Студент

KULTURA I UMETNOST Полусвет Миодрага Булатовића

Вило би оцењивати књигу приповедака Миодрага Булатовића, а не констатовати стање савремене српске прозе у ком{! постоји велика помама романа и још већа (и осетнија) криза приповетке. После „Велике деце“ А. Исаковића (1953), Булатовићева књига је прва ксју треба схватити као озбиљну жетву, Булатовић ово постиже Јединственом снагом приповедања и интересантним срединама. У његовој реченици, у непосредности те реченице потсећа нешто на Бабел>а. По силини којом та проза, тај ритам, ухвати читаоце за ревере, иа му усплахирено и узбуђено са општава о својим болесним Јунацима ова књига има високо место у напшј савременој приповедачкој књижевности. Свет који је изградио Булатовић својом првом књигом, мора се предвојити. Две приповетке „Без излаза“ и „Црн“, не припада♦у циклусу приповедака о београдском подземљу. Иако у њима срећемо пишчеву једностраност у одабирању личности (сви Булатовићеви јунаци су изгубљени, промашени људи ко јима прети опасност да се угопе у лудилу, ахо већ и чсу). прве две приповетке описују 'један друш амбијент. Прича „Црн“ одигрс. ва се у окупациској касаби и претставља црнобелу графику окупације рађене од једног полуидиота. Остале причс доносе, по речима писца и неки« критичара, беогрздско подземље. Тачније ии било рећи да је то устварч полусвет. (По Дису; „Пијемо ја и неколико људи и полусвет '). Јер то су стари становшгцп мансарди, непосткгнути и непотврђени уметници, про ститутке, „прапочеци света“. У њиховим говорима и очима превише је самодопадљивости, али је те смгурности премало у поступцима Такве промашене физиономије најбоље се очитују у причама „Инсекти * и „Ти ранија“. У „ТираниЈи” нас фасцинира Милан, уметник еко чијих се слика окреће свет, идол својих логажених сапатника које презире. И кад се на крају приче утврди да Милан још

није омрчио свој блок, кад његова јаловост изађе на очи онима који га сматрају за генија, гомила се усплахири и хоће да гч линчује, уз бучно ликовање свих који су стајали у његовој сенци. Такво фабулирање (сликар без слика, два стар ца врше самоубиство да би се осветили, јер их никад нису убрајали у људе, цд онда старац који „из свог угла“, седећи под столом ме ђу женским ногама гледа околину), све то даје овој прози животност и опипљи вост. ' „Инсекти** су приповетка о тим истим људима. Само је овде централна личност Фотије, „највећи живи српски песник“, кога другови око њега, такође песници, не признају. И такав Фотије се упушта у авантуру (никако нову и оригиналку), надајоћи се да he, тиме што he да слаже својом смрћу, да обрати пажњу Србије на себе. Пријатан У сандуку, Фотије се пита: „Да ли су по Беотраду истапсли црне заставе" и одговара: „Црне заставе истакнуте су само на државиим установама".

Две приче са истим насловом „Заустави се Дунаве“ су успеле психолошке студије. Крах човека померене памети дат је у овим двема причама уз неколико драстичних описа, али је та кав манир учинио да читалац доживи оправданост Бранкове катастрофе. Узгред, у њима се највише опажа Фонкеров утицај на Булатовића. Читаоца he свакако да шармира и новост у композицији. Приче из полусвета су подељене на посебна поглавља која носе оригиналне наслове: Дубоко смо дирнути. Мало потере с тишином, Љубавни додатак. Композиција јечврста, а интересантна, јер обилује шавовима (у причи ~Црн“) и широким обухватним ггричањем. Ево један пример узастопних, крцатих редова: „Милан осети жељу да му стегне гркљан. Бранко је држао руку на прсима. Човек са брадавицом уместо носа наглас се смејао, пуштајући из себе чудне гласове.. Причање иде хитро, јунаци добијају крат ке а прецизне одредбе.

