Студент

KULTURA i UMETNOST

IZLOŽBA KOPIJA RAVENSKIH MOZAIKA SVETLOST, BOJE, RITAM

Mozaici iz ravenskih hramova su svetlost »Aut lux hic nata est aut kapta hic libera regnat« (»Bilo da se svetlost ovde rodila, bilo da je zarobIjena, ovde ona vlada slobodno«), napisao je nepoznati pesnik iskićenim mozaik slovlma u vestibilu Arhiepiskopske kapele i boja, i ritam na čisto vizantiskim, naročito. Preneli su nam savršeno tu lepotu, stasalu i rascvalu u Raveni, iz semena antičkog, orijentalnog i vizantiskog, najviše. Na intezivno, ali ne nametIjivo, plavoj osnovi mozaika iz Mauzeleja Gale Placidie još ponajviše traje Antika: mekoća i finoća obrisa, simbolika motiva, ležemost i večna trajnost oblika cveća i voća, žednih jelena i žednih golubica i divno Dobrog Pastira čiju nevinu pagansku profanost ne uspeva da skrije ni svetski oreol, grčko rimskog su porekla. Rafinirana stilizacija, sklonost ka simetriji i geometriskoj shemi, težnja za raskošnim bojama na arabeskama i šarama, otkrivaju, pak, još ne presuđan, uticaj sa Orijenta. Međutim, u Krstionicl Neoniano Orijent dominira vanredno bogatom polihromijom; jedinstvena kombinacija žu te 1 smaragđno zelene boje sa crvenom, belom i zlatnom na pretežno plavoj pozadini ove spolja neugleđne bazilike, üblažuje asketski stroge, već, likove apostola sa kupole. A na mozaicima Arhiepiskop ske kapele, koji, prvi u Raveni, sinuše osnovom vizantiskom, zlatnom, ni tu i tamo po koji potez živahnijom bojom na ođežđama apostola i svetaca, ni biserni nakit svetica u lakim belim, prozračnim velovima, ne dočara vedrinu njihovim, istina strožijim liciша. Ostadoše neumitni, predvođeni Hristom - vojnikom, mladim, autoritativnim, okruženi divnim tužnim pticama i četvorolistnim krunicatna belih cvetova. Iz Kristionica Arijevaca samo izrazita. tvrđa, jasnih boja. glava apostola Pavla. U San Apolinare Nuovo takođe đva stila, starijl, iz Teodorihovog vremena, grčko rimski, plastičan, jednostavan, sa Iznijansiranim koloritom. svetlo-tamnim senčenjem i # no viji, noviji samo za nekoliko decenija, ravenski ogranak vizantiskog. U prvom su izvanređna gru pa iz »Molitve u Getsimanskom vrtu,« »Pobede«. Jednostavna, vitalna umetnost koја neodoljivo potseća na foviste, Ruoa naročito, a i Lirsa, Dom Roberta.

U drugom su, pak, »Glava Hrista koji sedi« i »Bogorodica sa detetom«, kruta skoro nepojmljivo. (Koliko je još ona daleko od onih Dučovih, sienskih, Devojki Porodilja u Ijubičastom odelu, neizrecivo fine boje lica, sa očima tvrdim i mimira kao u Bodlerove mačke, teških 1 Cistih обnih kapaka, Marija tankog i>a sa i vrelih ženskih udova, na toj zlatnoj, vizantiskoj pod lozi. Porodilja koju je toliko voleo pesnik sremskih trešanja. Isto je 1 sa mozaicima iz San Viitale, te jedine od гаvenskih crkava u vizantiskom stilu, na jednoj strani snažan rimski uticaj, privlačnost oblika i volumena; na drugoj krute i nepomične, dostojanstvene figure projecirane na jednoliku zlatnu pozadinu, u kompoziciji ritmičkoj poput kakvog dugog psalma, transcendentalne, vizantisM rad. hieratičan i kada daje svetovne ličnostL Pa ipak to su živi IjudL Ona, recimo neiskaživo lepa, druga sa leva, mlada žena iz Teodorine jnratnje, visoka, bleđa, sa svojim ogromnim crnlm aleksandriskun očima, što zrače neku ne poznatu, nedokučivu tugu, pot pun je Covek sa bolovtma 1

