Студент

BELEŠKA UZ TEKST PROFESORA POPOVIćA

Da bi se bolje razumeo ovaj tekst, potrebno je da se daju neke obavesti. r-, n , edel i e održana je sednica Veća riloloskog fakulteta na kojoj je trebalo da

se, posle višemesečnog odlaganja i sporenja, donesu važne odluke: da li će se Institut za književnost pripojiti Filološkom fakultetu, ili ne; da li će se usvojiti predlog kon* kursne komisije da se za asistenta u Institutu ne izabere ponovo Aleksandar Petrov zato što je svojim ponašanjem »podsticao sukobe u kolektivu«; i da li će, konačno, Institut uopšte opstati. Mišljenja su bila oprečna, zbog čega je i predloženo da se pomenute odluke donesu putem referenduma. Dr M : odrag Popović, vanredni profesor Filološkog fakulteta, suprotstavljao se pređ-

logu đa se Institut pnpoji Fakultetu, bto jp protiv zahteva konkursue komisije đa se ne . * iizabere A. Petrov, bio je takođe i protiv tp* ferenduma, što se i u tekstu može videti. STUDENT sada poz’va i ostale nasta>{nike Filološkog fakulteta i saradnike Instituta da iznesu svoje mišlienje o pnrođi o. • vog spora. Posebno nozivamo: đr Dušana Puhala, dr Iva Tartalju, dr Ivanu Bogdanović, dr Dimitrija Vnčenova, i dr Vasa M;linčeviča i dr Jovana Dcretića. Javna diskusiia o Institutu je, po našem mišljenju, potrebna. Ako se profesori Filo-

loškog fakulteta i saradnici Inštituta ue mogu saplasiti prilikom ocenjivanja pojedinih fjudi, ili naučnih projekata, ako se ne nif)gu nagoditi o ličnim pozicijama u Ipst ; tutu, ako jedan dragoga na naučnom nlanu opovrgavaju, eto. zaista dovolino rnz’opa da se razgovor vodi i izvan sale za sedn ! ce. Jer, oni nisu jedini koji o tome treba da odlučuju, kao što nisu ni jedini kojl bi mogli ,da rade u Institutu, • Institut je potreban. To najpre treba i• mati na umu. ’

razgovor

o novom

sistemu OBRAZOVANJA

ZAJEDNICKE (ILI MATTCNE) KATEDRE I LABORATORIJE PRUŽILE BI MOGUCNOST ZA VECU EKONOMICNOST U KORISCF.NJU SREDSTAVA I BOL.IU SELEKCIJU NASTAV* NO-NAUCNOG KADRA • POTREBNA JE SARADNJA SA DRUGIM REPUBLIKAMA PRILIKOM REORGANIZACIJE VISOKOG ŠKOLr STVA. Druga sednica Univerzitetske konferencije SK Beogradskog univerziteta, koja je održana 26. februara, bila je posvećena racionalizacijš mreže visokoškolskih ustanova i rada univerziteta. ŠKOLSTVO SE NE MOŽE EKSTENZIVNO RAZVIJATI Razlozi za racionalizaciju su jasni. Očigledno je da treba, pored već učinjenih promena unutar svake ustanove, da se preduzmu i druge mere, ne bi li se efikasnost rada celokupnog visokog školstva doveli u sklad sa dugoročnim društvendm potrebama i zadacima reforme. Opšti trend u procesima razvoja savremenoga sveta je da nerazvijeni sve više zaostaju iza razvijenih. Ako, dakle, hoćemo da sc pridružimo grupi onih razvijenih, onda moramo ozbiljno da se pozabavimo i time đa organizujemo visokoškolsku nastavu prema zahtevima organizovanja i rukovođenja moderne društvene zajednice i moderne privređe... Ekonomskom reformom ne može se sve rešiti ako procesom reforme ne obuhvatimo i druge oblasti, a pre svih školstvo, rekao je Miloš Samardžija. Culi smo i ovde neke predloge, nastavio je Miloš Samardžija, koji iđu za tim da se prvo raščisti jedan deo nastave koji jc rezultat koncepcije ekstenzivnog oblika obrazovanja. Ako smo već načelno odlučili da sa ekstenzivnim razvoiem ne možemo postići ono o čemu sam ja malo nre govorio i onda moramo da idemo na mođemizaci ju i intenzifikaciju izvesnih formi orgamzovanja privrednog razvoia tada rui školstvo ne može da se razvija ekstenzivno. MALO IMAMO KVALITETNOG KADRA Da li škole u nas omogućuju da dobijamo kadrove koji su nam neophodni? Po nizu analiza i procena, izgleda, ne omogućuju. Zato mi danas treba da se pozabavimo reorpaniieacijom, kako bismo tamo negde 1975. go d : ne ili možda 1980. imali odgovarajuće kadrove. To ie posao koii zahteva posebne pripreme i anahzu. Možda ie za to potrebno i organdzovanje istraživačke delatnosti pri Univerzitetu ili nefrđe druede, koia će se pozabaviti racionaHzacijom visokoškolskih ustanova... ... Nemoimo se više zavaravati! Mi danas imamo malo kadrova visokostručnih. kvalifikovan;h, koji su potrebni za orftanizaoiiu moderne privrede. Prema tome, ako želimo da imamo razviienu privredu, moramo da priprekadrove koii će moći da ie osavremene. Ni to neće biti završetak nrocesa. To će biti tek niegova početna faza. Ona zahteva niz organizacifnrh mera koie će nam omogućiti da visoko š’:olstvo postavimo kao modemu instr tuciju koja u prvom redu sprema kadrove. BTĐUIVO SF PPFT.AZI RFORG/VVT7.ACin KAD JE REC O FAKULTETIMA I pored toga što je baza našeg Skol*tva bila preuska pre reforme iz 1960-i961.

