Студент

APLAUZI

Dva napisa objavljena u našem listu o problemima u domu Visoke škole fizičkog vaspitanja na vrhu Košutnjaka, pročitna na nedavno održanom sastanku stanara i uprave sa namerom da izazovu sasvim drugačiji efekat, bumo su pozdravljena aplauzom. Upravnik doma Trifun Damnjanovač, koga su u ranijim napisima oštro napadale studentkinje iz samog doma, sam je pročitao ova dva napisa, tražeći da se skupština stanara doma izjasni o tome da li se slaže sa njihovom sadržinom ili ne. Izjašnjavanja шје bilo ali je aplauz koji je usledio posle toga jasno i nedvosmisleno potvrdio da su studentkinje koje su napadale upravnika Damnjanoviča bile sasvim u pravu. Ovo je mače prvj put od 1956. godine da je u domii Visoke škole fizičkog vaspitanja u Košutnjaku održan sastanak stanara doma i uprave. Svi su se na njemu uglavnom složili da u domu treba stati na put mnogim pojavama od strane upravnika pa d samih stanara. Odlučeno je da se übuduće sastanci sa stanarima održavaju bar jednom mesečno i da se u domu otvori društveni klub. Sve u svemu, ovaj dugo očekivani sastanak тје doneo neke značaj nije odluke ali ohrabruje i sama oinjenica da je takav sastanak najzad održan, posle čitave dve godine »nauze«.

В. KOMAD

PRAKSA

Svi studenti geodetskog odseka Građevinskog fakulteta i većina njihovih nastavnika protestuje рго tiv odluke Veća fakulteta kojom su studenti prinuđeni da snose 20 odsto troškova za praktičnu nastavu. Ta odluka je naime doneta još pre dve godine jer su predstavniici geodetskog odseka u Veću fakulteta bili nadglasani kada se odlučiva!o o tome da И da geodeti plaćaju praksu ili ne. Ranije su sredstva za boravak studenata na terenu izdvajana iz fakultetskog budžeta. Onda je Fakultetsko veće donelo odluku o učestvovanju studenata sa 20 odsto ali je ndje obrazložilo übedljivim argumentima, kazali su nam nedavno na geodetskom odseku. Ovde još ističu da je ova odluka Veća po svoj prilici i protlvustavna. Ustav naime svim redovnam studentima garantuje besplatno školovanje a praktičm radovi studenata geodezije su u stvari sastavni deo nastave jer ko njih ne obavi ne može ni upisatd sledeću godinu.

s. MILENKOVIC

KAZNE

Za sada se još uvek ne zna hoće li kazne koje je uvela Materijalna komisija Univerzitetskog odbora biti efikasne da spreče pojedine studente da bespravno stanuju u domu. Materijalna komisija je nedavno isključila pet studentkinja iz četvrtog bloka u Studentskom gradu ier je ustanovljeno da su primale na prenočište svoje drugarice koje nisu imale pravo na dom. Neke od njih su ova mesta prodale, ili jed nostavno ustupile. Übuduće će Materijalna komisi ia češće intervenisati da bi sprečila ovakve zloupotrebe, rekli su nam u Univerzitetskom odboru.

B. MILOSAVUEVIC

SA DIPLOMOM U BOLNICU!

• ZBOG VEOMA NEPOVOUNIH USLOVA, STUDENTI PODNELI PETICIJU DEKANU FAKULTETA ф TOPLO SAMO ONIMA KOJI DONESU GREJALICE OD KUCE • ZA BIFE IMA MESTA, ZA DIPLOMSKU SALU NEMA

Lako se može desiti da neko od apsolvenata Arhitektonskog fakuiteta umesto diplome, dobije zapalenje pluća! Naime, budući inženjeri arhitekture svoje diplomske radove crtaju u hodniku koji se samo zbog jednog improvizovanog zida naziva diplomskom salom! Hodnik dugačak 20 metara, širok svega 3, ne pruža skoro nikakve mogućnosti za tako ozbiljan posao kao što je diplomski rad. Međutim, možda bi se tu i dalo raditi da je »sala« bar malo zagrejana, Istina, u hodniku postoje dva radijatora, aU izgleda da oni samo zauzimaju ionako mali prostor jer uopšte ne greju. Zbog svega ovoga, studentl su u više navrata tražlli povoljnije uslove za rad, a dobljali uvek samo obećanja. Pre izvesnog vremena, apsolventi su poslali dekanu fakulteta peticiju u kojoj se kaže: Pošto naše usmene molbe nisu povoljno rešene, zahtevamo da se resi pitanje grejanja diplomske sale, bilo kupovinom ogreva za peći, bilo uključivanjem struie za grejalice pošto dva postojeća radijatora i kada greju ne mogu uopšte da zagreju ovu ogrom

