Студент

POSLE PETE MEĐUNARODNE KONFERENCIJE STUDENTSKE ŠTAMPE

KOBtnereadje Međuuoarodn« studeatek« Stampe održsvaja se svake godtne. Zamišljene sm kao skop aređnĐca studentskih listova i pretstavnfka naclonainih stnđentskih nnija onih organizacija koje sarađoju u okviru Međnnarodne stndentske konferencije. Svrha razgovori o programirna publikacija, izmena isknstava, dlsknsije o opštim temama i slKao. Ovogodišnja, V Međnnarodna konferencija stndentske Stampe održana je, septembra ove godlne, u Sarbrlkena. WSestvovae Je 41 pretstavirfk «1 posraetrač hs 17 semaija.

EVROPSKA IDILA U SARU

Ljubami domaćin V Međunarodne konferencije studentske štampe, Dieter Bihl bio bi sig-umo razočaran. a možda i uvređen (ako mu nekkn čudom ovaj članak dođe u ruke, to jest ako, nekako uspe da ga razume) da ništa ne pročita o prijemima i turnejama kroz Sarsku Oblast kojima je radni program konfercncije bio svcstrano ograničen. Pa kad je tako l kad stvarno, ponešto, može da se o wme naplše. onda da izložim šta smo videli.

X 'rneđu kasami Hitlerove vojske i francuskih obiakodcra Sareki univerzitet, mesto konferencije. pivi evropaki univerzitet u svetu, kako ga sa panosom nazivaju pristaiice Evropskotg statusa Sarske Oblasti smesten je u dobro održavanoj etaroj šumi, oko 5 kilometaira izvan grada. Iskorišćene su kasame Hitlerove vojske, pruski neinventivno građene i pofronćene, all dovoljno udobne za smeštaj fakulteta i studentskih domova. Uz te zgrade, koje z,godno mogu da posluže kao simfeol starih vremena čak i ka-da c e to posebno ne naglašava, Erancuska uprava je podigla hiper-modemi filozofski fakultet (spolja tako obojen da nosmatrač niikako ne može da dovede u red visinu prozora), veoma udoban za učenje, ooremljen (bez stvame potrebe) : klimatškim uređajima. Meni se svideo, mada sumnjam da bi ga naši profesori Fi’ozofskog fakulteta i kad bi bili u težoj stanbenoj situaciji od ove u kojoj su orihvatill za svoju zgradu. Cudno živahni Englez komenje malo necnzbiljno za filozofske nauke, zar ne? Podignuta je i oblakoder biblioteika, tri puta viša od bilo koje zgrade u univerzitetskom krugu, i sa tri puta ma-

Sarska oblast je ovih dana prava košnica i košmar zborova, mitinga,. oglasnih tabli, žustrih debata i tuča. • Krajem oktobra održava se referendium. Građand oblaetl treba da odgovore jedmmn »Ja« Ш »nein« na pdtanje: jeste U za Evropeki statut Sarske otolasti. NLje mnogo zahvalno baviti se proginozama, ali to sftcoro 1 nije nlkakva prognza, ako posie svega Sto sam vtdeo napišem Ua 6e oni odgovortti *nein«. ,

njim književnim fondom od naše univerzitetsike biblioteke. Grade se u iistom stilu novi studentski dom, Sportska škola i dr. Arhitektonski gledano, a možda ne samo arhitektonski, koegzistiraju na ovom prostoru vekovne razlike. Politika je i ovde učimila svoje. Francuska privreda koja ne može da nađe materijalna sredstva za rešavanje soipstvenih probleama, pritešnjena političkim ciljevima, našla je milijarđe franaka za nove građevine. Da oetanu bar tragovi naбе kulture. ako mi budemo morali đa odemo гегопоvao је pomalo melanholrčno Francuz student Evropskog unteerrtfcafa Sest cia-oa smo slušali argumente svih mogućah potttLčkih straпака. CNe treha zaboraviti da amo mi biU iako sarno studen tski, Ipak novinari, od kojih se očekivalo da će pisatt po povratteu o onome što su videll 1 čuli). Rekll su nam od prilike ovo: * U PredsednlStvu satrske Vlade: doSK ste u obteart teoja je

