Студент
PODVUCI AVANGARDNU I SAMOSTALNIJU ULOGU SAVEZA ОMLADINE
Pretkongresna aktivnost Saveza omladine
ODRŽAN PLENUM CK SAVEZA OMLADINE JUGOSLAVIJE
U okviru završnih priprema i savetovanja pred VIII kongres omladine Jugoslavije, zakazan za B.—lo. februar, u Beogradu je 21. i 22. decembra održan plenum Centralnog komiteta Saveza omladine Jugoslavije, Međutim, kao i više puta do sada, ov r aj plenum je pokazao veliko razmimoilaženje stavova članova CK SOJ,
tako da se u diskusiju umešao i Srećfeo Biielić, član CK SKJ, insistirajuoi »Да članovi plenuma javno saopšte omladini da nisu u stanju da napišu programska načela«. Naime, diskusija o programskim načelima Saveza omladine, i Statut« ove organizacije, pokazala je da danas, posle sedam meseci diskusije o Tezama o reorganizaciji Saveza omladine, još uvek ima stavova o kojima treba diskutovati iz početka, Ističuči da su programska načela koja je napravila radna grupa CKSOJ nesređena, Đoko Stojičič je naglasio da su među omladinom još uvek prisutne dileme o tome da li da postoji aktiv omladine ili ne, da li da bude samoorganizovana ili organizovana organizacija, da li organizacija mladih ili za mlade, da li političko-vaspitna ili isključivo politička organizacija itd. Uzimajući reč u diskusiji Milan Vojnovič je istakao da u programskim načelima treba daleko više podvuči avangardnu ulogu Saveza omladine, kao i neoohodnost samostalnije pozicije ove organizacije. Prava politićka borba u Savezu omladine, rekao je Milan Vojnović, mora se voditi o socijalnirri pitanjima, na neposrednom angažovanju da ise ova pitanja reše na odgovarajući naćin. Posle du«je diskusije. plenum CKSOJ odlučio je da formira nove radne grupe koje če napraviti novu verziju teksta programskih načela i Statuta SOJ, poštujući primedbe iznesene u diskusiji. Plenum
СК SOJ usvojio je 7 rezolucija koje će biti, zajedno sa programskim načelima i Statutom, podnesene kongresu. O ovim dokumentima biće još reći o sledećem plenumu CKSOJ, zakazanom za 20. januar. Na tom plenumu biće lakođe i reoi a kandidatima za predsednika Konferencije omladine Jugoslćrvije, kako će se verovatno, prema predlogu novog Statuta, zvati najviši organ Saveza omladine. Lista kandidata je sužena, jer su izuzeće sa liste zatražili dr Stipe Suvar i Saša Mikić, tako da se na listi trenutno nalazi pet kandidata: Janez Kocijačić, Mirko Bolfek, Đoko Stojičić, Dušan Mitević i Branko KoStić. U poslednjem delu diskusije na plenumu došla je do izraza; neodgovornost pojedinih članova, izbegavanje učestvovanja u radnira grupama, neslaganja u najbitnijim pitanjima organizacije Saveza omladine samo mesec i po dana pre kongresa omladine štd. Sve to nameće jedan zaključak: da bi se uspešno prebrcdilo sadašnje stanje u omladinskoj organizaciji. da bi reorganizacija imala pun efekat, neophodno je da se za nju izbcre i novl Ijudi. U tom smislu potrebno bi bilo da i novo rukovodeće telo Saveza cmladne bude u pctpuno novom sastavu. U ovom broju đonosimo diskusiju Milana Vojnovića sa plenuma CK SOJ 22. decembra. М. MILOJKOVIĆ
Angažovati omladinu na najkrupnijim pitanjima društva
(NASTAVAK SA 1. STRANE) najprogresivnijih stremljenja udruženih proizvođača. Izgleda mi da Savez omladine nije bio, u značajnijo meri, pokretač i učesnik javnih dijaloga o krupnim društvenim problemima, da nije izražavao sambstalne stavove o bitnim pitanjima društvenog razvoja. Poznata je činjenica da se omladina ne oduševljava „sitnim zadacima“, da se mlada generacija može stvarno opredeljivati i politički angažovati samo na najkrupnijim društvenim -oitanjima. Smatram da u programska načela treba uneti nekoliko formulacija u kojima bi se eksolicirala samostalnija uloga Saveza
omladme. Doduše, izvesni stavovi u tom smislu već postoje u sadašnjem projektu. Ali, oni treba da budu eksplicitnije, na jedan radikalniji način, formulisani. Moguča varijanta je da Savez omladine zauzima stavove o najkrupnijim društvenim pitanjima, bori se za te stavove u javnosti