nu prosloriju. Tražimo da se ovo pitanje odman јег su uslovi za rad nemogući. Peticiju je potpisalo 16 apsolvenata. GREJANJE NA SMENU! Posle ove peticije, studentima je dozvoljeno da upotrebljavaju grejalice, ali je njihov broj ograničen na sve ga tri, i to pod uslovom da ih apsolventi sami nabave. Tako je sada uobičajena slika da studenti koji na fakultet dolazi da sprema diplomski ispit, pored crteža i lenjira, donosi i grejalicu od kuće! Kada smo posetili »diplomsku salu« naišli smo na neuobičajeni prizor. Dok je jedna grupa apsolvenata radila svoj rad u zimskim kaputima i šalovima, druga grupa se grejala pored tri grejalice! Posle izvesnog vremena uloge su se menjale. U »sali« se inače nalaze d dve ispravne peći. Međutim, pošto se ceo fakultet greje od susedne toplane, ogreva nema, tako da se može desiti da studenti umesto greialica na fakultet donose i ugalj!

BIFE JE NAJPRECI Studenti su najviše ogorčeni zbog oga što se na spratu ispod sadašnje »sale« adaptira bife. Zar je ovom fakultetu potrebniji bife od diplomske sale, — pitaju se apsolventi. Budućeg inženjera arhiitekture Dušicu Popović zatekli smo u zimskom kaputu. Sedela je za radnim stolom i irtala. Verujte da mi je strašno hladno. Vcć petnacstak dana »vučem« kijavicu. Šta li će tek blti kada nastupe hladnlji danl? Da sam iz Beograda bilo bi mi dakše, radila bih kod kuće a ovako 1 pored haldnoće moram da dolazim ovde. Ali izgleda da je ipak najhladnije apsolventu Zaude Tekuu, iz Etiopije. I njega smo zatekli u zimskom kaputu. Mene ova hladnoća najviše pogađa. Imam grejalicu ald mi ona skoro ništa ne pomaže jer je ovo, kao što vidite, ogromna prostorija. Druga stvar, nastavio je tamnoputi Zaude, iznad naše prostorije se po ceo dan igra stoni tenis, tako da tavanica stalno podrhtava. Casna reč, jedva čekam

da diiplomiram, pa da idem u moju Etiopiju. Tamo je mnogo toplije, nasmejao se on. Ostali studenti se žale i na svetlo. pošto su prozori u hodniku podignuti suviše visoko, pa se umesto dnevne koja je najpogodnija za posao kojd rade, po ceo dan koristi neonska svetJost koja smeta očima i onako teške uslove čini još težim. ★ * * U svakom slučaju, teškoće apsolvenata 'su veoma velike. Ipak, oni se nadaju da če se one nečijom dobrom voljom otkloniti. Za sada, u »salii« koja može da primi oko tridesetak apsolvenata, diplomski rade samo oni koji bar donekle mogu da izdrže hladnoou. Oko pet-šest studenata. To su verovatno i jedini apsolventi Beogradskog univerziteta kojiima niko ne zavidi.

BORISLAV KOMAD

SIGNALI

APSOLVENTIMA ARHITEKTURE NIKO NE ZAVIDI

STARAC SA PEŠTERA ŠKOLUJE PET SINOVA

• NJEGOV SIN ZAJNIL PAPIĆ APSOLVENT FARMACIJE KAŽE: »TAKVOG STAROG NEMA NIKO NA SVETU«

Rešid Papić, starac od svojih 66 godina, morao je silom prilika da siđe iz svog sela na Pešterskoj visoravni i dođe čak u Beograd zbog svog sina Zajnila, apsolventa Farmaceutskog fakulteta. Zajnil inače nije nikakav zu-

