Студент

3А НАШЕ СТУДЕНТКИЊЕ

Cepвuc за чување деце СКУПШТИНА КЛУБА СТУДЕНТКИЊА МЕДИЦИНЕ

Клуб студенткиња медицине одржао је 4 овог месеца своју редовну скулштину којој су прмсуствовали претставници Удружен>а студената медицине, Савеза женских друштава Београда, Савременог дома, лекари са разних клиника, као и претставници свих оргзнизација и установа са којима Клуб сарађује. Кроз годишњи извештај сагледан је рад Клуба у протеклој години који се одвијао преко шест секција. Секција за идеолошкополитички рад одржала је низ предавања са дискусијом (о учешћу жена Индије за национално ослобођен»е. о положају жена Азите). Секција за здравствено просвеђиваше упознала je наше раднтше и жене са сгла са законима који штите права запослених жена, са основима хигијене и указала им на правилно неговање деце. Најуспелија акција Клуба је целокупни патронат над дечјим домом Ратне сирочадтт „Петар Драпшин**. Секција за везу са друцггвом „Савремени дом“ упућује студенткиње v проблеме хигијенског неговања и естетског изгледа студент киња. У перспективи је отварање сервиса за «уваи»е деце v са студенткињама филозофи Је. Секцита за културно-просветни рад capaKvie са КУД „Мика Митоовић", а Вече првака беогРадских позоришта, коlе су организовале студенткиње је најуспелија приредба ове врсте на Факултету. Сваке ср>еде у Клу бу је гостовао неки наш уметник или јавни радник. Секпиlа за помоћ сиромашним студенткињама помогла је у одећи 126 сиромашних другарица. Једино секција „Жена и спорт“ није радила успешно збот кедостатка пркхггорија. У живој дискусији расправљано je о раду Клуба као студентске организације и раду студенткиња као будућих здравствених радкица. Чланице Клуба, а ггосебно претставници Удружења медицине образложили су и правдали форме Рада Клуба као потребу да се код студенткиња разоије урођено устезање да пред скупом изнесу и одбсане своја мишљења, да Клуб помогне студенткињама и да их оспособи за даљи рад у Савезу студената. Одвајање Клуба

од Савеза студената* није постојало што доказује сарадња са културно-уметничким друштвом, стручним клубом и међународном сек цијом. На крају је закључено да Клуб задРжи неке од ста-

рих и пронађе нове форме, како би својим примером потстакао отварање сличних клубова на 'осталим факултетима, ,да би рад студенткиња био што бол»и и имао видније резултате.

Д. МИЛОСАВЉЕВИЋ

Масажа лица

Масажа је основно и наЈва. жнмЈе средство за одржавање и лечење тена у козиетнци. Козмстичком масажом се помоћу одређених покре. та днректно u чисто механички утиче ua поЈачану циркулациЈу крви и лнифе. ка. ко је довод ua таЈ начин бр* жи и већи, огпадне материЈе се брже отстражују, крвни судовн шире, кожа постаје румена u топла ropu, како се то обично каже, размсна магериЈе у ткивима постајс бржа, а самим тим и исхраua ткива бол>а. кожа и миши ћи постају еластичнији, појава бора се спречава, односио уколико су се већ појавиле, ублажуЈу се. Најбоље деЈство има ручна масажаКод масажа се углавном у. потребљавају: глађење, трљање, потресивање, лупкање, штипкањс и гњечењо. Неке од ових покрета. и то само oue нај Једноставније, можсмо и требало бида изводимо сами на себи свакодневно после умивања. На тај начин сачуваћеио свежину и елз. стичност коже и уједно помоћи да се споља унети храп љиви састоЈци лакшс упију. Ово нарочито важи за суву кожу која. ако се не храни, увене 9 се већ у младим моршама. ЧЕЛО; 1. Средплм прстом и пал. цем десне руке повлачење од средине чела према слепочницама 5—6 пута. 2. Са четири прста десне руке повлачење од обрва до косе. 3. Чланковима палца обе ру ке спирални покрети од средине чела према слепочни. цама. ОЧИ; 1. Од корена носа, испод обова, кружни покрети 20—25 пу¥а средњим прстима обе

руке. 2. Лако добовање подочњака другим м средњим прсток ooe руке, НОС: l. Средњим прстом десне ру ке повлачење од кореиа до врха носа, 'затим палцсм и средњим прстом повлачењв низ нос у два покрета. УСТА: l. Срслњии прстом * пал. цсм десие руке од средино уста na страну горе и доле. ОБРАЗИ: 1. Кажипрстом и средњам прстом обе руке повлачење од воса до врха Јабучица. затим од краЈа усапа до слепо. чница н најзад од браде до врха уха наизменично. ВРАТ; 1. Отвореном шаком повлачење испод браде на доле. За масажу лица употребити специ Јални масни креи. ва. зелин пли уље. за очи антирид да прсти лако клнзе да се кожа Г) к теглипа

ЈЕЛКА ГИДАКОВИЋ

КО СУ БИЛЕ?

