Студент

Priznanje i poštovanje profesoru Raškoviću

POSU TEKSTA »U SOCmOSKOM INSTITUTO: (SANO) UPRAVLJANJE DIREKTORA RASKOVICAff

IMAMO MOGUĆNOST DA CUJEMO I »DRUGU STRANU«

Objavljujući prvi tckst Rcdakcija je učinila dve oraaskc. Prva je ta što nijc donela iraena Omn clanova Sociološkog instituta koji su pisali izveštaj o ponašaniu profesora Raškoviča A tO su; Ljubinka Broćić, sekretar OO SK u Irv stitutu, Miroslav Ahtik, predsednik sindikalne pođružmce, Zorka Antonifević i Slobodan Bakić, asisten u Institutu. Od ovih je i Redakcija dobila pismeni /ahtev da se isprave nekc netacne tvrdnje. U tom pismu piše; »1 na jed°oro rnestu u »Stuđentovom« napisu stoji da V, Rašković niie pisao svoj tekst za raonografiju »Društveni odnosi u sistemu samoupravIjanja u radnoj organizaclji Viskoza Loznica«. U izveštaju komisije o ovome se kaže ovo: »Krajem 1965, godine svi sarađnici, izuzev Dragana Aleksića predali su prvu verziju svoiih delova monografije. Prvi je to učinio V. Rašković«. 2. U »Napomeni Redakcije« stoji: »U sve tii knjige koje jc štampao u toku jedne 1967. godine (naravno o trošku Instituta).. Napominjemo da je ovo pogrešna tvrdnja, ali se tačna konstatacija nalazi u glavnom članku u drugom stupcu: »Troškovi štampanja ove kn jige (»Društvcno samoupravljanje...« prim. ređ) snosi Institut, đok tmškove ostalih pri\ r atnlh knjiga snose autori.« , oyo je đakle đruga omaška. A da je posleđrije samo omaška, viđi se i iz glavnog tek4<:'sta',‘ kao što uočavaju f autori pisma i članovl komisije. Trebalo je da Redakcija napiše »naravno pođ flnnom Instituta« jer je smatrala da nije u redu đa knjige kbje se štampaju privatno nose firmu Instituta. To i sada smatra. Zamena je učinjena nepažnjom. Redakcija je odlučila da objavi tekst na osnovu izveštaja komisije nc konsultujući prethođno profesora Raškovića, zbog sledećeg: tzveštaj je bio umnožen na šapirografu i pbslat ređakcijama beogradskih listova i polltičkim i đruštv'enim forurnima. Taj izveštaj je u izvesnom smislu postao javni dokument. Nekoliko beograđskih listova dali su na osnovu njega svoje komentare. U naslovu članka upotrebili smo reč »direktor« koju su mnogi shvatili s pogrdne strane. Svako je ođgovoran za način na kojl čita jedan tekst. Mi smo time mislili da razdvojimo profesorsku ulogu profesora Raškovića i njegovu dircktorsku politiku. Rcđakcija jc želela da se na stranicama STUDENTA pojavi i raišljenie profesora Raškovića. Glavni i odgovorni urednik lista posctio je ovoga i zatražio od njega da iznesc protivdokaze. Profesor Rašković mu jc ponudio obiman tekst koji je kao odgovor STUDENTU spremila neka druga grupa saradnika Instituta. Imena nisu naveđena, prema profesoru Raškoviću zbog toga što nisu bila navedena ni imena članova one prve komisije. Profesor RaSković je rekao da ih ima pet, rekao je ureclniku i funkcije tih članova u samom Institutu, ali ih urednik nije zapisao, i ne bi želeo da 5h navođi po scćanju. Pošto u ovom broju objavIjujemo imena članova prvc komisije, verujemb da će se članovi drugc grupe sami javiti. Redakcija je dobila i jedno pismo koje k bilo potpisano ovako: »Studenti prve godinc Ekonomskog fakulteta«. Pismo ne možemo da objavimo zbog pomanjkanja prostora. Pismo jc inače