Студент

Prva slepa žena - profesor kod nas

1 ja mog u...

Drugovi, pažljivo me sasluSajte. Prouftićemo sada centralni nervni sistem kao sedište svih čovekovih psihičkih funkcija ... on izgleda otprilike ovako . . . 1 mlada žena ustaje sa katedre 1 crta kredom po tabli profil čovekove svesti. Ruka usredsređeno klirf po crnoj površini, ostavlja beli trag hemisfera. mali mc*zak, moždine. Onda se lice ~a tamnim naočarima ponovo okreće slušaocima 1 predavanje teće đalje. Kako postatl Covek u rnraku ? Kako u mraku pronaći put do katedre profeeora kad je svet tako veliki, tako đukob kad je cen. a ćovek ima samd đva pitanja namesto ruku 1 tamnc naočare? I ima tek imagirane oći skrivene negde dukobo u biću. Osnc»vaćki udžbenici bili su po alednje knijge koje je pročitala devojćica Dara Daić. Došla je noć se pretvorio noć. život se pretvorio u neravnine. u hlađnc* 1 toplo, u ritam. mirise i u tugu. Jer. devojćica je bila same i stvari koje je dodirivala tvrdo su ćutale, a Ijudi govoriii hladno. All su mali prstl naućili Jerak ispup čenih taćklca koje je svim apostoltma mraka saveštao slepi sin francuskog saraća. I nlje bilo lako prstima preći put od Andersenovih bajkl do kategorija Imanuela Kajnta. Jer, bllc* Je teSko иСШ preko tuđih očiju •

Brajevih knjiga bilo je malo. Pa ipak se posle punih odgovora pred profesorima pokazivalo lice sa večitim osmehom. I svi drugovi na fakultetu volell su njeno ijupkc prisustvo. Profesori su poznavali njenu energiju koja je ispite ostavljala za sobom r edovno položene. Kretela з 0 sama po gradu i' od đoma do fakulteta. Nerađo je primala onu svakodnevnu sterectipnu pomoć Ijudl sa ulice. I pamtila: rastojanje od katedre do klupe. keraktere velikih dela, tekstove Demokrita i Marksa, svoje nikad nezabeležene stihove glasove nevidljivih Ijudi. Diplomirala je na vreme I među prvima. Svojim trudom đo. bila je sada mesto na ..videćoj" Skdl. Ona je prva slepa žena profesor kod nas. Njeno osećanje nesreće kao da je čvrsto okovano voljom da se ni *a korak ne zaostane nl za Ijudima ni za vremenom. Istom vitalnošću kc*jom je upijala u sebe đuh majke svik nauka, fli sa kojom taj duh prenosi drugfime, podiže sada svoje prvo dete. U рогоdici. na poslu. kao 1 nekad kao student, njene ruke neumorno prebiraju niti živc*ta, savremenog 1 punog boja 1 skromno prićaju o sebi, neposredno i bez iluzija. Jer, tragično ranjena detinja duša je već prošlost. Postoji Covek, trudbenik majka, koja radeći rućni rad u slobodnim ćasc4’ima ponavlja svoj đuboki refren: Celog svog života truđila eam se da dokažem svim Ijudima koji vide da sam i ja ćovek i đa sam sposobna da solidno radim posao koji vollm. P,

