Студент

tvrdl da Je atudentska organizacija svjesno stavJJana »na led«, 111 da sc odrekne proizvoljnih tvrdnji 1 uvjerenja. 2. Svaka društvena aktlvnost nije poiltlčka aktivnost, kako drug Fožar tvrdl. AH, 1 da je njegova tvrdnja tačna on opet nijc u pravu, jer postojl niz društvenih (te, prcma njemu polltičkih) akclja, koje Izvode razne grupe (formaine 1 neformalne) ijudi, ali nikom i ne pada na pamet da ih proglasi politlčkim grupama, tj. organizacijama. Prema Požarevom mtšljcnju Savez studenata vrši djelatnost (politlčku) zato ito postojl, a ustvari tačno je obratno: on postoji zato što se oscća potreba da vrši, i što vrši, određenu vrstu politlčkih đjelatnosti. 3. Autor pomenuto? teksta se daije zalaže da se odredl mjesto Saveza studenata u druitvu, all on taj isti Savez studenata shvata kao nešto izvan društva, pa misll da treba formiratl poseban »sindlkat«,, 111 da nostojcča studentska organlzacija dobijc obUk ilndikata koji će se spolja boriti za stUdentska r ifrava (I itititl ih). Pri tom on izvodi analogiju sa postojanjcm radnlčkog sindlkata u radnlčkoj državl. Istina je da postoji sindikat u današnjoj radničkoj državi. Ali to nije suštinsko pitanje. Bitna je njegova stvarna uloga, koju on dan a s ima u samoupravnom sistemu. Jer »ostvarivanjc samoupravnih prava radničke klase 1 njeno neposredno učeščc u raspodjeli društvcnog produkta izazivaju promjenu njenog (organizacije sindikata B. Dž.) osnovnog društvenog položaja... pa samim tim bitno utiče na promjenu karaktera, uloge i zadataka slndikata« (Program SKJ). Sem loga, smlsao samoupravnog slstema je zapravo obmut od razbijanja na interesne sfeге, i stvaranja posebnih staleško-interesnih organizacija »koje če da zaštite prava« (od koga?). Studentski status U samoupravnom sistemu na Univerzitetu 1 u đruštvu uopšte, istina, nije jasno definlsan (to Je drug Požar izvrsno primijctio), ali to Je sada pitanje praksc, i lakše se može riješiti. Za nas je sada važno da se zapravo kroz taj mehanizam, koji treba dići na viši nivo i daljc razvijati, studeniti mogu 1 trebaju boritl za svoja samoupravna prava (al! i ispunjavall obavczc) a nc osnivati posebne organizacijc (pa neka su one i specifičnog karaktera). 4. Tcžn.la da se status Saveza studenata rlješi kroz formalne odredbe (prevashodno) Je posledica nedovoijnog uvlđanja stvarnih uzroka takvog statusa. Karakterističan Je, u tom smlslu, i stav neklh studentskih nikovodilaca. Tako na primjer Vesna Gudell, predsjednik Svcučilišnog odbora SSJ U Zagrebu, kaže: »... ovakva studentska organizacija kakva jeste,.... zrela Је za likvldaciju u stilu reforme...« (»Studentskl llst«, 7. studenog 1967). Međutlm, nljedna organlzaclja nlje nlkad dckretlma Izborfla svoj stvami status, već su zapravo dekreti ill formaino priznanje bili uvijek rerultat aktiv nostl te organlzacije (Ш grupe). Mlslim da је prilićno značaJna za naše uslovc konstatacifa lz Programa SKJ da su za omladinu »današnji društvcni i matcrijaini usiovi polazna osnova daljeg progresivnog krctanja«, 5. Pobijati tezu da 1e uslov demokratičnost svakc politlčke Organizacije dobrovoljno članstvo bilo bi suvišno. Isto tako se ne može očekivati da će SVI studenti đobrovoljno biti članovi Saveza stuđenata Jugoslavlje kao роИtičke organizacfje. omg Požar ima pravo đa smatra sve studente čianovlma SSJ, a da Је tako bilo bl stvamo divno, ali nažaiost Jedno jc zbir svih studenata a dmgo organizovan studentski pokret, sa svoiim programlma i ciljevima, za koje nikad nijesmo sigumi đa su Jeđnodušno usvojivi (što bi bilo iiuzomo 1 oče* kivati). 6. O problemu odvajanja Saveza studenata od Saveza omladine Jugoslavije je bilo dosta riječi u studentskoj štampi, te ovdje nema potrebe pomlnjati već poznate stavove (vldjetl »Student« od 21. XI 1967. god.).