vrlo oštro, u njemu se osuđuje nas senzacionalistički metod i govori se o značaju v. Raškovića kao profesora i naučnika. Studenti prve godine zameraju narn što nisrao oročitali neke od Raškovičevih kniiga koje, po tijima, imaju kapitaln« vrednost. Pošto se među saradnicima »Studenta« nalaze i neki apsolventi Sociološke pmpe Filozofskog fakttlteta, verajemo da će bar oni prihvatiti preporuku studenata prve podine ekonomije. Metod koji smo izabrali smatramo, i pored Evih propusta, sasvim ispravnim. Mi nismo istražni sud da bismo ispitivali, detaljno i dugo, obe strankc. Mi smo jedna slobodna tribina na kojoj se iznose mišljenja koja imaju određen nivo uverljivosti. Ovim predmetom mi se više nećemo baviti. čuli smo glas i jednih i đrugih. Na drugim stranama javljaju se slični parovi glasova. Vreme je da se i oni prislušaju. Istina će sc, i tu i tamo. pojaviti na površini. Makar i kao davljenik (Lec). Naslov za tekst u ovom broju dala je *druga grapa«. U celom tekstu izvršili smo samo najneophodnije gramatičke ispravke. Tekst je dakle autentičan.

2m čuđenje Je to što je redakcija »Studenta« otvorlU evoje stranlce optužbama Izvesnih Ijudl lz Soclološkog instituta, I uz to daje avoja arbitarna raiiljenja, osude, ironlčne ocene I dezlnfonnacije, tendenciozno I senzacioonalno, a da se nijc ul zapltala da 11 Je to tačno, ko »tojl tza toga, 1 čta lo zapravo značl? Ako ostavimo po stranl motivc anonlranlh autora koje lako mogu prepoznati poznacaoci ove sltuaclje, a kojc R« dakclja skriva, ostaje samo da sc zapitarao: gde Je vata novtnarska ctika. Zar stupci ovog sredstva inforraisanja treba da služe *a diskredltovanje imena koja se namcću druitvu radom f rezultatima rada 1 koja se svlm svojlm bićcm neaebično zalalu za razvoj našcg samoupravnog društva? Zar Redakcija nlje mogla da iraa bar rainlmalnog rcspekta preroa direktoru Instituta, rcdovnom profesoru Univerzltefa, dekanu jednog od najvećeg fakulteta. čoveku sa »toliko« funkcija, pa da ga pozove 1 na jedan IJodskl razgovor. kratak tntervju 111 bar telefonsld pripita povodom matertjala koje žell da objavl. A uz sve objavljnju se ilustraclje koje su prlgodne tekstu anonlmnog autora. pa sa svojom »napomenom« Redakcija identifikujc sebe sa tim. S pravom možemo na osnovu ovakvog napisa postavit! pitanje: da li je Redakcijl »Studenta« stalo da sazna iitlnu ili da pravi senzacije? Odgovarajući na to želimo pre svcga da ukažemo samo na sledeće: Savet Radne zajednice Socioloikog Instltula uzeo je odlućan kurs da krtw samoupravne organc raSčisti celu sltuaciju i da »agleda činjenično stanje, pobudc i akcije koje već mesecima preduzima jedan broj IJudl u Institutu, te u tom smislu ne želimo da prejudiclramo razvoj toka rešavanja slvarl. Medntim, Izazvsni smo i isprovocirani upravo ovakvum jetkošću RedakciJc »Studenta«, tc smatramo da sc u nastaloj situaciji ipak mora i van obzira i suzdržljivosti rcćl o Istini kao istinl i to odmah, I neposredno. Žalimo Sto Je ponuđen takav »metod«, a to znaći da se onemognći da sc u mlrnoj atmosferi i dostojanstvcno pr’iazi fl uz pomoć itampe) rešavanju svlh pitanja, kroz ozakonjcne odgovarajućc samoupravne organc. Iz svlh tih okolnostl, ovom priitkom iznosimo samo neke materijalne Istlne