Студент

Sportska aktivnost studenata u unutrašnjosti Raznovrsna delatnost

Pored raznovrsne aktivnosti koju sprovode studentska udruženja u unutrašnjosti, sport zauzima vidno шеsto. Sportska aktivnost nije jednostrana i Cisto stuđentska, već su studenti preko sporta uspeli da se tesno рк)vežu sa seoskom i radničkom omladinom, mesnim sportskim društvima i ostalim sportistima i da na taj način

ostvare čvrstu saradnju sa organizacijama na terenu, što im je jedan od osnovnih zadataka. Pored toga u pojedinim mestima studenti se niru orijentisali samo na fud bal, šah, odbojku i košarku, v'ć su popularisali i one sportsike grane koje se manje upražnjavaju, a za koje među omladinom postoji veliko interesovanje kao: stoni-tenis, mali rukomet Itd. Tradicionaini turniri Jedna veoma pogodna forma sportske aktivnosti stude nata u unutrašnjosti su trađicionalni tumiri, koje su organizovala mnoga udruženja. Tako su titogradski studenti organizovali tradicionalni turnir u fudbalu, odboj ci, stonom tenisu. šahu i stre Ijaštvu. na kome je pored ekipe studenata učestvovalo i 7 ekipa radničke omlađine. Stuđenti Sapca organizovali su tradicionalni odbojkaški turair, i tri tradicionalna рг-

venstva grada: ekipno u šahu i stonom tenisu i pojedinačno u stonom tenisu. Na svim ovim manifestacijama, pored 40 studenata uzelo je učešća i oko 100 sportista iz grada, Takođe u nekim mestima: Aranđelovcu, Gornjem Milanovcu. Cačku i dr., ovoga leta ođržani su zonski susreti studenata. Studenti Smederevske Palanke organizovali

su, u čast 4 jula, Dana borca, tradiclonalne nočne *-ke ulicama grada, na kojima su učestvovali: pioniri, omladin ci. pripadnici JNA I studen-

ti. U čast Dana rudara, studenti Kosovske Mitrovice po setili su Stari trg gde su odr žali nekoliko sportskih susre ta sa rudarima. Sportskih susreta bilo je i prilikom uza jamnih poseta teritorijalno bliskih udruženja. Susreti sa seoskom otnlađinom Ovoga leta kod mnogih udruženja postcfjala je težnja da se sportska aktivnost ргеhese i na selo. Večina udruže nja je uspela u tome. Studen ti Subotice održali su 10 sportskih susreta sa seoskim ekipama, a stuđenti Sente, po setili su Horgoš i Coku i sa omladinom odigrali utakmice u fudbalu i košarci. Sabačk! studenti p>osetili su tri sela ea fudbalskom i odboikaškom ekipom. Stuđenti Cačka odigrali su fudbalsku utakmicu i šah meč sa omladincima na gradilištu kanala u selu Mojsiju. đok su studenti Raške organizovali Planinarsko-smučarsko dmštvo u svome mestu. i izveli izlet na Kopaonik gde su održali gađanje vojničkom puškom.

S. Novakovič

ПРОБЛЕМИ СПОРТА НА III KОНГРЕСУ CСJ

За време рада Tpeher кон греса ССЈ у комисији за самосталне организације ра справљало се и о проблемима спорта. Констатовано је, да је у периоду од Дру гог до Tpeher конгреса ССЈ учин»ен видан напредак у обухватању нових студената у спортски покрет на универзитетима, Но материјални услови за развој спорта су веома тешки. Нема довољно терена, реквизита и стручњака. Финансиска помоћ од Савеза спор това, Савеза студената и Универзитгтских власти је недовољна, те материјални проблеми остају и надаље главно нерешено питање спорта на униве^зитетима. Коигрес је саслушао извештај комисије и усвојио закључке о раду студентске* Спортске организације у наредном периоду, који треба да се одвијају у следећем: јачању и учвршћењу спорта на факултетима; на повећању броја и нивоа такмичења; развијању облика масовне физичке културе; на стварању нових клубова и спортских школа; на организацији већег броја такмичења у оквту Универзитела и целе Југославије, што he зависити од материјалних могућности; као и срганизовању међународних такмичења врло погодног облика међународне студентске сарадње. На једном од следећих са стана;;а Савеза спортова Ју гославије, треба изнети проблематику студентског спорта и тражити помоћ ; решавању горућих проблема, тј. веће право при расподели материјалних cpez става које заједница одваја за спорт. Тражити да се обезбеди, да се у све новоградње намењене универзитету планирају и просторије за спорт. Упутити писмо Савезној комисији за физичку културу и унг верзитетским саветима. j познати их са проблемима спорта на универзитетима и тражити разматрање ком плексног питања организације опште физичке култу ре на универзитетима као и доношење одговарајућих одлука.