1. Ко су било Клеогтатра, Марија Кири, и Марија Антоанета није знала да одговори 85% студенткиња једног америчког утшверизтета. ~i ми смо извршили анкету. Од 100 наших анкетираних студенткиња 80 је дало тачне одговоре, 15 је знало ко су биле Марија Кири и Клеопатра, док је само 5 одговорило на једно питање. 2. На Медицинском факултету у Торонту, Канада дипломир>ала је недавно прва Ескимка. 3. V Јужно ; Америии живи племе Амазогаси. које сачињавају само жене, чувене по својој храбрости и издржљивости. Једном годишње оне славе велики пра?:тк оплођења, Тада им долазе мушкарцци из суседаовг племена да одмах сутрада*г оду. Када деци престане да буде потребно мајчино млеко, Амазонке синове шаљу очевима, док кћери остају у племену се покоравају његовим строгим законима. „Још једну реч и ја сам удрвииз"

Zašto se šminkate?

»Da budem lepša« odgovor Je skoro svih studentkinja. Samo Je Jedna medicinarka spomenula Sminku kao sastavni deo higijene žena. Istovremeno na pitanje o nezl lica i medldnarka i sve ostale odgovoriie su odrefno. Razlog tome je, kažu, 111 nedostatak materijalnih sreds'«va, ili prosto nepotrebnost negovanja lica koje Je već lepo. Sa šminkanjem se počelo posle mature. Zašto baš tada? »Postala sam slobodna«, ili »Mama me ne pušta iz kuće đok se ne našminkam«... Sa materijalne strane šminka za studentkinje ne pretstavlja problem. Karmin Je lep poklon za mladu devojku, a tu su i starljl da velikodušno podare mladosti ne samo iskustvo. Više boja, više mirisa, više privlačnostl vlše pogleda. više uspeha i sujeta mladosti je zadovoljena. »Volim šminku zbog sebe, zbog sebe volim da budem lepa.« Možda Je i tako, možda Ima izuzetaka kojl svoje postojanje isključuJu iz zavisnostl sa okolinom. »Negujućl svoju lepotu, žena neguje umetnost«, rekao Je davno Jedan čovek. Ali da 11 je lepo videtl osmeb narumenJenUi usana na licu bubnljičavom ili flekavom, crvene usne koje privlače poglede 1 istovremeno odbijaju ružnoćom ne negovanib zuba. Zelja za lepotom je nagonska, aii Je intelektualka mora zadovoljiti na način koji će odgovarati i njoj i njenoj okolini. Čitaoci sami uređuju list

Jedan student istorije umetnosti iz Beograđa, uputio je rubrici „Citaoci sa mi uređuju list» napie koji u ovom broju objavljujemo. Nije se potoisao ali je obe-

ćao da će doći po honorar ukoliko bude štampano nešto od onoga što je poslaoL Irvlnjavamo mu se što smo promenili naslov pa se ćlanak sad zove

DALI?

Pre izvesnog vremena Salvađor Dall je napravio novi ekscentrični gest koji Je uzbudio Zapad. U knjizl svojih eseja o mcidernoj umetnosti („Prevare moderne umetnosti”) on ju je варао bez velikog okolišenja, tvrdeći da je došlo vreme da se knspnracije i ostvarenja ponovo moraju tražitl u načinu na koji je radio Rafael. Ma da ovaj novi paviljcm iđeja po svojoj miseonoj konstrukcijl nije bog zna kako nov, on je temeljno uplašio sve poštovaoce moderne umetnoeti kc*ji čvrsto veruju u njene unutarnje zakonitosti i objektivne, znači trajne vrednostl. Sta hoče sada Dali? Hoće li on đa übije modernu umetnost? Deli je u svojoj knjizl između ostalog napao konfcrmizam kritičara koji su od kubističkih ~nalepljenih papira” i Pikasovib ..deformlsanih iica,, na pravili istinski tabu o korne se ne diskutuje. On napada sve moderne pređrasude koje su uCinile da se prezire lepo i đa mu se pretpostavlja ~ekspresivno’* l ~tragično„ ružno, da se brka stvaralaštvo sa defwmacijom, snaga sa grubošćuNove konvencije ukusa zaista zahtevaju da se potcenl savršenstvo Engra, Ijupkost Rafaela i Botičelija i da se ceni tragično kod Van Goga i Gojina čudovišta. Dali napada te konvencije. _Ono čega od sad treba da ве prihvatimo, piše cn, to je borba za Rafaela. najodlučnija I najgrublja na svetu. Samo u pravoj oceni Rafaela prepozmt* čomo fstinske jake duhove na-