sko-neniačkom prtj«rte!ljstivei. ТЛ : hoćemo da te втвШје neotane. Iraamo aambioija da od Jabuke i razdora ntvorimo jeagro nonre, ujedinjene EVrope. Svl ekonomski i киЈЛита uelovl su fcn (slede brojke t podaci). t Najvećem kombluatu freiičnc iudustrije: pitate kako .redtmo Nlkako! Ko j« poele rata uopšte mogao da napravi nešte dobro. Vidtte ove rna&ne. Poeslednje au kiuptjene oteo 1*35, gođfcne. Nemačkoj mdusšriji ne dopuštajn da ulaže карМаЛ. Franeustka prlvreda ne 4eli da imetittra mšta za modemSzaoi јрд. јаг trt je onrda. tukll «l kordDurencija na tribiStu. NVtma je dosta l'ovo Mo Izvlače. ♦ U uglednom »Saarbruker Zeitnngu«: rni smo nezavlsnl Mst koji se zalaie za evnopeki statut Sara. Sar >e privrectno dovolj no razvijen pogledajte samo stattetike o ugliju 1 četiiteu da živi samostalno, dok čitava Evropa ne pođe njegovlm primerom. Mi smo centar novog pokreta. Svi Ijuđi koji gledajtu u budućnost su za naš stav. Zar nije 1 I>г. Adenauer гекао da Sar treba da bude početak nove Evrope, zar nije savetovap da se glasa za evropska statut? + U pro-fašističkom »Neue Nacbtrichtemi«: pošto su nas odveli, u duhu starih traducija, u duborezom utarašeni podmm jedne pdvnice): kafkva Bvropa? Ovo je bila Nemačka 1 ostaće Nemačka. Kažete i X>r. Adonauer je za evropaki sta.tut. Adenauer je cdgovomi polttioar, on mora da vođi računa o svojim izjavama. Ali mi smo uverem. da bi on bio veoma гажобагап, kada bd mi glasali za statut. Adenatuer je samo omogućio svojom potitiikom da mi kažemo šta mislimo. I mi nvocamo da kažemo, pred licem Лtarvog sveta, ne!

zaostala 1 rastrojena, a Nemačka u рошош prtvrednom procvatu. Svl smo za Nemači&u. Građanin teoji Je u ujedinjenje sa Francuskom: IzvLmte

njega nismo ospeli da sretenemo. Тако su studenti novinari bili vođenl sa razgovora na lazgovor ulicama ришт oprečnih fHakata, na jednom uglu obaStpani leciша: preteednik vlade Нобтал držd večeras veltkl zbor na sle- < deče*n, lecima: Hofman mora da j ide. I taJko iz dana u dan. Imali smo ти., učeenaci konferencije, naravno, rasdlčirte llčne starvove <1 u odnoeu na Sar, kao i na ostala polifcička pdtanja). Medutim, biii smo saglasni u tome da od nove Kvrope tu nema baš ničega, a od stare, zavadene, leuviSe ntnogo. • Kako t»i nti rekli o organizaciooim pitanjima Cetrdesertak ev ropljana i dva Cileanea (jedan tmuran, drugi žovijaaan, kao svl poznati komičarafkd parovi) sllom prthka trebalo je da pretetavljaju studentsku Stami>u sveta. A saetav je bio takav da nije moglo biti reči ni 0 pravom, u smielu potpunog, pretstavništva Evrope, ukoliiko se pod Evropom još uvek smatra geografskl utvrđena teritorija. Neteitna to i mje mnogo smelalo. Nisu se brinuli nl o mogućim тегата za orgamiizovanje regionalnih konferencija štanrkpe (na Bliskom Istoku 1 Sev. AEriei ili Azaiji, na primer) ni o merama za puno evropeko pretstavništvo. Nisu pretstavnioi studentskd štampe u tom pogledu bili nikakav izuzetak. Ponašali eu se kao doaledeni potomoi one generacije atariijth teoja, evo deset posleratmh godina, neumorno govori 1 analizara i propaigira nužnost ujedtojavnja, predviđa nadnacionalne vlade 1 prtvrede, a u praksl, takođe neumomo, deli l atomizuje staru Evropu na tri-četirt nove, blokovske tejedinjene ukoliiko se to uopite može zvatl jedinstvom. Duh blokovsteog opredeijmja, svejedno kojom se od zvučnih t praznlh parola zaklinjao, bio je prisutan u čitavom radu konfe’ renoije. Naročrito u otniljenlm 1Г stupima, pretstavnLka pojedinih naclonalruh studentskih unija o tehndičkom karakteru konferen-1 eije. Težnja je brla očevtdna voddti konferenciju na nlvou eksperata čltaj: na nivou tehnlčklh urednlk« Mstova podržavatd raaprave o broju članaka, vrati naslova i fotografija na рг-5 уој atrand, o prelom« llsta, organizovanju mreže raeturanja j »!• j Kao posledica koncepcije »tehničara« stvoren je radni program u korae, na prtmer, ndje bllo mesta : za diekusLju o princLpima Stampe, j posebno studentske. iako je to 4 bilo predvlđeno prvohMram ргоgramom. s Zasrtuprtioi shvatanja o tehndč‘ kom karakteru kontereneLje nis<u uepeli da namečnu »voj stav oetaj Ит učeendctefta, aii su uspeealt.