BORISAV DŽL’VEROMC

TREВА LI STUDENTIMA SINDIKAT?

Zagrebački »Studentski list« je vjerovatno najviše od svih studentskih Hstova posvet o pažnje predstojećoj reorgamzaciji Saveza studenata Jugoslavije. A mje teško uočiti da j najvrijedniji prilog toj diskusiji dao uredmk »Stuđentskog lista« Petar Pozar, kojl je kroz 23?to£2Svi detaljno 1 kritičkl analiz rao sadašnje stanje i društvenl polozaj studerttske organizacije. Naročito je vrijeđna paznje njcgova analiza samoupravljanja studenata (»Studentski list od 24. listopada). gdje zaista znaiački (ali uz priličnu dozu Šematizma) preuiaže kako treba postaviti studentsko sartioupravljanje u situaciji kad »nigdje пЦе definh sano: što znači to samoupravljanje i kohki je H isti autor u »Studentskom listu« od 12. prosinca iznosi neke stavove koji s jedne strane nijesu održivi, a s druge ftrane nljeflU u saglasnosti sa njegovim ranije iznijcum stavovima. STA JE PROBLEMATIĆNO , U pomenutom broju »Studentskog Hsta« u tekstu pod naslovom »Položaj Saveza stuđenata« dntg Požar smatra sledeće: 1. Studcntska organizacija * B Ј а У»јепа | e uglavnom svjesno »na led« (kurZIV 2. »l?anas je svaka akciJa u dmštvenom planu, ma kakva ona bila pol i 11 cк a akc 1J a«. Pošto Savez studcnata mora izvoditi neke akcije (a po njemu sve su akcije »političke«) onda je on nužno 1 politička organizacija (?!). 3. Stuđentima Je potreban »sindikat«. »Neko će kazati da to dan a s nije potrebnd, јег da... itd. all moramo podsjetiti da dan a s postoje i sindikati rađnika, koji po istoj logici ne bi trebali postojatl...« kaže on đalje u tekstu. 4. »Položai Saveza studenata nlje ođređen«, i osnovni zadatak Reorganlzacije Je đa odredi taj položaj«. 5. »Pod Savezom studenata (prema već Izloženim koncepciiama u Studentskom listu) autor smaira SVE studente«. 6. Najzad, za mene je neprihvatljiva teza da »je nerazumno da se Savez stuđennta uklopi, utopi i sjedini s omladinskom organizacijom«. ZAŠTO SU PROBLEMATICNE OVAKVE TEZE 1. što se tiče tvrdnje da je studentska organizacija stavljena svjesno »na led« ja je ne mogu nobltl zapravo zato što nijc zasnovana, al! trcba napomenutl đa je autor priHčno neodgovonn јег za ovako smjelu tvrdnju ne navodi ni jetian jedinl doknz. Zato mu sada ostaju dvife mogućnosti: il da pokaže na osiiovu čega