godlne, na nekim mestima se ipak preteralo bvako misle gotovo svi koji su se pojavili za govomicom. Da je reforma pažljivife sprovedena, teškoće bi danas bile manje a intervencije bezbolnije. Jer, sađašnje stanje u Skolstvu ne može se sasvim objasn’ti promenama koje su se u međuvremenu odigrale na društvenom planu. Drugim rečima: ovako složena pitanja zahtevala su više krttičkog odnosa prema optimističkam projekcijama perspektivnog plana kadrovskog razvoja, i više sluha na nekim visokim mestima Savezne i Republičke administracije. »Kad već nisu na vreme azbegnute kaže Branko Raković u uvodnom izlapanju, pogreške je najbolje nazvati njr hovim pravim imenom«. v Greške se sastoje u nepromišljenom prosirivanju mrcže visokoškolskih ustanova, otvara nju škoia bez odgovarajućeg nastavno-naučnog kadra (pretežno honorarni nastavndci). Cak se dešavalo da su se dlplome jednostavno prodavale u nekim centrlma za vanređno studiranje. Na neke primere neracionalne organizacijc nastave upozorava nas Cedomir Đurić, student Pravnog fakulteta: ♦ Na teritoriji Srbije postoje đva pravna fakulteta: U Novom Sadu i Beogradu i dva odseka Pravnockonomskog fakulteta u Nišu i Prištini. Dakle, čctiri visokoškolske ustanove koje spremaju istovrsne kadrove... Predviđene potrebe za pravnioima u periodu od 1964. do 1970. godine su oko 5.060... Pri sadašnjoj cfikasnostd studija samo na Pravnom fakultetu u Beogradu diplomiraćc do 1970. godine ok*> 4.500 studenata. Iz ovoga proizilazi đa ćc biti potreban samo još jedan fakultet... To znači da će doći do hiperprodukcije pravnika. POSTOJE SLICNE I ISTOVETNE GRUPE. ODSECI I KATEDRE^ Postoji danas u Beogradu nekoliko fakulteta koji imaju vrlo slične pa čak ideaitične grupe, odseke i katedre, što je u direktno‘ suprotnosti sa racionalizacijom koju predlaže mo. Uzmimo samo Fakultet političklh nauka.„ Cinjenica je da se na ovom fakultetu izučava niz predmeta koji su vrlo slični sa onima koj: se predaju na beogradskom Pravnom fakulte tu. Isto tako je nepotrebno postojanje smera za Međunarodne odnose na trećem stepen« Pravnog fakulteta i na Fakultetu političkih n£ uka.' , v /fgf. Pripremnd rađ kojeg se, prema zakljućcima Skupštine Srbije iz maja 1966, prihvatio Sekretarijat za obrazovanje trajao je dosta dugo. Dokumenti Sekretarijata »Stanje i predlozi za racionalizaciiju mreže visokoškolskih ustanova«, može po oceni dekana Elektro-tehničkog fakulteta Branka Rakovića, da posluži kao dobra osnova za dalju diskusiju o reorganizaciji. Da bi se moglo pristupiiti reorganizaciji, isticano je u više navrata na sednici, potrebno je najpre izgraditi kriterijume koje treba da zadovoljava svaka visokoškoiska ustanova. Nasuprot kriterijumima iz »ekstenzivnog perioda školstva«, Konfercncija je podržala predlog Sekretarijata za obrazova'ne i kulturu: da su ispunieni uslovi za rad visokoškolskih ustanova odlučuiuće merilo. Treba se pre svega izboriti za kvaktet obrazovanja a zatim