I člnjenicc. VI poćinjetc od zaplsnika vanredne scdnice kolektiva, koji J* održan 16. XI 1967, godine, na Inicljatlvu OO SK I Sindlkalne podnižnlcc. Pltanja koja se postavljajn u vczl sa ovlm su: Prvo, kakav Je to »sastanak kolektfva«, drugu, zaito Je on vanrcdni 1 čime je motivisan, I trečc, ko su inicijatori, I kako jc pripremljcn. Osnovne samoupravne forme u Institutu. prema našeni Statutu su: Radna zajednica sa predstavnicima društvcnc zajednice (Savet radnc zajednice) koji čine svt zaposlcnl u Institutu (ima nas svega 20 ćlanova), Upravni odbor t dircktor. Kao što vidite najnormalnije jc bilo da to bude mstanak Saveta. Ali, nckome je to smetalo, pa jc izmisli« novu formu »sastanak kolektlva«, van Statuta i ostaiih normativnih akata. Zašto? Inlcijatori i sazivači sastanka su Osnovna organlzacija SK i Sindikalna podružnica, a u stvari sckrctar OO i predsednik Sindikalne podružnice, jer to nisu odlučili ni Sakretarijat 00, ni Izvršnl odbor Sindikalne podružnice. Zašto je to vanrednl sastanak. U stvari zbog toga što Je uočl toga sastanka, do 22 časa uveče, održan sastanak Saveta radnc zajednlce sa predstavnlcima društvcne zajednice. Osnovno pitanjc dnevnog reda biia jc saradnja Instituta sa Naučnoistraživačkim centram za samoupravljanje u Kragujevcu. Pošto je to bio trcćl sastanak posrcćen, izmcđu ostalog, 1 tom pitanju, a 1 posie dosta duge diskuslje na samom sastanku, na zahiev vcćinc dlskutanata starijen Jc predlog na glasanjc, za ill protiv predloženog oblika saradnje. Ont koji su ostali u manjini, demonstrativno su (predvođenl Mlloiem Aleksićem) napustlli sastanak. Rano izjutra, u radnom vremenu, nešto pre devet časova zakazan ja sastanak za 9 ćasova skupili su sc svl onl kojl su uvećc bojkotovali sastanak, doveli su još i 4 člana Osnovne organizaelje SK koji nisu sada u radnom odnosu kod nas: Od njih, jedan Je penzioner; drugi Ja naš honorarnl saradnik (sada povezan u OO Fiiozolskog fakulteta); treći Je pro 6 mescci napustlo instltut ćetvrtl Je pre 3 raeseca takođe napustio Institut. Sekretar Osnovnc organizacije SK ne zna da II mož« takvc da drži na evidenciji kao članove OO Instluta, a znala je da kao član Komislje koja je pUala ovaj izve štaj Mitvrdl« da »direktor prcma poiitlvnlm propisima ncma pravo glaaa, a ipak Je glasao kađ se odlučivalo u kolektivu!« (A direktor od postojanja Instituta tma pravo gtaaa, samo »nema« sada po čljoj to logici). Ta grupa saradnika Je poslala »Zapisnik« sa tog sastanka nekim orgau' -acijama u Beogrardu ali ne 1 ostaiom delu koiektiva, formirala je komsiiju da bi »utvrdiia« i ispitala »objektlvnost ćlnjenlca« (!) (zar ćlnjenice nisu objestivnc, ako su već izuete u zapisniku, a ako nlje tako zašto 1« •Zapisnik« već poslat), napisaia i šapllografisala izveštaj negde van Instituta (iako aa to postojl mogućnost 1 u Instltutu) 1 hltro sazvala sastanak da sc diskutuje o tnme. Većina članova kolcktiva je pismeno zamolila sazivaćc da taj saslanak odložc za petnaest dana, da bi im se podcllli raaterijali, da proverc mnogc interprctacije i tvrdnje i da na sastanak pozovu svc zaintercsovane, pa daklc i ntkovodioce sekclja i gruna. Sazivačt su odbili zahtcv 1 održali sastanak. da bi još jcdnom izručilt »vojc jednostrane