Студент

Z А NAŠE STUDENTKINJE

Активност студенткиња Београдског универзитета

На састанку претставника свих факултета, одржаном пред семестрални распуст, покренута су мно га питања: „Пракса је показала да смо ми, студенткиње, прилично неактивне у раду организације Савеза студената.,,.Ми завршавамо факултете и одлазимо у народ. Треба да будемо васпитачи...” ,Јlитања хигијене, естетеког изгледа и друштвеног живота у женским домовима траже решења...” И прсблеми су се ређали, али праћени убеђењем да се може много учинити. Студенткиње медицине; које већ годину дана имају свој клуб, биле су пример осталим. Оне су поред патроната над дечјим домом „Петар Драпшин”, где воде ”Целокупан здравствени и друштвени живст, организовале шест предавања по фабрикама за радпице. План рада за протекло време жив друштвено-политмчхи и забавни живот. Није прошла скоро ниједна недеља без неког виднијегдргађаја у клубу. Интересатно је било између осталог слушати о покрету жена у Индији, имати у својој средини Десанку Максимовић, или чути нешто о савременом одевању. Клуб сада броји 260 редовних чланова. Поисуствовала сам једном њихрвом састанку и била сам изненађена. Живост и лакоћа којом су девојке међусобно поделиле мноштво задатака за њихову „недељу студенткиње” поводом 8 марта, показали су ретко добру организацИју клуба, или боље општу жељу његових члано ва даг истински раде. Лепо уређена просторија клуба снабдевеиа часописима, журналима и радиом, свакодневно окупља девојке које ту могу да се оцморе. пију чат и разговарају.

На Стоматолошком факултету студенткиње припр>емају држање струч них предавања по фабрикама и школама и систематски преглед зуба код деце уз саветовање са родитељима. Студенткиње Природно - математичког факултета имају свој актив. Он организује концерт Београдске филхармоније, другарске вечери и низ занимљивих предавања и дискусија. Тамо где нема могућности за стварање клубова цли актива, студенткиње пока?у ју своју актиност у раду друштвених клубова, као што је то например на технучким факултетима. Му зичка, Ликовна и Академија примењених уметности активно сарађују са свим факултетима пружајући им своју стручну помоћ. На овај начин као и кроз организовање разних другарских вечери и дискусија У којима he учествовати разни факултети ил! разне групе истог факултета, студенткиње he много учинити на међусоб ном упознавању и зближавању студената нашег Универзитета.

Женски студентски домови претстављали су посебан проблем. 3-а велики број девојака дом је претстављао само место где су принуђене да станују. Неког организованмјег друштвеног живота или ближег познавања између сту денткиња, што би родило осећање за један чврст колектив, као да није постојало. Али девојке су сада саме покренуле та питања и одлучиле да кроз разне форме нађу за њих решење. У Студентском граду на Новом Београду предлог да се оснује клуб студенткиња био је одушевљено поздрављен. Жеља „да дом промени своје лице” била je општа. Деврјке су се саме јављале тражећи задужења. Разматрале су начине кроз које би се студенткиње зближиле, упознале и осетиле да је тај дом њихова заједничка кућа. Управа дома указала им је пуну подршку, И данас резултати већ говоре. Дежур ство по собама показало се као веома корисна мера за побољшање хигијене и естетског изгледа дома. Клуб he за који дан добити своје просторије, где he прорадити курс кро јења, јер је управа обећала студенткињама шиваhy машину. Организован је разговор са другарипама Јеленом Поповић и Разуменком Петровић, које су говориле о друштвеном животу студенткиња пре рата. Било је то пријатно, поподне када се на један неуобичајени начин, уз шољу кафе, људи упознају и не осећајући замор шире своје знање. Пошто је интересовање за састанке оваквог типа било велико, девојке су почеле да приређују чајанке, За 8 март организују свечану академију, другар ско вече и шах турнир са студенткињама дома „Вере Влагојевић”. ~Само да дође пролеће... Повезале смо се са Друштвом „Савремена жена.. Планирамо одласке у фабрике” причају студенткиње са Новог Беогоада поносне на cboi рад. У другом дому студенткиња ~Вера Влагојевић” девојке су успеле да добију новац за уређење клуба који ie једико место где могу да се састају. Кроз директно утицање на студенткиње, постепено се постиже жељени циљ: стварање чврстог колектива. Нема још ни два месеца овој актизности а живот на факултетима и домовима добио Је нов, динамичан ток. Другарице из Савеза женских друштава Србије указале су студенткињама пуну помоћ. Озогодишњи 8 март, Међунородни дан жена, прет стављаће и прву смотру активности наших студент киња у својим клубовима д.