У језику Булатовићевом, који је жив и свеж, смео и довољно бог&т, засмета гдекад, после оригиналних по ређења, понављање. Посебно истичемо динамику Булатовићеве реченице која доприноси читаоцевој привржености књизи. Много је у овој књизи људи који не владају собом, воле да им се наређује, а у исти мах осећају се надмоћним за оне око себе. Зато и због премногих случајева оболелих личности, мора се замерити писцу: само понекад је јасно дата социјална одређеност ових бродоломника. А отуда могу да искрсну многа неслагања пуФилхе и писца. Свет понижених претстав ља ружно и одвратно наслеђе и у томе што Булатовић износи једну горку истину нема ничег бизарног. На крају приметићемо да се таленат опажа и у способности младог писца да одабере идеје и мотиве за своја дела. Надамо се да таленат Миодрага Булатовића ни овде неће изневерити. Мирко Милорадовић

Нешто као увертира

Скученост ттрофесорских пре давања и уске могућности на трибини младих условили су сасвим оправдано један овакав гест. Свакако да he и овде у пословању младих бити странпутица позерства, изиграваног очаЈа и покоји уништени комплекс, али he часопис тачно обележавати хтен.а и унутрашње пориве младости коЈа Је увек била „н>ива за ново у уметности”. Типична појава првог репрезентоваша чисто научним стилом са „релативно’’ и расправама, потврдила Је Још Једном симпатичну претенциозност младих. Прво је требало да дође „спис о еротском и естетском у игри”, један материјалистички покушај сбјашн»ен»а н.еног постанка, обавезно контра ГРлеханову, доктору Шешићу и следбеницима. у идентификацији игре и уметности Плеханова, Костић види конфузију и доноси сасвим менталан закључак о могућности постанка игре пре производн.е као рудимента увертире парења код животин.а (значи еротско порекло). Затим, уобличење уметности тек као нужне надтрадње радне свесне способности човека. Није наше овдв да расправљамо о томе ко Је имао право, или бар донекле

„МЛАДОСТ” ВР 1, МАРТ 195« право (двоЈство рефлексиЈе), али Је очито да he оваЈ мали чланак побудити интересован>е за естетске списе и за саму естетику коЈа вапи за синтетичким духом. Кад смо веђ код естетике, требало би се осврнути на малобројну поезиЈу, на н.ен Језик коЈи се по речим* Влечиha, или Костића „заснива на најширим основама говорног Језика” (узгред буДи речено друг Влечић скоро јФек наводи свог претечу, а веома мало говори сам). Ова храпава поезиЈа са поређењима из самог детињетва првог раста зуба, цуцли „бутине као флаше глатке наЈеле се бљеска” „Слике са реке”) потсеђа на неварено млеко, исТина бело (млада Је, забога!), али исто тако и на тетурање првих корака. Поред „Острва” талентованог Васића, коЈи Je - умео да израсте у палму на штуром камену ерудициЈе, има ту и намерних отступања од граматике (ако то нису штампарскв грешке), например „девет им звезди” („Коњаници”). И овде се осећа утИцаЈ народне поезиЈе под коЈи Је прво пао Васко Попа, што омогућуЈв актуелност младе научне примед бе Б. Јовановића „О метаморфози сталног броЈа”.

После ненаметљивб написане 5 хумореске К. Новаковића, о : неразумеваљу гомиле, „те у- i жасне гомиле’’ којоЈ из дети- • н.астог пркоса звиждимо, спо- : разумевања великог десника • _ пиЈанице и малог песника : почетника у коЈем се oceha • Једва осетна туга због рушења : куће.од карата, додази да нас • потсети на „МалоГ artii ветг- Ј : ког чввеиа'' Чарли Чаплин. • Кроз целу панораму овог "ча i сопиоа у белом,- коЈи ‘Је нагла- : сио своЈе скромне намере, про : биЈа добра жеља да се покаже • човек, да се покаже чак и у- : рођекик из ОкеаниЈе, са сво- • Јом архаичношћу, заЈедно са • заборављеним људима наше : прошлости, њиховим агониЈа- : ма и неисплаканим поднебљи- i ма. Ту Је покушаЈ да се то не | среди баш по захтевима ап- ; солутие теориЈе књижевности. • Али ипак Је иирна колотечи- : на без пролећних буЈица. Ме- • ђутим, „нека недостатак њихо i г.их година.. .*’ (Шекспир) не • умањи поверење у њихову не- | пробуђену снагу. Први броЈ • часописа „Младост” с обзиром • на свакогодишње изучавање : ВоЈислава Илића и апокрифа, • корисно he остварити своЈу на : мену изкесену на самом пбчет i ку. : М. В. i

