Студент

ДОБРИ СЛУГА ПТИЦА

Стеван Раичковић: „Балада о предвечерју Нолит, 1955

Има у нас много збирки песама за које је ггрелиставање једини довољни наnqp, једини равногтравнк чин. Има и ошгх које се носе у џепу, или се дуто држе на ноћном сточићу због једне или две песме које су увек бистри ђерам; кад н>има смо стално нагнути, над њима се цели огледамо. А cpeha песника Стеве Раичковића је у то• ме што нас његово песништво запрема целином тка н>а, множином лепота, прелетом птица које се отимају о сва наша чула. Недовол»но је рећи да Зс он добри слута птшда или сетнм брат њихов. Недовољно и непостојано. Његова лирика је један шумни одјек мушкости, једно цролепшавање речи у насушном простору. Раичковић воли; не тежину предмета, већ дисање без дескритгш.вног порекла и кра ја као рудна планина што Је. Кадгод хоћу да товорим о поезији, ја сам безуспешни учитељ ако се не послужим, ако ме не послужи она песма која у кама стоји као из прве наше читанхе. Погађате ли већ, то је „Златиборска necva” Сада је она, та песма. добила нову чету јачања. нову арију. То је „Балада о предвечерју”, која је опет од насушне траве и оног одмора што је ненасилна школа љубави модерног човека. Лагани ток (како је диван ток сеновитог Пека којим је текло похлепно дечаштво песниково) допушта и двосложним речима да се као пшенично зрно пресипа до нас. И овде «тзвесне речи имају снагу вође, чак и кад нису под златном љуском метафоре. То су речи; тишина, реч: птица. Две именице које су драгоцене у небу великог рада, а које само оваквом личношћу изговорене цмају сво] пушкомет, Видик је

наизглед уситњен, искрзан, просејан. Стевини стихови имају топлину биља и ггространство младог бића на летовању. Неуморна трка за зеленим постаје једна превасходна поетска делатност којом се зрно по зрно слаирациоиалне нежности јужњаха. Кад а тражи реч, када хоће да ce спријатељи с њом, да је окуша и са длана попије, Раичковић се служи једним исфињеним слухом који имају испирачи злата у ноћи без месечине, без шлепова, без трпезе. Чини ми се да Ра-

ичковић незаситно слуша оно растварање стварности које се зове раст макар он био немерљив или пак милиметром измерен. Али ова белешка постаје сувишна када наиђе тренутак да jce Стевини стихови понове. Тај тренутах долази сада и зато ја отурам перо да бих поново нашао драге стране; 13 24, 31, 42, 44, 64. Да бих поново као своју својину изустио; „Треба бити нежнији од своје самоће.. У српској лирици доиста се догађа нешто лепо.

Милосав Мирковић

А. ЈЕРЕМИЂ. ЦИВЕ: ВИОЛИНИСТА

ДУШУ ПЕСНИКА од смрти Достојевског

чељусти разјарених медведа при сваком отсјају муње. Као задња грмљавина грома разлежу се пуцњи, и једна група пада, пада друга, трећа, долази четврта. У њој је и писац Достојевски. Већ су испред раније убијених другова. Пушке гутају смртоносне пилуле и спремају се на мачји скок. Људи с црним марамама стоје покуњено, потиштено, убијено, и гледају у мрак црних тканина, и виде најопакију сзфовост смрти, сву суровост живота. И уместо...'пали... као зрак сунца на уплакану траву. просулосе остав! У последњем минуту стигло је наређење. да се велики писац ослобађа смртне казне. Она је замењена робијом и најгрубљим робијашким животом. Људи из подземља отпочињу најјачи јуриш на душу и сигурно је освајају. Две године тешког робијашког живота, тешког као тамничке зидине, пролетеле су као огДаднела јата гаврана на тек засејаном њивом. Престала је робија са оковима. Наместо ове, отпочела је робија са дуговима, са борбом за хлеб. са борбом за опстанак. Велики писац пише данас, да би могао да живи сутра. Али, то је мало. Повериоци га јуре и он бежи из на запад. Тамо долази до горког сазнања, да је све лажно, све подло, све лицемерно. Борба за опстанак појачава му се до задњих граница и он пише пријатељима продао сам и своје и женино одело да бих могао да се преселим у друго место. „ Из дана у дан моли издаваче за новац, износи море идеја, али... авај, идеје се не плаћају, већ рукбписи. И он очајно кричи како могу да пишем, када Ја да бих телеграфски добио два талира, морам да заложим своје панталоне. Ђаво да носи и мене и моЈе гладовање. Идем и чупам себи косу, а ноћу не могу да заспим. Тако ми бога, нисам у стању описати све појединости моЈе невоље и оскудице, а и стид ме је да их описуЈем. И послв овога од мене се тражи уметност, чиста поезиЈа без напрезања, без несвестице и указује ми се на Тургењева, Гончарова. Нека дођу и виде у каквом стању ја радим. Сав сам измучен, једва схватам, идем као у несвестици. И поред оваквог стања и прилика, снага ДостоЈевског није ослабила. И воља и енергија нису ослабиле Он Је у овим данима стварао најјача своЈа дела. Његосп машта је радила страховито брзо, уједначено, без застаЈкивања, све док није по повратку у Русију пукла и престала за увек да постоЈи као човеково биће. Човек машта, умро је! Али писац машта, ракшрио ie као орао крила нал своЈим светом и пркоско кружи по светскоЈ Литератури као једна од њених најсветлијих ставаралачких личности.

