Студент

naučni feljton

Lokalna vlada FNRJ

Sta je lokalna vlada? Skoro čitavo stoleće trebalo je da prođe da bi počelo ispaunjenje snova pariskih komunara uređenje društva na komunalnom principu. Nije to slučajno. Da bi se ostvarila socijalistička komuna potreban je kompleks činilaca koji nije lako postići. Neophodno је prethodno rarvijanje nižih stupnjeva lokalne samouprave. relativna sloboda socijalističke robne proizvodnje. diktatura proletarijata, demokratizam centralnih organa i tsl. Upotrebili smo izraz socijalistička komuna. Pod tim podrazumevamo lokalnu đruštvenu zajednicu sa jakim pravnim elementima. Marksizam postavlja i drugi tip komuna: čisto društvena zajednica koja će biti moguća tek u komunizmu kada neće postoiati država i pravo Mi ćemo imati u vidu socijalističku komunu. Ona. dakle pripada lokalnoj samoupravj koja je pravno organizovana. tj. koja ima izvesnu dozu siie za svoju delatnost i koia se oslania na državni monopol fizičkog nasilia Lokalna samnuprava od TIT Zakona o NO (1952 g.) do đanas. a takođe i komuna po formi su naiviše slični engleskoj i američkoi lokalnoi samouoravnosti u njenom »zlatnom veku« fXVTIT i XIX v.). Pre svega ta sličnost u prav noj formi, u osnovnim nravnim načelima. To su; 1. Zavi-nost lokalne vlast’ od lokalnog stanovništva. odnosno uelavnom od lokaln’h pripadnika vladajuće klase, 2. lokalna vlasti nr°ma centralnoj vlasti u noeledu sem u zakonođavnom. 3. Potčinjenost ostalih lokalr’h orffana nima vlasti. Verovatno je da ova sli*nost proizilazi iz srodnosti u nenosrednoj formi dru.štvene osnovice Ona ie posledica relativne slobode proizvodnje koja traži slobođnu organizaciju društvene i lokalnih zajeđnica. Njen robni karakter izaziva kla=nu pođelu i zahteva pravnu organizaciju. prema tome demokratsku organizaciju u obliku države i lokalne samouprave. Ono što je tu najvažnije jeste privredna decentralizacija koia prouzrokuie i pravnu decentralizaciju. Drugim rečima. ne postoie karteli. trustovi, uopšte monopoli kojima je najviše potrehna centralna vlada. Sve to uslovljava đa je gro vladajuće klase. gro po broiu i snazi usredsređen u lokalnoj zajednicj. Pošto ne postoji oligarhiski sloj radničke klase. ona kao celina efikasno građi i izražava svoju društvenu volju. Rezultat toga je simbioza lokalna vlast lokalni pripadnica vladajuće klase.

Sledstveno tome, mogli bi zaključiti da, zbog tipičnosti dotičnih pojava, ove karakteristike su istovremeno i svojstva lokalne «vlade uopšte. Prema tome one važe i za pravne elemente socijalističke komune. A kako je došlo do pretstojećeg prelaza na komunalno uređenje pokušaćemo da izložimo u ođeljku ... ...PUT KA KOMUNI Nemamo dovoljno prostora da izložimo razvoj lokalne samouprave u periodu tzv. administrativnog socijalizma. Ono što je najvažnije jeste to da. pored elemenata birokratizma koji su bili posledica zadatka brze izgradn.ie ekonomske i društvene osnovice socijalizma. razvijale su se i tendencije demokratskih načela lokaine samouorave. Drugi Zakon o NO (1949) bio je prelazni moment. Njime se pokušalo da se razviju još više ove demokratske tendencije. Međutim, realizovati ove tendencije do kraja i efikasno suzbijati birokratske elemente bilo je moguće tek sa početkom odumiranja države Sta je najznačajnijg u tom procesu? Najznačajnije jeste. početak razvitka ekonomske đemokratije, tj. neposredne ekonomskopolitičke diktature nroletarijata i njegovih saveznika ostaUh neposrednih ргоizvođača kao takvih, kao neposrednih proizvođača. Rezultat toga bile su dve stvari: prvo, praktično ostvarivanje demokratskih načela lokalne samouprave o kojima smo već govorili. Drugo, usled elemenata podruštvljavanja državnih funkcija uopšte epojavili su se i elementi podruštvlja vanja funkcija lokalne samouprave. Najpre ćemo rasmotriti prvu polseđicu. Pored dosada iznetog u pogledu ekonomske osnovice treba naglasiti i još jeđan moment. Relativnost slobode socijalističke robrie proizvodnje je u opštem kontrolisanju i usmeravanju slobodne delatnosti preduzeća izvesnim pravnim i ekonomskim instrumentima. Kako su lokalne vlasti najbliže delatno-

