Студент

Sign а I i

Penzioneri umesto stručnjaka

Ođ 200 radnika koji rade u Studentskom gradu, skoro polovina neпта nikakve kvalifikacije, a svega šestorica imaju srednju stručnu s^remu. Cudno je to da na UniverziteШ, u zajednici sa mnogim drugim forumima pokušavaju da pronađu razna druga rešenja како da zamene nekvalifikovane radnike koji zafoimaju mesta striičnjacima, a to rtisu uspeli ni u svojoj sopstvenoj kući. istakao je iedan od diskuta пвЛа,ипа nedavno održanoj godišnjoj skupštini. ;f_Da stvar bude još više čudna, ТЈГодђСрЗ- od one šestorice koji imaju srednju školu su ustvari penzioneri, kojii tsivoju dužnost obavljaju honoramo i zauzimaju mesta mlađim ka drovima. Tako je već godinama i izgleda da u Upravi Studentskog grada nemaju nameru ništa ni da preduzimaju. Valjda se smatra da su lica sa višom ili možda visokom stručnom spremom za ovakav posao suvišna. м. ANĐIĆ

»Invazija« zbog stolica

Cesto se zgrada broj 29 u Takovskoj ulici u šali naziva »zgrada četiri fakulteta«. U njoj se nalazi seminar za psihologijii, zatim, celi Saobraćajni fakultet, seminar za ehgleski jezik i seminar za svetsku književnost Filološkog fakulteta. Ali onima koji u ovoj zgradi imaju predavan ja i vežbe po svoj priiici гцје do šale. Dok studenti svetske književnosti uglavnom slušaju sva predavanja ovde, studenti grupe za jugoslovensku i opštu književnost prosto su »rastrgnuti« između ove zgrade i zgrade na Studentskom trgu i šetajući ođ jedne do druge utroše jednako vremena kao i za pre davauiia. Slično je i sa studentima engf«ss.kog jzika koji pomoćne pređrhete slušju u matičnoj zgradi Filološkog fakulteta. Nije u boljoj situaciji ni Saobraćajni fakultet iako se računa da ova zgrada najviše njemu pripađa. Ne ulzeći, ovom prilikom, u broj i veličinu prostorija i kabineta ovog fakulteta, iznećemo ovde samo jeđan podatak, koji možda, najreoitije govori o opreml jenosti fakulteta. Cesto su, naime, prilikom predavanja koja su brojnije posećena, sjušaoci tih predavania primorani »da vrše upade« u biblioteku seminara za svetsku književnost i odatle prenose stolice, da bi imali na čemu sedeti. Koliko je njima samima neprijatno ovo »snalaženje« možda je još nezgodniie studentima koji se zateknu u biblioteoi seminara. Ne samo što jagma za stolicama izaziуа buku, već su rezultati »invazije« često takvi da čitaoci koji kasnije stignu nemaju gde đa sede a oni koji su u međuvremenu bili izašli. obično ne nađu svoje stolice, kad se vrate. Neka ne budem shvaćen pogrešno i zlonamerno, ali, možda bi bilo ađekvatnije, mada verovatno sarkastičmje, da se zgrađa u Takovskoj 29 prema gomjoj formuli nazove zgrađom »ni jednog fakulteta«. V. RADIKtC

Studenti, spavajte do podne

Pasali ste već o tome da jc u IV bloku u Studenlskom gradu zbog krađe osigurača dugo vladao mrak. Sada, kada su postavljeni automatski osigurači, još је gore. Dok ima dnevne svetlosti, može se i podneli, tada se samo rešoi ne moeu uključi vati. ali kad padne mrak... Ceo dccembar је protekao u znaku nestanka strujc. Struja nestaje čas ujutro, (pa ie nema po čitav dan), a čas uveče (pa је opet nema narednog dana). Pitamo se da li је bilo ko nešto preduzeo da se stanje popravi. 0vako, ovi zimski dani, koji su u Studentskom gradu još hladniji. primoravaju studente, da, ili spa vaju do dvanaest časova, ili, da »izoštravaiu« vid nored sveća.

ZLATO U STUDENTSKOM GRADU

LAŽNA SOLIDARNOST

PORED NEDOZVOUENE TRGOVINE ROBOM „ŠIROKE POTROŠNIE«, ČAK \,ii

• PRSTEN ZLATAN SVEGA NEKOLIKO DANA • UPRAVNIK VUJOVIĆ: »PRIJAVILI SMO STVAR SUP-u« • LAŽNA SOLIDARNOST MEĐU STUDENTKINJAMA

prodavca prsten i posle nekoldko dana utvrdila da je on Isižan, pošto je žuta boja sa njega otpala! Za taj prsten Marija je platila sedam hiljada starih dtnara, a istd takav (ali zlatan) u radnji staje 25 hiljada danara.

