Студент

(Nastavak sa 1 stranc) tologa: 19 i 20 maja od 38 kandidata odustalo 18, palo 19 a položilo samo jedan! Na fizici je od 135 kandidata odustalo 114. palo 10. a položilo 11.. v Zaista neverovatna | zabrinjavajuća činjenica. I posle dvogodišnjcg rada ovakav neuspeh. Prve laste a donele jesen Ulazimo u jedno mirno stepenište. koje vodi u sobu sa zidovima od straha. A reči nekad i negde pročitane opominju da li je zaista tako:« Ave. Spasoje, moruturi te salutant. Gledamo polaganje praktičnog ispita koji prema rečima asisfenta instituta treba da upotpuni sliku o vrednosti jednog kandidata. A brucoši se pitaju zar baš ov e godine nađoše da uvedu praktični i Ijute se što su baš oni prvi. A napolju nisu svi za očajavanje. čuju se i ovakve »šale« ili »zbiIja«: Eto, pita ti on Mileta. zašto pas ne isplazi jezik kad trči. A Mile ti njemu kao iz topa zato da drži ravnotežu repu, I naravno »okinuo* ie. Zato brat vata svakog dana šlagcr pitanja, jer stvarno »Garza« je Је »Grozni Vasilije«. A na fizici, već pred vratima. stepcnice pune. Cekaj u red. Deset je unutra i jedan po jedan ulaze. Ulazimo i mi ј susrećemo se sa punom tablom i crnom koleginicom. Ređaju se pitanja i u. plašćna figura u crncm lagano napušta vežbaonicu. Eto. kaž e nam nastavnik Dragica Kirić, tako izvlačim s\ r e što se može. Gledamo izveštaj. Međicinari. 17-og 18-og i 19-og. Polagalo 128 Palo 32. Položilo 86 Za prve dane slab rczultat, ako se ima u vidu da s u polasali oni naisnrem uiji. Tzlazimo. a *TGČpnc rcči još su nrišutne u nama. koleginica jc 4 kandiđat koji je danas položio. i opet: zar samo 4 đanas? A njihovi sused: na hemiskom tek su počeli sa ispitivanjem stu dcnata opšteg spiska. Na drugoj godini nešto tiže U prizemlju zgrad e studenti druge godine razgledaju raspored ispita.

Dobro je, dobio sam datum iz fiziologije kad sam ј tražio. Da, a mčnj ti i histologiju i anatomiju zbili u đva dana. ncr_ vozno grizući u sne. dobacuj e jedan kolega. Ostavljamo ih, jer osećamb dU će m:”.'. doči ј đo psovki. kad željamg nije udovoljenb, pa nije ni čudo što je jedan kolega prijavio histologiju za zadnji đan a dobio prvog dana ispitnog roka Cudna је ova psihoza. ispita, i mučnog iščekivanja i zato gledamo da je napustimo zajedno sa oniroa čiji koraci- umiru za prvim uglovima velegrddskih ulica. J Bukelić L. Mirkovič.

(Наставак са 1 стране) А за то време, у пријатној и другарској атмосфери одвијали су се испити из предвојничке обуке Прилазе кандидати, питањс извуку, размисле на клупи „затрпаној": минама, торбицама са гасмаскама, средствима ца рањенике. Кандидат извадио питање и прихватио се гасмаске. — Овај сигурно полаже! А друго питање? — Бороене заповести командира. каже кандидат својшл колегама и гризе усну. — Ауууу! Не знамо како јс одговорио. Слушали смо само првог: намена и средства личне противхемиске заштите; где се постав љају мине изненађења? — Била су његова питања. Знао је. Док смо излазили оставили смо за собом наставников глас: „Матић ТомиславР* И тако, полажу.