za ekonomičnost, imajući, naravno, u vidu i potrebe u kadrovima. (0 planiranju kadrova govorili su skoro svi učiesmci u diskusiji i do sli su do istog zaključka; treba što pre početj sa naučnim planiranjem kadrova.) KRENUTI S MRTVE TACKE U FINANSIRA NJU NAUCNOG RADA "f . » * r ■ ► >,• «' . • I Istaknuto je da su pedagoška i naućaa latnost nedeljive. Zato se i zahteva da se u finansiranju naučnog rada krene sa mrtve tačke. Osnlvanjem velilkog broja institucdja, mnogl unlverzitetski nastavnlci sede na dvc stolice i primaju dvostruke prinadležnosti, jer na institutima rade honorarno. Saradnja $a privredom predstavlja dobru meru ali se na taj način problem naučnog rada na uhiverzitetima ne rešava u potpunosti. Pored pomoči Fonđa za naučni rad, očekuje se i pomoć Zajednice za obrazovanje. Cinjenica je da postoji niz nedovoljno ispitanih mogućnosti za efikasniju i ekonomič niju organizaoiju nastave i naučnog rada 5> na Bcogradoskom univerzitetu kaže Branko Raković. Pojava u osnori iste ili srodne nastave na đva-tri mesta sasvim ie neracionalna. Ako b! postojale zajedničke ili matlčne katcdre ' I laboratorijc pružlle bi mogućnosti za vcću ekonomićnost u korlšćen ju sredstava 1 bolju selekciju nastavnog kadra. I sto tako pređložio je Raković poštujući samoupravna prava svakog fakulteta, treba pooovo uspostaviti jeđdnstvo Univerziteta u svim pi* tanjima koja sc tiču celovitog procesa obrazovanja i naučnog rada. TRADICIONALIZAM U NASTAVI Dr Svetozar Stojanović jc govorio o potfebi za modemom nastavom. Irhamo jedan sasvim tradicionalan sistem hastave. Stvorili smo čvrste navike kojih se teško oslobađamo. Ja ne kažem svuda. Zbog toga teško izlazimo na nivo svetskih univerziteta u pogledu modeme nastave... Godinama se kod nas predaiu opšti kursevi zato što je takav nastavni plan i nrogram. Opšt’ ktirs koji nastavnik mora stalno da ponavlja, manji? ili više meniajuči neke detalje. Cak i za kniž«u ili udžbenik on opet ponavlja tai isti opšti kure. Zašto ne idemo na sneciialne kurseve? Imamo udžherviike, knjige. literatum pa nema nikakve notrebe da še takvi kursevi drže. Zašto recimo nastavnici na fakuhetu ne bi uveli neke skraćene letnie semestre da bi nastavnik koii je već điplomirao mogao svake đruee, treće Hi makar pete godme da upiše ieđan takav semestar sa sper‘iainim knrse; vima i đa mu se to onda na ndgovaraiući na* čin nrizna i služi mu za nanredovanie u shižbi. Na sedn ; ci ie istaknntn da o'avremensi ? var nje visokog školstva n Srbiji treba koordipirati sa nokušaiima koii se u tom smislu vrše i u drasarn republikama. ' V * , * ’k ’k Z f* nredsednika ITn , ve*-yhf»t«s!ke kon f pn*"die SK « n, w*Ts!**eh izabron ’e "ilan Ign*atpy*ć. as’stent Na sleđećoi lJniv«r7itetske konferenciie razeovaraće se o daljem razvoju samoupravljanja na univerzitetu.

R, PAVIĆEVie

(NASTAVAK SA 1. STRANIi) Možda će neko zapitati zašto i naučnici koji nisu univerzitetski profesori ne bi radili u institutu i onda ako bi on bio pri fakultetu.

Trenutno je takva situacija aa su, sem asistenata kao pomoćnog osoblja, svi instituski naučni kadrova sa univerziteta. Mislim da ovo nije slučajno. Cak i kad bi fakultet odlučio

