Студент

Reportaža studenta

DOKTOROVA PISMA

POTRAZIO SAM GA u njegovom privatnom stanu. Savio je pismo i spustio ga u beli koverat. Oči natkrite debelim veđama progovorile su u isto vreme kad i usta: Baš sam sada pročitao to pismo ponovo ga je otvorio piše mi jedan moj pacijent, student, kojl je sada u vojsci. Pogledao sam krajičak ispisane hartije. Rukopis je nespretan, tvrd: »želim da Vam se zahvalim na ■ svemu što ste za mene učiniii.« Banalna fraza kojom se obično završavaju pisma. Ipak to nisam гекао, jer još dovoljno ne poznajem čoveka kome je upućeno. Sada mi je nekako nelagodno da kažem da nisam poznavao dotada. Manhajma, a student sam. A o njemu kruže anegdote, neko mi je гекао da postoji i 101 vic o Manhajmu. Za 9 godina stvcrila se istinita legenda o tom čoveku. A kada je sve to počelo? Pismo studenta iz vojske ostalo je otvoreno pored gomile ispisane hartije. Prieajte mi o sebi, doktore. Pričao je o klinici i studentima. Zakoračio je pre devet godina, prvog avgustovskog dana u prostorije Studentske poliklinike као prvi samostalni lekar. Došao je iz Bačke, iz Ade je došao, da bi pronašao svoju novu veliku porodicu. Da bi se utešio za izgubljenom u poslednjem ratu. Otada je devet godina davao sebe svojoj novoj velikoj deci. Volim Ijude i svoju struku, zato sam i postao lekar. I ovo poslednje je stvar koja se prima kao sasvim razumljivo. I svakom drugom koji je došao do tog uverenja u svom radu i којј je n'ega duboko usvojio sigurno da ne drhti glas od sentimentalne poze kr.da to izgovara. Uostalom,, zašto ispitujem sebe? Doktor Manhajm me je svojim stavom već od susreta naterao da mu se divim. Da se divim njegovoj prirodnosti i da svu tu istinitu legendu što je oko njega primim kao prirodho. Popularnost doktora koji je nalazio dovoljno vremena i strpljenja za svakog pacijenta rasla je svakim danom,, ali ona je povlačila za sobom i nešto sasvim negativno u Ijudskim odnosima. Jzgubio je naklonosi nck’h svojih kolega. U kartoteci, prcd kojdm su stajali redovi studepre pregleda, najčešće se čulo ime doktora Manhajma. Postoji negde 101 vic o Manhajmu i još više anegdota. Možda je iz tog arsenala izvučena i reč »Studentska majka«. Otac se zahvalio Ponovo su doktorova pisma ргеdamnom. Jedno, poslato iz Sjedinjenih Država, otkucano je mašinom: »Razlog da Vam pišem je taj što sam iz X-ovih (8.J.) pisma video da '” r os je mnogo zavoleo i kao čoveka i kao svoga prijatelja. a prijatelj mbga jedinca je više nego moj prijatelj. Ja mislim da niie potrebno da Vam objasnim moj osečaj prema prijateiju moga sina koga nisam video 15 godina pa i neznam kakav izgleda.« A njegov sin je onaj student što se javio doktoru iz vojske. Sada mi više njegove reči nisu ličile na banalnu razu. Pogledah doktorovo nasmejano lice. Ispričao mi je o tome šta je jedan njegov prijatelj, koji je letovao na »Partizanskim Vodama« tamo video. Na Zlatiboru je i studentsko oporavilište. U jednoj knjizi utisaka nekakav student je napisao kako mu odmor koristi i da če iduće godine opet ovamao, a neko je drugi dodao ispod toga: »Ako doktor Manhajm dozvpli.« Najveće zadovoljstvo mi je bilo da šaljem studente u oporavilište. U stisku ruke ne nade se uvek prijatelj, ali susreti ovog čoveka posve se razlikuju od jednostavnog toplog stiska.. . ... Mlađić bolestan, a studira fakultet posle koga treba da radi sa đacima. Njegova bolest bi mu u tome smetala. Zakonom je zabranjeno da bolesni ijudi studiraju tu grupu, ali doktor Manhajm najmanje je ipak administrator. on је lekar ijudskih bolesti i ijudskih slabosti pedagog. . Miadić je prešao na dtmgi fakultet. Pisma su dolazila. ... Dve studentkinje medicine obolele su od tuberkuloze. Gazdarica im je otkazala gostoprimstvo. Devojke nisu ostale na uiici. obrele su se u oporavilištu. | Pisma su dolazila. Beskrajno platno susrela.