МВДИЦИНАРКЕ У ПОСЕТИ ДОМУ „ПЕТАР ДРАПШИН"

Више укуса мање новаца

- Никад еттшта није довр' шено ни потпуно. Увек се 1, свему може још понешто ■Ј додати и све се може уса!врша«вати и улепшавати Тако и наше одело. Једноставна хаљина ватворена до врата од тан* ког штофа је одлична о* chobbi гардеробе. Пре под-1 не на прелавања можете је ♦ ббући са малом ешарпом t око врата; или са пикетI ским оковратником. Да би Ј добили још нешто ново и 4 преко крагне мо‘l жете везати малу шарену

марамицу. Поподне да би иста хаљина била „обученија“, како се то у модном свету каже, раскопчајте хаљину испод зрата да би добили дубљи деколте па га украсите муслинском траком пастелне боје. Мали болеро плетен од вуне или скројен од меког штофа светле боје даће хаљини опет нов изглед.

Да би ваш изглед са овим малим изменама био погпун немојте заборавити на накит; неки леп брош. огрлица од перли, клипсови у ушима све то освежава и употпуњује оквир вашег лица. Наравно да у томе ваља и имати мере. не носити никакав накит него изгледати као накићена јелка. Два пара ципела су неопходна ако желите да у свако доба дана изгледате .добро Пре подне мокасине са ниским или полупетама а поподне дубоко исечене ципеле са високом потпетицом. Тако можете са ова три основна већа парчета у гардероби, допушујући их, бити увек складно и прикладно одевепи.

М. Бабић-Јовановчћ

ZANIMLJIVOSTI

Јапански младићи више воле домаћице

Неожешени млади Јапанци које је днкегирао један популарни јаоански часопис, показали су да воле више незапослене, домаће девојке. Ови послератни младићи критикују запослене жене, као „неженствене, уображене и прорачунате". Изгледа да је то један од разлога што они не желе да се ожеие запосленим женама, констатује се у чланку. Што се тиче ве 3 а пре бража, на гпитање „Мислите ли да девојка којојм се жените треба да буде невина?“ 33 човека су одговорила: „Да, разуме се,“ седмеро је одговорило „Не, није потребно," и 22 „Потпуно сам индиферентан према .томе.“ Тако, у псређењу са предратним, послератна омладина је много толеранткија према невиности код жене пре удаје. Затим на гштање „Шта мислите о систему породи. це којо>ј је на челу отац?“ већина од њих је одтоворила да су присталице ~патријархалног“ система,

који баца у сенку будућност младе жене. ' На * последње гоггање, „Шта очекуЈете од жене,?“ седамнаесторица су одговорили да не очекуЈу ништа. Ипак, преостала 43 човека показала су различсита очекивања од жена, као цгго су, „Жене морају да подитну степен њихове културе," (десет људи); „Са-

времене девојке треба да постану женственије (седам људи): „Жене треба да буду гтре домаћице кего запослене," (пет људи): „Жене треба да буду више у вези са политичким догађајима,“ (четири човека): „Људи и жене би требало да иду руку под руку у стварању боље будућности,“ (два чонека), итд.