tvrdnje, optužbc I klevcte, all sada i uz prisustvo novinara. I tako Je sastanak završen u 32 časa uveće da bl »Politika« objavila tcndencioznu vest »Samoupravna drama u Sociološkom institutu«, zaboravljajućl da napomcne da je to sa van-samoupravnog sastanka. A osnovtta organlzacija SK i Sindikaina podružnica nlsu našli naćin i sredstva da dejstvuju kroz orga ne samoupravljanja, iako u zaključku sastanka OO SiC, koji neposredno prethodl ovom sastanku, stojl »da će korounlsti ispoijavali svoju aktivmost pre svega kro* organe »amoupravljanja, već su Izmislill novu formu »sastanak kolektiva«. I uprko* činjenlci da nlsu nlkakav samoupravni organ, uzurpiraH su samoupravna prava i odlučili: da se da prcdlog RadnoJ zajeduici da se pokrenc postupak oko opoziva ill suspenzije direklora, da sc on smeni sa položaja mkovodioca Sekcije ild. Komisija je ulvrdlia, verovatno na osnovu pismenop zahteva Mlloša Aieksiča (od 10. I 1968. godlne) da su ođnosi u Instltutu lošl i zbog toga što se direklor retko po javljiuje. I izgubio Jc osećaj clcmcntarno Ijuđskog. Jcr je istina u tomc da je profesoru Raškoviću umrla majka. te da zbog toga nlje dolazio Izvesno vremc u Instltut. \o M. Aleksić Je to iskoristio da mu napiše pistno u kome ga opomlnje na ažumost u dolasku na posao, umesto da izrazi saučešće svom direktoru, rukovodlocu Sekcije u ko-

joj radl i nekadaiujem profesoru. U vašem napUn se kaže da Je to zbog toga ito Je dr Rašković »profesor na nekoliko fakulteta u zemljl« ito Je derlnformactja, Jer on jedino predajc Soclologiju na Lkonomskom faknttetu u Hcogradu i na odeljenju ovog fakulteta n Kragujevcu. * * * /.climo da ukažcmo poscbno na sledeće člnjenicc o finansijskom poslovanju I izdavaćkoj dclatnostJ. Pno, Finansijska inspckcija SOK (koja je doila na zahtev ovog dela kolektiva) dala jc posle 15-dnevnog prcglcda nalaz o ispravnosll finansijskog poslovanja 1 Izdavačke delatnostl Instituta. Tu sc kažc: da su sva plaćanja izvršeua na načln propisan odredbama 41. 56 i 57 Zakona o Siužbi društvenog kpjlgovodstva i da nisu načfcne nepravllnostl u isplatama; da su obavcze po obračunlma pravilno izvršene i blagovremeno uplaćene društvenopolitićkirn zajednlcama i društvenim tondovima; da je nonnativnim aktoin predvlđcno da Institut treba po pravilu da objavIjuje sve povoljno ocenjene naučnc i stručne radove svojlh saradnika, da su za objavijivanjc knjiga spoljnih saradnika donete odluke organa upravljanja, da je Odbor za «• davačku delatnost blo Izabran od strane organa upravijanja. itd. (Otkuda to da štampa piše o tome. I da ii to znači išta drugo do klevetu). Ovaj naiaz inspekcijc naiazi se u Sociološkom institutu. Onigo. Kada je reč o izdavačkoj delatnosti, instina je u sledećem. Instltut nema nikakvih sredstava za izdavačku dclafnost. I upravo je zashtga i profesora Raškovića što je omogučio izvesna finansijska sredstva, i to namenska, (samu za štamparske troškove) za svaku knjigu od prtvrednih i dmštveno-političklh organizacija, kao i od pojedinih autora. Na osnovu odluka Radnc zajednicc od 19. I 1967. 