Студент

КАД ЈE СУНЦЕ ИЗДАШНО

Каже се ввје чар у врошеваиа aeh у иавикама (а иавике су друга иарав). Ето > узиимо иа прпмер чекање. Чекаио у једвом реду, ва другом месту, затим опет чекамо ш вајзод, пређе пам то у иавику. Рецимо кад се у аутобус уђе беs чекања;таква вожња иа у ком сдучају ие лачш иа ову кад ковдуктер довакше: места више нема!—А ма са гтаауче последња ускочамо• На ручак ваше иије ирвЈатси кад нам сервирка одмах домесе сушу. Као у мвого чему аавакла емо да чекомо в тодишња доба. Најпре јесење кише, блато, еуви мразева а прва caer. Затим свег ш радост, мразевш, па опет caer а caer све док прво сувце ве отера зпму. Али, у томе а јесте стаор, зима је досадна ш у аор иа, па се држа ш apaha све док се ве привиквСмо jom ва једао чекање. Као да се про m леАе а зима, ручак ш серварке, аутобуса ш копдуктерв договарају а сарађују да бв иагласили своје мисије. И добро је. Ручак је прајатааја, састопок узбудљввији, а сувце је топлије ш светлаје од сопствеве топлоте ш светлоста. ДОЂИ КОД ЧИКЕ Имам колегу која )е увек мрПчаи а че вола децу. Кад је ово прва пут суице било шздатво, као и сви људа, балш смо ва Калемегдаву. Седелш смо дуго на клупи. А деце је би ло мпого, Поред иас је седела млада жепа са сивчићем, И док су сви била ведри, мој колета је мрачио пратио лопту којом се атрао canaah оие тоспође што је седела поред пас. Кад шзвевада умиљато проговори: „дођа код чике ” узвшквуо сам века је блатословепо сувце\ СА БАЛКОНА Тот дава, кад се вије звадо ко је ведријв од људа ш веба, посетио сам још једвог колету, Оа стаиује пршватао, а ја сам се опет зажелео д оMahe атмосфере. Дуто смо седелш аа тераси ш товоршли о

лепом врсмеву ш тешким испв твма, На балкову преко шута појави се девојчица са џемпером у руца. Истресе ra немар во коо што а вама упута аемарап поглед. Затим смо ми наставили ра&товор о томе како је у nponehe све лепше и свежије. Девојчвца се опет појави иа балкону са истим џемпером и иемилосрдио та истресе jom једном. Оает смо настовилм разговор о лепом и опет се појави дсвојчица са нстим џемпером, У ПРИРОДИ Пошто је давас лепо вреШе, одржаћемо час у првродп рекао }е ваставник. И час је одржав. Не би се могло реhm, како се то обичио каже, да су студенти тледали свуда само не у карте (предавање је било из толотрафије), јер су ипак и у њих тледалп. Кад су баш сви били окревутп иа друт у страву ш паставипк ее окрепуо п рекао: „Гледајте овамо, ове nehere nahn у књи зи п . Па ово пеко одтоворш као за себе да, зопста, ово иема у књпзи. ПА ГЛЕДАМ ШТА МОГУ Ја мислим да је прислушки иање сваке врсте пепрастојво. Потпуто се слажем да еу људп који прислушкују непрастојви. Али кад човек сасвим случајво чује аеки дијалот, то ваљда пије њетова кривица, Ето, баш тако. сасвим случајво, чуо сам дајалот у Кнез Михаловој. Гледаш? Гледам. Па? Па тледам, бар то могу. У СЕМИНАРУ У мом семинару је увек жа во. Ту се ае capaha само па разговор како су аеки склоиш Да мпсле. Ако иеко протоворш шапатом, ro ве звачп жа се ве учв. Жшвп људа аасу клуае као што иа клупе аасу живи људа а ако крцкају, Сунце се упоси ва оделу, у косш, у очима а тратовп остају аа хартаји ш у дотоворима. Вш спремате колоквкјуи. Дп, Меви ово колега, ишкако иије јасво. То је тако жако! Ви here ши објасиитш? Зашто да ие, учикешо ваједио. На цедуљици којом сам обрисао перо, а ношао fe у кду пи, прочитао спц : Је pense taujours 6 trois choses; Г amour, l’examin et le pauvretć.* Пошто еам превео, упитао сам колету са фшлозофије шта мшсли о пролеку и шспитима. Ето, видите колета ro је једиа израдкта протшвречност и ry компромиса иема. И заиста, тако взтхеда, алв компромиса мора да буде. „Ои” после ручка вдемо па Калемегдав. „Опо” Никако, сад д а учимо а вечерас кемо шетати, ипаче иема ви једио ии лру ro. Сунце се опет сакрило. Клу пе су усамљеие. Мој колета ситурво пребацује себи што му се учииило да воли децу • На балконе ее кзлази само силом прилика, а у семипару ее manyhe мање и клупе ne крцкају. И добро је, сад суи ш це желимо fom више. Кад ее поиово појави, а појавике се ситурио, веровакемо у еве • више па ш у компромис. , Тако, етичемо fom }едиу иавику, а чор иије у промеиама век v иавикам.а •Ја увек мислим о три ствари; љубави, испитима и беспарици.