U Studentskom gradu zlata na sve strane! Zvuči po malo neverovatno ali je istinito. Prodavci zlata mogu se videti svuda, ali su ipak najčešći »gosti« ženskog bloka. Svakog četvrtka i nedelje, kada su dozvoljene posete ovom bloku, prodavci zlata idu od jedne đo druge sobe 1 nude na prodaju lančiće.

prstenjc, medaljone i drugi nakit po mnogo nižim cenama od onih u komisionu. U nekim slučajevima niske cene nakita su i razumljive. Naime, vrlo se često pojavljuje i lažno zlato! Tako je Marija Bokanić studentfcinja Više pedagoške škole kupila od

Kako se postaje arhitekt bez nmogo muke

Ali, izgleda da se nedozvoljenom trgovinom ne bave samo studenti. U naše sobe dolaze i stariji Ijudl kaže studentkinja Jelena Bošković, i nude na prodaju nakit i ostalu robu. UPRAVNIK VUJOVIĆ: »POTREBNA NAM JE POMOĆ STUDENATA« ? Pošto se u Studentskom gradu raože da preprodaje ne samo zlato već i tranzistori, magnetofoni, razni štofovi i džemperi kao d druga roba »široke potrošnje« čija je prodaja skoro legalizovana obratili smo se Blažu Vujoviću. zameniku upravnika Studentskog grada: Cinjenica je da se u Student* skom gradu naveliko švercuje. Ali, rni smo bespomoćni! Cim smo primetili ovu pojavu, obavestili smo SUP Novi Beograd da preduzme akoiju. Ipak, čini mi se da je najbolji način da onemo gućimo ovu nedozvoljenu trgovinu, pomoć samih studenata ier mi nismo u mogućnosti da kontrolišemo ko sve ulazi u ženski blok u dane kada su posete dozvoljene. Cini nam se da je upravnik u ргаvu. Sve devojke sa kojima smo razgovarali, kažu da u njihove sobe dolaze uvek ista lica. a najčešće stanari Studentskog grada, da ise oni mogu lako pohvatati a to bi onemogućilo da mno ge devojke budu ргеуа^епе.

Želeli smo da utvrdimo od koga ]e Marija kupdla prsten. Međuitim, ona ne zna ime prodavca dok druge devojke znaju aJi neće da kažu! Na naše upomo insistiranje doznali smo inicijale kolege (S. Đ.) kao d to da studira prava. Na naše veliko iznenađenje, saz.na-11 smo da se nedozvolienom trgovinom bave i devojke! Studentkinjl Veri Sćepanović, neka Eva (pošto zbog lažne solidarnosti nismo uspeii da saznamo prezime) sa Više pedagoške škole, nudiia na prodaiu lančiće po ceni od šest hiljada komad. Jeiena Bobić, studentkinja Više komercijalne škole tvrdi da nakit шје vlasništvo studenata, već ga oni samo prenrodaju d od toga imaju procenat. Na otsno\ot ovoga možemo predpostaviti da postoji jadna dobro organizvana grupa, koja zbog lakovemosti studentkinia ostvaruie dobm zaradu prodavajući nafcit koji je verovatno na bavljen u Grčkoj, Turskoj ili Italdji po veoma niskim cenama.

BORISLAV KOMAD

CESTA SLIKA U STUDENTSKOM GRADU: TRGOVINA LA2NIM ZLATOM _ »CVETAc

HILJADARKAMA DO DIPLOME

Zaista neobičan biro na Arhitektonskom fakultetu! Oni studenti koje mrzl ili kojl pak iz drugih razloga ne mogu da urade grafičke radove za pojedine predmete, močl će ovde jednostavno da ih kupe za sumu 50.000 do 60.000 starih dinara! Ustvari, taj biro za sada ne postoji ali je »u planu« pošto je kupo-prodaja grafičkih radova uzela maha pa se često i na konferencijama govori o ovom, za sada velikom i nerešivom pro blemu. Naročilo pred ispite, stvaraju se pravi privatni mali biroi za crtanje grafičkih radova a imena organizatora postaju javna tajna, ističe prodekn Arhitektonskog fakulteta Milan Đokić. Bilo je slučajeva da smo nekim studentima i po nekoliko puta vraćali grafičke radove zbog toda što je bilo oćigledno da ih oni nisu radili. Niko međutim, od njih nije strože kažnjen. Ovakav način obmamjivanja nastav nika moguć je рге svega zbog toga što se zbog nedostatka prostora i vremena svi grafički radovi ne mogu završiti na vežbama, pod kontrolom profe sora i asistenata. KAD STUDENTI NEMAJU SAVESTI Ova poiava se ne može sprečiti nikakvim spoljašnim merama koje bi preduzimali nastavnlci, uveren Je prodekan Đokić. To je pre svega stvar savesti studenata. Prodekan smatra da mnogi studenti dolaze na fakultet samo đa bi se »provlačild« iz godine u godinu i da žele da na bilo kakav način dođu đo diplome.