Pro festum

Preobražavanje državne svojine u ditvenu, u samoupravljanje kao realni odnos i njegoekonomsku i socljalno-klasnu suštinu (raspodelu jma radu i raspolaganje vlškom rada; vlast klase; viadavanje podele između profeslonalnih upravlj« na jednoj strani i izvršilaca na drugoj) označav>ostupni proces prevazilaženja birokratlzma kao sima društvenih odnosa, kao slstcma vladanja tavljanja Ijudima. Druga strana tog Istog procesa je stepeno prevladavanjc birokratije kao poscbnog sh i prctvaranje funkcija rukovođcnja u instrunt volje udruženih proizvođača, pretvaranje u smeive DELEGATE, U RACIONALNU I ODGOVORNUDMINISTRACIJU. Razume se ovo je vcoma dugotan proces i ne teče direktno već kroz veoma složeii dugotrajnije oblikc konfrontiranja samoupravliai s jedne strane, i etatizma i decentralizovanog birtatizma kao zakonite faze u tom toku s druge strane.ljučno pitanje stoga i jeste da li socijalističko drui> u samim svojim temeljima (produkcionim odnot a) i u svim svojim sferama, uspostavlja takve odnc da su nužne funkcije delegacije, vlasti, rukovođenjt коогdlnacije pod stalnom kontrolom udruženih asijacija

prolzvodača t da feražavaju njihov jnteres 1 potrebe, da se suzbijaju zakonite tendencije osamostaljivanja i pretvaranja u vlast nad društvom. Birokratija nije, dakle, jedinl s:varalac socijalističke stvamosti. ALI BEZ UOCAV\NJA STALNIH TENDENCIJA OSAMOSTALJIVANJA PRETVARANJA FUNKCIONERA U OSAMOSTALJEN iLOJ (BIROKRA TUU), KAO I NAPORA ZA PREVLApAVANJEM TIH TEŽNJI, za stavljanje nosilaca funljcija upravljanja i mkovođenja u položaj instmmental volje udmzenih proizvođača u racionalnu administraciju, ne može se razumeti dinamlka socijalizma, njciovo kretanje u određenim j>eriodima, njegova struktura i politička istorija. S đruge strane, najdublje rarumevanje složenlh puteva razvitka i njegove strulture ne može se postići nko se istorijskl nove pojave *uraju u šnanske čizme starih teorijskih kategorija, ako se birokratija prosto identifikuje sa novom vladajučom klasom i izgubi iz rida složenost i stvama priroda odnosa klase i neposrednih nosilaca vlasti u pojedinim fazama socijalizma. MIROSLAV PEČT’JLIĆ

»KOMU.4IST«, 14. XII 1967,

BERZA POVERAVANJA

Najskrovitije lične drame često se, paradoksalno je, obelodanjuju u indiferentnim situacijama: pri slučajnom susretu u vozu, u kafani, u parku. U takvim slučajevima treba sagledati i jedan drugi, ne manje značajan, momenat: nepoverenje jedinke prema svakodnevnoj okolini, koja je obično iz sumnjivih pobu* da jedinki se bar tako čini zainteresovana za tuđe probleme. Ceo ovaj paradoks zasniva se, opet, na psihološkom fenomenu, davno uočenom, da postoji neki instinkt u čoveku koji ga tera da

se otka, da obelodanjuje najsuptim lične tajne, pa makar marao “žati u šumu ;la se poveri liš. Neki tovi, koji u nas praktikuju osarivanje intimnije, zbliženije ' mosfere sa čitaocima, zapaziliu cvaj fenomen i diskretnoi a li i dobronamerno?) otvorili rubrike za lična poveravanjai talaca. U prvo vreme bile su Jtople rubrikc i mogle su, izvesi пекоте poslužiti i za utehu i,uravno, pružiti nekome savest ifi omoć. Od tada pa do danas mia i ozbiljna i narandžasto-rldasta izdanja otvcrila su za rastužene duže. ako su irnete na videlo razne 1 dske tegobe i dramatični probmi. Saveti sUčnjaka, kao prva pomoć ovim»bespomoćnim« bičima, pini s» međutim, izraza »a-ko je tako.»kad bi « a ovi kondiciaali nisu ništa drugo

