Студент

(Nastavak sa str.l) strašno namrgođene službenice u Dekanatu znaš li t: možda zašto su sve službenice Dekanata uvek mračno raspoložene kada su ispred njih studenti? svoj indeks i svoju studentsku kartu, e, od tog momenta nije b;lo skoro nijedne večeri, za, cvo, skoro pet studentskih godina, da se nisam zapitao: kuda? »U početku nisam tcrme pridavao neki veliki značaj, Znao sam, ima prilično u tom pitanju i onog nemira što obuhvati sve nas kad gimnaziske zamenimo fakultetskim klupama. Zelje da upoznamo i ono što do tađa nismo poznavali. Pošto je najjednostavnije f najlakše up>oznati zabave, njih najpre 1 želimo, i upoznajemo. A svako upoznavanje je u izvesnom smislu i razočarenje. Nepoznato je uvek lepše od poznatogAli, to se teško priznaje samom sebi. Qtuda nastavljanje traženja, übeđenje da ono što je nađeno ustvari i nije traženo, već samo neki njegov jađni erzac. »Međutim, kasnije me ovo objašnjenje nije više zadovoljavalo. Videh da ne leži samo u tom grmu zec. I ostali su se pitali: kuđa? (Mnogi i: sa kim?; to behu kolege iz unutrašnjosti. Uostalom. ne samo on, ponekad i ja?) Uz to, ona brucoška nezasićenost više nije postojala. A ipak: kuda, kuđa. kuda? »I mislim da on ima nravo. Sami smo krivi. Nismo sebi stvorili zabavu.«

Jeđan stuđent je skoro, na Godišnjoj skupšini Saveza studenata svog fakulteta гекао da ne veruje da su stuđentski đani jeđni od najlepših dana koje čovek može da ima u životu. lako se često takvo mišljenje čuje, iako se često u njega i veruje- Ne zato što su ti dani ponekađ i veoma teški. Јег neprijatnosti se mogu zaboraviti i zaboravljaju se ako čovek ima nečeg prijatnog. da se seća. Naveo je kao primer radnu akciju na kojoj je bio. Nije mu, nenaviklom,-; bilo lako da osam sati đnevno gura kolica puna zemlje. Ni da spava onoliko malo koliko je tamo spavao. Naročito u početku. АИ da se tih, časova ipak rado seća. Te dane smatra on za najfbpše što ih je doživeo, jer je osećao šta to znači imati druga i osećati se sastavnim delom čitavog jednog kolektiva. Takvih drugova on nema na fakultetu. A van fakulteta pogotovu. Zato, misli, Što se dovoljno međusobno ne poznajemo- Sto živi svako sam. ili. u najboljem slučaju. još sa đvoje troje, koje je, naičešće. poznavao još pre dolaska na fakultet. A da je to strašno. I da o tome treba misliti, da se o tome mora misliti. Evo šta o sveimu ovom govori jedna anketa. Dobili smo iskrene i ozbiljne odgovore. Jedna devojka je, međutim, radi sigurnosti odgovarala kao muškarac. Jedino je zabora-

PITALI SMO:

1) КАКО I GDE PROVODITE VECE? S KIM NAJCESCE? 2) DA LI VAS TAKVA ZABAVA ZADOVOILJAVA? ZASTO VAM JE PRUATNA, ODNO; sno zasto nije? 3) GDE BI NAJRADIJE PROVELI SLO-. bodno VREME? ZASTO bas tamo? uspeVATE LI DA TO OSTVARITE? STA VAS i OMETA? 1 4) S KIM NAJCESCE IZLAZITE —SA POznanicima iz gimnaziskih dana, ili sa 1 PRUŠTVOM KOJE STE STEKLI NA FAKUL/| TOTU? JESTE LI NASLI DRUGOVE NA SVOM ' I FAJTULTETU? , 5) ŽELITE LI DA IMATE MLADICA DE-' VOJKU? IMATE LI MLADICA DEVOJKU? GDE STE SE UPOZNALI? KADA IZLAZITE ZAJEDNO, KO PLACA ULAZNICE ZA BIOSKOP, POZORISTE, igranku, raCun U KAFANI, ITD.? GDE NAJCESCE IZLAZITE SA NJOM S NJIM? • 6) SMATRATE LI DA BI MOGLO I TREBALO ORGANIZOVATI PO FAKULTETIMA PRIREDBE, I TO NE SAMO DRUGARSKE, BRUCOSKE I OSTALE VECERI, VEC, NA PRIMER, I ZAJEDNICKE POSETE OPERI, KONCERTIMA, pozoristima, balove pod maskama, DANSING-KLUBOVE?