lum činio, nije ništa loše uradio, pa ipak je njegovom ocu Rešidu stigao račun na 60.000 dinara, koje je trebalo da plati. Zajnii, jedan od šest sinova staroga Rešida, razboleo se, protiv svoje volje svakako, i pošto nije socijalno osiguran, Zdravstveno-potpomo udruženje poslalo je račun njegovom ocu. Tako se stari Rešid obreo u Beogradu, pronašao predsednika Zdrav stveno potpornog udruženja i iskreno ga zamolio. Znaš sine, nisam u mogućnosti đa platim. A valjda može nekako i drugačije. Kad kaže da nema novca, Rešidu svakako treba verovati јег nije lako školovati troje dece, dva studenta i jednog gironazijalca. Svakom od njih treba poslati, a zemlja pešterska je posna, raste samo ovas, ječam i krompir i teško je doći do krupnije раге. Najposle su sve sredili i stari Rešid je otišao kući zadovoljan a nama je njegov sin Zajnil posle toga dugo pričao o njemu. Takvog starog retko ko ima. rekao nam je Zejnil. Sestoro nas je u porodici, samo najstariji brat je ostao da radi zemlju. dva sina je iškolovao a nas trojicu sada izvodi na životni upt. lako je već odavno zakoračio u sedmu deceniju života, stari Rešid i daije radi. Upomo, kao i pre. Jer, Zajiil i Muaz su pred završetkom fakulteta a uskoro i Kajim treba da krene \a studije. I kada i njih trojica završe fakulete, i kada se možda jednom zajedno >kupe, onda će to biti pravi porodični iniverzitet Rešida Papića, krupnog. narkantnog starca sa dugim brkovimo 'coga meštani iz bliže i dalje okolinc Sjenice dobro poznaju i poštuju.

m. SARAJLIC

SIN' ZAJNIL . .

» NJEGOV ОТЛС RESID PAPIC

DIPL0MIBA0 PRE DIPLOMSKOG

TU, MEĐU NAMA

• lAKO JE SAMO DAN RANIJE NA NOVOGODISNJEM VASARU »OLAKSAN« ZA PREKO 70 HILJADA DINARA, BUDUCI PROFESOR FRANCUSKOG JEZIKA SLOBODAN SALATIC VRATIO JE VLASNIKU NAĐENI SKUPOCENI PRSTEN

Dogodilo se ovih dana u Studentskora domu »Ivo Lola Ribar«: student druge godlne francuskog jezika, Slobodan Salatić iz Bileća, našao je ziatan prsten, veiiki, sa inicijalima. Samo jedan dan ranije, Slobodanu je, na novogodišnjem vašaru, nepoznati kradljivac »digao« novčanik u kome su se nalazila dokumenta, bonovi dotacija za ishranu i novac, sve u vred nosti od preko 70 hiljada dinara. Mnogi bi u takvoj situacija postupili bez dvoumljenja prodali bi prsten i tako namirili bar polovinu ukradene sume. Slobodan Salatić takođe se nije dvournio. Na parčetu hartije napisao je samo: »Nađen je prsten vlasnik neka se javi u sobu 135«... Kada je uveče, na ulazu u dom, vlasnik prstena pročitao takav »oglas« nije mogao da veruje. Samo jedan čas ranije očajavao je zbog svoje nepažnje, bio već übeđen da nikada neće pronaći prsten koji mu vredi više od garantovana 22 karata kao uspo mena na nekoga koga je voleo. U sobi 135 vlasnik prstena bio je srećan kada mu je dragoceni predmet vraćen ali mu je bilo žao što nije mogao da stegne ruku poštenom nala začu Slobodanu Salatiću. Slobodan, zapravo. ne stanuje u ovoj sobi, stanuje u »Patrisu. a kod nas je bio samo u gostima. Pošao je da nam donese vode i. u lavabou, našao prsten... Ostavio nam ga je da oredamo vlasniku... Ima, verovatno, još sličnih primera ■I stuđentskom svetu. Ali. ima i omh drugih. Slobodan Salatfć svnjlrn postun-

kom pokazao da će, kad se jednom vrati u svoju Bileću, postati dobar pedagog njegovi đaci imaće prlmer kako treba da se ponašaju!

K. KURSPAHIC

DEKANI STOPIRALI ALKOHOL

Dekani Elektrotehničkog, Arhitektonskog i Građevinskog fakulteta doneli su odluku da se zabrani upotreba alkohola u Klubu studenata tehnike, u velikoj zgradi tehničkih fakulteta. Ranije se ovđe dešavalo da su pojedinci, posle uzimanja preteran?f! . za raznih žestokih pića, prav’,l tncidente i nedolično se ponaašli. Fakultetski odbori sva tri fakulteta su do sada više puta intervemsala da se ova prodaja alkohola onemogući. Sada su međutim nezadovoljni u samom Klubu. Tamo ističu da ce im ovo veoma umanjiti promet jer, kako tamo sami kažu, za r noge studente više ovde neće biti inte* rcsantno. в. м.

1968/3

STUDENT

11