radostima, sa mnogo bolova i Tu na belim zidovima Gamalo, veom? malo radosti. lerije Fresaka ovih dana је Tu ј0 1 nekoliko mozaika iz jednu zamenila druga umetSan Apolinare in Klase, van- noet, prava, velika, Ijudska. rednih i koloristički, i crtačkL P. PAREZANOVIC

Za poboljšanje nastave književnosti MOGLI BI SMO I M1 TAKO

Neka iskustva sa Sorbone

Uskoro će se zaokružiti pola stoleća otkada Gistav Koen, profesor na SorbonL približava francusku srednjevekovnu književnost danasnjem čoveku. Stari profesor je uvek želeo đa savremeni боvek čita, igra i voli misterije, farse, mlrakule. I on je to najbolje ostvario uz pomoč svojih studenata. Bejaše to korisno i velićanstveno delo. Profesor je 1933 godine u studenskom izvođenju prikazao »Mirakulu o Teofilu«. Bilo je to verođostojno Izvođenje srednjevekovne mirakule, čitava istoriska. književna, etnološka rekonstrukcija teksta koji se izvodio рге toiiko stotina godina. Prvl pokušaj je bio veoma uspeo. Odmah je i osnovana »Teofilijanska grupa za vanje srednjevekovnih dra-

ша na Sorboni«. Profesor Koen je počeo sa svojim đacima glumcima da verodostojno izvodi srednjevekovne drame. Stuđiozno izvođenje »Mlađog Robena i Marlone« ili »Mlađog Ađama i Eve«, koja je igrana ispred ulaza katedrale u Sartru, daje najbolji dokaz ovakve vrste posla. Primer profesora GLstava Konea dao mi je volju da se malo zamislim o delu takve vrste I u nas. Citav rad studenata istorije jugoslovenske književnosti beogradskog Filozovskog fakulteta rmivija se na predavanjima i seminarskim vežbanjlma. Seminarski časovl Sesto su jednolični 1 površni. Mnogi seminarski sastavi nalaze se čak i ispod onog najossnovnijeg zahteva o lzgledu 1 sadržini jednog studenskog rada. Stanje treba popraviti, studente što vlše privoleti radu i učestvovanju u seminaru. Јег jezgro se nalazi u maloj zainteresovanosti i slaboj Ijubav i prema takvom radu, Retke su razložne diskusije, nema onog jedinstvenog zanosa za najavljenu temu seminarskog časa . . . Sve je nekako tužno, monotono. Cini ml se đa bl ugleđanje na primer profesora Koema malo ožlvelo rad u našim seminarima. Izgleda da bise sve nekako brzo izmenflo. Kako bi to izgledalo kod nae? Рге svega ovakva vrsta гаda odnosila bi se, uglavnom, na nošu srednjcvekovnu i primorsku dramsku književnost, Glumci bl isto bili studentl, saradnicl opet studenti, a u poCetku ređitelj bi bio profesor epomenutih književnostL Moglo bi odjednom da se spreme nekoliko dramakih dela 1U ćdlomaka. Tako bi bio okupljen na jednom poslu vellki broj studenata. Clnlle bi se vlšestrane studlje oko ađekvantnog izvođenja

starih drama. Glumcl studenti izučavali bi versifikaciju ili kvalitet dramskog teksta. Drugi bi veoma studiozno proučili izvođačke mogućnosti sa gleđišta istorijepozorišta, naprimer, kako se otvarala zavesa, izgled mizanscena i dekoracije. Mnogi bi se bavili etnološkom, muzičkom stranom, naprimer, kako se držao leut ili kako su se odevale ličnosti. Ovakav kolektivan rad ne bi imao karakter pozorišne trupe. Jedini cilj ne bl blla pretstava, več učestvovanje u пјепот ostvarenju. Mnogi če, možda, reći đa to ne može da se ostvarikod nas, da bi se tu pojavile mnoge teškoče materijalne, naprimer. Ne. samo đobra volja i rezultati bi bill veoma upađIjivi. Đorđe TRIFVNOVIC