ф Gradanaja kojl je opredeljen: k&kva je to Evropa koja so pravj na sllu. Da se mi prvo ujediniшо sa NenMikom, pa ćemo onđa razgovaratl o Evropi. * Građanln ScoJI fcaSe da Je neutralan; vidVte, stvar etojl ovako. Posle rata, Francuska je b«ia bogata Nemačka poražeпа t пшбвм. Sv 4 ano bHi za

riste k omplikov arru proceduru 1 odvlače rangx>vore, prlvremeno Ш trajno, od stvamih problema. Tehničtel karaiktor konferencije im ponestajali argumenti đa ko-

bio ikao neka тш-Дк luJar •* one poditičice brodioe 9м>ј* ne pcninose tai**e jer namaJ'u v*lobraeie. Borai Pavtovi ć

Вогај Paviović

VESNIK 11,1 NEDONOSCE NOVE KVROPE

ТЕК SADA ISFRAVNO NEMCI KA2U: DA SA SAVEZNIM KANCELAr.OM

- 11ИМ1|1ШМММИИИ1 Dt. NAJ 1945 »LOJALNI FRANCUZI« »MI SMO ÜBEĐEN’I DA CEMO, KADA NAS ZAVICAJ BUDE PRIKLJUCBN FRANCUSKOJ DRZAVI, ВГП LOJALNI GRAĐANI FRANCUSKE.« Dr. Naj u ptsrmi prefektu Sarske oblasti 21. VII. 1945 Dr. NAJ 1933 »NEMACKA IZNAD SVEiGAI« »NE DAJTE DA VAS ZAVARAVAJU КЛRIJERISTI I IZDAJTCE KOJI ZLOUPOTREBLJAVAJU HKTSCANSTVO. NAJ JE IZGUBIO PRAVO DA GOVORI O VERNOSTI, CASTI I OTADZBINI. BITDITE VERNI ZAVICAJU NBMACKOJ NACIJT I EVROPI! RECITE ZATO: DA.

NE ZNACI TVOJE PRIZN AVANJE NEMACKOG JEDINSTVA I KOLEKTIVNE BEZBEDNOSTI U EVROPI

Pregled domaće studentske štampe

„STUDENTSKA TRIBUNA” NeUavno je izaža# prvi broj blltena „Studentska »ibuna”, koga Izdaje međuna, ino odelenje SSJ Ljubljanskog univerziteta. Bilten je štampan аЛ engleskom. jeziku. Odavno postoji рвгећа za izdavanje jednog ovakvog, biltena koji će davati tačnel informacije inostranim čitaocima.B Bilten je namenjer, studentskim organizacijama. listovima i svim zainteresovanim u ii.ostranstvu. U prvom broju bi'tena. između ostalog objavljen јс ijčlanak druga Beralsa o načelnim pitanjima međunardne saradnie stuđentskih organlzacija; zatim čliinci drugova Popovića, Kremenška. Lupača, Klinara, Kodela, Zlrjpaha i dru. gih.

VESTI

Drugovi Gavra Cerović i Milorad Vučković otputovali su u Oslo, gde će od 15-20 og. meseca prisustvovati Međunai-odnoj konferenclji za razmemi i putovanju studenata i omladine. Oni će takođe pretstavljati jugoslovenski Biro i na konferenciji pretstavnika Biroa za putovanje socijalističke omladine, koja će se održati od 28-30 og, meseca u Bonu. Pet kineskih studenata; Cžao Can Li. Sao In, Si Ci Cen, Tao Cžen Hua i Sji Kin Min doputovali su pre nekoliko dana u Beograd. Oni će u našoj zemlji ostati 4-5 godina i za to vreme studirati na Bepgradskom univerzitetu književnost i istoriju jugosloveskih naroda. U okviru razmene sa NR Kinom, Komisija za kulturnu saradnju sa inoetranstvom poslaće krajem ovog meseca u Peking Vladimira Bauma,

Petra Viahovića, Branku Popović, Svetozara Tirnića i Iliju Đukića. Oni će Ina Pekinškom univerziteti* studirati kineski jezik i kul ttru.