnici Jovanki Bjegojević, čija je igra sa Nikolom Trifunovlćem moćno izrazila jedan nesumnjivl talenat.« Docnije, posle oslobodenja, po otvaranju državne baietske škole, 1947 godine,. postala je jedna od ргvih redovnih učenica u klasi profesora Mileta Jovanovića, sa kojim je radila do svršetka školovanja. Zahvaljujući svom radu i izrazitom talentu, za dve godine završila je baletski otsek na Akademiji za pozorišnu umetnost, na kojem je inače rcdovno školovanje trajalo šest godina. Ali, govoreći o sebi, Jovanka uvek žali što joj je školovanje teklo preforsirano, јсг je još do nedavno osećala izvesne praznine u baletskoj tehnici, koje su se mogle izbeći samo đugogodišnjim sistematskim radom. U prve ređove našeg baieta Jovanka je došla na jednostavan način: na omladlnskom studentskom festivalu u Beograđu 1949 godine vldeli su je poznati slovenački koreografi Pio i Pina Mlakar, koji su baš tada tražiii glavnu junakinju-kneginju za balet »Balada o jednoj sređnjevjekovnoj Ijubavi« od Lotke. Jovanka je ispunila njihova očekivanja i tako je još kao učenica škole đošU u pozorište 1 realizirala svoju рг vu veiiku rolu. Već 1951 igra odetu u Labudovom jezeru. A igrati »belog labuda«, jednu od najvećih rola klasičnog baleta, san je svake balerlne. To je rola koja klaslčnoj balerini đaje najveće mogućnosti, i koju tgraju najslavnije svetske umetnice. Jovanka se spremala intenzivno. Njena Odeta je širila novu draž, ostala je nezaboravna i uvek je svuda i svakog oduševljavala. Prilikom gostovanja u Grćkoj kritika je o njoj pisala: »Jovanka Bjegojević Je dala Odetu, kao što je može dati samo mali broj balerina. Vanredna teh

nika, Izražaj koji se zasniva na гаfiniranoj osećajnosti, odličan đoprlnos ruku u savSenstvu celog prikaza, potsetili su nas na čuvene balerine iz baleta Djagiljeva.« »Kod nje postoji jedno shvatanje tehnike lepoga... i ostvarenje jednog vanrednog izražaja dolazi kao nešto sasvim prirodno. Hipnotizirana, bez svbje volje, prfedaje svoje »ja«... kao da ne igra za one koji je gledaju, već za svoju nevidljivu gospodaricu, unutrašnje nadahnuće.« Velike engleske halerine, Margot Fonten i Svetlana Berijozova gledajući Jovankinu igru, najpohvalnije su se izrazile. Posle ovog uspeha, velike uloge i vćiika ostvarenja nižu se jedan za drugim. Viđimo је u »Slmfoniji« od Bizea, gracloznu. nežnu, otmenu. sa neverovatnom hannonijOm tela i pokrela; u »JoUndi« temperamentnu i

ove mlade, ali već sada velike umetnice. Jcr iako u osnovi klasična balerina, ona je' pokazala u svojim ulogama da može da igra i posve karakterne role, kao na primer »Grkinju« u »Ohridskoj lcgendi« ili špansku igru u »Kratkom životu«, koju je dala sa vrlo mnogo tcmperamenta i ritma.

borbenu, u »Orfeju« kao Evridiku, gipku, laku i osećajnu. Navodeći njene dalje role, još više ćemo pođvlačiti raznovrsnost fahova la je đržavnu stipendlju za usavršavanje u Parizu. Jovanka često kaže da je za nju od posebnog značaja iskustvo stečenog u toku bavljenja u Pariju i učenjc kod poznatih svct

Jovanka je postigla vrlo lepe uspehe i u inostranstvu. Gostujući 1933 sa Duškom Tminićem na Franačkom festivalu u Bajrotu krltlka je o njoj pisala: »Vrhunac baletske večert bila Je klasična igra na prstima jugoslovenske balerine Jovanke Kao nagradu za dosadašnje uspehe i veliki rad, prošle sezone dobi-

skih pcdagoga Preobraženske, Jegorove i drugih. Danas Jovanka o sebi neće mnogo da govori. Izgleđa da je isuviše zauzeta spremanjem nove uloge koju u alternaciji Kut Parnel tumačl u novom Baranovićevom baletu »Krug kređom«. Mila PLAVSIC

ZA SNOM

Pustio sam zaviišljene ruke Da zahvate pregršt reke. Zašto je šarena rihica Zalutala u mesečeve mreže. Odozgo kaplje sok nevidljivih malina. Opij me nehom, sa dva lica. Ja nosim pregršt reke Za nekim šarenim snom. Mostovi koče oticanje srehrnih traka. Kroz grdnje usnulih vrha Neki snovi mešaju svoje vode.

Miodrag RACKOVIČ

LJUBOMORA

Procvetao kameni cvet: iz tučka si stasala sasvim nova a ipak ti. Zašto su ti nezasićene oči ostale, zašto si tek rođena pogledala prodano jednog mladiča što se divio kamenu i zašto haš njega. Cudan ti sanjam san: procvetao kameni cvet, iz tučka si stasala sasvim nova, a ipak ti.

Siniša VUCINIC