MISLI KONFUČIJA

PREVODI KONFUCUA (о religiji) Ма kako da se religija učini dobrom ako se oslanja na natprirodno ne može biti proverena razumom. A to, što ne može biti provereno razumom ne može biti ni predmet istinite i čvrste vere. A to što ne može biti predmet istinite i čvrste vere .ne može rukovoditi postupcima. Isto tako, ma kako izgledala dobra, religija koja se oslanja na nasilje ne može biti poštovana, a to što ne može biti poštovano ne može biti ni predmetom istinite i čvrste vere, a to što ne može biti predmetom istinite i čvrste vere ne može ni rukovoditi postupcima. I zato religija je dužna da se slaže sa razumom čoveka l da podleže proveri zdravog smisla: takva religija, pri poređenju sa učenjem starih priznatih mudraca, dužna bi bila da se slaže sa tim učenjem i dužna je da se podudara sa zakonima flzičke prirode ne pretstavljajući protivrečnosti stim zakonima. * (O Ijubavi) Samo onaj koji ovlada iskrenom Ijubavlju može proniknuti u Tsuštinu zakonitosti svoga života. A onaj koji je sposoban da u suštinu zakonitosti svoga života biće u stanju da pronikne i u suštinu života drugih ijudi. A proniknuvši u sadržinu svoga života 1 života drugih ijuđi on će biti u stanju da pronikne i u suštinu zakona fizičke prirode. Onaj, koji bude u stanju da pronikne u suštinu zakona fizike prirode, biće u stanju da utiče na stvaranje svetskih sila. A onaj koji bude u stanju da utiče na stvaranje svetskih sila sjediniće se udejno sa silama svemira. Svi su Ijudi stvorenl da budu dobri. Ako čovek nlje dobar to je izrod.

(О vrlinama 1 mudrosti) Van-Cl је pitao u Cemu je mudrost života. Konfučije је odgovorio: u odnosu na Ijude stavite evome cilju pravednost; prema onome što razum vaš nije ц stanju da shvati, 'odnosite se s poštovanjem ali se držite podalje to je najveća mudrost. * (O ponašanju) Onaj koji mnogo više traži od sebe, nego od drugih spasava se od zavisti prema đrugima. * Kađa Vam se prohte đa mnogo govorite, govorite malo, što je neophodno. Reči treba saobraziti postupcima, a postupke rečima. • U svakom poslu uspeh zavlsl od stepena ođanosti prema samome delu. Bez odanosti prema poslu može se unapred predvideti neuspeh. Ako bi mi unapred razmišljali o tome šta hoćemo kazati, mi ne bi osetili teškoće u izrazu. A ako bi unapred razmišljali o svome poslu onda ne bi osetili velike teškoče u njegovom ostvarenju. Ako bi svojim postupcima unapred razmislili ne bl osetlli duševne nevolje. I ako bi unapred razmišljall i shvatill smisao i cilj života, život naš uvek bi bio pun razumnog smisla. \ * Radi na prečišćavarju svojlh misli. Ako kod tebe ne bude ludih misll, neće biti nl ludlh postupaka. Budi uvek pažljiv prema onome što radiš i ništa ne smatraj nedostojnim pažnje. Treba prisiliti sebe da poštujemo druge kao samoga sebe i postupa.i sa njima tako kako ml želimo da drugi s anama postupaju eto ponašanja i pravilnog puta u život. (S ruskog preveo S. F.)