Znam

Znam. Takav si čovek. I ja sam. Kažem sve. A kada ćutim, dosadan sam, Sto pitaš za Jelenu? nisam voleo da me sažaljeva. Onako. Poznaješ je? Jok. Znam samo ime. U reonu bila je predamnom u redu, Ima mladež na vratu. Jesi 11 govorio s njom? On je odmahnuo glavom: Bila je stidljiva. Nije poznavala nikoga. Zivela je s majkom i nije Išla na igranke Otkuda znaš? Viđelo se... Posle je bila drukčija. Zanimalo me je. Viđao si je kasaije? S jednim visokim plavim. Možda joj je rođak. Nije išli su ispod ruke? Nlsu. Znaš šta, možda ona nije bila s Perom. Bio је mrak, Nema veze. Ne ze am sigurno da je kurva. Nema veze. Nlje voleo da ga žale. O dokturkl se svašta pr'ičalo, Leno je razgledall dok je đolazila.

М. MTLJKOVIC

„ Vidici" prvog novembra

Prvog novembra nastavlja sa izlaženjem studentski književni lisi »Vidici«. Ovaj dvobroj izlaziće na 16 stranicx sa likovnim i liieramim prilozima studenata Beogradskog unlverzlteta. Prlloge Iz oblasti književnostl, flkovne problematike, pozori Sta. fflma, muzlke i arhitekture slati na odresu redakoije: Knez Mibajlova 40/IV.

pro et contra

levi rakurs

LEMI KOŠEN OPET NA DELU

2ENE SU OPASNE Francuski film po romariu poznatog engleskog pisca kriminalnih romana Pitera Cinija zadovoljio je sve zainteresovane strane. јШ! . Pošto su Cinijevi glavni junaci previše glavm da bi mogli delovati u francuskom ambijentu -I radnja se događa u Italiji štp riaje širolic rnoguenosti američkom »dži шепц*. Košcuu finoče ocznatom Cinijevom junaku i Ijubimcu žena) da poklapa i zbunjuje dozlaboga smešno napravljene italijanske policajce. Time su zadovoljena francuska oeećenja superiornosti i Cinijev tekst »glavnog i svemogućeg« Amerikanca kome polazi -sve za rukom. Sto su»talijani malo oštećeni nije ni čudo pošto oni nisu ni učestvovali u pravljenu ovog filma. ■ Kriminalisti takođe nemaju šta da zamere vešto smišljenoj i još veštije zamršenoj fabuli filtna u kojoj se sve do кгаја filma nezna ko je ko? ko je s kim? ko je živš a ko mrtav? i ko će na krajju aa nastrada? Sve to daje draž ovom kriminalnom filmu i drži gle&aoce u napetosti i uzbuđenju. Ako je neko malo promoćumiji videće da ipak sva lica ulfi mii ne mogu biti negativna kao što na početku izeeda i ostaje mu da se zabavlja pogađajuči ko јЛ ipak nevin. Autori filma o svemu tome su vodili ra uea samo nisu uvek uspevali da budu dovoljno jaani što je jako važno za kriminalni Шш sa malo zapletenijom fabulom. I pored toga ovaj film se rad| gleda U njemu naravno pravda pobeđuje, zločir«i ши na sud, lepa žena, prošavši kroz sva iskušenja nevmo đptužene, dobija melem poljubac Velikogj Lemi Košena, Sto je glavni junak tako svemoćan auton nisu krivi. Na špici piše da je ovaj film п uen po romanu Pitera Cinija. A to ipak nije losa litjratura toga žanra i ovaj film nije loš kriminalr m.

