Студент

SPOLJNA POLITIKA I MEĐUNARODNA STUDENTSKA SARADNJA

USPEO SEMINAR ZA STRANE STUDENTE MEDICINE

Od drugog do 21 septembra ove godine održan je seminar za strane studente mediclne na Medicinskom fakultetu u Beogradu iz oblasti infektivnih bolesti. Seminar je organizovalo Medunarodno Udruženje studenata medicme Beogradskog univerziteta pod pokroviteljstvom sekretarijata medicinskog fakulteta. Na ovom seminaru prisustvovalo je 20 studenata iz Franduske, Belgije, Velike Britanije, Danske, Svajcarske i Zapadne Nemačke, Priređivači su bili profesori i docenti Medicinskog fakulteta. Pored predavanja strani studenti seminaristi posetili su fabriku »Ivo Lola Ribar« u Zelezniku, Institut za nuklearne nauke »Boris Kidrič« u VLnči fabriku lekova »Galenika« u Zemunu, medicinsko selo Jabučje, bolnicu »dr. Dragiša Mišović«, Rehabiliitacioni centar za invalide, polikliniku »Boris Kidrić« i dr. Prema opštoj oceni seminar je imao velikog uspeha. M. S. V.

kroz stranu studentsku štampu

KROZ STRANV STUDENTSKU STAMPU Japan; Mirnodopska upotreba atomske energlje je Jedna oi najspornijih tema na unl■vsrzltetima Ш drugim tehnlčk'm ustanovama, isto kao i n Jlitičklm krugovima, koji vo•ie hladnl rat za Ш protiv priruanja amerlCkog obogadenog uranljuma. Pored Atomsko-tehnološkog odeljenja koje je osnovano na rniverzltetu u Osaki, Kuoto n liverzitet je otvorio dva odeРзпја za studije u ohlasti avunske energlje (Radio-aktiv-'j odeljenje na Naučnom intutu i Nukle .mo-tehnološko : г Nukleamom institutu Uni- r.dteta). Osnlvanju ovih odenaročito je doprineo Dr. Unkawa nosilac Nobelove ~ grade za nspehe u ovoj naučnoj oblasti. Ova postignuća nisu u vezi sa poiitlčkim ciljevima Vlade, k'ja Je nedavno odlučila da pnma poverljivim izvorima Imi američki obogaćeni urani’.im. * STRANI STUDENTI U JAPANU Zivotni uslovi stranih studenata u Japanu (koji su mahora iz zcmalja Jugoistočne Azije, Kine, SAD a takođe i Evrope) nisu potpnno zadovoljavajućl. Mada treba pokloniti više pažnje pri uklanjanju teškoća пл ko|e oni nailaze, ipak Je tačno da su njlhovi Životnl uslovl boljl od onlh pod kojima žive njihove japanske koiege. Evo primera. Prosečno jedan strani student ima mesečne izdatke u visinl od 25 hiljada jena, «!ok su za isto vnrnie troškovi japanskog stuđenta svega 5—15 hiljada jena. Japanski narod oseća kao svoju dužnost da doprinosi međusobnom razumevanju međn narod ma, a naročito aziskim. Razmena na kulturnoj bazi 111 rešavanje nerešenib problcma reparacije pred kojiraa se Japan nalazi, prvl su koraci za postizanje ovog сЛЈа. I Japanski studenti to shvataju. I’ bMskoj hudućno-vU. biće ВДНЈ- , go boljlb mogufnostl za stu diranje u ovoj ,zeml]i. (»Japanefce studeat«)

Šesti međunarodni studentski seminаr Nezadovoljstvo Birmingemom

Svake godine pođ okrUJem COSECa održava se međnnamdm stuđentski seminar, koji je, po značaju koji ma se ргШаје, postao jedna značajna institucija međnnarodnog stuđentskog opštenja. Ovogodišnjl VI međunarođm semlnar organlzovao J« Svajcarskl studcntski savez. Prisustvovalo je uknpno 22 učesnika jz 10 zemalja.