i kroz ravnopravni dijalog sa ostalim političkim organizacijama raspravlja probleme, smatrajući da je konfrontiranje mišljenja najbolji način za postizanje idejnog jedinstva i pronalaženje progresivnih геšenja za naš socijalistički razvoj. Kako izraziti crtu avangardnosti u profilu omladinskog pokreta? U projektu programa naglašeno je obeležje masovnosti omladinskog pokreta, ali smatram da je neophodno izraziti i avangardnost Saveza omladine. Podsetio bih, naročito, na dve bitne komponente avangardnosti Saveza omladine. Prvo, pitanje teorijskog, humanističkog obrazovanja mladih. Krupan je nedostatak programskih načela što se ne govori o potrebi marksističkog, teorijskog obrazovanja omladine. Postoji Savez omladine bude pragmatistički oblikovan, i da nesvesno prihvatimo tezu da se omladina spontano vaspitava u socijalističkom duhu. Podsetio bih da neke poslednje ankete pokazuju da znatan deo omladine ima suženu socijalnu svest, da zaista nije osposobljen da bude svesni borac, da koncipira neka nova rešenja, već je prepušten razornoj stihiji prakticizma. Taj crv prakticizma nagriza i omladinsku organizaciju, i bez stalnog otvaranja perspektive, vizije za čije ostvarenje omladina treba da se bori, Savez omladine teško može da ostvari svoju društveno-političku ulogu. Zato bih predložio da se jedan značajan deo programskih načela posveti pjtanju teorijskog i humanističkog obrazovanja omladine. Tu mislim, pre svega, na u usvajanje onog širokog fonda klasične teo** rijske misli, upoznavanje mladih sa mnogoznačnom i podsticajnom literaturom koja je nastala u krilu proleterskog pokreta. Takođe, ovde mislim i na stalnu potrebu upoznavanja sa tekovinama društvenih nauka i osnovnih tokova savremene socijalne svesti. Druga komponenta u koncipiranju avangardnosti Saveza omladine nalazi se u davanju posebnog značaja problemima radničkog podmlatka i mladih radnika. Savez omladine treba da se bori za emancipaciju mladih radnika, realizovanje nji-
hovih suštinskih interesa, smanjivanje socijalnih razlika među mladima. Avangardizam Saveza omladine treba da se izrazi u avangardnosti najprogresivnijeg dela našeg društva, radničke klase, odnosno mladog proletarijata. Najzad, mislim da su u projektu programskih načela zapostavljena krupna pitanja sooijalnog položaja omladine. Samo u jednoj rečenici govori se o problemima zapošljavanja, obrazovanja, omladinskog standarda, socijalnim razlikama među omladinom. Međutim, tim pitanjima treba posvetiti nekoliko stranica. Tu mislim na ključna pitanja socijalnog položaja i čvorne probleme u razvoju i afirmaciji mladih: obrazovanje, zapošljavanje, probleme ishrane i stanovanja, zdravstvenu i socijalnu zaštitu itd. Takođe, ovde treba uključiti i kompleks raznovrsnih socijalnih problema omladine, pojave socijalne bede, siromaštva, devijantnog ponašanja itd. Unošenje ovih sadržaja u žižu političke akcije jedan je od preduslova transformacije klasično-političkog karaktera omladinskog pokreta, u sve realniji savez mlađih. Programska načela ne pružaju dovoljno elemenata za naznačeni trend razvoja; prenaglašeni su elementi klasične političke organizacije, a time se socijalno angažovanje mladih ispoljava pretežno kao politički pokret i realizuje u centrima političkih struktura. Poznato je da je bit samoupravljanja u sve realnijem konstituisanju Ijudske zajednice koja se samoodređuje, u svim vidovima socijalnog života, u svim centrima socijalnog biča. Prenošenje težišta delovanja političkih organizacija ka ključnim sociialnim pitanjima (koja su par e*cellence politička) pretpostavka je samoupravnog konstituisanja društva. Izgrađivanje uticaja Saveza omladine na rešavanje vitalnih problema mladih, jedan je od preduslova integracije omladine u globalno društvo, u njegovom sve realnijem ostvarivanju kao Ijudske zajednice.