S koncertnog podijuma

Koncert slmfoniskog orkestra Doma JNA, pod upravom Franca Klinara, sa sollstom Aldem Clkollnljem-pijanlstom 1* P Нва. U utorak uveče 11 oktobra sluSall emo koncert mlado* CUtollnlja uz sarađnju Orkestr* Dom* JNAI. Vefie *u Ispunlla VeHka Mocartova opusa; SlmfonMa u Bsduru 1 Koncert za klavli 1 orkestar u d-molu 1 Koncert za Mavlr i orkestar Serglja Rahrnlnjlnova. op, 30. Mocartovu Simfonllu u Be-duru (Adagjo, Andante kon rnote, lienuet 1 P Flnale) svlrao 3« огкеstar Doma JNA pođ Kltaarevom rukom jasno 1 preclz -ж Intonativno sasvim Msto, u fcnmemom sastavu. Imponujućl zrtlom l uravnoteženom Instrumentalnom postavom. Dirigent P. Klinar jei u Simfo; nijl insistirao na moCartovskoj melodici i orhestralno j kamernol raspevanostl, tll ritmlcki malo usporenlje, prlguženije od o<ne uoblčajene poletnostl 1 srebrnaste melodičnostl tlpične z* veUkog Mocarta. To Je KUnarev llčni stll interpretacije, all Je pctw*no makar Menuet malo, malojživlje vo* ditl. litače. to Je mlađ Vrlo orbi-11 an 1 vrlo talentovanj тиПбаг. dolke buđućnostl. koji se lepo гаzvija pod гикот ođlićttpg огкеstralnog peđagoga M. Vukdragovlća. na čljoj klasl na| МиИбкоЈ akađemlji Kllnar sada« zavriava studije. Onda Je mladl pljanjirta, Pari: | žanin italijanskog ропДрј 'Aldo i Clkolinl, svlrao Mocarteir Koncert i za klavlo 1 orkestar. Slu Sao sam mnogo orkeetara 1 I mnogo soUsta, divlo *• Skolama 1 stavovima ijmuz!6kim reproduktlvnlm tumatanjlraa 1 mnogo puta Iziazlo iz 1«ale oduSevljen 1 ganut, aU profog utorka izašao sam opijen! Clkolinl, vanredan tajenat. игоđenog osećanja 1 evropekog izvođaćkog manlra. rođen 1e za neposrednog. intinmog tumila i najtananijih mesta u klavnkoj геprodukcijl. Ceo Je Konpert (AUegro, Romansa, Rondo) blo dlvan. a naroćlto sređnji stavi Romansa* tako topla 1 poetdćn* da Ja kod *. sluSalaca budlla otećtj] bezmern« dubine 1 poetlcnoetl. Јв bilsi poezlja muzike. Onđa je doSla filozaflja muzlke: Koncert za klavlrll orkestar od Rahmanjinova op. 30. TJ tom svetskom delu Cikollnif Je blo Јов dublji, JoS neposrednifl, gfadeći. u kontrapunktu klavlr-oriestar, JoS reljefniju eUku muzlčbe агтоtektonike. Ш Orkestar Doma JNA popunjen đuvaćkim korpusom lCpoJaćanlm gudačlcim ansamblom, pokazao Je svoju pravu sllku vellkog 1 oformljenog izvođačkog t3la sa atributima kolektlva visoklh reprođuktlvnlh kvalltefa. Van programa CikoUsb* ~nr*o opet Rahm&njinova oduleVlJavaJedi brojnu publiku која 1» prepunila dvoVanu Kolarčeve zađožblne, publiku koja 1* iste većwl ponela nezaboravne impresije.

Vladlslav DIMITRMEVIC •;