Kroz 10 dana koliko je trajao seminar, prodiskutovana je tcma: »Stuđenti njibova uloga и društvenom žlvotu«, sa svojlh C podtema, počev od ijuđskih prava i uloge studenata n njihovom čuvanju i podržavanju, od stanđardne teme o antonomiji univerziteta. Treba odmah napomcnuti da se »politlka«, a naročito političko učešće i borha nešto drugačije poima od onoga na što smo mi navikli. Cesto se pod tim podrazumeva tekuća vladina ili bolje partiska politika, a učešće u njoj kao da je skopčano sa opojacionim stavom koji može da izazove samo konflikt i u svakom slučaju ne željene posledice, Studentske nnije nisu politiČka organizaclja. One su više servisi i imaju reč toliko, ukoliko postavljaju čisto student: ske zahteve. Studenti imaju dva lica, prvo »stuđent kao student«, drugo »stuđent kao građanin«. Prvi Je nepolitičan, drugi je političan, ali samo kroz klubove i organizacije i van univerziteta lako u» ovom prvora ima nečega što ima svoj smisao, kao đržanje od ugleda studenata univerziteta, njibovo moralno vaspitne uloge, postaje neođrživo čim se suoči sa ■ konkretnom problematikom. Semlnar je, kroz uvodno izlaganje američkog učesnika osudio rasnu j segregaciju u Južno-afričkoj иniji, kao i sllčno stanje u pogledu zabrane studentskih organizacija u ; Argentini. Sta da učinimo mt, od- i nosno šta njlhovl studenti đa bl ■ izvojevali svoja prava? Mi đajemo moralnu pođršku, a onl će već po- i stcpeno, sopstvenim snagama 1 ] sredstvima postići svoje. All, nije i li to kontrađiktomost, pitala Je, iz- j vlačeći logičnl zaključak iz ranijih j stavova, jedna učesnica: ml dozvo- ] Ijavamo polltičku opozlcionu akt clju druglma, a nskraćujemo Je i sebi! Ne treba ipak mislitl đa tu s kontrađiktomost nisu osećall svi ]

zastupnici ove akademske teze o nepolitltnostl studentsklh organlza cija. Sta više, uiko je nije ozbiljno branlo, lako ni poricao. Izraelskl delegat govorlo je o potrebi da studenti idu među narod, da mu objasne njegova prava, Јег, kako će ih on realizovati ili žuvati ako Je neplsmen, Ш sn mu ona i teoretski nepoznata. Neki delegati iznosili su poteškoće na koje studenti naiiaze kada iznose poljtičke ргоbleme. Nemački učesnik, iako nije odbacio akademsku tezu, pokazao jc ба bi bilo apsurdno skrstiti ruke kađ sc na fakultetc inflltrirajn faŠistički profesorl. On Je naveo slnČajeve kada su studentske organizacije davno reagovale na takve pokušaje. Stuđeutsko jedlnstvo Svetsko studentsko jedinstvo i Birmingenska konferencija bill su takođe pređmeti diskusije. Uvod za diskusiju dao Je generalni sekretar COSECa g. Tomson, kojl je prisustvovao trima sednicama seminara. Izlažućj Lstorijat stuđentskih unija, narofcito stvaranje MSS-a 1 rascep, on je stao onde gde je navodno seminar trebao da đa odgovore: na preseku današnjice. Nekoliko prisutnih ufcesnlka Birmlngneske konferencije kao đa su izbegli đa ponove stavove ove konferencije, pa su и celini u njlh nije ni ulazilo. Francuzi su 1 ovđe, i inafce u prlvatnim razgovorima, izražavali nezadovoljstvo sa Birmingemom. Najvlše se govorUo o teškoćama n saradnji sa istokom i nije se krio pesimizam u pogleđu stvaranja bilo kakvog jedinstva. Naglašavale sn se teškoće obo pro-