Lokalna samouprava i prelaz na komunalno uređenje

sti preduzeća i naroda, odnosno vladajućoj klasi, to je razumljivo da najveći deo tih funkcija pripadne njima, a centralni organi da zadrže samo one w 1 е su nužne za održavanje celokupne društvenee zajednice. To daje realnu podlogu osnovnim načelima lokalm sam:unr3ve su' sn.ro vedena od opštine preko opštine sa posebnim pravima pa sve do sreza i građa. Da bi lokalne vlasti bile zavisne od lokalriog stanovništva neophodna su dva usiova: 1 stvaranje društvene volje lokalnog stanovništva. odnosno lokalnih pripadnika neposrednih proizvođaća. To se obezbeđuje sistemom političkih sloboda (udruživanja i tsl.) i uređenjem ekonomske demokratije koii su posebno razrađeni i zagarantovani za lokalne jeđinice. Prema tome neposredni proizvođači imaju ekonomsku bazu za formiranje svoje političke volje, 2. izražavanje društvene volje lokalnog stanovništva u lokalnim organima osigurano je vo. pravo opoziva i tsl Sto se tiče drugog načela lokalna vlast je zaista vlast na lokalnoj teritoriji. Ona ima budžetsko pravo na osnovu koga izerađuje sve vrste svoje nadležnosti komunalne, kulturne i tsl Ona je relotivno nezavisna od centralne vlasti. Treće načelo demokratsko jedinstvo vlasti sastoji se u potčinjenosti izvršnih i sudskih organa lokalne zajednice lokalnim vlastima. Ta potčinjenost oeleda se kod izvršnih organa u tome što ih lokalne vlasti ne samo biraju i smenjuiu (kao kođ sudova) nego imaju pravo da konrolišu njihov rad i da intervenišu radi izmene pravca niihove đeiotnosti. Izvršni organi u političkom smislu jesu saveti koji su istovremeno sastavni deo Narodnog odbora u širem stnislu. Izvršni organ u tehničkom značenju jeste administracija lokalne koja ie neposredno potčinjena savetima a preko njih i lokalnim organima vlasii Ona je prema raspodeli na savete razdeljena na poiedina ođelenja. Osnovica demokratskog jedinstva vlasti jeste koncentracija ekonomske i dru-

štveno-političke vlasti u rukama lokalnih pripadnika neposrednih proiz\ r ođača. Konkretna struktura opština је u nekoliko uprošćenija i drukčija od izložene šeme (mada načela važc i za nju), to proističe iz toga što u dosadašnjem sistemu lokalne samouprave opština nije ima’a većih zadataka. Usled toga što su lokalne jodinice bile obrazovane ne prema ekonomsko-geografskom principu nego prema kriteriiumu administrativnoteritorijalnog razgraničenia. srez i grad su usredsređivali u sebe najveći deo funkcija lokalne samouprave. Razvitak pro’zvođnie i ekonomske đemokratije od 1952 god. do danas pojačao је ekonomsku geografsku raspodelu na ooiedinn pr»*j.ri-čja orivrede i života. I ioš nešto. Sada se sprovođe orioreme da lokalna samouprava uglavnom pređe u svoiu osnovicu. u osnovnu đmštvenu zajednicu opštinu. Svakako da opština ne može biti dosadašnja mala ađministrativna jedinica. Ona se mora obrazovati na području u kome se nalazi gravitacioni centar proizvodnje i društvenih đeiatnosti. To znači da će se ona izgrađivati najpre u krajevima u kojima su sazreli materljalni i ostali uslovi. i posle detaljnih priorema od strane NO i građana u tim krajevima Opština bi skoncentrisala u sebi najveći deo dosađašniih funkcija ?reza. Ona bi usmeravala privredni razvitak komunalne zajednice. obezbeđivala bi samounravna orava T>rivTednih organizaciја itd demokratska nrava prađana i usklađivala pnieđ ; načr>? ј ko’ektivne interese sa opšte društvenim potrebama. ItH. Itsl. Srez bi ioak radržao ioš uvek niz.značainih prava Na primer: zaštita iedinstva sociialističkog društvenog i državnog sistema; nomaaanie razvitka privredno nerazviien-'h opština; usklađivanje rada NO komuna Proš’irenie područia ooština izazvaće u poiedinim kraievima u’edinjavanje više naselja u iednu teritoriialnu nolitičku celinu. Da bi se obezbedilo uključenje stanovništva naselia u samoupravlianje i približile izvesne službe njima, obrazovaće se mesni odbori. Oni ne bi bili organ vlasti ne bi biH niža stenenica u komunalnoi nolitičkoj organizaciji. već bi bili čisto đruštveni organi šamouprave naselja. Sve o?vo đovodi na? đo toga đa lokamu samouoravu uonštp ј komunu nanose gledamo kao nosledicu i uslov đatog društva д ne kao Deux ех machina razvoja đruštva.