MILAN VOJNOVIC
KONKRETAN I INICIJATIVAN PROGRAM RADA
Sa godišnje konferencije SK Ekonomskog fakulteta
U prisustvu žezdeset delegata na Ekonornskom fakultetu održana je redovna godišnja konferencija Saveza komnista. Posle iz\eštaja Fakultetskog komiteta o radu fakultetske organizacije SK Ekonomskog fakulteta u periodu od aprila 1966. do decembra 1967, koji je podneo organizacioni sekretar Predrag Aleksić, delegati su diskutovali o rešenjima nekih najznačajnijih problema, koji se tiču studenata i nzistavnika. Jedan broj diskutanata oštro je kritikovao način donošenja novog Statuta. Statut je donet rekao je Daniel Cvijetičanin od strane profesora i studenata, koji ne snose nikakve posledice Statuta, i na taj nacm su izigrana samoupravna prava studenta. bi trebalo da se izvrše izvesne promene Ui dopune Statuta. U diskusiji je učeslvovao i dekan Ekonomskog fakulteta dr Vladimir Rašković, koji je govorio o sistemu samoupravljanja studenata, o novom nastavnom planu, za koji je rekao da je daleko obimniji i kompletniji od starog, ali da je uveden u cilju kompletnijeg i potpunijeg izučavanja ekonomskih nauka i radi stvaranja što kvalitetnijih kadrova. Osim toga, dekan je rekao da bi studenti mogli uspešno savladati novj nastavni plan, samo »treba da rade sistematski, od prvog dana, a ne od Prvog maja«. U svojoj diskusiji dekan se zložio za ukidanie slobodnih rokova, u cilju intenzifikacije studija. Na kraju, Konferencija je zaključila da propa.m budućeg rada komunista Ekonomskog fa* kulteta treba da se kreće u okvirima stremlje-
nja privredne i društvene reforme. odluka Brionskog plenuma CK SKJ, Osme i Devetnaeste sednice CK SKJ, kao i priprema za Deveti kongres CK SKJ i republičkih kongresa. Konferencija smatra da bi komunisti Ekonomskog fakulteta zadržali jedinstvo u programu svoga rada, kroz odgovarajuću samoinicijtivu u konkretizaciji na sastanicima svojih ogranama i aktiva. U tom smislu Konferencija je utvrdila okvirni program rada za naredni period u čdjim bi okvirima svaki ogranak i aktiv trebalo da odredi svoju konkretizaciju rada.
G. VUKADINOVIC
NEMA ISKLJUČIVO STUDENTSKIH I ISKLJUČIVO NASTAVNIČKIH PROBLEMA
Sa godišnje konferencije SK Šumarskog fakulteta
Diskusija na godišnjoj izbornoj konferenciji Saveza komunista Šumarskog fakulteta najbolje je pokazala da na Univerzitetu nema i ne bi sraelo da bude problema koji su vezani isključivo za studentsku ili za nastavničku sredinu. Konfereciji, održanoj 21. decembra, prisustvovali su i gosti sa šumarskog fakulteta u Sarajevu i Zagrebu, i Radoslav Ratkovič, član CK SKS. Diskusija, u znatnoj meri spontana i bogata, razvila se pre svega o pitanjima naučno-istraživačkog rada, školskim pitanjima, problemima materijalnog položaja studenata i o samoj reorganizaciji SK na ovom fakultetu. Učesnici u diskttsiji istakli su da ovaj fakultet sve više postaje stecište onih koji ne mogu da polože prijemne ispite na drugim fakultetima, a žele đa imaju stuđentske beneficije. Zbog to-
ga je i prosečni uspeh studenata lošiji nego što bi mogao da bude. Problem je, takpđe, i velikp osipanje studenata na prvoj godini, i veliki broj apsolvenata. Govoreći o naučno4straživačkom radu, mladi nastavnici, učesnici u diskusiji, žalili su se, pre svega, na mala materijalna sredstva koja se dobijaju za ovu delatnost, Studenti su, sa svoje strane, spremni da se angažuju na naučno-istraživačkom radu ali ni za to nema dovoljno sredstava. Pored ostalog, na konferenciji je bilo reči i o zapošljavaju diplomiranih stručnjaka sa ovog fakulteta, pa je bilo d predloga i da se ovaj problem reši uvođenjem admniistrativnih mera. Iz diskusije o reorganizaciji SK na ovom fakultetu jasno je da je donošenju Odluke prethoclila široka diskusija među komunistima ovog fakulteta. Zbog toga je i predložena Odluka o reorganizaciji usvojena, takoreći, bez izmena. Studenti komunisti su naglasili potrebu da se za rad i članstvo u Savezu komunista moraju zain-
leresovati novoupisani studenti, kojih je svakc godine sve više. Dosadašnje opadanje interesovanja za članstvo u Savezu komunista objašnjavano je kao posledica perioda u kome je SKJ bio na pozicijama vlasti. Na kraju konferendje izabran je sekretarijat fakultetske konferencije od 6 studenata i 3 nastavnika. м - м *
м. м.