mene osnova ха takvo Ji ffln«un l s obzlrom da su COSEO-*n •« MSS-т« osnove različlte. UCesnlci su se složhi da 1© potrrtno obnoviti 1 pojačati bilateralnu saradnjn na sportskom, turlstičkom i stmčnom planu-lzmeđu pojedlnib nacionalnih unija, pridržavajućl, razume se, kao najpriklađnije Cosecove osnove, odnosno Cosecovn strukturu kao organizaciono pogodnu za Jednn realniju saradnjn. Možda jc za žalenje da su upravo stnđenti, a ovde je bSo većlna odgovarajnćlb rukovođHaca studentskib unija, tako reći na repu ovog novog kursa n svetskim zbivanjtma: kao da Im je žeuevskl duh tek preduvao poređ üba, Tema Je btla 1 pođoeta 1 sa Srokim dijapazonom. Da sn nčesnlci samo želeli da im potraže i kraj i zakljnčak moglo se otićl prilično daleko. Mi smo svakako btli u dobrom poiožaju 1 nije nam bilo teško da Jsmesemo svoja iskustva i đa ozbiijno argnmentlšemo naša gledišta. Naročito je povoljno bio piimljen naš stav o Ijudsklm ргаvima u ekonomsfcom domenu, kao I o samoupravi. Mnogo pažnje Je pobudio i Zakon o univerzttetlma, posefcno zbog toga što je u njemu povoljno regullsan položaj studenata. U cellm posmattano, ovad sendnar nije mogao da na zadovoljavoljavajući i konfcretniji način da odgovor na Jednu ovako ozbiljno postavijenu i kompleksnu temu. To se od njega ne može ni očekivati, all Jedna intenzlvnija priprema i prethodno izučavanje postavljene teme, doprineli bi da seminar dobije i potrebni, pomalo nančni aspekt. Time bi svakako doblo 1 na gvom kvalitetu 1 ozblljnosta u celinl. Dobro Je da se 1 na ovakav način gleđlšta razmenjuju i prođubljuju. Zato mi možemo pozdraviti svafcl daljl korak budućih organizatora u tom pravcu.

S, Tonković

Mančester Gardijan I BEOGRADSKI UNIVERZITET

Pucanj u prazno

PRE IZVESNOG VREMENA, uglednl »Mančester Gardijan« objavio je dva članka pod zajeđničklm naslovom »Jedan сгveni Univerzitet«, n kojima je antor koji se krije iza anonimnostl potpisa »Bivši student« poknšao da sruši autoritet Begradskog univerziteta 1 njegovih studenata. Saml po sebl, ti članci ne bi zaslnživall pažnjn naše javnostl i trebalo bi samo đa buđu registrovanl kao članci koji ne đoprlnose ugleđu ovog lista. Medutim, činjenica da se pisac članka okomio na ono Sto je najsvetije Beogradskom univerzitetu, naterala nas je

* da ipak, makar isa zakašnjenjem, < ove članke ne ostavimo bez odgoi vora. “ Pocenjivanje I omsdovažavanje ■ Beogradskog Univendteta i njegovih studenata, lažno prikazivanje stanja na njemu osnovna je ka> rakteristika ovih članaka. Ono što • piscu najviše smeta, što mu najvi' še bode oči —to je političko jeđin-1 stvo i njihova monolitnost u izgradnji socijalizma. Bes- tiđno se pozivajući j farisejski ističući revolucionarne tradicije 1 Beograđskog univerzlteta, pisac jadikuje što te revolucionarnostt nema u dlskusijama >o stvarnoj vrednostl režima« All po njemu ne treba gublti nađu, jer opozicija režimu Ipak postoji. I autor članka nkaznje na nju. Glavnu tvrđavu •pozicije po njemu pretstavijaju navijačl »Crvene zvezde«, I kojl su »neka vrsta legalne opoI eicije«. Pošto je tako pronašao »opozlciju«, pisac patetično zaključuje: »Neslaganje je bitno za duh ervenog Unlverzlteta«. Neslaganje na Unlverzitetu, svakako, Ima, borba mišljenja postoji , i zlo bl bilo da Je tu nema. Na, vijačkih neslaganja je naročito mnogo, i tu pisac ima pravo. Ali i njegova težnja da to neslaganje prenese na politički teren, ne može da izgleda ozbiljna nl neobaveštenom engieskom Čitaocu. Autor članka se prihvatio i drugog, isto toliko nezahvalnog zadatka da prikaže naš Univerzitet kao stecište prlmitivnih »seljaka«, »koji nikađa nisu nameravali da studiraju«, all koje vlast gura na Univerzltet. Stnđenti pp njemu * uče kao papagaji«, a hrane s* »hlebom 1 pasnljom«. Pridavali bismo velikl značaj člancima kada bismo sa tako neozbiljnlm autorom ozblljno polemisall. Јег, očigledno njemu nije stalo do činjenićk Evo još leđnog primera: prikazujući stanje na Beogradskom univerzitetu kao anarhično, on bezočno aluđira na našoj lavnosti poznati slučaj samoubistva profesora Anice Savić Rebac, te kaže: »Jedna nastavnica Je pogledala listu stuđenata kojima je trebala đa predaje, vratila se kuĆ1 1 izvršila samoubistvo«. Deplasirano je dalje navoditi slične »činjenice«. Pisac članaka, ako se već prihvatio zadataka da piše o Beogradskom unlverzitetu, mogao je da sazna o ogromnom uspran ovog Univerziteta. Međutim, on te činjenice nije hteo da vidi, jer ih nije ni tražio. Uzroci t ikvog stava su Jasni piscu smeta odanost studenata socljalizmu, i on to otvoreno kaže u zadnjoi геčenici; »Možda će ovaj cгv e n i Univerzitet uskoro shvatiti da cilj studija nije pomagati borbu partije... već prosto otkrivanje istine«. Stuđentl Bcograđskog univerziteta dobro znaju đa baš otkrivanjem istine pomažu borbu naše zemlje u izgradnji socijalizma i njihovi naporl su na to usmerenl. Ali je zbilja čudnovato da čovek čijl su članci do apsurđa neistiniti preporučuje beogradsklm stndentima »otkrivanje istine«, »Bivši scuđent« je sm .trao da je ispalio plotun na Beograđski univerzltet. АН lažl nikada nisu bile đobra municija. Tako Je bilo i ovoga puta: iz »Mančester Garđijana« Je ispao ćorak. M. V.