VESTI

SKOPLJE: Ođ 14 đo 16 oktobra na najmodernljern streliStu u zemlji. »Kamenik« кгај Skoplja. održaće se ekipno i pojed. načno studentsko prvenstvo Jugoslavije u streljaštvu. Na prvenstvu će ućestvovati studentske eklpe iz svlh pet unlverv.itetskih centara u zemlji, u ćijim će sastavima biti J nekoliko Venom'ranih strelaca. državnih reprezentatlvaca 1 rekordera. РУКОМЕТАШИ HA СТАРТУ

За који дан почеће првенство Београдског универзитета у рукомету. Екипе су пријављене и спремне очекују почетак. Према свим изгледима, јод самог почетка водиће се оштре и занимљиве борбе за наслов првака. Корнсна. новина Прошле године првенство се одвијало по жреб систему, Његови недостатци брзо су уочени. Нарочито су то осетиле екипе слабијег квалитета које су губиле утакмицу за утакмицом од противника који су били знатно надмоћнији. За то се дошло на идеју да жреб буде одбачен а да се прибегне оснивању лига система. То је и учињено. Тако ће сада постојати „А" разред у коме he учествовати шест најјачих екипа и то: „Студентски град“, САСК, „Машинац”, ..Медицинар”, „Електричар" и „Звездара“ и „Б“ разред где he се такмичити осам осталих екипа: „Грађевинац"* „Пе-

дагог“, „Ветеринар“, „Шумар“, ИФК, „Студент", „Правник“ и „Технолог". Напуштање жреб система у сваком случају је оправдано. „Блиц“ турнир Првенотво he почети у су боту 13 октобра. Али осим првенствених сусрета имаћемо прилике да гледамо један занимљив „блиц“ тур нир (са скраћеним времеменом, полувреме, по 15 ми нута) у част Дана студеиата. За овај турнир пријављено је шест екипа а борбе he добити необичну драж и жестину баш збор овог скраћеног времена. Учествоваће следеће екипе: „Машинац", „Електричар", „Правник" САСК, „Студент ски град“ и „Медицинар". Највише изгледа за освајање првог места на овом турниру има „Студентски град“ док су „Машинац“, „Електричар", САСК и „Ме дицинар“ екипе прилично уједначене вредности; Турнир he се одржати на Губеревцу. Љ. КУЗМАНОВИЋ

IZ NOVIH KNJIGA

GANDI I TAGORA

ROMEN ROLAN

U rnbriei ~I/.bor" koju nvodimo od ovog broja na nakm podlistku donoeimo izbor iz de la kiaMka avetske književnoeti. Uanas pofinjemo sa objavljivanjem odlomka iz bioKralakoK dela Romcna Rolana „Mnhatma Gandi“ п kojima ве Rovori o ideJima dvojicc velikana Indiskojf naroda peenika Tagore i narodnog vođe Gnndija I njihovom međueobnom odnosu.