Д. СТЕфАНОВИЂ

АНТОН КРАЉИЋ; Цртеж

ЈЕДНА АНКЕТА БЕЗ ШАБЛОНА

Књиге наше свагдашње

Занимало нас Је колитсо читаЈу студенти који не студирају друштвене науке. КоЈима митање „не помаже” у стфуци за коЈу се огцремаЈу. И пошли смо рачунаЈуlш да ћемо доКи до приличио цриих оакључака. Међутим киЈе баш тако. Наишли смо да неки међу њкма читају чак и поезиЈу. Нкје било никаквих а/нкетних листића. Доносимо само разговоре, наЈчешће искрене, Јер аккеткраиш по некад нмоу ни знали да су н»ихови одговори за анкету. Питанл Је обично гласилр: Ститнеш ли нешто да ггрочмташ? А шта »ајвшне читаш? (После конвенционалlних: Какр си? и неконвенционалких:w Ја ето вечито вучем. неке кн»иге). Одговори коЈи слвдуЈу су «заораки измеђг мнотих сличних, али не мораЈу да се сзсва те као уопштаввње. СТУДКНТ ШУМАРСТВА Читам што нађем v библи отеци. Обично увече Јер ие подноскм Новости. Волим Вас ка Поггу и Слободака Марксвића. НаЈвише од овмх кн.мжевштка на свету. Васко Је ефективиији, а Слободан поетичниЈи. Волим и Добричу збот поезиЈе. А и због других ствари... СТУДЕНТКИЊА МАТЕМАТИКЕ Некад имам времена. А волим да куттуЈем и да имам књиге, не чекам да ми падиу о неба. Како да кажем, обожз вам Шекстшра. А од не/ког вро мена и Томаса Мама. СТУДЕНТ МЕДИЦИНЕ Ја се тек некако одржавам. Да се сасвим ке изгубим. Нарочито ме интересује амерички ттисци: Фокнер, и Дос Пасос, и ХемиигвеЈ. А и поезиЈу читам. ПримеКуЈем да ме ни випге одговара она фришд на поезиЈа, која не мирише, али те гони на ра јммшљзиј е . • А знаш ли да Је М. Павловић лекар?