IZ ISTORIJE RANGUNSKOG UNIVERZITETA

PRVI NACIONALNI UNIVERZITET

РISMO IZ RANGUNA

* i Ako ijedan narod u ovom delu sveta treba da se ponosi bogatim i revoiucionamim tradicijama svoga imiverziteta to je burmanski nairod. Istorija Rangunskog univerziteta nije tako duga, ne doseže u daleku prošlost kao istorija Oksfordskog ili neScog drugog univerziteta u Evropi ali je njegovo postojanje iaiko u krat kom razdoblju, ispunilo značaijno poglavlje u modemoj burmanskod istoriji, koja je sva prožeta vehementnom borbom za nacionatou šlobodu. U 1383 godini posle tai imperijalistička rata usmerena па osvajanje zemije zlatnlh pagoda i bogatih rudnih nalazižta, Burma je Izgubila svoju nezavisnoet i postala deo Engleske kolonijalne Imperije. Zajedno sa trupama zemlju su preplavill misionarl, trgovci, ban karl, preduzetnicl i birokratija koja je pretstavljala raison đ’ćtre kolonljelne vladavine. Englezi su došli u Burmu sa već stečenim i u praksi oprobandm iskustvom kolondjalne uprave i sistemom vaspitanja u Indijl. Istoriftar Maiklej, jedan od ргvih naimenovanih članova guvernerskog saveta u Indljl napisao . je 1835 godine čuveni predlog Zakona c vaspltanju. On Je u njgmu i

bez mnogo smisla za diplomatljn a jofi manje za istoriju, reijefno formiuMsao ciljeve englesfce politiike u sdstemai Sfcolstva i obrazovanja. Negirajući en bloc egzistencdju Istočne kulture, nametmio Je Indiji engleski sistem vaspitamja, kojl po njegovlm rečama treba da proizvodl »klasu Indijaca po krvi i bojl, a Engleze po ukusu, mišljenju, moralu i pametl«. N4ko bošje od njege ndje dzra-

PIŠE

zlo Intenc&ju za stvaranjem činov mfca i podanika po ukusu Metropole. Istu suKJbmu doživeia je 1 Burma gubdtkom svoje nezaVisnoStL Pre prvih misdonarekih škoda, stolećiroa su postojaii budistički manastiri koji su Imali ulogu narodnlh unlverziteita, u kojima se učlo maternji jezik i budlstička doktrine. Zahvaljujući njima Bur m Je danas ‘zemlja sa procentuaflno najmanjtm brojem neplsmenih u ođnosu na ostale zernlja Azije. Posle gubltka nezavisnosti, prvl koledžl u kojdma su Вштапci mogli da dobćju više obrazo-