Да будете витки и лепи

Витак струк ј е неопхадан жемској силуети. Међутим, погрепгно 1е мислмти да је сзака жеШа ији је обим струка мали истовремеио и витка јер изглед етрука не залиси само од љетовог обмма, већ и од еластичности трбуигних и грудних мишића. Свака жена може да има витак струк ако му посвети мало више пажње. Ов«х неколико всжби од 15—30 минута v јутарнлм часовима доприпеће да и ваш струк буде складан. 1) Седите на под са гволураширеним ногама, звбаченом главом и раширеним руказла. Нагли-м поиретом окреиите тла ву и гори,и део трупа на леву, па на деону стДаку, Гдаву и руке држати у истој лин-и-ји. Без зе у етанља i i*a ооо mr новите 15—20 пуми 2) Ово изводите стојећи. Р*ипарите ноге. подипиеге руке изјмд главе и укрсттме прсте. (А) Савите ropn*i део тела, не оааијајући колена, што више уиапред, тако ца вам гдаза дође између колен« (Б). ПО»рете изводите брзо и са oor.vштвним рукама. Брзо се Усправите ла бисте добмли замах за следеће савијање. Ово поиовите 15—2о пута, 3) Раставите широко ноге. Савите леву руку да вам подлактица буде паралелва са подом. Десну руку дигните У вис. Натите тхгто више roipfMi део тела н>а леву страну. Затим се усправите и промените положај руку, да вам деона буде савиЈена, а лева уздигкута. Изведите ова) покрет у десно. Док ово радите нв окређите рамена и не савијајте се унапред. Урадите ово 15—20 пута. 4) Раширите ноге, подигните руке и укзрстите прсте изнад главе. Савијајте ее на.јгере на леву, па на десну страну. И овде не окрећите рамена и не повијаЈте тело унапред. Поновите 20—25 пута. 5) Клекгогге на једно колено, другу ногу испружите напред, а руке подитните изнад главе. Забаците горљи део тела и руке тако да вам буду у истоЈ линији са испруженом ногом (А). Савите горњи део тела леђа лучно повите и додшрните прете иеттружене i»ore (В). Ово изведите неколико пута, а онда промените ногу да бисте извели исту вежбу. Овако се савите 10—15 пута. 6) Седите »а под, забоците горн>и део тела уназад и ослогогте се на лактове. Дон>и део руке нека вам цео буде »а поду, Подигните онда 30—40 см. у вис леву ногу, и док Је будете спуштали на под, дижите истовремено десну. То Је тзв. вежба ..маказице'’. Бажно Је да обе ноге »»стовремено буду у покрету. Поипо су ово биле вертикалне „маказице’'. покупгајте да их изведете помарајуђи обе ноге прво на леву, а затим на деску страну.

Изјава захвалности

Моја nlgda neprežaljena žena Kristina preminula Je 3 ovog meseca u 34 Ш 3« gođinl svoga života i predana Je materi zemlji. Hvala materl zemlji koja je Kristinu primila. Hvaia i lekaru g. Ru, koji Je sve i svja činio da spase Kristinu, p2 kad je nije spasao, bvala mu. А1 najviše bvala g-đl Milevi, udovi, koja se za sve vreme Kristininog bolovanja nalazila u raojoj kući. Hvala g-đi Milevi, udovi, što je negovala гаојц Kristinu i mene i time ml olakšala jade. A što se koješta priča za mene i g-đu Mllevu, udovu, to za sad nlje mesto za ogovaranje, аГ dok dam Kristini po godine, blće govora o svemu a dotle »Stan počeka, od Doboja Mujo, 1 mi konj za trku imamo.« Ožalošćenl Kiistifor Gajić, ovd. meštanin iz »Beogradskib novina« im

CITAOCI UREĐUJU SVOJ LIST

Nikola Đukanović, student Filozofskog fakulteta, zamolio nas je da objavimo prevod neke od pesama maie Minu Drue, neuobičajenog talenta o kome se u posledmje vreme toliko govori i piše. Mislimo da, donoseći nekolilko podataka o njoj i nekoliko njenih fotografija, odgovaramo ne samo njegovoj željd, nego i interesu mnogih naših črtalaca koji su čuli za slavu ove devojćice.

KNJIŽEVNI VUNDERKIND NEOBIČNO PROVERAVANJE TALENTA MINU DRUE

Dok »čuda od đece« nisu retfca u drugim umetnostima, književnost je dosada retko imala svoje. Obdarena deca su, u najboljem slučaju, umela lepo da pišu za svoje vršnjake, ali ne i za starije. Međutim, osmogodišnja Minu Drue plše lirske pesme čiju vrednosi fran cuska kritika ne osporava mereći ih čak uobičajenim umetničkim merilima. U toj zemlji se pojavi godišnje oko 8.000 knjiga stdhova ali 6.000 od njih izdaju pesnici potpuno 0 svom trošku. Večina od ostaie 2.000 autora dobija procenat od broja prodatih primeraka koji često ne prelazi sto. Mala Minu nije iskusila gorčinu tog života. Dok su odrasli pisci stihova često teret za svoje porodice, Minu je za svoju glavni hranitelj. Njena knjiga prodata je u ргеко 20.000 primeraka i donela joj je oko milion franaka prihoda. Zaprepašćujuća zreiost njenih pesničkih ostvarenja pobudila je kod mnogih nevericu. Njenu pomajku optužili su da, ako baš i ne piše pesme, detetu utuvljuje u glavu ideje 1 gotove etihove. Kad je Minu Drue htela da se učlani u Udruženje pisaca, kompoaitora i muzičkih izdavača, uprava ove organizacije iskoristila je priliku da obavi jednu zanimljivu probu. Od devojčice se tražilo da pred коmisijom napiše pesrou na jednu od tema koje joj budu data. Minu je za 25 minuta napisala pesmu pod naslovom »Parisko nebo«, koju ovom prilikom donosimo u prevodu. Mala pesnikinja je, posle toga, primIjena u članstvo i na ovaj čudnovat način dokazala da je ona zaista autor pesama koje mnogi nisu mogli da pripišu osmogodišnjem detetu.