А, можда је и због тота. Можда сам и пристрасшн. i ОПЕТ СТУДЕНТ ХЕМИЈЕ Ма кишта. Бориса Н>ешкина. И све тако нешто. Шта да му радиш? Идем у биоскоп. СТУДЕНТ ЕЛЕКТРОТЕХНИКЕ 1 ►— Самном станује Један са књижевности. Друго ме давио, већ две годике стаиујемо заједио. Таман сам се био лепо одвикао од читања. Прво ми доносио нешто лакше, читам ја па разговајрамо. Не може се стално о футбалу и филмовмма. Ја њега учим да оправи пеглу и осветљење, а он меии кнц*ге. Него, сад ми ушверцовао некот Фокиера. Зато h v морати да га научим како да сам направи радио. СТУДЕПТКИЊА БИОЛОГИЈЕ Чнтам стално. Ремарка сам целог а волим и Зилахија и Перл Бакову. Купила сам Палавестрину Ак тологиЈу и стоЈи ми поред кре вета. Значи, не читам песме само о државним празницима. СТУДЕНТ ГРАЂЕВИНЕ То ти Је од слепца очи. Откуд мени времена? Читам само новиие, па узгред и при казе. Једино сам „Корене’* прочитао и то због приказа. И дотгало ме се. Али кема се, брате, кад. СТУДЕНТ ФИЗИЧКЕ ХЕМИЈЕ Још нисам положио математмку. Види: имам времена да идем и двапут недељно на утакмицу, али за књите не мам. Једино по новинама. Кад би било чешће озбиљних романа. Сећаш се; ~'Баво У телу’*, много леп тхуман, што је Сио у НИН-у? Изтледа да се то не исплати. , СТУДЕНТ АРХИТЕКТУРЕ Лани сам као бруцош читао више и више се интереео‘вао за све д.руго. Зато сзд спремам испите. Добре су књи жевнв вечери. Код иас Је на

техници био Једном Михиз, тај Je крвав. Кад 6и и код кас био књижевни петак као у Загребу. Кад би било књижев них вечери колижо ових „веселих” било би доста. Кад средим истште, читаћу. Је л’ си читао Бихорце? Ј ОПЕТ СТУДЕНТ ГРАЂЕВИНЕ Mbpe тгусти то (поовка). Идем у биоскоп и у позориште. Читам Политикин ромдн ако то рачумаш. Суботом увече прочитам НИН, тамо има згодних ствари о томе, али не мам времена. СТУДЕНТ ФАРМАЦИЈЕ Не читам баш ништа. Једва читам и уцбенике. Ја сам од лоших студената. СТУДЕНТКИЊА ЕКОНОМШЕ Читам доста. Сад имам мно то Вромфилдорих хњита, а оСож.авам Бромфилда, па Једва стигнем. и песме читам ма да ређе. Право да ти кажем не могу да разумем оне модернистичке. А и не трудим се... СТУДЕНТ ВЕТЕРИНЕ -- Све Је ствар у укусу. Ја рецимо волим Француску књи жевност. Само не читам много. Ни онолико колико бих же лео. Скоро сам читао Камиа. Покушао сам да прочитам Сартрову „Мучнину” и намучио се. БРУЦОШ БИОЛОГИЈЕ ._ - . i Немам времена за то. Кад ми неко нешто препоручи то ггрочитем. Тако ми се ухватило десетак књига за целу ову годину. Не рачунам Лолитики нв романе. СТУДЕНТКИЊА ГЕОГРАФИЈЕ Чуда сам да критичари не цене Ремарка. Не разумем што ,1е бољи Хемингвеј од њета. Читам, ето; Ремарка, Хемингвеја, ЗилахиЈа. И нешто читам, наравно романе. ИнтеоесуЈе ме Добрица Ћосић, шта he даље да уради... Оа поезиЈом? Како да кажем, на књи жевним вечетзим.ч увек оу песме интересантниЈе.