Raw> Д«м»Ајђудlи^

Незаинтересованост

За време распуста студенти одлазе на праксу. СвоЈим молбама Деканату студенти траже предузећа у којима из било каквих разлога желе обавити праксу. Комисија за праксу при деканту Машинског факултета, са чијим cmo члановима разговарали, излази у сусрет молбама уколико је могуће. Деканат располаже ограниченим новчаним средствима и не може помоКи сваком студенту, па Је принуКен да их шал.е у предузећа, ближе околини Београда или у самом Београду, Велики део предузећа даје врло неповољне одговоре. Поједина предузећа желе да приме само два или три студента, не обавезујући се да ће обезбедити исхрану и смештај, (случај „Првомајске", „Соко“ Мостар и „Змај“ итд. Поједина предузећа не желе да приме икога, пошто је већ попуњен број стипендистима Нека предузећа одговараЈу да нису планирали финаниска средства за студенте на пракси Бродоградилиште из Сплита пише ла им je Јако жао. али не могу да пошто немају материјалних средстава да обезбеде стан и храну. Фабрика каблова из Светозарева тражи апсолвента коме ће платити праксу, али да касније остане код њих. итд. Такви одговори показуЈу потпуну незаинтересованост за младу генерациЈу стручњака. Чиме оправдати овакве одговоре? Зар се финансиско питање не може- заиста решити? Да ce може решити и то повољ-

но, показузе случаз Трепче коЈа плаћа праксу са 6—Booo динара и фабрике „Борис Кидрич“ која плаћа 20 30 динара по сату с тим што обезбеђује стан и храну. На праксу се одлази да се види цео процес у ЈедноЈ фабрици. Зато се при фабрикама одређуЈу одговорни људи који he водити студенте кроз фабрику и објашњаватм им процес и помоћи им у бољем савлађивању текућих задатака Међутим, чешће Је случаЈ да ти људи не воде рачуна о својим ду:кностима, а Још чешће ла се студенти укључују у рад предузећа порел не ког твхничара коЈи је за cbo.i рад плаћен, а студент ое искоришћава бесплатно Не можемо прећи олако нип реко немарности студената. што показују резултати колоквијума. Пракса се признаЈе само после положеног колоквиЈума Често Је случај да студенти покрзују тоталпо незнаше. Истина je, да се колоквијуми полажу четири до пет месеци после праксе. али време не сме бити разлог незнања Велики недостатак праксе је неаовољна контрола, како предузећа, тако и немарност студената Само добра сарадња предузећа и установа које примају студенте иа праксу и нових органа управе на факултету. аопринећс да летн.а пракса буде заиста пракса и да да боље резултате.

Љубо ЈОВАНОВИЂ

Univerzitetska hronika

ТЕРЕН ПРЕ СВЕГА

АКАДЕМИК ВЕЉКО ПЕТРОВИЋ: Морају имлти пасију и љубав за ceoj позив

У монументалној црвбноЈ згради Народног музеЈа на Тргу Републике примио ме Је у својој канцелаРији академик Вељко Петровић. У току дужег разговора који се кретао у широком оквиру старих тема, о Јутословенском и војвођанском друштвеном и уметничком фолклору, настОЈао сам, да на неки начин добијем одговоре На поменуто у наслову. Узгред спомињући своЈе студентовање и распусте у СомОору пре пола века, велику акцију спимања икона и фресака no сремским маиастирима пре трм деценије, изнео је стари књижевник цоста података о томе како гледа на проблем сналажсња дипломираних студената у музејскоЈ пракси. .. . Морају они имати пасију за то Просто да човек oceha Једно велико. бсзгранично задовољство када, напримвр, пронађе комад прастарог римског или немањићског новчића за пумизматичку збирку Или да се искрено или дубоко разочара када га позову да оцени и оскупи наводно аутентично платно Једног Данила, Ћуре Јакшића или Радонића у некој узмимо. приватноЈ кући, а он види. да Је потпис фалсификован, и да су то у.ља каквог убогог Оечког молсра из 70-тих година, које су могу на кило куповаги по иностраним старинарницама. А за стицање искуства неопходиа је љубав према професији , страст занатска и уметничка, и за младе људе и девојке терен, изнад свега терен . .. ЈЕДНА ДИГРЕСИЈА О СТАРИМ ИКОНАМА Месецима рити негде у гудурама Санцака и Косова и тражити антику: а по задимљеним и црним припратама цркава и манастира кад код нас нажалост свстовних спомекика и грађевина ниЈе остало проналазггги фреске и , рељефе на иконостасима . . . И њух имати. интуицију: „Видиш, Ја сам најлепше примерке икона знао некада да налазим, не на олтарима, него у масТирским кухињама и сставама: лепо узела тако нека рсвносна редуша или отац кувар повећу или омању икону каква им веђ треба, па покривају њима наћве за хлеб или качице са киселмм млеком и младим сиром. А на једном великом ко-