Аца МИЛЕТИЋ

ЖАРКО ЂУРОВИЋ,

„ПРЕДЕО БЕЗ РУБА“

Ллтерарни замах Ђуровићев и х ; прсокупација дефинисан Је у • стиху: : И волим да снивам стаз« и: лицгће („Уместо писрла’’) ј Све песм« су, маље више.: у тим оквирима. Ђуровић-ли- • рик налази у тим, за многе: већ баналним темама, и нове • анценте, каји се, захваљујући: само његовим поетским импул • сима, тгристоЈко уоблинавају. ; Претварање животних трепу • така, маколико они били без- i вредни, у поетске облике, Ђу: ровић постиже ка један нов | начин. Н>егова поетска реч: нема жонглерека своЈства, она • остаје у мирним лукама jac-i них метафора, koje, ни подј каквим удармма обрта, не мв-; њају значен»а, па ни фиктиа-: но. i Ово је збирка оформљеног: поетског израза. Циклус ,rJa i између кругова” афирмациЈа: je одмереног поетског укуса, i који се не налази иа клиза- • вим подовима угледања. Мо- i тивисаност фактуре свиха нај • боље Је окрепљенгв овој тврд- i њи која мије коиструисана, • већ ниче као и стихови у не- i пресушном току песникових: инспирацпја. • Ђуровића н од раниЈе знамо. i Ово му није први пут да* упло | ви у воде добре поезије. Ово ’ му Је само прва књита, не- : срећна помало, Јер, судећи по i хтрвенцима осталих песникз, : могла Је и раније да се поја- i ви. Ово Је добра поезнја, али i ie испод могу>лости поетских i домета Жарка Ђуровића мз i „Књижевности”, Стваран.а”, i „Младе културв’’ и Још неких i хњижевних чзсоттиса и листо- i ва, испод домета и по томе: што у coojoj- разбукгалости: носи и отраничена својства до; падања, што се мери неким i слабИм стиХовиМ^ ' и 'JtoiiniM | песмама oee збирке. Неутле-: дна по опољашности и танха i она, носеђи усковитланост пе i сничких преокупација, даје ј за право да ce каже да Је i Жарко Ђуровић век формира i на поетска личност. Јевтнћ •

Sumnja

Tri dana labuđovi sleču na krovove. Ulice su povezale bele marame, a drveče okitilo dugim čipkama. Oluje pričaju legendu 0 putevima utopljenim u oblake 1 selu smerovima zarobljenom. Pa i ja strepim za golubove, ako im Belo staze proguta te ne mogu uzletiti rečima moje samoče i donjihati tl večernje pesme. Ako postanemo robovi Beloga ne traži krivca u nama, rasplet kose samo svake večeri, jer onda šapućem sa njima.

SRETEN BOŽIć

M ilena

Zao Je taj put, taj dever reke još od pamtiveka, grii je i prati i iskrada se mesto nje u mimo. U to će se i dudovi zakleti da reka u kamenu neprohodnom vuče za sobom svoj đaleki san poput zmije. A toga puta nema, nema ni fakira koji bi od reke uzvitlao vođoskok. Kad bi ona bila tu, đala bi mi obe ruke umesto frula Osećam da bih tada znao sve fakireve pesme. Opesmio bih cele grudi, svu mladost, sve Iz moje bele košulje I гека bi postala najnežnija balerina. A ona nije tu, mogu da i dalje samo slušam kako nešto kruži oko шепе, a ne znam šta je.