PISMA UREDNIŠTVU
STIGLE PRVE ĆESTITKE Redakciji uveliko stižu novogodišnje čestitkc čitalaca: REDAKCIJI »STUDENTA«« Srećnu novu 1968. godinu i puno uspeha u daljem radu želi VASIć VESNA, UCENICA MEDICINSKE SKOLE, MILICE NOZICE 1, VAUEVO SREćNU NOVU GODINU i sve nejbolje u 1968. godini uredništvu »Studenta« želi VESNA KNEŽEVIC, UCENICA VIII RAZREDA OS. SK. »PETAR KOCIC«, ZEMUN Redakcija »Studenl« zahvaljuje na upućenim čestitkama i svim svojiin čitaocima srdačno čestita Novu godlnu. »STUDENT« ODIŠE PRAVIM STUDENTSKIM 2IVOTOM Druže urcdniče. šaljem Vam »Zenitnu koprenu« u nadi da čete je objaviti. Ne znam da li objavljuiete samo radove studenata Beogradskog umven'ziteta. Ujedno Vam mogu reči da »Student« odiše pravim studentskim žlvotom posebno u »Interpretacdjama«. Unapred Vam zahvaliuiem i mnogo vas nozdravliam. EJUB STITKOVAC, STUDENT VEKS MARIBOR. RUSKA 5/1 NAPOMENA REDAKCIJE Druže Ejube, Kao što ste mogli da primetite. V •» oesjnu objavili emo u prošlom broju. o,_0 ,_ r !niemo sve pesme koje zadovo'je stroge krite r ijume urednika kulturne rubrike, Nadaiući se da čete nam se još koji put javiti, koristimo priliku da Vama i Vašim prijateljima, mariborskim studentiima, poželimo mnogo sreće u 1968. godini.
SVEČANA SEDNICA SKSO SRBIJE
SVECANA SEDNICA CKSO SRBIJE
U sredu 20. decembra održana je svećatta sednica Centralnog komiteta Saveza omladiije Srbije povodom tridesetogodišnjice dolaska druga Tita na čelo SKJ i 25-godišnjice formiranja USAOJ-a. O Titovoj revolucionarnoj misli i omladini govorio je Veljko Vlahović, ćlan Predsedništva CKSKJ, a zatim je Đoko Stojičić, predsednik CKSO Srbije, govorio o ulozi i mestu USAOJ u našoj revoluciji. Posle ргојекcije kratkometražnog filma »Pismo Titu« upućeno je pismo omladine Srbije drugu Titu. U programu je učestvovao hor AKUD »Branko Krsmanović«. Svečana sednica je održana u velikoj sali Doma omladine Beograda.
NAJVIŠE REČI 0 - STUDIJAMA
Sa godišnje konferencije SK Filološkog fakulteta
Pažljivi posmatrač zbivanja na Filološkom fakultetu verovatno bi s pravom tvrdio da је konferencija Saveza komunista, održana 17. decembra, predstavljala nastavak nedavno održane konferencije Saveza studenata. Jer, pored toga što se najviše vremena u diskusiji posvetilo sistemu studiranja, za leč su se javljali i isti diskutanti. Međutim, mada je nedopustivo da prioritetno mesto na godišnjoj konferenciii SK, kada se donosi odluka o reorganizaciji SK ovog fakulteta, pripadne ttimi koja daleko više odgovara raspravama i savetovanjima drugog sastava bilo je i sasvim novih predloga rešenja. Na konferenciji je oštro osuđen sadašnji sistem studija na ovom fakultetu. Na gotovo svim grupama postoje »glomazni«, obimni ispiti za koje studenti slušaju predavanja i po tri godine, a zat m svoje stečeno znanje treba da pokažu na jednom pisinenom i usmenom ispitu kada mogu da pokažu samo delić tog znanja. Slično je i sa diplomskim radom. naročito na grupama za književnost pa se čula i ocena da je sistem studija na ovom fakultetu zastareo. Pored ostalih predloga, na ovoj konferenciji se ponovo čuo predlog da broi ispitnih rokova treba povećati. Pri postojanju većeg broja ispitnih rokova studenti bi se za polaganje isoita samo onda kada su se potpuno nripremili. Na kraju konferenci'e usvojene su teze o reorganizacije SK na FiJološkom fakultetu. U tezama se posebno insistira na uzdizanju svesti mladog čoveka kao osnove za prilaz svim problemima koji se javljaju u našem druš+vu.
N. TOMIC
1968/1/2.
STUDENT
3