Univerzitetski život Pariza u XV veku

Pariskim fakultetima рге pet vekova upravljali su dekani koji su kao i danas bil potčinjeni rektoru, a ол-oga su svakih šest meseci birali profesori i studentiProfesori su, ustvari. bili oni studenti koji su položili diplomski ispit. Privilegovani između njih držali su predavanja u sali nekog ko-1 ža, manastira ili su za to koristili kapele. Ali većina je okupljala svoje slušaoce pođ vedrim nebom, ili u šetnji po poljima oko grada. Ponekad su profesori držali svoja predavanja u prizemIju svojih kuća, dok u drug;m slučajevima govom'k je stajao na prozoru prvog sprata i odatle govorio svojim učenicima, koii su sedeli ili ležali na slami prostrtoj po ulici. Profesori ovoga vremena ne samo da su bili nezainte. resovani, već su koristili bilo kakav izgovor da ne održe svoja predavanja. Više puta su njihovi učenici protestovali i preduzimali su vrlo originalne mere: kada je profesor išao po svoju pla tu, trebalo je da ga prate nekoliko stuđenata. koji su po J vrđivali njegovu revnost n" predavanjima. U slučaju neopravđanih izostsnaka, dobijao je manju platu. '■‘ilo je zabranjeno hapšenje studenata zbog duga. Studenti nisu mogli bi uhapšeni ni zbog drugih grešaka osim u slučaju očevidi " krivice. Nereda je bilo mnogo, a najviše onih koji su stalno izbijali po kabareima. Studenti su vodili neprekidne ratove sa senžermenskim bo goslov’ma čija ie opatija bi_ la ođvojena od zidova Latinskog Kvarta samo livađ-лп uz Senu: čuvena Pre

aux Cler о čije su se vlasniš f \o do XVI veka otimali bc rslovi i Univerzitet. Stu denti su ovde đolazili u eumr°k da porazgovan'aju o svo.iim stuđijama. đa razmišljaju o ođbrani teza ili da ! j ribu uprkos zabranama opatije. Barijere koje su bogoslovi podizali bile su s vrerr.ena na vremj spaljivane. U doba velike »zateffnutosti studenti su pustošili oipatiske baište, novrtnjake ; vin< "rađe. što je često izazfvalo velike bitke. Ceo univerzitet ra-čuoajući tu i profesore, solidarisao bi ''e sa okrivljenir' stuđen tim,a u sluč ju da neka od privilegija nije bila poštovana.’ ПРЕ СЕДАМДЕСЕТ ПЕТ ГОДИНА

O једном резултату научног рада Лазе К. Лазаревића

Hauioj широј јавности много је више познат кн»ижевно - уметнички рад Л. К. Лазаревића него његов стручни и научни рад. Овај потоњи је, међутим, од таквог значаја да прелази гра нигте Србије. Наиме, д-р Лазаревић је у „Српском архиву", св Vn, 1880 год., органу Лекарског друштва, објавио свој рад: Ишиас постика котуни. Расправа је написана на основу испитивања обољења ишијаса током дужег времена. У њој је Лазаревић открио нови симптом ове бо лести, што је имало велики дијагностички значај и који је он сматрао патогномоничним. „Један од мојих случајева .који је уједно и први коlи сам видео, посматрам већ више година и дан и ноћ“, саопштава Лазаревић о ггонашању болесника чији је оболели нерв узрок појаве. Веровало се да .ie „Ласегу-ов знак" откривен 1864 године. Д-р Лазаревић није знао за Ласегу-ов знак и самостално је утврдио симптоме. пре него што је покушао да ближе гчини Ласегу-ов ученик Форст у дисертацији посвећеној учитељу. Пови опис тога знака дао је Фот>ст 1881 године, а није дат 1864 г., као што је јасно утврдио амерички не-

уролог Роберт Вартрчбергу часопису Архиве оф Неуанд Психиатри. Д-р Лазаоевић је 1880 године у своме раду Ишиас постика котуми потпуније и поавилни ; е протумачио тат знак обољења ишијаса него што је Фоост 1881 год. то учинис на основу указивања Лесегу-а. Док је Форст истгитивао обољење и понашање нерва само у лежећем положају, Л. К. Лазаревић је систематски посматоао и експеоиментисао на болеснику и у седећем и стојећем положају. Не само што је д-р Лазаревић методолошки био пре данити и пртггунији. већ је он дао тумачење и физиолонтко обтатнњење овот зна које ,1е боље него код Ласегу-овог ученика. По Лааа««пићм то је појава растеаања непва, а не притиска на нерв. Такорећи на ггочетку сво је мелитшнске каријере, прве године стг/жбовања, д-р Лазаоенић студиозно приcrvna испитивању обол>ења. Наттти лекари и научни квугови исправили cv грешку у погледу приоритета тако званог Ласегу-овог знака .koi’h би v стваои тре бало да носи име. нашет немоплотч који се успепшо огледао и у научно - истраживачком раду. Д-р В. Гр. 1

студент