ZABAVLJAMO SE ALI...

vila da u srpskom jeziku svakom rodu odgovara poseban glagolski oblik, pa žeii da ima »draganu koju bi volela«. Na sreću, previše diskretnih nije bilo, vrlo retki su odgovori koji ni.su pisani »otvorena srca«. A pitanja su bila »bezazlena«: 1) BIOSKOP NAS NASUSNI. Prema očekivanju zabavlja mo se zaista previše jednolično- Najviše idemo u bioskop, on je, izuzmu li se šetnje, bez ozbiljnijeg takmaca. Pozorište se takođe često posećuje. Veće proveđeno kod kuće ko bi to rekao? takođe nije retko, čak na protiv. Iznenađuje i prilidno . mala poseta kafana: samo jedan od anketiranih je five o’clock ln the morning men čovek koji dolazi kući ujutru u pet sati, kako to Tekeri kaže: »Najčešće u kafani, uz dobro prirodno vino, sa starim pajtašima«. Ostalim »porocima« se odaje takođe samo mali broj anketiranih. Jedan izjavljuje: »najradije igram karte, preferans, i to u krupne раге«, a đrugi da provodi vreme »obično sa sumnjivim ženama«, jer »ne bira«. Samo jesu li ovo zista n j i h o v i poroci? Koliko ima istine u njima? Evo nekih odgovora: »Nekada kod kuće, nekada u bioskopu, nekad u Setnjl. Najčešće sa svojlm mladićem«. »Gde? Kako kad. Kad imam novaca (Sto je vrlo retko) onda sam u bioskopu. Izlazlm isključivo sa đevojkom. U parkove, u šetnju po ulicama. 111. ako ona Ima svoju sobu sedimo u njoj.« »Posle predavanja dolazlm najCešće kućl 1 kod kuće provodim veče u krugu rodbine. Obično pričamo ili Ja nešto čitam.« »U Setnji sa svojim dečkom.« »U Setnji. bioskopu, pozorištu već u zavisnostl od vremenskih i finanslsklh prillka. 1 to isključivo sa svojlm mladićem. Igranke ne dolaze u obzir јег se retko kađ tako zaista mogu nazvati.« »Učim na fakultetu sa drugaricama, Ш izlazim sa mladićem u bioskop, u šetnju, u kafanu (retko), u pozorište (još ređe).« »Oblčno tri dana u nedelji sedim kod kuće. Ostalih dana sam uveče u bloskopu pozorištu. u Setnji, sve sa svojom đevojkom.« »Najčešće u Domu, u krevetu. Siušam radio. Ponekad Citam ilustrovane žurnale. Kada ml je mladić u Beogradu izlazim sa njim.« »Veče najčešće prespavam pošto tada u Studentskom gradu nema svetla. Ponekad idem da gieđam nekl film.« • Prtroda je odredila veče za spavan;e. pa zato najviše izlazim po podne u društvu svoje devo-ke, ređe sa prijateljima.« Samo je jedan anketirani »štreber«: »Uveče učim.« Drugi je to samo ponekad: »Uveče učim, ali retko.