Okrugla slova U svojoj bogatoj lekarskoj praksi sa studentima doktor Manhajm je imao najrazličitije susrete. Ali njegov susret sa nervno slabim ijudima poseban je problem kojim se bavio i koji mu je zadavao najviše teškoča. Sakom je pošao preko stola i pokazao na jedno pismo. Zaglavlje je nosilo naziv: »Istorija i tok moje bolesti.« To je jedan vrlo interesantan sluČ.aj uobražene bolesti ’ — čelo mu. se sitno naboralo Mladić je doživeo negde neuspelo lečenje i postao plašljiv. Kod svake naredne bolesti I»omišljao je na smrt i đolazio k meni. Citao sam okrugla slova: »Obolio sam još 1947 godine od bolesti koja je za mene đugo bila nepoznata i neobjašnjiva... Najuslužnije Vas molim da preduzmete sve što je u Vašoj mogućnosti da bi me ponovo povratili u život, ja sam

sa svoje strane spreman da podnesem i največe žrtve koje se od mene budu zahtevale. Ako Vam to uspe Vaše će ime ostati neizbrisivo u mome srcu i Vi ćete postati najveći idol moga života.« A treba razumeti, ja nemam uvek dovoljno vremena da sa takvim bole-snicima ostajem dugo. To se desilo i toga dana. Rekao sam mu da nije bolestan.,. Možda sam to rekao malo grublje... Ne sećam se Više. On zaista nije bio bolestan. lzgledalo je kao đa se djoktor pravda zbog reči kojima je otpustio mladića, uobraženog bolesnika, od sebe. Otkrio mu istinu. Zaronio sam već duboko u ta pisma predamnom. Video sve te ijude koji su ih pisali. Gleđajte ovo pokazao mi je doktor. Iskrivljen drhtav rukopis protezao se od gornjeg levog ugla.

To piše jedna teška bolesnica. Ali moje sui oči već hita-Le za novim plavim mastilom. lzmeđu dve rampe Mladič je bolestan od tuberkuloze, i od alkohola. I iz svakog oporavilišta za grudobolne brzo se vraća kući isteran zbog pića. A majfca je njegova napisala ovo pismo: *... Da su tamo lekari koji imaju srce 4 dušu kao doktor Manhajm oni bi razmislili i progledali mu kroz prste i dalje ga zadržali.« «... Da je na njihovom mestu bio doktor Manhajm on bi ga zadržao do ozdravljenja. Ali avaj! Gde se može nači još jedan doktor Manhajm. Ja u svom životu nisam još srela ovako plemenita čoveka! A nl čula nisam za boljeg. Moj sin ga obožava i da ima mogućnosti da je

uvek pored doktora МаАајша verujem da bi za Ijirbav rjegovu oetavio piće... »... Moj sin je u ratu dobio tu nesrećnu bolest, otuda je i sto posto ratni vojni invalid Tamo je naućio i da pije. NemciTtuku a oni mladi, nenaviknuti na ratne strahote. Srem pun pića, drtlgovi piju l njemui daju, a on ne može! Oni; »Fdj, kakav si ti ćovek k*đ ne možes ni da piješ!< I tako mak> po malo navikao i osetio da je tada straha manje«. I majka ova posle rvega veruje u ozdravljenje svoga sina јет se obratila za pomoć lstoru Manhajmu. A Ijuibomornost kolega je raslaI doktor, »Studentska majka«, je mislio da če biti boljel ako ostavi polikliniku, i uradio je t<| posle devet godina rada u njoj. (!) I Strasti belog m|iffla Danas, doktor ManhJjm predano radi na osnivanju nove poliklinike. PoMklinike u jednoj beogradsko] osmoljetki. Biće i daljekako sam kaže: »Duševni i teleini vaspitač svojoj novoj deci«, i pokušaće da nađe sve ono zadovol; stvo stvaralačkog rada što ga je csećao u Studentskoj poMklinici. Neko je ušao. Cekaju me rek4o je cloktor mirno zbog ove nove klinike... Ali svejedno, ugrabi emo još koji trenutak. Mene je polako • r«omilo neko nelagodno osećanje. Nikada ndsam toliko zavirivao u tuđJ pisma. Ali ovde se svakako radilo o nećem sasvim druigom. Ja sam Meo da mi doktor prića o sebi i ta»u mi pisma prićala o njemu. Misleći da sam dovoljno ćuo i pročitae, digao sam pogled sa tih ispisanih papira i koverata i počeo da га? 'Jedam salon. Ukusno namešten skr mno je delovao, kao i čovek što sedi predamnom. Na jednoj vitrML primetih ulaznicu za utakmicu »Partizan« >Sporting«. Volim sport umeša se doktor. Idem na sve sportske priredbe i sam igram fenis. VoHm omladinu i sport. I neka mi oprosti s4da što mi se ćudna slika vrzmala oga trenutka po glavi. Video sam doktora Manhajma kako predano r iketom odbija bolesti, umesto belih loptica, od svojih mladih pacijenata. ■ Ponovo su mi raz ićiti rukopisi igrali ispred očiju. T pisma puna zahvalne banalnosti, koja nimalo ne zvući banalno, ta krena povest Ijudskih srca upućona čoveku u koga treba biti sigurm da 6e ih razumeti.

