Студент

SKINITE OKOVE DREVNE HELADE

»Oslobodite grčke patriote!« Stotinu omladinaca, studenata iz nmogih zemalja, oblepili su Grčku ambasadu u Moskvi brojnim plakatama. Studenti iz Kube, Vijetnama, arapskih zemalja optužuju američki imerijalizam i njegovo mešanje u unutrašnje stvari Grčke. »Grčka Grcima«. Tako su 27, 28. 1 29. novembra, na dan nacionalnog praznika Grčke, završene demonstracije ispred Grčke ambasade u Moskvi, organizovane od strane Svetske federacije demokratske omladine u znak solidamosti sa grčkam narodom i borbom protiv fašističke diktature. Demomtracijama je prisustvovao i Fotos Bastunopulos, sskretar Udruženja grčkih studenata u SSSR-u. Taj visoki mladić student je filmske režije na kursu Mdhaila Roma, na Fiimskom institutu u Moskvi. Njegov otac, kao i očevi 20 grčkih studenata koji studiraju na Moskovskom univcrzitetu, poginuo je 1940. godine kao partizan. Povodom situacije u Grčkoj zamolili smo ga za jedan razgovor, U čemu se sastoji delatnost vašeg Udruženja? Evo u čemu. Nedavno je u Parlzu održana konferenciija grčkih studentskih udruženja iz zemlje i inostranstva. Ja sam bio delegat našeg Udruženja. Konferencija je izglasala rezoluciju koja se sastoji iz tri osnovrte tačke: borba protiv diktature, protiv monarhije i protiv imperijalizma. Naša obaveza je da dajemo tačne informacije o stvamoj situaciji u Grčkoj. Kakvoj se pomoći nadate? Pomoči koja će nam dati mogućnost da se izolira.fašistički režkn da se izolira politički, ekonomski i moralno. To nam je potrebno. Zahvalni smo SSSR i Bugarskoj žbog otkaza učešća na Međunarodnom sajmu u Solunu. Međutim, to je samo početak. Nužna je potpuna izolacija vojnog režima.

stigosmo jedan »Ford«. »Prestigni ga«, omamIjen brzinom rekoh šoferu, Bugarinu poreklorm »Ne srnem«, odgovori on. Na шој upitni poglecl, on dodade: »Ne smern, to je general iz

Kakvo je sadašnje stanje u zemlji? Počelo je nadiranje američkog kapitala, bacaju se ogromna sredstva za otkup zemljdšta i preduzeća, Vojni režim se posebno raduje takvoj pažnji Araerike. (Ako se događaji ne budu razvijali onako kako njima odgovara, grčki generali imaće jakog isaveznika u američkom kapitalu. Osim toga, otkriveno де veliko učešće obaveštajne službe CIA. Amerikanci ne podču da je pošta u Atini u vreme prevrata bila prepuna vojnika i ofioira. A neda\mo je i Nikson dao izjavu da baš tako treba delovati da bd se spaslo opasnosvti od komunizma. Da li hunta nailazi na otpor? Poznato je da se osnivaju ilegalne organizacije. Do sada je u Atini, na raznim mestima, bilo desetak ekpsplozija. Po zidovima se stalno pojavljuju natpisi i parole. Hteo bih nešto da kažem pre nego što me pitate. Reč je o vašem narodu. Mi se nadamo da nam prijateljski bugarskd narod neče otkazati materijalnu i morainu pomoč. Vašu pomoč očekuju i omladinci članovi pokreta »Lambrakis«. Oni svi nisu tako poznati kao Teodorakis i Glezos,iшепа im se ne javljaju na stranicama inostrane štampe. Njih übijaju i oni umiru tiho. Niko ne zna za njih, i niko se nije angažovao da ih upozna. Upoznajte ih vd i pišite o njima. To su mladići, koji zaslužuju da im se pomogne.

COMPANERO!

Nedavno je iz Jugoslavije otputovao drug Mario Ramirez Burton, profesor matematike iz dc СЦса, član ceutralnog rukovodstva sindikata Cilea ('CUT) i rukovodilac sindikata prosvetnih radnika Cilea (ASTECO).

