Студент

СТУДИЈЕ НИСУ "ПИКНИК"

Фавтом. ТаЈ студентски дом ностг назив једнсхг веома оветлог датума. То међзгшм не значи да у том дому нема ташгих соба. У једној од најтамгагјих станује и гтрви тип ове репортаже: луубавнгас. У својој соби проведе једино ноћ пошто је у то време свуда, у свим собама на свету, тамно. Иначе му је по светлом дану врло нелагодао обузима га нека завист према свима онима хоји имају оветле собе, А дан му пролази неорганизовано. Смишља да би било лепо да пре подне проведе у библиотеци, e да остатак дана шета ако је лепо време или да се било како забавља ако је време ружно. Не воли уткрђене формуле, али има свој принцип једино кад се ради о младости. Тај период треба испунити легтим доживљајима да би имао човек чега да се сећа, касније, кад остари. И сви напори управљени су прикупљању уопомена. Ако му неки цимер чита на француски, он he сести на н»егов кревет и значајно he рећи: Имао сам једну францускишу пр>е две године... и зачас ће једна од драгоцених успомена бити испрцчана. Штета што нисам донео гтисма, бар да ми преведеш. Ја их нисам ни читао. Увече, љубавник би подносио извештај. Било је све очигледније да је бн из свог јединог принцигта избацио онај друти део. Зашто само за старе дане? Успомене ce могу причати и сад. Са н»им се није могло много разговарати о факултету. Дом je добио јер је редовно давао испите. Како редовно? У Београду постоје и лаки факултети, и важно ie иматн кликер пре почетка и не бацати године за љубав старкеља које на теби изживљавају строгост. А испити могу и да се прошверцују, како кад. Кад треба да се запне, о кеј! Дан исгтуњава трагањима, пре подне иде у биоскоп (и ту може нешто да се улови), увече је на игранкама или у својој соби. Али зашто је он љубавник? Зато што прича? Шетња коју смо поменули је од највећег значаја. Ухватити нешто није нарочито компликовано. Али од неког в.ремена кад је.друштво увидело да он није поуздан (проклета жеља да се збир успомена свакодневно повећава), кад је друго друштво увидело то исто ггрепуштен је индивидуалним акцијама. Лепих поподнева шета улицама и са највећом заинтересованошћу распитује се да можда лепа усамљена гтролазница не ради у филијали Наордне банке Негде су се видели, онда долазн духовитост која је увек под руком и заказивање састанка који никад није сувишан. Увече се подноси редован извештај. Али, ево, цимери се забрињују за њета. Он баш сваку пролазницу пита исто. Тебе ће, буразеру, да прогласе фантомом; Препознаћете по истом начгтну на који савлађујеш жртве. Љубавник је обећао да ће променити питање. Цимери су мислили да он промени нешто много важније: начин јкивота. Фузбалмен Ако Енглези до заглупљивања ттричају о времену, наши људи до тог истог степена расправљају о фудбалу. То траје од петка до среде интензивно, човеку остане само четвртак да се провоза тролејбусом или чим другим а да не чује ко је с ким играо и ко he с ким да игра. А ако се лига игра и средом, она је тај наш осетљив човек без одмора. Значи, вреди знати ствари које се траже. Не ћутати као пржена риба кад сви остали мушкарци, оа белом пеном на уснама, воде важне разговоре о фудбалу. А онда: анегдота да је од двојице који су конкурисали на једно запослење. примљен студент који је знао ДРУТ*У поставу тима за који је навијао заменик директора. Иако студент није навијао за тај тим, видело се колико је његово знање из те области. Нико вам сигурно неће рећи да је из неких сумњнвих разлога страсан посетилац фудбала. Фудбал је страст. Чиме човек има да се бави изузев фудбала и филма. Фузбалмен иде, у недостатку квалитетнијих сусрета, и на утакмице београдског подсавеза. Три пута недељно изази „Опорт”. Сусрети које уређује С. Ђ. су јако интересантни. Шекуларац ie већ у почетку знао да даје