MILENKO MARKOVIĆ

i vaaije bill su Rangunaki i Džad> sc*n koledž kojlm je rukovodaio američko baptfističiko птиопагеко drvStvo. I jedan 1 drugl bill su aCtamlrali univerzirtete u Kalikaiti. RanguinsOci koleđž blo je embrioo iz koga se kasnije 1920 gadine razvlo Rangimsdri unlverzitet. Obrazovarvje koje je prethođlio univorzitetakom đobijalo se do tzbljanja Drugog svetskog rata u tri vrste osnovnih i srednjih Skola: Burmamsktm, Angloburma>n-

skfen 1 Engleekim. U buirrnanskirn škoLama csnovnti jezik je bio materojl ((engleefki se uopžte natje utio), to su bile Skole za većinu burmanske ciece čiji rodttteijl ntsu mogli da jplate viscrtcu Skolamnju u drugtim školama. Njlma je bio onemogučen svaiM. pristuip na TJnlverzitet ■ u državnoj službi bfflo je malo mesta na kotja su mogla reflefctlrati iz prosrtog razlgoa što nisu zaiala engleski koji je blo oficijeLan u svim državnim ustanovama i fcnstitudjama. Da bi ironlja vvedifcoodućnog kolonljalizma« bila veća, eve do 1935 gođine biio je moguće 1 smafcralo se шугтаЈтотп đoći na imlverzlrtet bez znanja burmanskog jezMca mada je svega 24* stanovnlštva govorllo englesklm jeziikom. I Sto 1e još zanimljivlje burmanSki se na Univerzitetu počlnjao od abecede. Piirodno Je da se popunjavanje unlverziteta uglavnom vr-silo iz angloburmanskih i engleikih škoJa koje su pohađala deca iz bogatijlh družtvenlh slojeva. Iz ovoga se vidi da Je čitavom načinu obraizo vanja, utključujućć 1 iniverzitetako sa praiksom visoke 'kolarine i nastavom koja Je facorizovala engleSki Jezdik, istorlju kulturu, bila Interentna gruba vocijalna i nacionalna dlskrimi'ncija. Univerziftet je imao sve 'Uike jednog engleskog koledža -»egativnom smislu 1 bio Je poI - za produkciju subordinlra•*h državnlh Clnovnlka. Karakterlstlčno je da je na 1 ichnici, mećUcini 1 na poljopri- 1

vrednom fakarltetu рге rata bio dalefloo manjd broj studenata nego na pravnom I filozofskom jer ovi _ zadmjl su blli sdgnrnijl put da se у dođe do državne službe. Svaka з stirmtlacija za odlazak na tehnl! lou i medictou sukobljavala bl se „ sa kioncepcijocm engleske koionii jalne eksploatacdje, te je zato u > opšte i nije bllo. Brlrodine konsekvemce ovakve 5 prakse u sieterrm obrazovamja drastlčno su se ispoljile u trenut-1 ka kada au se oslot>ođeni burmanskd nacnodi suočili sa tešlcom zaostalošću zemlje fcoju je trebalo poddzati зкого iz početka. Burmansfcih inženjera, lekara 1 agronoma skoro i nije bilo. To je i . bio osnovni razlog zbog koga vlai da aintifašistdčke lige nlje mogla 1 da izvrSi nacionalizaclju svdh gra( na privrede odmah po oSlobođe> nju i što to neće moći učinlti za ■ Jedan duži nlz gođd>na. Ili drugi * primer. Nastavni kadar na Uni| verzitefcu рге rata sastojao se u, glavnom od Engleza, nešto IndiJaca a najmanje Burmanaca. Univerzltert sa njegovom osnovnom namenom popwnJavanje državnog aparata 1 prlvatnok api talistt; čkrih кошрашАја nije uopšte Imao karakter naučnog centra koji bi uzdizao domaći naučnl kadar potreban za rad na osvetljavanju 1 naučnom objašnjenju leto rlsfee i fcuitumo-umetnlčke ргоšlosti Burme. Ne. Unlverzitet je prodzvodio čtoovndke, a naukom su se bavill Bnglezi. Ovlm se objašnjava činjenlca što Burma danas nema dobrih radova iz oblasti iatordje, umetnostd 1 llterature, što studenti umesto Istorlje uče pogrešnu hronologiju fcraljeva i društveno-istorlskih događaja i što danas, kad ge na Rangunskom univerzitetu 1 koledžtma u Mandeleju nalari ргеко 10.000 studenata, nema dovoljno ! nema kvaHtetnog lcadra l neće ga : biti za jedan duži period.