Drug Ramirez je 1962. godine pošao iz svoje zemlje da bi, na osnovu sporazuma sindikata Jugoslavije i Cilea, izučavao opšteobrazovni sdstem u Jugoslaviji. Prvu godinu posvetio je izučavanju jezika, a drugu sistemu obrazovanja. Potom je jedno vreme putovao po socijalističkim i kapitalističkim zemljama Evrope i Aazije, da bi se ponovo vratio u Jugoslaviju i upisao na postdiplomske studije radi izučavanja sooioloških problema radniokog i društvenog samoupravljanja. Smatrali smo da bi naše čitaoce interesovalo mišljenje jednog stranca o nekim pitanjima razvoja jugoslovenskog društva, naročito ako ih je on svestrano proučavao. Molimo Vas da nam kažete šta smatrate najvažnljim iskustvom u toku Vašeg boravka u Evropi i Aziji. • Došao sam u Jugoslaviju da bih se upoznao sa nečim što je za mene bilo novo. Mogu da kažem da sam video dosta pozitivnih stvari i smatram da je samoupravijanje radnika najbolji sistem upravljanja, bez obzira na teškoče koje se nužno javljaju. Sto sam više putovao, sve sam više uviđao da je jedini put progresa svih naroda, put socijaiizma. Pojedine akcije su po mom mišljenju preuranjene, kao na primer decentraiizacija sistema finansiranja, jer još uvek svi krajevi nisu istog ekonomskog potencijala, što je, po mom mišljenju, osnovni uslov decentralizacije. Međutim, ja kao stranac verovatno ne znam sve elemente koji su ovakvoj odluci prethodili. Kao prosvetnl radnik verovatno ste se interesovali za samoupravu u školama?

9 Svakako. Samouprava u školama postoji i u Cileu, ali je doskora bifet samo savctcAiavna, a tek odstkora studenti imaju i pravo da glasaju na sastancima fafcultetskih i univcrzitetskih rukovodstava. U Jugoslaviji j« učenidka samouprava proš-irena i na srednje škoks i mislim da je to dobar način vaspitanja i orbaaovanja budućih samoupravljača. Treba, međutim, pojačati pcditočku aiktivnost tamo gde postoje dve grupe studenala ili učenika. Jedna koja aktivno učestvuje u svim akcijama i druga koja pasivno, skoro indiferentno, očekuje gotove rerultate. VI ste jedan od osnlvmća Marksistlčkog kružoka u Klubu. šta Vas Je navelo da predložlte njegovo formlranje? • Kada smo razgovarali o formiranju Kružoka, imali smo u vidu da ima dosta studenata marksista po übeđenju. Niko od njih se ne deklariše, ali njihovi postupci govore. Međutim, većina nije imala mogućnosti da izučava teoriju marksizma i lenjinizma i to im je trebalo omogućiti. Posebno povoljni uslovi postoje u Klubu, jer su tu Ijudi iz raznih zemalja. Razmena iskustava treba da doprinese još boIjem radu. Na sastanku na kome je predložen za počasnog člana Kluba međunarodnog prijateljstva, Mario je гекао: »Drugovi, ja ne želim da vam kažem zbofom, ja vam kažem do viđenja, jer iako se vie nećemo viđati, sretaćemo se u mislima tokom našeg rada u našim zemljaraa...« Hasta luego, compaftero Mario!

SR. VULETIC

GENERALI NATO PAKTA

Ako među sinonimima postoji onaj koji najviše odgovara stvari na koju se odnosi, onda bili za grad na Bosforu, od imena koje je imao ili ima: Konstantinopolj, Istambul, Stambol, Carigrad, najpre odabrao ovaj poslednji. Nek mi niko ne zamera što ne želim da sad objasnim zašto baš to, i nikoje drugo. Dođite u grad koji je do Ataturka bio prestonica Turske, pa ćete videti sami. Da se, dakle, radi o Carigzadu a ne o Istambulu ili Konstantinopolju, nema sumnje. To mogu potvrditi svi oni koji su umeslo najlonskih košulja švercovali čaj i kupovali sumnjivo zlato. Oni, pak, koji nisu baza!i Kapali-čaršijom niti naučili da »kač para« znači »koliko para« ili »pošto«, nek mi veruju na reč. Dakle, Carlgrad. Razgledcio sarn Topkapisaraj, negdašnji dvorac otomanskih sultana, koji se nalazi na uzvisenju, tvrđavi nad samim Bosforom. Bodeži ukrašeni dragim kamenjem, razne povelje (fermani, hatišerifi), odeća, oprema za kočije i konje, lični pribor, i na kraju jedna sala sa shkama svih sultana. Gledam ih sve polako i pažljivo. Pokušavam da fizionomije uklopim u epohu kojoj su pripadali i koju su stvarali. No, ne ide nikako; kopka me nešto i neda mi mira Murat 1, pa mu se vračam dva-tri puta. Hoću da o njemu upitam vodiča koji dokono stoii u uglu, ali ne znam kako da motivišem pitanie, Jer, zašto baš Murat I? Zašto ne Mehmed H-Osvajač ili •'»ulejman-veličanstveni; oni su mnogo značajnijl. Na kraju se dosetih i upitah ga na engleskom: »Cuo sam da je Murat I bSo jedini turski sultan koji je poginuo na bojriom polju?« Umesto odgovora dolazi pitanje: »Da (: ste vi lugoslovcn«? Koristim se vodičevim loširn engleskim i kategorički odbacujem tu msiunaci ju. »Ne, ja sam Englez«, odgovaram On mc /а trezzulrak gleda kao da proverava ono što sarn гекао, a ja se naivno smeškam kao da ništa ne shvatam. Najzad se on odohrovolji.