Bane Jovanović

POSLE HAPŠENJA UPRAVNIKA I MAGACIONERA STUDENTSKOG DOMA „ZVEZDARA"

STA SE DOGAĐA NA ZVEZDARI

Studentski dom »Zvezdara« je ovih đana ostao bez upravinka i magacionera. Pronevera? Krađa? Sitna ili velika? Ko je kriv? U Upravi za materijalna pitanja su nam rekli; Dotacije su nas zatrpale. . . Sađa je izašla komisija unutrašnjih poslova, a doćićemo i mi da ih vidimo. I ne samo »Zvezdaru« već i sve ostale . . . To je bilo sve što su oni mogli da nam kažu, i mi smc se potrudili da budemo zadovoljni s malim. ali nismo mogli. Zato smo pošli ka »Zvezdari«. CREP ILI SVINJE Studentski dom na Zvezdari je zaista na najlepšem mestu. Daleko od buke beogradskog centra. i škripe ?a Novog Beograda. on se nalazi na periferiji pokraj same opservatorije u punoj tišini. . . Ali ta tišina je samo vizuelna. . . Ima dosta buke u tom domu . . . Njeni stanovnici su bili na okupu u sali restorana. Cekali su da kupe bonove ze ovaj mesec. Sedeli su. Bilr је tišina. Neki su nam odmah orišli. Sta je to svama. gde vam je upravnik? Pitald smo.

Upravnik. magacioner, blagajnik i spoljni momak su uhapšeni. Sta je po sredi ne znamo. , . Ja mislhn da је to radi masti. Kupovali su svinje, a mast topili i prodavali. Ja sam veterinar. Ja znam koliko jedna svinja može da izgubi posle klanja . . . Drugi je na isto pitanje odgo vorio: Radi se o crepu , . . Izgleda da je magacioner zajedno s upravnikom prodavao crep sa baraka, koji je zamenjen salenitskim pločama S>A UPRAVNIM ODBOROM Kako su oni čekali, a da se niko iz Upravnog odborai nije pojavio, mi smo otišli da ih potražimo. Našli smo ih na okupu. Overavali su bonove. I blagajnica. koja je bila uhapšena. ali puštena, kako smo čuli. da podmiri neke račune bila je prisutna Ona nam je rekla: Ja znam kao i svi studenti. Cula sam nešto o crepu'. . . Crep. odakle crep? Upitali smo sekretara Upravnog adbora. Letos smo dobili oko 5 niliona u investicijama. Tre4alo је graditi. Irvršili smo citaciju. Privatnik Kričković : e dao najeftinije. Radovi oko kidanja сгера i, zamene sa pločom trebali su đa

buđu gotovi do 15 avgusta. Me đutim, nisu bili gotovi ni гаčuni, ni radovi, Skinuti сгер je stajao iznad menze, . . . , ? Magaoioner Martinović ga je prodavao po 15-17 dinara komad, a pored toga on je napravio od crepa i materijala sa barake Kličkovića kućicu, jer je stanovao u Staroj Pazovi, gde mu živi žena i dete. Od tada je stanovao u krugu doma, u kućici. Upravni odbor to nije odobrio. . . , ? A jednog jutra milicija je blokirala dom i uhapsila upravnika. magacionera, knjigovođu, blagajnicu i spoljnog momka. Knjigovođu. biagajnicu i spoljnog momka su pustili. . . . . . Pri hapšenju je izvršen pretres stanova. Kod spoljnog momka su niađeni neki tanjiri i lonci iz menze. A što se tiče drugih. još Msada neznamo ništa. . . Konvsija ispostave za Unutrašnje poslove »Zvezđara je oformljena. Videćemo. To je sve što mi znamo . . . SNAŠLI SU SE Na naše pitanje kako su че snašli bez Uprave i da li se oseća njeno »osustvo« svi prisutni iz Upravnog odbor? su odgovorili u glas:

Nedostatak neloiseća, јет Upravni odbor radi dan i noć. Pružili su nam i knjigu poslovanja. Otvorili smo je. Jedan od njih nam je ukratko objasnio pokazujući 'ukom: Evo s jedne strane upisujemo prihod, a s druge strane rashod. To je čitavo rtaše knjdgovotstvo. . . Ko primi novac potpiše. a posle podnese račun. Sav novac stoji kod mene. . . Ima ga oko 50 hiljada. Neko je na to dodao: Pripazi se da ne bude 1 sa tobom kao i sa apravnikom. Svi smo se nasmejali. ' STUDENTSKA IH'NTA Izlazeći iz doma euli smo iednu šalu. Studenti su odmah posle hapšenja upravnika i magacionera. izdali neku vrstu svog poglasa u argentinskom stilu koji je glasio: ća Nikole, stuđentska hunta preuzela je vlast.« Za sada se ništa tain© ne zna. Istraga je u toku. Kao što зтпо videli p>ostoje dve mogućnosti: mast Ш icrep, ili pak obojei a možđa«-' nešto da iskrsne. "Videce mo , A. J