do sumnja u iskrenost pacijenla - . Drugirn rečima, zatajio je čak i kriterijum којј je irebalo da odredi šta je od tog poveravanja stvarno iskreno i Ijudsko, a šta samo čaršijska pomodnost (često zaista prisutna u javnom iziošenju ličnih tegoba). Na taj način, izabiranjem i iznošenjem raznih, za ostali svet više-manje golicavih storija, оуа rubrika preobrazila se u svoju suprotnost: umesto da pomogne čoveku, da prebrodi neku svoju muku, ona utoljuje palanačku, ustajalu žeđ za tuđim problemi* ma, tajnama i nevoljama. Tako je ta rubrika postala, u najmanju ruku, svirepa prema onima kojima je teško i koji su primorani tako se bar njima čini da odušak daju svome jadu.

V. RADIKIC

PREDLAŽEM ZABRANU

Još o »Čiku« Podstaknut napisom u »Stu* dentu«: O »CIKU« VRHUNCU NEUKUSA, želim da i sam kažem nekoliko rečl o toj temi, osvrćući se posebno na jedan od skorašnjln napisa u CIKU. Pre svega, mislim da ie reći za ĆIK da je vrhunac neukusa sasvim siab izraz i, u najmanju ruku, nedovoljno adekvatan. ćik je, rekao bih, mnogo više od toga; to je najstupiđniji i najmalograđanskiji list koji je ikada izlazio u Jugoslaviji. Naslovi njegovih rubrika: »Gde su Šta rade«, »Jugosloveni u svetu«, »Nevineu brak, da ili ne?« (kakvo sudbonosno i delikatno pitanje!), »Yugoslavia by night« (verovatno ni-

je đovoljnohtmeno: Jugoslavija noću), veom precizno karakterišu CIKOV šud, tako da su prema njemu кч ostala pretparačka izdanja |г Jugoslaviji prava Balzakova đeU Pogledajmpsamo reklamu koju primenjuleovaj nazovi-list sa tiražom od (Ik ko, bar, kaže Đorđe Marjanovfc preko 200.000 primeraka. U brnu 46, zamoljene od strane urt ništva, neke naše poznate ličiosk iznose svoje mišIjenje o CIKI CIK praV »klikćraši« koji znaju kako se\o radi Veoma pogodan malv ormat, sa nizom zanimljivih šl|a.... Veoma za-*. bavan, veoma Ippularati i uopšte veoma cenjen ist među omladinom.... Jedin naš list koji je uspeo da usptstavi kontakt sa ćitaocima.... Ovo su san • izvodi iz nekih izjava o ĆIKI koje su dali, između ostalih: tadmila Karaklajić, Zlatko Gotbović, Boba Stefanović itd. Niulazeći u kriteri* jume kojima su se rukovodile ove naše poznab ličnosti pri ovako visokom ocenjivanju CIKA.

mene zanima jedno: KO KOME PRAVI REKLAMU? Ne kaže ii Zlatko Golubović prvenstveno zbog pridobijanja mnogih obožavalaca (pogotovu obožavateljki) da je ČIK moderan i inventivno pravljen list; da li se urednici CIKA iz nekih čestitijih pobuđa a ne samo iz ko* mercijainih obraćaju za mišljenje jedino onima koji poimaju kulturu kao i oni, ličnostima a Ја Boba Stefanović, miljenik beogradskih »padav ičarki« i^. U slučaju da se gore pomenutc ličnosti vređaju zbog*- »priŠive'*nog« iin sarnorekramerstva, ja im se duboko izvinjavam i u tom slučaju predlazem otvaran je diskusije o temi; »Intelektualni nivo vernih čitalaca i obožavalaca »CIKA«. No ja sam, međutim, čvrsto uveren da bi umesto toga, tre* balo učniti jednu daleko jednostavniiu i korisnijii stvar za* braniti CIK.