Cešće slušam radio: sve stanice i sve programe.« 2) DOBRO JE: NE ZADOVOLJAVA NAS! Kako se i da pretpostaviti, vrlo mali broj je onih koji su potpuno zadovoljni načinom kojim se zabavljaju. Procentualno, njih je samo 7%: »Naravno! Inače se ne bih zabavljao.« »Potpuno me zadovoljava, jer sam navlkla da retko Izlazim.« »Zadovoljava me pošto sam sa malim zadovoljan. Uostalom to nlje ni tako malo: vollm svoju đevojku, prljatno ml je sa njom ono što ml ona pruža slgurno je veće zadovoljstvo nego kafana, lakomisleno društvo 1 besciljno skitanje sa njima po ullcama, pa 1 nauka. Moja devojka je vrlo nežna.« »Zađovoljna sam. Važno je da vreme nekako prođe.« Nešto je više koji bi bill zadovoljni kada bi sve ono što pretpostavljamo da ćemo dobiti u zabavi koju izaberemo, i dobili, kako kaže jedan od njih. Takvih »delimično zadovoljnih« je 14*/*:

Memnuna Vila;

»Zadovoljava me ukoliko Je društvo prijatno«. »Donekle da. Ali retko kad uspevamo moj mlađić 1 ja da vreme koje provedemo zajedno, naša zabava bude podjednako prijatna 1 njemu I menl«. »Sćimo delimično. Nlje uvek prljatno jer je naša zabava jednolična.« Ostali, vrlo impozantna većina, 79%, kategorički su nezadovoljni: »Nlkako ne. Dosađno je.« »Nimalo. Zabavljam se ovako samo da ml vreme prođe. Jedva Cekam da dlplomiram 1 da kažem: »Zbogom Beograde, u tebl se sve plaća.« Volim provlnciju, srdačnija je.* »Naravno da me repertoar moJe zabave ne zadovoljava. Kollko bl ml bilo prijatnlje da veče provedem u đruštvu mladih, a ne sa starim tetkama.« »Nije. A kome bi bllo? Ali Sta mogul« »Nl u kom slučaju? Sta mogut Za bolju l jevtinlju ne znam. Cesto blh hteo sa devoj&om da odem negđe 'da igram all na igranke ne Idemo iz poznatlh razloga.«

uimiiiimiiiiiiiiiiiliiiMiillimillllllllliUllliilUilllliiMllllilllilll »Ne! Dosadila mi je već odavno. Kao lud trčim za bdlo čim novimic 3) OPET BIOSKOP NAS NASUSNI. »Slobođno vreme bih najrađije provodila u bioskopu ali ml tu nameru Cesto onemoguće visoke cene ulaznica.« »Neću da misJim o nemogućlm stvarlma. zato je na prvom mestu šetnja; ona je uvek u okviru naših mogućnostl. ObjaSnjenje zašto pozorište. bloskop Itd. ne zauzimaju više mesto u mom programu, mislim da ne treba da dam. To je bar poznato.« »Letl po parkovima, na periferiji, ziml po tuđim sobama, pošto svoju nemam.« »Bioskop, pozorište utakmice.« »U bioskopu, pozorištu lli u kakvom knjlževnom klubu. Tamo je tišina.« »Najradije u bloskopu, u pozorištu, na igrancl, ali to nisam uvek u mogućnosti jer mt finanslske prilifte to ne dozvoljavaju. »Voleo blh da odem u bloskop, pozorište u bar, đa budem u. veselom pljanom društvu (ma da Ja ne pijem!); kad ml devojka ne bi blla IJubomoma, voleo bih da budem 1 malo agresivniji ргеma drugim ženama, ali tiemarn para ni gardorobe a i devojka mi je strašno Ijubomoma.« »U bloskopu, u pozorištu, čitaJućl.« I tako većina. Bez imalo mašte. Nje i to vrlo malo, užasno malo, ima tek u nekoliko odgovora. A i tu je veoma malokrvna. Prosto čovek da nepoveruje da se гаdi o mladirn Ijudima. Zabrinjavajuće mali je procenat odgovora koji se ne ograničavaju na trougao; bioskop pozorište šetnja; njih je samo 16%. Uz to, ni oni se uvek kvalitetno ne razlikuju od prvih. ili tek vrlo malo: »U klubu u kome bl svirala muzika (makar i sa magnstofona), gde bi se mogla čitati štam pa, dobijati bezalkohOlna pića • po nlskim cenama, u kome bi se moglo i igratl.« »Hteo bih da mogu sllkati. Samo ne znam kako bih mogao da ostvarim tu svoju želju.« »Najradije bih provela veče u svojoj sobl (da j e imam) sliAaJućl radio (da ga imam). Ili na bilo kom mestu (<oje je prilatnlje od beogradskih kafana, jevtinlje od bioskopa, a toplije od Kalemegdana.« »U prlrodi, na snežnim 1 tihlm planinama. na mom plavom širokom moru, U sportu. U društvu prijatelja, lepih devoiaka. U rodnom kraju, u svojoj kući, gde je boravak nagrada za uspeh.« •U privatnoj kućl najradiie bih provela svoje slobodno vreme. U društvu koje ml odgovara. Ali zbog novca 1 stanbene, krize ne uspevam uvek to đa ostvarim.« »Bogami i tamo 1 onako gde oblčno obični stuđenti ne odlaze 1 kako ne provode veče: u tihoj skupoi fcafani sa lepom, Inteligentnom devojkom, koja nije samo dama po svojoj ukusnoj haljinl, ma da je ona na njoj: u operi. u parteru, sa otmeno duhovitim društvora: u posetl kod elegantne i galantne žene itd. itd. All to mi ne polazi za rukom. Ne zato što nebl mogao za ovo da nadem novca makar tri dana ne večerao, imao bl ga 1 ne zato što ostale potrebne