СИТНЕ НАШЕ ЋУП СИТНИЦЕ:

Тај дебељушкасти ловац од печене земље видео сам онога дана када је добивши га од неког донео кући. Вртели смо се око њета и загледали га спол>а и изнутра. Онда је он ггитао да ли је боље да нацрта рибе и лишће. па се одлучио за мотив који he да пронађе у уметности Океаније. Уметност Океаније добро је користмла и Пикасоу. А hyn 1е био дебељушкаст, и у својој земљаној кожи изгледао некако го, и могао бп добро да послужи да се у њему цвеће или лиандер посади. или да се краставци у н>ему киселе, и што је најгоре за све је то имао подједнаке кватти<*>икације и изгледе, Ћуп је у својој кожи данашн>оl био го и зато се млади будући слмкар замислио, А онда? Шта онда? Тргао се. А онда када му будеш офарбао трбушчић. шта ћеш с тим ћупом? Потребне су ми боје Продаћу га. Продаће га некако некоме, јер му је боје понестало и јер су му паре потреб не. Млади будући сликар. студент, често мантил што му је изнад коле-

на и жури некуда. У стану, у две собиде где се тискају н>их петоро и миого ствари донетв овде некад са каквог ширег места. мла дић не може да слика. Ту му само стоје на једном плетеном окрутолом столу гомиле цртежа и уља брижно чувана од праштше. На том столу стоји сада Ћуп. Донео је младић књиту о Океанији, сео је младић и прелистао кшигу о Океанији. а онда дохватио суву кичицу и правпо њоме невезане покрете по земљаној посуди. Мислио је младић тога дана о уметности коју је требало да створи и о цени коју he да тражи за то своје дело, јер му је много пара потребно, а Ћуп је само један. Оставио сам га таквог и отишао. После сам једнога дана поново дошао. Тај дан је био врло далеко од оног првог. Мајку сам њетову затекао, младића нмје било у стану. Ћуп Је нетакнут. Шта he да ради он са овим ћупом? пигао сам његову мајку, Офарбаће га, па he да га прода. А ја бих радо у њега засадила лимун. Ја бих радо. али њему су потребне ггаре за боје. Зато he да га прода, Времена

нема, али ситурно је да he једнота дана да га офарба и прода. Жао ми је што нисам затекао младића тога дана. Хтео сам њега да питам зашто чека. Хтео сам, јер ми се учинило да је овом земл»аном лонцу у моме отсуству порасла цена. Изгле дало је да се млади сликар нашао првг/f пут са захтевом пред собом да неизоставно овога пута прода своју ствар. На то није мислг/јо док је слике сликао. Сада као да се плашио некакве грешке и зато одлагао са сликањем ћупа. Ћуц је један и свака грешка би умањила његову продајну цену. „Ћуп овај треба да буде уметничко дело и да стоји у утлу неке собе. Ја сам уметник. Ја нећу да продам амбалажу за зимницу"- Млади сликар, студент Ликовне академије. хтео је, дакле. и нешто више него само да добије паре, да би боје купио. Ја сам и можда зато што сам лаик мислим да се младић уплашио да му у ћуп, који треба да буде тренутак уметности iberoße, не стапе краставце, И можда зато што сам лаик, волео бих више да

мама сликарева засади лимун, јер лимун је нешто лепо и племенито, а краставци то нису, бар са ове тачке гледишта. Али, кажем све је то лаички. Уствари, све је то за мене тако, јер мени нису потреб не боје. а можда младић заиста нема времена и чим га буде добио офарбаће ћуп и продаће га, гледаће да га што боље прода, не гштајући купца за шта he да га употреби. Можда.

Бане ЈОВАНОВИЋ

PKVOMAJSKI SUSRETI

OBAVESTAVAMO CITAOCE DA CE SLEDECI BROJ »STUDENTA«, ZBOG PRVOMAJSKIH PRAZNEKA IZACI TEK U PETAK U MAJA,

student Издаје Савез студената Београдског Универзитета и Академија * Уређује редакциски колегијум * Главни и ндговор нц уредник Милан Вукос * уредништво и администрадија Београд, Балканска 4 IV, Теле фон 26-035 * чековни рачун 1032-T-227, пош. фах 542 * штампа „Борба”, Дечанска 31 ♦ тромесечна претплата 180. динара .