крваве изјаве, то су анегдоте хакав Бернард Шо! А прича се... (човек живи у престоници и зна у детаље привагни живот своЈ!их љубимаца). А испити? Испити падају у лоше време. Једино ако се за септембар нешто спреми, али је и то напорно, лети се тешко учи, Ваљда he та економија моћи да се ликвкдира за 6 година. После? Фузбалмену не пада на памет да напусти Београд. Шта човек може да ради у провинцији. Овде бар има културни живот. (Ово се изговара без икакве нијансе сумње: у наше доба незамишљиво је да културан човек ама уопште човек! не прати фудбал). За то фузбалмен зна до најмањих ситница све о сусрету Звезда Аустрија, који је игран npe неколико година. Цео историјат вечитог ривалства Звезде и Партизана. Зна пр>еко 40 играча Јужне Америке. А дискусије које води имају подлогу која се може упоредити са спремношћу историчара научника кад говори о материји из своје последше књиге. А испити? Ваљда he та економија моћи _да се лнквидира за 6 година. А постоји један директор у Београду (велико привредно предузеће са преко 60 чиновника администрације), па тај директор има много поверења у прргнозе Фузбалмена па he се наћи неко место. Фузбалмен том директору, кад се нађе код његове тетке, подноси извештаје о утакмицама на које директор није мотао да стигне. Наћи he се већ неко место. Милиционер Шта ће сад милиционер? Постоји један студент који је шест година био милиционер у Београду, зазршио вечерњу тимназију, демобилисао се и сад је на трећој години историје. Бивши мплиционер има веома велике празкине у свом образовању. Дан му почиње у 5 а завршава се у 12 ноћу. Неке ствари не зна па учи. Из књижевности и географије, например. Али врло широко може да прича о политици и дипломатским смпцалицвма. Бившем милиционеру дан почиње у 5 сати ујутру а завршава се у 12 ноћу. Он не зна за поподневно спавање. Важно му је да чује свако предавање на факултету, на Коларцу, на Радничком универзитету, у клубу филозофског или ког другог факултета. Јер има много празнина у његовом општем образовању. Бивши милиционер има још један заостали испит из гтрошле године. Лепотица Лепотица студира фармацију и има прекрасно тело. Завидљивци, којима је било тешко да продру до њене љубазности, говоре да је она пжолски пример како лепа жена може да се запусти и да остане глупа сматрајзФи да је за жену најважније да буде лепа и да лепо хода. Израчунала је да јој се много јевтиније хвата ако сама кува. Зато са газдарицом припрема вечеру кад год joi зато достане времена. И тако уштеди преко хиљаду динара, некад и више. То употребљава за биоскоп, филлтске ревије и за неку ситницу. Карактеристично је код ље, и због тога је и ушла у ову репортажу, што она органски не подноси снобизам. (Одједном бих себе замрзнула, само кад бих приметила да се у мени појави макар најмањи симптом снобизма). Због овог пршпдипа не иде на оперске претставе, на изложбе, ни на концерте. Довољно јој је што чита (све што јој дође до руке) и што иде у биоскоп. (У позориште? Да, идем. Последњи пут сам била... ту је требало времена: била Је прошле зиме.) А студије? Једну годину је изгубила, али се њен тата није ни мало љутио. Сигурна је да више нећи имати киксева.

Обожава Сузану Хејворт, отскора Грету, а од мушкараца... допада јој се Марлон Брандо. Не, не обожава никога од мушкараца. (Још петнаест минута неинтересантног разговора о филмовима сваке врсте. Наше филмове не подносим, наши немају основног занатског знањЈа). Да ли јој много времена одузима брига за облачење? Па, јесте. Нарочито у почетку. Сад је постала експерт и све иепријатности настају једино око пара. Али се излази некако на крај. На крају ове приче: Лепотица је верна свом дечку, апсолвенту медицине. Он је прошлог пролећа заглавио у војску, Црнац. Црнац о коме је реч је младић плавих очију, нешто мало погурених али врло широких леђа и прилично неуредне смеђе косе. Он ми је два пуна часа објашњавао светле часове гфнчегва. (Из овога се види да репортер није баш нека цвећка). И није угњавио душу у мени, чах је два пута обзирно питао да можда не гњави. Прича ће можда заинтересовати још неког. Црнац је врло озбиљан и мисли да код нас има забрињујући број неозбиљних студената. Је ли то неодговорност, својствена младалачкзим годинама? ... Али кад чозек пређе двадесет година, онда вије ред да се млати. Грешка је што код нас Универзитет кије рецимо у Смедереву, или тако негде. Много нас овај Веоград одвлачи од важних послова у бесмислице. А замисли да још има и пет-шест варијетеа. што би било нормално. Мени је рад рад. Задовол»ство свакако, и исцрпљује ме јер неки пут заборави се, нешто ме заинтересује да проникнем много дубље него што сам у почетку мислио. Некад се толико загрејем да саставим два дана без одмора. Па се тек после три дана сетим да је то било 36 сати рада. И нешто у теби тријумфује. Ја имам теорију да постоје и авантуре те врсте. Зар то није авантура (ако узмемо да је тај појам нешто изванредно привлачно за људе који воле ризике), кад се упустиш у нешто, а послв испадне да си задовољан. Не знам да дефинишем то, али има нешто, например срећа. Тако нешто, па заборавиш на ггровод и сетиш се накнадно да и ти имаш девојку и да ће можда да се забрине. Имаш ли ти девојку? Треба имати девојку. Моја девојка студира француски и намерава да иде у Париз идуће године. Не знам како ћу опда без ње, недостаЈаће ми сигурно, тад ће да ми треба наЈвише. (Ја реагуЈем неодређеним смешком. Он се осећа нелагодно.) НиЈе, ниЈе то. МИС.7ГИШ, Ја чак и подређуЈем студијама. Али ето, она зна да оргапизуЈе да негде изађемо, кад бих ја извадио карте за позприште, зна да скупи друштво. Ја сам за ове то неспособап макар колико се трудио. Онда Ја буп! шта мисли о амбициЈама. Ђаво би га знао. То су зихер измислиле ленштине. Не би се нико други сетио. Код мене, Је л ти кажем, нсшто као авантура. Без ичег прорачунатог. Или сам се заразио, тако нешто... Не, брате, не читам ништа, немам времена сад. Али имаћу некад и за то. Интересује ме психологиЈа и филозофи Ја... Плавокоси Цонац студира маишнску технику и за четири године нема у индексу циједну оцену испод осмице.

МИРКО МИЛОРАДОВИЂ