kvalitete nemam, već zato Sto nemam poananstva.« 4) DA SMO CESCE ZAJEDNO... Treba *dmah rećl: 64% anketiranih nema drugova na svom fakultetu, 12% ih je steklo i nije prekinulo sa onim iz gimnaziskih dana, 21% živi saroo sa drugovima sa fakulteta, 3«/ o nema i ne želi da ima drugove, Najčešći odgovori onih koji nemaju drugova sa fakulteta jeste: »Najradije izlazdm sa svojom najboljom đrugaricom. Zajetlno smo јоб iz gimnazije. Na fakultetu nisam stekla nljednog jedlnog bliskog prijatelja. Svl razgovorl sa kolegama 1 koieginicama svođe se uglavnom na šalu, Nemamo bližih dodira.« »Krećem s e skoro Isključivo u društvu iz gimnazije. Na fakultetu imam samo poznanike. Na drugim fakultetlma imam drugova na svom nemam!« »Kolege 1 koleglnice sa fakulteta su seblčne. Imam samo poznanika, Istlna dosta. Zato Izlazim samo sa devojkom, pa 1 kad to nlje moja »voljena«, bar s e manje lažemo nego kad sam за fakultetskim drugovfma.« »Najviše vollm staro društvo iz gimnazije. Sa kolegama i kolegintcama priCam samo o onim stvarima koje su nam zajednićke. A takvih je veoma malo. Zato nije ni Cudo da sa njima nisam postlgao nikakvo Intimnije prijateljstvo.« Ima i drugojačijih objašnje nja, najčešće je ono koje daje i jedna studentkinja filozofije: »Nemam prljatelja sa svog fakulteta. Nije nl Cudo. Vidimo s e samo Па predavanjima, odnoeno tu se možemo videtl ako to hoćemo, a to izgleda neki I neće. Zivimo previše malo zajedno. a to ne mora da bude tako i ne sm e da buđe. Kada bi se mogll bolje upoznati, bllo bi više prijateljstva?« Za ovii tezu govori i iskustvo onih koji su stekli drugove na svom fakultetu- 'Na primer: »Imam drugove sa fakulteta već posle nekoliko meseci koje smo provell zajedno zbllžjli smo se. Priroda naših studlja nas teга đa se upoznajemo, pa onda lako dođ e do prljateljstva.« (Odgovor Jednog stuđenta medicine.) Ili: »Izlazlm lsključiv.o sa drugovima 1 drugaricama koje sam stekao na fakultetu. Sa njima ml je najprijatnije pošto imamo iste preokupacije, što ne bih mogao da kažem za gimnazlsko dru štvo. Zbližill smo se već na našoj brucoškoj večeri, jer su vrlo komunlfcativni. Ostale Cak malo 1 poznajem, retko smo (Student filozofije). Jedan od četvoro onih što ne žele drugove i koji ih nemaju, poziva se na Rivarola: »Ne žellm nl drugove nl drugarice. jer ne smatram đa moram sam tražltl sebićnost. Uostalom, još je stari Rivarol znao da samo magarcl žive u Coporima, a lavovl sami«.