бе epohe, poSto je Rafael antiakademskiji, najriežnije votan 1 najfuturistlčkiji svi estetgkih prauzora svih vr mena. Dail obećava đa ć© povestl ovu bcTbu. ..Moderna umetnoet je tek serija eksperiraenata. Zato je sada potrebno đa jedan umetnik, mada osrednji slikaf kao št osam ja, ukaže na naćin kojim bi зе mog-la stvoriti velika f moćn« klasićna umetnost koja bi ujedinila sve mogućnoSti moderne umetnosti”. Posle najave c*vog krstaSkog rata Dali je objasnio svoje naj novije planove od kojih je poznat film koji treba da bude ostvaren karfiolovim stabljikama. „То je siže filma; treba poanavati sve stupnjeve moje misli đa ovo ne bi izgledald proizvoljno. Do proćle godine za mene je nosorogor rog bio jedini životinjski rog koji ie davao najnapregnutiju liniju klasićnih stvaraiećkih dela. c«dnoa između diskontinuiteta шаterije i pokretanja ka velikom klaaicizmu kojl tražim. Apolonвк! zaključak Jedne diskontinuinalnosti koja bi htela đa se prlkaže u formi dionizijanskog pokreta. Od tada sam, međutim, pronaSao iatu stvar kođ sunca i suncokreta i najzad istu liniju kc*ja ne tnože precizno da se analizira kod karfiola. To je paroksizam, pošto svako cvetanje karfiola obubvata stotine rogova noeoroga.„ A u pogledu slikarskih rado-

najži- ib в-

Prema Đurđoneu. Veoera. U Renesansi to je još vrlo lepo ma da je dioniziska strana životne tragedije otsutna

Prema Pikasou. Ležeća nagota. Preteško, nemoguće da bude gore, čista bestijalnost. (Crteži 1 potpisi Delljevi)

va: „Нсчsи da naslikftm jednu mrtvu prirodu ali na naročit ааСЈп. Umesto to da budu mozaične nločice. svaka nločica če

Slikaru, ne trudi se da budeš moderan. To je jedina etvar koju, nažalost, ma šta đa Ciniš, nečeš moći izbeći đa budeš.

kog od ovih rogova. Biće tu Jcdna stvarnost koja će se otkrivati na način apsohitno Cist kao kod Vennera 1 Rafaela. Svaki ođ kompcnovanih oblika će ičl u svim pravoima nadzvučnom brzinom. Daču da mi InSenjer sračuna da bih bio siguran ako se jedan rog nalazi ovde, da đe đrugi bitd. na 5 metara, treći na jedan kilometar i zatim ću sliakti kao što Je elikao Velaskez, vrlo slobodno,,. dta će счl svega ovoga bitl? Dall Je napravio novu gužvu, ali tu nema ničeg novog. Buпце! Je bio svojevremeno otpušten sa posia iz Američkog mu zeja modeme umctnostf kada ви njegovi Sefovi samo saznali da je sa Dalijem pmvio filmove ..Zlatno dcba., i ..AndaKiziziski pas,„ toliko su ova nadrealistička dela bila šokantna. Nikađ bolje prilike za Dalija, nenadmašnog kreatora raspolože-nja podeveenog na filmu (setisno se kreacije sna iz filma „Začaran,, koji smo ne tako đavno gledali), slikara I dendija i najncvije, borca za Rafaela, da svojim novim plattiima, filmovirna i paranoja-esejima šokira više nego ikald. Zar to već ntje i x>očeo:! * »Ponovo verujem u Da lija. Ličnost Dali njegovo odek), brkovi, vrlo su važni. Hoču <Ja budem Daii.« (Iz jednog intervjua).

blti jedan drnamični noeorogov rog kojl će iči u posebnom pravcu, sa sudarima ostvarenlm proetorcm I guotinom, koloriaanjem 1 osvetljenjem sva-