Kad se Rabindranatt Tagora, posle višegodišnjeg pu tovanja po Evropi, vratio u Indiju, u avgustu 1921, bio je potresen zbog ргоtnene u indiskim duhoviша. Svoje nespokojstvo o<n je, već pre povratka u Indiju izražavao u nizu pisama, poslanih iz Evropa svojim indiskim prijateljima, od kojih su mnoga bila objavljena u njegovoj Savremenoj reviji. Potrebno je da se zaustavimo na ovom razmimoilaženju između ova dva velika đuha, koji se međusobno poštuju 1 cene, ali koji su, po nesreći, tako odvojeni kao što su odvojeni mudraci ođ apostola, Sveti Pavle od Platona. S jedne strane, duh mere i milosrđa koji hoće da bude kvasac novog čovečanstva. S druge strane, duh slobodnog, širokogrudog i vedrog uma, koji obuhvata zajednicu sv:h bića. Tagora je uvek priznavao Gandijevu svetlost. I ja sam ga čuo sa koliko du bokog poštovanja govori o njemu. Kad sam ga, povodom Mahatme. potsetio na lik Tolstojev, Tagora je ukazao na to koliko mu je Gandi bliži i koliko mu se Cini da je svetliji (i ja isto tako mislim, danas, kad ga bolje poznajem), jer je kod Gandija sve prirodno. jednostavno. skromno i č sto. Ni u borbama ga ne na*>ušta vedrina. kcd Tolstoja sve je ohola pobuna protiv oholosti, gnev protiv gneva. strast protiv strasti, sve je nasilje. pa čak d nenasilje... Tagora je, 10 aprila 1921, pisao iz Londona: »Mi smo zahvalni Gandiju što је dao Indiii priliku da doka-žc- da je jcž uvek živa njena vera u bo'žanski duh koji se nalazi u čoveku». I pored rezervi koje je izrazio u vezi sa Gandijevim pokretom kad je napuštao Francusku na putu za Indiju, Tagora je bio raspoložen da mu pomogne. Cak i čuveni mani* fest od oktobra 1921 godine, koji ću kasnije navesti.

Apel istine, posvećen je prekidu sa Gandijem poćinje veličanetvenom pohvalofn koja je ikada bila napisana o njemu. Sa svoje strane, Gaindi odaje srdačno poštovanje Ta gori koje nastoji da sačuva Cak i onda kad se ne slažu. Iz svega može da se oseti koliko je Gandiju teško što polemiše e Tagorom. A kad dobri prijateIji pokušavaju da raspire dcbatu, prenoseći neke 1:C-ne razgovore, Gandi naređuje da ćute, ističući sve ono što ima da zahvali Tagori. Međutim, to ispoljavanje razlike u njihovim shvatanjima bilo je kobno. Već leti 1920 Tagora je požalio što je neodoljiva snaga Ijubavi i vere, koju je posedovao Gandi, bila stavljena 4X>sle Tilakove smrti u službu politike. Sigurno je da se Gandi nije vesela srca na to odlu Cio. Ali Tilak je umro. Indija je bila bez po litičkog vođe. Trebalo je Tiialca zameniti. Ako izgleđa da učestvujem u politici. kaže on izričito u trenutku kad je na to tvllućio, to je ejdino radl togra Sto naa politika danas steže kao zmija Bvojiim ret>6m. Ne možemo se od nje osloboditi pa ma šta radill. Hoću, dakle, đa se borim ва zmijom . . . Pckuševao da uneaem veru u politiku ... Tagora je žalio' tu nužnost. On je 7 septembra 1920 pisao: „Nama je neophodan sav шоralnl žar koji pretstavlja život Mahatme Gandija i koji on jedini među svim Ijudima na sve tu može da pretstavlja. Sto je tako đragoceno blago stavljeno na krti brod пабе politike i baćeno u beskrajne talase žestokih raspri. te.4ka je nesreća za naSu zemlju Ciji je zadatak da duževnim žarom povrati život mrtvima. .. Bolno je rasipanje našlh đuhovnih izvora u pustolovinama koje su sa gleđišta moralne istine zle. Zlo ćinećki je pretvarati moralnu snaeru u slepu silu". Ovi su redovi bili diktirani bučnim počecima borbe za odbijanje earadinje 1 agitacijom koja se širila u Indiji zbog kalifatskog pitanja i zločina u Pendžabu. On je strahovao od posleddca za stanovništvo koje je nemočno ili izloženo nastupima- histeričnog be?a.