Drugi »lav« je međutim koncizan: »Nemam drugova ni lz Jednih dana. Sta će mll« 5) POD OKRILJEM AMORA Bojazan da će ova grupa pitanja bitl ignorisana bila je potpuno neopravđana. To, da јг samo jedan od anketiranih napisao: na ova pitanja ne rnogu odgovoriti«, nedvosmisleno pokazuje koliko je malo ostalo od građanskog, odnosno tačnije, malograđanskog licemerstva koje, smatra se, I to ne baš tako retko, okružuje naše Ijubavl. Prijatno Iznenađuje i to, što se troškovl zajedničkih izlazaka snose, najvećim delom 67% zajeđnički, pošt'i, retko koja devojka, kako to piše jedna studentklnja arhitekture, želi »da iko plaća za nju ulaznice, račune itd. To ponižava, a nije ni fer; naši mladići imaju odprilike iste prihode kao i mi«. Naravno ima i drugojačijih.* Samo, ni to nisu baš čisti slučajevi klasičnog »kavaljerstva« obično se radi o već zaposlenom mladiću koji ne želi, te i nedopušta đa njegova devojka snosi nnakar i đeo tih troškova. Ali »stradanja« mladića - joS uvek ima. Jeđan stuđent tehnologije, na primer, piše: »Imam jednu đosadnu klinku, ali šta ću: bolje išta nego išta. A za plaćanje je najgore. Sve ja plaćam.« Ovo zadnje nikako ne znači da muškarce zbog ovog treba žaliti- Naime, jeđan

Kazanova sa Filozofskog fj kulteta ovako odgovara: »Bez žene ml Je život praza Sa njima se svuda upoznajer Oblćno ne Ue;n l*tovremeno s više njih, Kad god som s!ob< dan sa tom tcoja trenutno »igri sam. Trudim se da ona bude St veći kavaljer.« Upoznajemo se đoslovn« svuda: igranke sa raznin fakultetskim priredbama übedljivo vode. Skoro kac anahronizam zyuči *sa svojom devojkorn sam se upoznao preko roditelja«, a »upo znali smo se preko telefona«, moie sjajno đa ilustruje neođoljivo prođiranje savremene tehnike i u tako rcwnantičnu oblast kao što je Ijubav. 1... UMESTO ZAKLJUCKA ... Evo jednog ođgovora od onih koji su za razgranati je društvene zabave na fakultetu: . »Ne samo da treba, übeđen sam, da se moramo više zabavljati baš među sobom. Ni do sada se nismo jedino zabavljali na drugim mestiima, na drugi način. To je dobro, ali nikako nije dovoljno- Sa više umešnosti a manje lenjosti i primitivizma te zabave bi bilc najlepše koje se uopšte mogu naći. Zato... za širi, inteligentniji zabavni život širi, inteligentniji napor.« Ili, neka i meni bude dozvoljeno pozivanje na Rivarola, iako tog aforistu iz 1789, uzgred rečeno, ne smatram bozna kolikim autoritetom »za sreću onih кгај nas, za našu sreću, treba učiniti strahovito malo.«

Balkon

U DRUSTVENOM KLUBU