Aleksandar STOJANOVIĆ

У издању новинско издавачког предузећа

Омладина

Изашле су следеће нобе ћњиге

У библиотеци ИДЕАЛИ која осветљава значајне догађаје и светла имена из каше ближе историје ПРИЧЕ НАРОДНИХ ХЕРОЈА Занимљива и узбудљива казиваша живих народних хероја о ратшм подухватима у којима су учествовали. Страна 157, цена 200. динара. У библиотеци КАКО И ШТА која на популаран начин даје одговор на низ питања из унутрашње и спољне политике, привредне и друштвене проблематике. ДРУШТВЕНО УПРАВЉАЊЕ ШКОЛАМА од Михајла Јухаса практичан ириручник за спровођење Закона о друштвеном управљању, неопходан свим школским управама, саветима и одборима, као и омладинским организацијама и друштвеним радницима. Страна 48, цена 40. динара. ПЛАТНИ СИСТЕМ У ПРИВРЕДНИМ ПРЕДУЗЕЋИМА од Теодора Томића, стручно и популарно објашњење свих елемената који улазе у платни систем наших привредних предузећа. Страна 72, цена 50. динара. НАРОДНА ОМЛАДИНА ДАНАС од Мика Трипала излаже у чему је карактер, улога и задатак Народне омладине у данашњој друштвеној пракси, са прак-

тичним упутствима о најкориснијим облицима делатности Народне омладине у политичко, културно-забавном, спортским и другим областима живота. У МАЛОЈ ШКОЛСКОЈ БИБЛИОТЕЦИ која обрађује занимљиве теме из области природе, технике, културе, уметности и друштвеног живота и намењена је првекствено школској омладини. НАШ ПРАВОПИС одМ. С. Лалевића где се на једноставан начин излажу сва сложена правописна питања. Страна 93, цена 50. — динара. ПРАВИ ПУТ И СТРАНПУТИЦЕ У ПИСАЊУ о композицији и стилу писаних састава од Драгише Живковића основна упутства за правилну композицију писаних састава и за јасност и живост писменог изражавања. Страна 82, цена 50. динара. У библиотеци ПЛАВА КЊИГА КРИВАЦ одЈохана Бојера роман који обрађује социјално-морални проблем кривице и мо-

гућности њеног искупљеља, пун поетичних описа норвешке природе и реалистичког приказа живота норвешких људи. Страна 288, цена 360. динара. ХРАБРИ АРХОНТ од Милана Поповића историски роман са темом из наше националне историје који на жив и узбудљив начин приказује борбу Дукљана и Травуљана против византиске превласти. ИЗМЕЂУ НЕБА И ЗЕМЉЕ два романа пуна узбудљивих сцена борбе у ваздуху и живота на земљи авијатичара у току последњег рата, и то РАТНИ ПИЛОТ од Аntо а n а de Sent Eksiperija и СРЕЋНА ДОЛИНА од Ži 1 Rо а. У библиотеци АЛФА која објављује поезију и прозу младих писаца из свих република који досад нису објављивали књигу ВРТЛОГ избор приповедака Петра Андрића, страна 100, цена 160. динара. МЕСЕЧИНА НА РЕШЕТКАМА избор приповедака Бранка Узелца, страна 100, цена 160. динара. АНТОЛОГИЈА ПОСЛЕРАТНЕ СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ избор и предговор Предрага Палавестре, страна 154, цена 160. динара.