Hteo bi da ga odvrate od pomisli na osvetu iLi na nemoguću naknadu, da zaiboravi na ono što se ne da popraviti i da misli samo na to da izgrađuje dušu svoje velike otadžbine. Koliko se divio vatrenom izlivu duha požrtvovanja, ko ji prožima Gandijevu misao i rad (a on to kaže u pismu od marta 1921, koje ću kasnije navesti), toliko mu e bio odvratan elemenat negacije koji- je u sebi sadržavala nova vera nesaradnja. Jeza ga je hvatala od svega što je zna Cilo ne! i to mu pruža priliku da pozitivni ideal bramanizma proščišćavanje živoinih radosti suprotstavi negativnom idealu budizma koji je zahtevao njihovo uklanjanje. Gandi na to odgovara da je akt odibacivanja isto tako potreban kao i akt prihvatanja. Ljudski naix>r je sastavljen i od jednog 1 od drugog. Poslednja reč Upanišada je negacija. I definicija bram a n a prema autorima Upanišada glasi: Ne ti! (N e to!) Indija je suviše izgubila sposobnosit da kaže: »ne«. Gandi joj je vratio tu sposobnost. Pre nego se poseje treba opleviti... isčupati koren.« АИ Tagora, bez sumnje ne želi ništa da iščupa. Njegovo se duboko poetsko гаzmišljanje prilagođava svemu što postoji i uživa u harmoniji. On ga izražava u tekstov'ma, punim genijalne lepote, ali Sa krajnjom ravnodušnošču za akciju. To je igra boginje Nataraje koja se titra iluZ’"ama: vV' „Ја ee trudim svom avojotn snagcm da dovedem u svoj naćln mišljenja sa razmaJ hom tog velikog oeećanja otluševljenog uzbuđeuja. koje Je zahvatilo moju otadžbinu, AU odkud u mom blću taj duh otpora, i .pored moje jake želje da ga odstranlm? Ne nalazlm jasncg odgovora. Ali, eto u tami moje potištenosti, rudt osmeh i glas koji govorl „va&e je mesto se decom, u daleklm prostranstvima svetova. Tamo je vaš mlr 1 tamo sam ja ea vama“. I eto zašto sam ee n©t davno igrao time da pronađeon ncve ritmove. To su samo sltrn ce, radosne Sto su zahvaćeH« sađašnjim događajima, kojl graju na suncu 1 oemehuju вЛ nestajući. All. đok se ja igram samim eobom, cela vasicna ed veeeli. Zar lišće 1 cveće izraz ritmova kojl nikad ne staju. nije И moj bog većMl rasipnik vremena? On baca zv<J zde 1 planete u vrtlog prome? na; u bujlcu pojava übacuj« prastare brodove od hartlje, nrt tovarene fantazijama. Kad ga mućim 1 prekllnjem da ml dozvoli da ostanem njegov mau učenik 1 da priml kao tcvar na svoju lađicu za igru neke tričarije koje sam Ja kompOU novao, on se smeška a Ji kaskam za njlm hvatajućl ga za rub njegova odela. AH оом kud ja usred ove gomile gurani iza leđa i stednjen ea svill strane ? I kakav je to -bcgoe koji me okružuje? Ako je tqpesma oniđa moja citra možo da uhvati njenu melodiju a Ja ću se pridružitl hoam Jer sam t sam pevać. All ako Je to buka. tada će шој glas umuknutl I biću ožamućen. Pokušao sam ovih dana, naprežući sluh, da U tom© otkrijem melodiju. All lu đeja o neseradnji. evcjom preteranom bukom, pratnjom koja raste, svojom drekom o negaciji, ništa mi ne kazuje. I j« govorim samom sebt; „Ako nemožete ići ukorak sa svojiM zemljacima u ovoj velikoj krizi njihcve Istoriie. pazite da ne kažete da oni greše, a vl da imete pravo. U tom slućaju napustlte ulogu borca, vratite se u svoj pesničkl kutić 1 budite spremml da prlmite porugu i gnev naroda**! se)