маду одваљеном од манастирског зида нашао сам у Крушедолу. сред њевековну фреску мајке божје. Употребљавали су je за подупирање капиЈе и уЗјахивање коња тј. не фреску њу нису ии приметии него она) комадл зида! А ипак су знали поноки да се буне. кад музеЈи само позајмл.ују слике за изложбу или рестаурирање као нс могу да се одвоје од својих светигна . . , И ето. зато ти кажсм. музеолог се не ствара овде у кабинету и у лаОораторији. него тамо на изворишту, на лицу места А од младића и девотака који са дипломом граже прибежишта у велеградским институиијама само да би избегли пионирски рад по иашим културним центрима у унутрашњости. од њих he бити слаба вајла и за нашу стару уметност и за њих саме. Кустоси Народног музеЈа Вера Иенадовић и Секулиђ само су поткрепили ова излагања истичуђи да је засада Још увек недовољна сарадња између катедара и музеја и да се збирке веома мало користе t за наставу, мада би се чак могли и испити полагати из одговараЈуђих предмета Филозофског факултета, овде у галеризама међу сликама и скулптурама. НА ФАКУЛТЕТИМА СЕ ИЕ МОГУ СТЕЋИ СВА ЗНАЊА У Градском музеЈу Још на улазу у капији запахњује ( очи камсни амбијент римских саркофага, турских надгробних и разних других торзо остатака прадревних кипова ц украса. Управник Сора Симмђ-Миловановмћ каже: На факултету се не могу стеКи сва знања потрсбна музејским радницмма. У првом реду ту мисјшм да техничку страну музејског рада, предмета, стручну тдминистрацију итд. Али ми се старамо да младе одмах раСпоредимо на најпогоднија места, например. на свим ископавањима на Оеоградском терену око Роспи Ћуприје учествуЈу само млади асистенти. Професор Рајко Ввселинсвић. кустос средњевековног одељења У музеју: Карактери(Ј|гика нашег музеја је у томе, што је најкомплексни,lи у Београду. Код нас ćy . заступљени сви видови и обилци, не са-

мо уметниччог иего и друштивно-политичког жквота из прошлости Београда. и то пружа широ*» поље за разноврсну истраживачку деатност. ОНИ КОЈИ ПРОУЧАВАЈУ ЗАСТАВЕ И ТРОФЕЈЕ Међу сурим калемегданским зиДинама, у некадашшим здањима Кадетског училишта Кнежевине Србије. стешњен Је малом простору Југословенски војни музеЈ, једини такве врсте у земљи. Мајор Јаворник, одмах ме Је упутио даље: „Најбоље нека ввм сами млађи кажу како су се снашли. Ево. другарица Деса Николиђ )е претпрошле године завршила етнологију. .. У почетку ми је било веома тешхо. Проблематика Војног музеja Je специфична и изискује темељито проучавање историје, нарочито ратне историје. Moja. да је тако назовем, струха су униформе, заставе. медаље и инструменти и наши трофејни и утицај страних војски на љихово уобилчавање током историје. Дакле, материја у знатној мери вен универзитетског програма. Ето, таква Је ситуација на музејском фронту у Београду за оие који пристижу из Капетан Мишиног здања. Празних места нема, али he их по своЈ прилици увек бити за озбиљне научне раднике који се у Београд буду враћали са вишегодишњих истраживања негде ван Веограда, и са монографијама и научнизт радовима. Ово, најзал, није карактеристично само за овај сектор научне делатности. Маринко Мрђанов

Дипломирали су.„

На Шуларском факултету. Јован Радовић, Шевкија Шабонић, Радоје Јованић, Божидар Нинковић, Надежда Маринковић, Иван Јаковљевић, Љубинка Максимовић, Стојан Стокин, Миодраг Каменовић, Војислав Љубојевић. Вељко МартиноiMih. Јованка Полкаћ, Чедомир Балцајић. Бранислав Јелић, Миодраг Војиновић, Бојана Божин,

СЛИКА НЕДЕЉЕ

Испити су већ почели на свим факултетима. Резултати напора учиаених на сиремање испита огледаће се у „испитном меоецу“. На слици; груаза драаа иотимке iynw.

KUĆA ~U"

Заткшје без тишине