da đovede Ijudc sa strane, tcSto đa bi se to od njish prihvatio đa rađi u institutu u tome fakultet, ođnosno univerzitetaki profesori imaju isključivo pravo odlučivaoja o svim glavnim pitanjima. Fakultetsko veče bira kadrove i određuje činove; ono potvrđuie radne planove i utvrđuje radne norme. Drugim rečima, onaj koji sa strane đođe u institut blo bi liSen većine samotrpravnih prava, na Sta, naravno, bez velike nevolje, ne bi niko prištao. Sužavanje naučnog kadra iskliučhro na imiverzitetski krug, nije jedini pođatak o negativnim stranama pripajanja mstituta fakultetu. Uvođenje instituta u sastav fakulteta predsavlia tendenciju da se i celokupna nauka o književnosti kocentriše na jeđnom mestu i uspostavi neka vrsta vlasti u njoj. Mi ukidamp centralistićko-birokratski način poslovania u drugim oblastima, a u nauci, gđe je to najmanje poželjno, stvaramo centralističku, instjtuciju izrazito birokratskog tipa (sa đirektorima, načeln'cima i šefovima). u koioi su liudi sa un,iv°irziteta manle a više vlast u nauci. Sve ovo nužno vodi nekoj vrsti monppola u nauci o kniiževnosti, Zaista situaciia: svvda ukidamo monopole. a ,u nauci ih stvaramol , , , • Nije mi poznato da u drugim zemljama, gde su ostale ohlasti delatnosti znatno centralizovanije neeo kod nas, postoie central'racija nauke na katedrama za kniiževnost. Koliko znam, strani instituti za istorira kniiževnosti, i kad su u saradničkim odnos'tna sa katedrama, nisu nigde njima nodvlašć'rai PretnostavIjam da je jeđan od razloaa takve naučne organizaciie, i na istoku i na zanađn. žeUa- da se načini što više nrostora za slohodno i rtesmetano nroučavanie literature. Malo ie rariona đa misi’mo da hi na instrtutu za 'sto-riin kniiževnost', koii bi kođ nas nenosredno bio nodređnn katodri, bio movrač slohodan razvjtak nauke n duhu koii ne shvataniima određenih univerzitetskih profesora. Kao Što smo viđeli iz jednog napisa u »Borbi«, dosadašnja praksa instituta osporila je čak i građanska, to jest samounravna prava nekih mlađih člancva instituta. Monopol i sloboda naučnog rada nikada nisu išli pod ruku. Svaki monopol guta liuđe j usrnerava ih ieđne protiv drugih. Stavlja, na primer, profesore poezije u situaciju da hirurškim ihtervencijama odstranjuju iz svoje sredine one koji se sha-

gora vlastite mdavidualnosti opiru mooopoiističko-birokralsltim strukturama. Kao i drugde, monopol i ovde đovOđi do sivila, obeziičavanja čoveka i übijanja stvaralačkih impulsa. I oni koji vrše vrlast, kao i oni na kojima se ona vrii, podjednake su žrtve kada se nađu u kandžama monopola. Covek se pita kako je mogućno da su esnafske naslage među nama tako duboke da ne možemo zameniti staromodne institute nezavisnim naučnim iedinicama ooerativnog karaktera, stvoreniro iedino radi obavljainja konkretnih naučnih zadataka. U vreme kada se za osnovno raerilo vrednosfj uzima konkretan rad. a ne zasluge, bilo bi logično da i naućnici buđu rasnoređivani nrema svojim stvarailačkim rezultatima i disnoziciiama. a ne, kao do sada, po činovima ili po čemu drugome, još gorem; usko nolitičkim kriteriium’ma, grupnom pripadnošču. orotekrionizmu itd. Ne želeč? đa shvate nravi smisao mojih izlavania. neki od mo?ih kolepa našli su se u.nenriliri kako da otkriiu »lične« motive iz kojih ta tako unomo istunam »nmtiv interesa faktilteta«. to iest nrot'v tnteresa. ria im ppmoanem; iz nrostocr raztosa što ne žeMm đa đan*s hudem čtan b?lo esn?fa. Ja sarn orpfesfv' Vniiževnnsti. a ne ceh maistor. Drusfi. medtit?m, mi'ie đa sam utnnist k o da smatram da ie mo«niče. umestn činmrničko-ađministmtivnoff inst’tuta, ostvnt-Hi slobodne nau* čn#* Vof*nerat’ve Ve ; <» bi or*»ko pmemtivnpcj institnta. Vao tela, nt-eurimale i 6sr»mt*ne 7 ,, datVe n nanke o kni ;j( mmost?. Ta. nak, smatram da su ut'mist] nni Voi? da se »tnrfi mn^ a đusro održati n novome. pristatJee adm ; nist»*r*t ; vh'o<T csntraItzma « natir ; dnč? će u skoroi tvidučnosti u sukob sa novom str»»Vtuv«m našeg dro?tva. 7ato* no rv.«,r»ie nvereoiu, niilv'v stav ni.ie samo tttnnistički neno č*>k ore rlc tavlia naučnu ? nobtičku avantunt koia đovodi u nitan?e noctoianie samo institvda i egzistenciju Ijuđi ko?i u niemu rađe. , II celom snom za mene ie ieđno izvesno: altomativa za il? orotiv nrVrriania instituta Fakultptu đolari otuda što neko od nas ?ma rv»<m»Smi nn»d<;t!»vu o svefu u kome živr Ko? Referr-rvHnm kotim fakultet mis l ? da na denv*kratski nač?n reš? nn<;tonT*k instituta, n?ie odgovor na oitanie. U naitri. noznato je, stvdri se ne rešavaiu referpnđumom...

DR MIODRAG POPOVIC

W6B/8

STUDENT

Strana 3.