levi rakurs Velika ljubav Hari Strita

Hcmingvejeva novela »Snegovl Kilimandiara« na Шшп ; I Mišljenja o vrednosti ovog filma biče podeljena iato j tako kao što su podeljena i.mišljenja o vrednoeti Hemin- : gvejevog književnog dela. Dok ши neki knjlževni kritičari ; osporavaju svaku vrednost, drugi u пјеши vide jednog ј od najizrazitijih pretstavnika moderne američke književno- j sti. Trenutno nas ne interesuje ko je u pravu. Postoji a- j negdota da je Hemingvej napustio pretstavu ovog filma j rađenog po njegovoj noveli. Može biti, on je poznat kao j nastran čovek. | Adaptacija književnog dela na film problem je vrlo j složen i treba mu pažljivo prilaziti. Obično se misli da i dosada nijedno veliko književno delo preneseno na film nt- j je sačuvalo svoju vrednost. Tako misle književni kritičari. j Fihnski umetnlci, pak, traže u književnom delu samo po- j vod da progovore svojim jezikom, nastoječi koliko je to j moguće više da sačuvaju duh i ideju dela kojim se inspi- j rišu. Takav film je vrednost sama za sebe i tako ga treba : i ocenjivati. ... Ispod vrha Kilimondžara leži čovek u agoniji. Nje- j govi časovi su odbrojani i ostaje mu jedino da se seća naj- j lepših trenutaka svoga života i svoje vellke Ijubavi. To je j Hari Strit, Hemingvejev junak, jedan od »Izgubljene gene- : raclje«, omlljene teme Hemingvejevlh dela. Kako prenetl ! ; na 'film ovu novelu, koja je cela jeđan vellki monolog o j promašenom životu, napisana vrlo škrtim sredstvlma, sa | likovima samo naznečenim, a da se ne dzneveri autorova j misao? Pisci scenarija su morali potpuno da ocrtaju Hemin j gvejeve tek naznačene likove, da napišu dijaloge, rekon- j struišu atmosferu u kojoj se kretao Hari Strit, pa su j uneli i neke ličnosti kojih u Hemingvejevoj noveli nema, : sve to inspirisani i ostalim njegovim delima, i tek tada шо- j gao je da se snimi film. A »Snegovi Kilimandžara« su vrlo : dobar film, daleko iznad prosečnih američkih fllmova po : izbiljnom režiskom tretmanu i vrlo dobroj gluml. : Henri King je reditelj sa vrlo Cistim filmskim jezikom i i neoblčnom sposobnošču za stvaranje atmosfere. lako je : vrlo lako mogao da napravi melodramu (a takvih scena • ima, naprimer fritava epizoda koja se odigrava u Spaniji), i on je to izbegao shvativši ozbiljno Hemlngvejeve junake. : Tako da Ijubav između Hari Strita i Sintije ima u sebi ne- i čeg istinito tragičnog zbog načina na koji je data. Atmo- i sfera Pariza, u kojoj se dešava ova Ijubav, je rediteljev \ najveći uspeh. Dugo če ostati u sećanju Ijubavni dijalog i na obali Sene gde igrom svetlosti reditelj daje neobičnu j liričnost ovoj sceni. Režiski i glumački su vrlo uspele scene i sa.bolesnim Hari Stritpm, o učekivanju smrti, gde gavra- i .. nov,i na pgolelom drvetu deluju vrlo zlokobno. All zato lik j ekscentrične grofice, vajarke, nije srećno 'uklopljen u rad- ј nju i deluje pomalo operetskl. U noveli ju- : nak-podieže rani, р filmu stižu avlonom da ga spasu od ! smrti. Holivud ostaje veran svojim princlpima. Retko u kojem filmu je sakupljeno ovoliko dobrih glu- j maca: Gregori Pek, Ava Gardner, Suzan Hejvort i Hilde- ј garda Knef, a koliko ima onih, za publlku u većini sluča- i jeva anonimnih glumaca koji u sporednim ulogama dc- j punjuju jedan ovakav ozblljan film.

8. Midć

Исповјест

Od Емилијине главе правим малу новогодишњџ јелку Скидам све звијезде са неба и уплиНем у њену косу Оне ту добијају посебан сјај и боје Китим је најлонским коњићима То моји прсти у грчу прилијепљвни остали Уз њено по коси по бедрима но њедрима Усне у косу уплеле пољубац На уснама остало исиеано око Гледам њим цио свијет Гледам једним лукавим погледом Ја ждријебац хватам њу лијепу ждребицу И загризам и гризем јој врат Она забаци гриву и извијв главу Извади њене зубе и прилијепи их за мојв грла На грлу задуго остану. У ушној ткољки води ce лијепи разгово р Ty осјећам и пољубац најјаче сграсги И она служи за љубљење И цијело тијело је из усана Емилија има сто усана Ја стопут више од сто . Слушам како срце куца Њено и моје срце Она ми на длан пружа њено мало срце јЈа њој на обије шаке ceoje велико Тада не треба клетва за заборав Сигурни смо у љубав Ја сам нашао једну шкољку У шкољки је био бисер Нека се не буни власник Поштени сам налазач али је нећу вратити Шкољка npunada мору Звијезде у коси се не гасе Прослава прошла Грч ослобађа сторазне фигуре мојих прстију Они сад постају дуги проеидни стакласто блиједи Сто пут више од сто усана ила на моме тијелу Сто пут више од толико н ањеном тијелу Молим Емилију да нв расплићв косу Да звијезде не би попадалв.

Павле ЂОНОВИЋ

студент

7