ŠUMA

Pri mom povratku u Pariz razbolela sam se, bilo mi je tako hladno. Jedan grrobar iz Bola je saznac* za to. i doSao je sa svojim kolima koje je udesio tako da mogu da legnem 1 odveo me u Aretsku ftumu. Stavill зи me na neki duSek. Ja зат znala dobro da ako nešto moie da пм odagna hladnoću koja se lepfla po meni, to će biti samo onda kad se budem osećala da sam u гиката tišine, duboke šumske tišine, drveća, koja teše i veliko Ijude. Zelena tajna lišća pušta ka meni svoju toplotu koja bije. Iznađ mene lišće Je llćilo na lampione koji igraju ispod čudljivih prstiju nekog anđela. Bokve su bile samc< svirale, ko. je su na jedan jedini udarac bacale nebu u lice svoje zelene rascvetane mehurove, koje zovu praćke. Mislila sam na vas. Da зат znala da držim ćetkicu nacrtala bi usporen balet kome dan ва svojim millonima izbijenih debala sa čistim redovima daje ritam, sa milionima stabala koja brišu svojim pokretnim noktima riđe tle, igle te sunčane ploće koja je bila fiuma. Sada sam naućila jednu lepu гвб: mađija, prava šumska reć, mađija, ono fito ostaje Izned mogućeg f iivog.

Minu DRUK

MINU DRUE:

PARISKO NEBO

Parisko nebo zagonetna težino meso što u šUicanju leti nam u lice kroz razjapljene vilice ređova kuča* etrujo krvi međ njihovien sjajnim zubima parisko nebo smešo noći i straha koja se kuša malim đodirima jezika malim zahvatima srca sa vrha neonske slamfce parisko nebo što ga crkve tačnih obrisa grickaju šiljatim zuibdma parisko nebo plamteći tile koji ruka teška od umora razastire zelen i beo preko kadife naitopljene tdšinom prstu što ga juče alapljiv deran zabi u staklo pekmeza od ribizla a danas hoće da ga međ krova dve sa'krije taj dokaz svoje pohlepe ogromna zveri s trbuhom koji ee njiše boje zore i oluje, osećam te toliko bliau, toliko teško toliko otvoreop kao booište s kosom trave boje krvi i osećma —ne znam zašto da md sve telo па tebi leži put nema za me više anačenja Lmam utieak ludo je to zaista da telo mi je tohko za tebe, nebo, slemljeno te idem na glavi

BAHOVA MUZIKA

Juče uveiie na radiu sam slušala Banovu muziku. Ne sećam se viie kako M eove ta stvar, ali to je bilo Iербе od sve« ga. Od nje rne zaboleo stomak. Muzika se prelivala u veliko drvo koje je zabadalo svoje korene u moje шезо i pelo зе ka nebu praćeno jednim divnim šumskim besnim glasom. I kad je drvt* doSlo do oblaka ukrstio je svoje grane koje Иве na vrhove neke crkve. a ti vrhovl su ee vezali kao dve ruke. Muzika Je bila t»ko strašna da su se obe ruke ispunlle krvlju. Nacrtaću vam da bi razumell, All ja ne znam da crtam. Vi ćete lepo zatvoritl malo vaSe medene zrake ргеma mojim greškama, i oetevićete _me d* vas poljublm јет vas jako volim, јег mof vrt svako jutro mlrlSe na vae, 1 ja Ijabim gospođu за belom ogrlicom tna vratu«

ЗА ПАШЕ СТУДЕНТКИЊЕ