BR.'tNISLAV NIKOLIC,

BRANIBLAV NIKOLIC, STUDF.NT PRAVNOG FAKULTEtA, ZAHUMSKA 52, BEOGRAD

DA LI HENRI MILER ŠALI ŠTO NIJE SRBIN

Našu kulturnu javnost uzdrmao je epohalni podvig u prevodilačkoj delatnosti. Pojavila se u prevodu na naš jezik ~ najzad čuvena trilogija Henriia Milera; JARCEVA OBRATNICA RAKOVA OBRATNICA CRNO PROUEćE (SVET SEKSA). To su, kako reklamira izdavač »Otokar Keršovani«, »tri knjige koje su dugo smatrane pomogra-

fijom u svim temljama osim u Francuskoj« (eh, ti Francuzi). Za one neupućene izdavač diskretno napominje u čcmu je revolucaonamost tpg prevoda; »Na hrvatskosrpskotrt jerikuovo se značai* no delo objlavjiuje NESKRAĆEN0 I NEPROCeCENO«. Naizad, zvezdani trenut; naših leksičko-semaničkih nu pćnosti. To je bila jedinstvena »rilika (a i iskoriščena je, шогг se priznati) da se iskaže i afir liše nijansirana preciznost i bog tstvo našeg jezika bar u »izv snoj oblasti« jezičkog izražavar a. A ml smo se t »ga pomalo i stldcli! Kada su 1046 . iodine ovi roma* nl prevođeni n francuski jezik, prevodilac sc T s >гао dovijati kako da neposreci u i snažnu »sočnost« Milerove • laracije izrazi u toj oblasti relat vno siromašnim

francuskim jczikom. U nevolji, služio se i latinskojti terminologijom. A naši su шеđutim, bili u drugoj dilemi: koje izraze da izaberu iz našeg prebogatog jezičkog fonda u oblasti izražavanja u kojoj primat drže pubertetlije i vojnici. Treba da budemo zahvalni »najsmelijera, najotvorenijem piscu stoleća« što je omogućio da pokažemo svetu gde je naš nelscrpni trezor sokovitih sinonima,' koje bismo mogli i izvoziti. U stvari, možemo reći, bez iažne skromnosti, da su orevodi Milerovih romana premašili originalne. Uostalom, ko je kriv Henriju Mileru što nije poznavao živopisnu plastičnost našeg jczika i na njemu napisao ova svoja slavna dela?

GVOZDEN' HROR

NEPRIKLADAN TAS ZA LJUDSKU PLEMENITOST

Pored mnogobrojnih Izbora zr najlepšu devojku, za najbolje V’ no, najmodemije cipele i za шхк gobrojna druga »naj«, kojima nas zasipaju ša svih strana, mo* žda ne bismo primetili akciju »Večemjih novosti« za izbor

»Najplemenitijc g podviga godine« da ona svo. om neprimerenošću ne odudara od akclje slične vrste. Kao i prethođ lih godina, »No* vosti« su i pred kraj ove godme počele da iz brc )a u broj objavIjuju prikaze pn menitih podviga raznih Ijudi. Izl ižući se opasnostl da ga bomt i razncse, jedan čovek je spasao nepoznatu ženu, drugi je spasao dečaka iz hladnog Dunava....;) Ređaju se tako or»d паша lazn zaista plemen l .i događaii, Meč »tim, svl su toliko patetično im*>nirani da nos, uprkos plemenitdlpti o kojoj govore, obuzima ot *ćanjo nelagodnosti. No ono što posfebno doprinosi ovoi пабој nelagoclnosti, to je gla sanje čitalaea Za l lajplemenltiji podvig. Po kojim |0 kriterijumi; ша, i sa kakvim iiavom, čitaoci jednoga lista, uz pVpodnevnu ka* fu ili čaj, mogu d4 iedan plemeniti podvig okarakte.djfu kao plemenitiji od nekog irugog? Po Свmu je to manie pki nenito spasli čoveka iz ГНш? a nego ga izneti iz zapanjcne V iće? Jer, Ijudska pler lenitost ipak nije roba kojoj se ako lako ođređuje vrednost, k Ko misle organizatori ovog lis.l.

MIltA MARCETIC

2

STUDENT

1968/1/2.