Milenko MATICKI

levi rakurs

Znači, to je „Hanka"

»Hanka« već duže vremena puni beogradske bioskope, a kako ; se priče u Sarajevu je, aajodno sa »šolajom«, najposećeniji film. To | potvrđuje ćlnjemcu da je domaći film našao put do naie publike, ; ona ga je zavolela, all kako je to postignutot Da U Je naš lilm j to uspeo svojom umetnlčkom zrelošću, približlo se prosečnim delima j inostranih filmova ili smo, možda, stvorlli svoj stil? Nikako. »Han-j ka«, lli boije reći njen tvorac Slavko Vorkaplć izbeclo je jedan ter-: min, koji izgleda postaje vrlo aktuelan kada je reč o našim filmo- • vlma i koji se sve čeSće čuje »komercijaJni film«. To objašnjava j sve. Cinl mi ae da je to počelo »Ešalonom«, jedan slab film, po tfempu • sličan »vesternima« osvojio je publiku, put dc-mećeg filma do nje bio; je otvoren, nastavilo se sa »Kumbarom« i »Hankom«, a izgleda da . ćerao 1 übuduće dobijatl tekve filmove. U principu ml spio protiv j komercijalnih filmova јег još nismo snimili nljedan dobar film, sto-, j poeto dobar film koji se ne bi. recimo, u Kanu prikazivavo na posle- • podnevnlm prestavama, pred kojlma ne bdsmo morall da crvenimo. J Svi smo se potajno nađali da će »Hanka« da bude to, navelo nas je: na to ime Slevka Vorkapića koji sa svojm dugogodišnjom praksom i j teoretskim znanjem daleko premašuje naše filmske ređitelje. A do- ; bili smo »komercijalni film«. Ako je temelj slab, svi su izgledi da ni kuća neće valjatl. A j scenario za »Hanku« bđo je slab materijal. Tematski on je daleko od j naše sadašnjosti, a ne naročito zanimljiv da bi se i pored toga reali-; zovao na filmu. Po svojoj istoimenoj pripovetci Isak Samokovlija je • napisao prvobitan scenario za »Hanku«, koji je Vorkapić prepravio; 1 dao mu konačnu formu. Možemp pretpostaviti da Samokovlija nije J usipeo u tome poslu, to je razumljivo, Jer se ranije nije bavlo pisa- ; njem scenarla. All u tome nlje uspeo nl Vorkapić, koji o filmskoj ; draraaturgiji treba da ima mnogo više znanja. A scenariju za »Han- j ku« ovakvom kakav je nedostaje рге svega Cvrsta, kordenzovana : dramska radnja. jedan Cvor oko koga će se sve da se prepliće, jedan j intenzivan razvoj likova. nenrekidan poraet (ili nad) oseć.ahja i svestl ; junaka (nedovoljno je motivisano zašto je Ajkuna naglo ohladnela j prema Sejdt, da spomenemo samo to), a da i ne govorimo o dijalo- : zima, joS цувк najslabijoj taCk! našeg filmskog scenarlja. To je ono • o Cemu piše Miodrag Pavlović: »Svi osećamo, gore je to 1 od našeg | banalnog, isprekiđinog, slabo povezanog svakodnevnog govora; uvek J nešto napeto, izveštaćeno, preterano, slušamo artefakt kojl vređa S sluh,, utoliko više ako žell da bude »familijaran«. Patetika u njemu J klone člni se ni trenutka, a kad treba da ве kaie nešto lako. Saljivo, j to je tek nevolja; od lažnog tona Coveka zasvrbe uSI.« Sve ovo može ; d«! je odnosl j na djjaloge u »Hanki«, a scena obraCuna Hanke sa • ostaće kao рптег slabog dijaloga i još slabijč jrtume u nđ- t šim filmovlma. Te slabosti svoga scenarija nije Vorkaolć ni kao ге- • dltelj mogao đa Izbegne. On je napravio zanatski Cist film. neo-: spertb najbolll đosađa kođ nas, ali to nije когак 'prM&hUi4 ženju nacionalnog atila, a još manje je to umetnost. t j Važno je imati UCni stav ; prema materfji koju obradujemo. A Vorkapić otvara kadar sa jagnje- j tom na ražnju, Sto rado Cine i ostali naši reditelji. Stil? On dopušta • đa Vera Gregorić u stattCnoj scenl, u šalvarama i jeiečetu naravno, j vrlo nelzražajno peva, a bez СоСека retko koji naš film sa tematikom ; iz prošlosti može da prođe. Meksikanci su znali n nekoliko filmova j da svoi folklor pretvore u kvalitet. stilizacijom i nafočito dobrom • fotografljom Insplrisanom narlonalnim sllkarstvom кој* isto tako nosi ? u sebi folklorne elemente, i kombinaciiom helog i cmng korhnozicijl; scene đali su unutraSnju snagu i tragični patos. Naš folklor dosada j Je samo zloupotrebljavan u filmu. Fotograflja je na zavidnoj visini I Cini najveću vređnost filma. j Nikoda ranije u naSim filmovima kamera nije biln toliko pokretna, ; Sirokog zamaha i neoćekivnnih uglova snimania. Tačno je reglstro-• vala psihološka rer.govana glumaca i u otkrivanju fizičke lepote Vere : Oregorić imala važnog uđela. ali је isto tako tačno prenosila na traku j diletantsko buncanje glavne junakinje. Sa druge strane vrlo talen-: tovanom MiAi MrvaHeviču kamera је pomogln da ispolji svoj nesva- • kidašnii smlsao za filmsku glumu. Ovaj mladi gUjrnac pokazao je u : ulozi Mušana veliki raspon svoiih izrnžstnih sredstava. uzđržanu j mimiku i gestove koiima Je reSavao psiholoSke ohrte svoie uloge, j kao i osećanje nrostora 1 slob<tnosr kretania pred knmerom. Jovan ; Milićević 1e ispoliio svoj burni temneramevnt u ulozi Voia mu ođgo- j vara, najbolji kad« je gnjeVan. a slabiji kada treba đa buđenje Žan. ; Ako bl trebelo elasatl đa 11 »Hanku« treba sfatl u Kan, bez ; razmišljanja bismo rekli ne,‘