Sludent može i da položi ispit, a da ništa ne uči. Posle njegovog šestog ili «edmog izlaženja na ispit, i pro fesoru se dosadi... Koliko je to posledica pomanjkanja savesti kod studena ta, toliko je posledica loše organizacije sludija. Usled velikog broja studenata niisu moguće češće konsultacije studenata sa profesorom, pa je student donekle prepušten sam sebi a tu situaciju koristi kako zna i ume. U to »kako zna i ume« spada prepisivanje o kojem se takođe sve češće govori na ovom fakultetu. To je stara, dobro poznata stvar. Ali. nemamo ni tu nekih efikasnijih načina da ovu pojavu sprečimo, kaže 'Đofcić. SME LI SE »STRANCIMA« , GLEDATI KROZ PRSTE? Većina studenata ovog fakulteta sa koiima smo u prolazu razgovarali požalila nam se da velifci broi niihovih kolega iz drugih zemalja najčešće koristi ovaj metod »proveravanja« izrade grafičkih radova. Niima se obično gleda kroz prste, kažu nam studenti, Računa se valjda na to da oni neće raditi kod nas pa im zato, navodno, ne treba mno go znanja. Da ovo nije na svom mestu ne treba posebno ni naglašavati. Ako je tačno da im profesori često gledaju kroz nrste, onđa se preko toga ne sme ćutke preći. Jer, bez obzira što se ne ško luju za našu privredu, strani studenti studiraiu na našim fakultetima i ne smeju im se praviti nikakvi ustupci u pogledu onoga što treba da znaju. Sem toga, sigurno je da su onbn ze-

Šta se u poslednje vrerne dešava na Filološkom fakultetu (2) V

SVI NA ARHITEKTONSKOM FAKULTETU ISTICU DA SU KUPOVINA GRAFICKIH RADOVA I PREPISIVANJE NA ISPITIMA UZELI MAHA ALI NIKO NIŠTA NE PREDUZIMA DA SE OVO SPRECI!

mljama iz kojih su ovi studenti svakako potrebnl dobri stručnjaci. tim pre što je reč uglavnom o zemfjama u razvoju. ZA PREKRSAJ PRAKTICNO NIKAKVA KAZNA O svemu ovome smo razgovarali sa članovima Fakultetskop komiteta SK. Evo šta o tome kaže Ranko Radović, sekretar Komiteta: Istina jc da se na poslednjem sastanfcu govorilo o prepisivanju na ispitima i o izradi grafičkih radova za novac, Međutim, to nije nova pojava i nije karakteristična samo za naš fakultet. Mislim da Savez komunista treba da razmatra samo onu stranu ove pojave koia se tiče morala, ne samo članova SK več i svih ostalih studenata. Svi uglavnom ističu da pojava o kojoj je reč postoji ali smo iz razgovora takođe saznali da gotovo nije niSta preduzeto đa se ona spreči. Ako neki stuđent bude uhvaćen da nije radio grafički rad koji je potpisao kao svoj, njegova najveća kazna je što će morati da ga radi još jedanput. Na nekim drugim fakultetima, na Mašinskom na primer, za takve slučajeve su predviđene drastičnije kazne. Ono što čine na Arhitektonskom izgleda da samo stimuliše one koji do diplome dolaze uz pomoć hiliađarki. MILICA MARCETIC

NAJLAKSE JE VEROVATI U DUHOVE

Odmah posle godišnje konferencije Saveza stuđenata, jedan kolega nam je rekao: ZamisJi, devojka koju smo hteli za predsednik FOSS-, тје uopšte izabrana... A govorio је o Ajši Cvrlje, odličnoj studentkinji francuskog jezika i književnosti. 0 njoj smo, slušali mnogo, i uvek lepo. Hvalili su je i kao vrlo aktivnog člana FOSS-a. Studije joj nisu predstavljale problem, i imala je dovoljno volie i vremena da svojim radom obeleži rad celog Odbora. Naravno, ove godine nonovo su је predložili za člana FOSS-a, ali prema izveStaiu izbome komisije koja ie nregledala "lasačke listiće, no broiu dobijenih glasnva, Aiša је bila među posledniima. Skoro niko niie mogao da poveruie u to. Aišu ! nien rad znali su svi. Kako se moglo desitf da toliko studenata ne glasa za nju? 75 GLASOVA MANTF. TLI VISE, NIJE VAŽNO Posle godišnje skuoštine, na inici ■ativu nekoliko studenata, svi glasač ki listići, koii su celo vreme staiah -rvc♦ i j К <sil Г>гр