Da, tačno je; on je übijen. A gde je übijen? Na Kosovu. A gde je to? (ja, kao Englez, naravno neшаш pojma gde se ono nalazi). U Jugoslaviji. A šta je tamo tražio? Turizam? Ne, bio je tamo sa vojskom. Aha, znači kolektivna poseta. Vodič se maio nelagodno smeška na moju preciznu odredbu o karakteru posete. Pa, kako ga übiše? pitam skrušeno. To se prema vodičevom kazivanju desilo otpriiike ovako: kad se zametnula bitka, čuje Murat I da je jedan jugoslovenski vitez, pomenu ши i ime, oboleo, te ши ode u posetu јег ga je veoma poštovao. No, ovaj se samo pravio bolestan te ga, čim je Murat ušao u njegov čador, spopade i übi. «Uh, pokvarenjak!« uzviknuh, jedva uzdržavajući smeh. Da li je to zvanična istorijska verzija, ili saroovoljna izraišljotina jednog vodiča? To ne znam; za mene ostaje interesantan i neočekivan dcživljaj koji možda, u krajnjoj liniji, baca novu svetlost na jedan istorijski događaj. No, ostavimo XIV vek. Da vidimo kako izgleda Turska danas. Nas petorica Jugoslovena vozili smo se prilično vratolomnom brzinom taksijem od Jedrena do Carigrada; skazaljka nije padala ispod 140 kilometara na sat. Negde na pola puta su-

(»STUDENTSKA TRIBUNA« SOFIJA) PREVEO; I. TOROV

NATO-a; ako ga prestignem-pucaće! Izbušiće паш ili glave ili gume a to je pri ovoj brzini svejedmo«. »Pa, kako... otkud sme... upitah zaprepašćeno. »Ništa! Platio bi kaznu, a možda ni to!!-« Ameiikanci su veoma obesni u Turskoj. Kasnije sam se, u čestim razgovorima s turskim studentima, osvedočio koliiko tamo malo vredi Jjudski život. Jedva sam čekao da nam Amerikanac izmakne sa vidika. Cini mi se da su kola bila bez registarskih tablica. Posle dva sata vožnje bili smo pred Carigradom. Malo рге ulaska u grad, vozač nam skrenu pažnju na poveču grupu Ijudi pred jednom fabrikom. Bilo je odmah sve jasno obustava rada! To tamo nazivaju štrajkom. Inače, celim putem od Jedrena do Carigrada, s desne strane, prema Mramomom moru, maltene u neprekidnom nizu, načičkani su vojni logori i baze. I stvarno, nigde vojska nije toliko prisutna kao u Turskoj. Nikad dotle nisam imao prilike da vidim toliko raznih uniformi. Samo policije ima četiri vrste. »Mi smo veoma demokratska zemlja, rekao mi je jedan levičarski orijentisan student, samo me čudi čemu toliki policijski aparat«. »Verovatno da očuva demokratiju« pokušao sam da ga utešim. Mada se u knjižarskim izlcaima često mogu videti dela Marksa, Lenjina, pa čak i Mao Ce Tunga. ni je baš preporučljivo biti levičar u Turskoj. Studenti su najvećim delom desni Čari, ali su, primetio sam, korektni u razgovoru sa Ijudima koji imaju suprotno političko uverenje. Trajno ču se sečati (pored onog susreta sa generalom iz NATO-a) upozorenja od jednog njihovog studenta. »Ako se ne varam rekao mi је dok smo hodali ulicom tražeči neku zgodnu kafanu to što nosiš na glavi je ruska kapa kakvu je nosio i sam Lenjin«. (To је bilo tačno; kapa ie bila ruska. Poklonio mi ju je jedan prijatelj iz Skotske). »Policajci uglavnom ne znaju šta je to, nastavi on ali ako se desi da neko od njih prepozna, onda ćeš sigumo biti zatvoren i, još sigurnije, premlaćen vrećicama peska tako da ti ne ostanu modrice«. Toliko o političkoj situaciji u Turskoj. Inače, nisam video nijedno tursko groblje mimo koga bih prošao.