Stevan MICIC

Oprosti mi, draga, rеčе surevnjivi muž

Italijanska melodrama Jadna ! napećena žena oorostl. i oboje padnn Jeđno drugome • п zagrljaj. Nesumnjivo. ova Je ч сепа uvek oglaSena ra melodram- : sku. i proCišćenlji g]edalac će se prema njoj ođnosltl blagim pre- ; zirom. A faj prezir Je u najmanju ruku preteran, Jer nije svako • savlađavan’e iskušenja melodrama, kao Sto nl svakl hepi end nije : kić 1 prlćam ti priću. All kako se to uopšte može đokazati? Da po- • kušamo sa negativnim dokazima: Cuvena itallianska kinematogra- : flla kojoj dueujemo unlštavanje crno-beie filmske melođrame poće- ; la 1e sa nroizvođniom vlsokokvaiitetnih filmova šlroke potrošnje. t Lukavl režiseri 1 vešti scenaristl shvataju đa drama izmedu DOBRA : 1 ZLA vlše ne mo/e đa zanall srce i izmami suze. Jer. lli *jvi IJudi • imaju u sebi pogdekoji zll porlv pa neće osetlti svu brutalnost : ZHKOVCA. 111 se od slikara ]Judskih sukoba traži da izmisle sve- • žije i neviđene sukobe. I tako donesoše pametnn odluku da snimaju sveže. A u ćemu Je svežina te italllanske tužne slike realnosti? Ole- :' dao *am »Oprosti mi« 1 vidim po*avljuiu se dec a. Na to kažem, ; sećalućl se Jednoe dlvnoe obojenoe filma Sto ga svoiom neopro- : stivom krlvnjom naše otkunno preduzeće ne ofkupi.' trebalo bi da ; ta deca đospeju u ruke neke neuraćunlHve žene ćifl Je maferiiv • ski naeon izooaćcn pa umesto sreće želi ncsreću deci. (A u sebl : se mislim: baš sam naivan. nisu ni tvorci filma tako nrostil. Baš • tada maika novede dvole na strnil ohronak n’d mcrem i stojl : onde. sve JoJ se muti u elavf. e nasće. e neće nasti u nonor, duho- • ko, duboko. Iz ove drastićne slike sveta ne bi se mogao izvući : nikakav zakljućak, Jer moguća Je tuga Ćovekova. moguće Je I • nesvesno samonbistvo napaćenog 1 usami’enog ćoveka, sve ,ie mo- : guće. Ali ipak, zar Je moguće đa п đva fllma za godlnu dana, muž : I žena dođu u zategnute odnose, što rezultira srortnom opasnošću | Ро porođ, Prvl put; strmo brdo pađa na kuću i zatrpa đete; drugi I put: deca će pasti niz strmo brđo. Eto, to Je već komlćno I đaje : nagovestiti sumnju u izveštaćenost. Cltava draraa poćiva na mut- j nom l nećovećnom simbolizmu. A simbolika (roditeljl ne svađajte j se, deca će poginntl) nezgrapna Je 1 trapava kad simbolizuje I s tlne I z svakodnevnog života, života za kojl doznadosmo baš od italijan- : *l‘H* režisera da Je PKOZRACAN I JEDNOSTAVAN I BAS ZATO • DRAG. R ;

KULTURA i UMETNOST

студент