gedani. I, otkrivene su vrlo čudne činjenice. Skoro ni jedan broj glasova koje je izbrojala grupa »dobrovoljaca«, (među kojima su bili i srekretar OOSK 111 grune, sekretar Komiteta, itd) nije se ooklapao sa brojem glasova koie je izbrojala izboma komisija. Ili, Ajša je sada imala 75 (sedamdeset net) giasova više! Do sličnih, ali manje upadliivih rezultata, došlo se prilikom prebrojavanja glasova ostalih kandidata. Nemoguće je bilo poverovati da su članovi izbome komisiie namemo, na primer Aiši, izbrojali 75 glasova manje. Sa njom su zajedno radili, a rezultati izbora su ih takođe јако začu dili. GLASAĆKI LISTIĆI PREPRAVUENI Ipak, izboma komisija je zamolje na, da, ako može, obiasni ovoliku razliku u prebroianim glasovima. Naravno, to nlkome niie nošlo za rukom. Glasački Ustići se čak nisu mogli oonovo prebrojati, јег su bill uredatl na čuvanje jeđnom stuđentu. koii nije bio na vreme obavešten, I nl-

GLASOVI POGRESNO IZBROJANI SLUCAJNO ILI NAMERNO?

je doneo listiće na ugovoreni sastanak sa izbomom komisijom. Kako bi se ipak nešto otkrilo, ceo razgovor je, najzad, potekao tako, što ie utvrđeno, da је vrlo verovatno, neko, ko je znao gde .stoje glasački listiei, taino došao i prepravio ono što mu ne odgovara. (Nije bilo poznato i kako je taj eventualno doštamoao nove »dasačke listiće, pošto su skoro svi štampani pred koferenciju, bili utroIPAK IMA OUHOVA Pitanje je dakle ostalo nerešeno. U tačnost dmgog brojanja glasova, gotovo je nemoguće sumniati,. a teško ie poverovati i u eventualnu grešku koju je počinila izboma komisija. Takođe je tačno, da su glasački listići ne koliko dana stajali nezakliučani u Komitetu. Ipak, to i nije toliko značajno, ier se hstići uništavaju oosle glasanja. U neko prepravlianje glasova na listićima koii će biti uništeni, nadvno je i posnmhjati. Kako onda naći pravo rešenje? Naj iednostavnije je, sigumo poverovati u dnhove.

BILJANA LUKIC

Znaponešto i u mraku

UNrVERZITETSKI MOZAIK

ZNA PONEŠTO I U MRAKU

Na času Savremenog srpsko-hrvatskog jezika na Filološkom fakultetu odjednom je nestalo struje. Studenti su počeli da opominju profesora da prestanc sa predavanjem. Međutim profesor dr Mihailo Stevanović, koji је do tada uvek predavao iz zabeleški reče: Ništa vi ne brinite, znam ja nešto od ovog i napamet.

j. s.

STRUJA SAMO S VREMENA NA VREME

Nije zato ni čudo što se dešava \ đa studenti često isuviše bučno pro- ; testuju protiv ovakve odluke upra- 1 ve doma. Sve je usledilo nosle zabrane upotrebe rešoa i sijalica čija jačina nreiazi 500 vati. U upravi doma sma- 1 traiu da se studenti neće pridržava-, ti donete odluke pa samo s vreme-! na na vreme puštaju termičku stru- i juGnev studenata je utoliko veči što se omavdano predpostavlja da će ih, zbog nestašice struje, ređe pose-} ćivati i devo jke пе mogu da bu-} du poslužne kafom.

V!. A. j

BOLEST I FUNKCIJE

Kod nas oostoie na fakultetu liu ј di koii su bolesni za male funkciie. Međutim, za fakultetske ? uni- i verzitetske funkciie nisu. čulo se ј na nedavuo održanoi nodišnioi kon- : f erenciii Saveza komunista studena- ; ta med.icine. Cudna neka bolest. ali pošto se ra- i di o medicinarima red bi bilo da : nađu i efikasan lek

Dž. S

KOME JE PREĆE

Studenti izgleda nisu zaintereso- j ш za studentska odmarališta. Tvrd- ; nja ie čudna, ali kako druuačije objasniti nedolazak student'kih pređ stavnika na sastanak u Rektoratu. na kome se diskutovalo o Haljoj sud bini studentskih odmarališta Izgleda da su za njih više zaintetesovani pred'tavnici Univerziteta neao sami studenti kojima ta odmarališta i trebaju.

Dž. S.

1968/1/2.

STUDENT