DRAGAN MONASEVIC

MLADI I INTEGRACIJA EVROPE

U organizaciji SveuČilišnog odbora Saveza studenata Zagrebačkog sveučilišta od 19.—22. održan je međunarodni seminar MLADI U EVROPI posvećen problemu integracije Evrope. Seminaru je prisustvovalo oko 30 delegata (studenti Zagrebačkog sveučilišta i predstavnici iz SR Memačke, Italije, švedske i Beograda). Detaljniiu informaciju o radu seminara donosimo u sledećem broju.

AКСIJЕ SOLIDARNOSTI

Povodom sedmogodišnjice osnivanja Fronla nacionalnog oslobođenja južnog Vijetnama, 20. decembra je u dvorištu Filozofskog fakulteta održan miting beogradskih studenata. Sa mitinga su upućeni telegrami predsedniku Džonšonu, sa zahtevom da se obustavi agresija i Si’Minu, sa izrazima podfške i solidarnosti.

U sredu је u Domu kulture »Vuk Karadžić* održana priredba koju su pripremili članovi Kluba međunarodnog prijateljstva uz učešće učenika baletske škole »Lujo Davičo« i muzičke škole »Mokranjac«, Branke Veselinović i Ratomira Damjanovića. Ostvareni prihod upiaćen je u fond Koordinacionog odbora za pomoć narodu Vijetnaraa. * Udruženje afričkih studenata u Jugoslaviji organizovalo je u subotu, u velikoj dvorani Doma sindikata, koncert čiji je prihiod namenjen fondu za pomoć žrtvama iz*aelske agresije. Pored stranih studenata u programu su učestvovali ansambli »Kosta Abrašević«, »Elipse« i drugi.

U amfiteatru broj pet na Prirodno-matematičkom fakultetu održano je 22. decembra komemorativno veče posvećeno Ernestu Ce Gevari. O uspomenama na zajednički rad sa če Gevarom govorio je Jose Luis Perez Hernandes, ambasador Kube u Jugoslaviji. Na komemoraciji su govorili i studenti i građani, na kraju programa prikazan je film »Hasta la viktoria siempre« (IJvek do pobede). I * U amtiteatru broj pet na Prirodno-matematičkom fakultetu, 21. decembra 1967., studenti Prirodno-matematičkog. Filološkog, i Filozofskog fakulteta i Muzičke akademije održali su, u 15 časova protestni miting »Za Teodorakisa«. Na mitingu je bilo blizu hiljadu studenata. Govorio je prof. dr. Vuko Pavićević (donosimo njegovo izlaganje) a novinar Predrag Aleksljević izneo je svoje utiske iz nedavnog susreta sa kompozitorom Mikisom Teodorakisom. Na mitingu su pročitane pesme D, Salamindsa, studenta iz Grčke a zatim fragmenti iz nekih poznatih antičkih dela. Na kraju je upućeno pismo Mikisu Teodorakisu u kojem se pored ostalog kaže: Uveravamo vas da duboko saosećamo sa Vašim narodom i Vama lično. Vašu borbu osećamo kao svoju, jer je to borba za slobodu čoveka, za humane odnose među Ijudima. Duboko cenimo Vašu konkretnu političku aneažovanost kao čoveka umetnika humaniste. Vaše ideje su nam bliske, jer one prelaze okvire Vaše zemlje i sjediniuju Ijuđe širom zemaljske kugle u naporima za stvaranje takvog sveta, gde neće nepravde, nasil ja i zločina... Übeđeni smo da će te istraiati u borbi i da će demokratija ponovo ovladati svojom otadžbinom. Iskreno želimo srećnu budućnost grčkom narođu sa jednodušmm zahtevom za slobodu, za demokratiju, za Teodorakisa«.

12

STUDENT

1968/1/2.