3. II 1967. i 20. IX 1967. godinc, rešeno j« da sc štampaju i stručna i naučna dela saradnlka Insituta, s njibovim pokrlćcm troškova štampanja i dr. a koja bi, s obzirom na obavezc t prema saosnivncima, pomogia u nastavi, što je taJcode jcdan od bitnih zadataka Instituta. PrikupIjajući sredstava i od autora. Institut bi poslc reaiizacijc štampanlh dela, Imao prihod od oko 7,500.000 starih dinara. Ta sredstva bi poslužlla za štampanje ) onih monografija na kojlraa se u Institulu tlmski radi već vlšc godlna, a za koje sc nisu doblla nikakva sredstva od Republičkog Fonda za naučnl rad. Treće, Nije, prema tome, taćno da je profesor Rašković štampao knjlge sredstvinia instltuta, kako tvrdl rcdakdja »Studenta«, već sa svojim ličnim sredstvima, i to na Osnovu odlukc Saveta Radne zajcdnicc od 3. II 1967, Ćetvrto. Institut je dosada od distribucijc samo jedne knjige Profesora Raškovića imao prihođ od 1,349.000 «t. dlnara. a autoru nisu povraćena ni srcdstva uložena u štarapanje. Znači. Instltut dobija. » ntjo ništa dao, izuzev knjigoVOdstvenc cvidcncije kdju Je izrlCito zahievao autor i što jfe uneto I u ugovor. . Sa ovakvom izdavačkom poiitikom omogućeno Jc da tc u Institutu knjlge štampaju znatno jcftinijc nego u dnigim izdavaćkim kućama. Na primer, knjiga Dr A. Todorovića, koja je kod drugog izdavača trcbala da košta po prodajnoj ccni 5.000 st. dlnara, Institut je odštampao za 3.000 st. dinara, a knjlga Prof. Dr Vladimira Raškovlća koja je trcbaia da košta 5.900 st. dtnara, štampana }e preko Instltuta za 3.600 st. dinara. Prema tomc, i čltaocl i Institut i autroi stimulirani su na ovakav jedsn način, a to je upravo ono što želimo sa društvenom reformom 1 u ovoj obiasti rada. Autor se na Radnoj zajeđnlci, gde jc donela odiuka o štampanju knjiga ,i u ugovoru, obavezao da će pos’e reaiizacije dela dati izvesnu sumu nekim humanitamim organizacijama. tj. posle odbitka normalnog autorskog honorara, proračunatom po »trilinim cenama«, 1 posle ugovorenog čistog doprinosa kojt s« od njegovih knjiga dsju tnstttutu. Sve je lo nc samo jednoglasno pribvaćeno već i pozdravijeno na Radnoj zajeđnici, kada se o ovorae donoslla odluka. Rečeno je još: »Kamo srcće da možerao na toj osnovt da oknpmio što veći broj autora«. Takav Jc star i danas kod vcćine ćlanova ove Radne zajednicc izuzev Jednog broja Ijudi, čiju stranu vi podržavatc i iza kojih stojite sa svojom »Napomenom«. Peto. Profesor Raškovlć nije primio nt Jedan dinar ta rad na projektu od 1962. do 1965. godnic. Sesto. Za obradu svojc teme u okviru projekta 1962 1965, godinc, za koju }e prvl dao svoj rukopls, Još scptembra 1964. godlne, nlje prlmio nikakav honorar. Sedmo. Za rad na projektu od 1965—1967. godlne nlje prlmio nikakav honorar. Osmo. Uzgred budi rečeno, profesor Rašković Je autorski honorar Jedne svoje knjige. napslane Još u 1963. godlnl, poklonio, preko Instituta, Fondu Skoplja. Deveto. I uz svc to neka se imaju u vidu činjenlce do kraja da J« lični dohodak profcsora Raikovića u Institulu MS.MO st. dinara. po jcdnoglasno) odluci Radne zajcđnlce. i to tek od 1967. godnic; a od poćetka, tj. od 1962. godinc njegov dohodak Je bio 30.000 st. dinara. (Cudno je, na primer, da jeđan radoznali novnnar. kako Je sam i»javlo u Institutu. nlje »mogao« od ovog broja ijudl da saz.na podatak o dircktorovom ličnom dohotku u Instituta pa ni uz plalnc spiskove koji postojc. A da je taj iični dohodak većl, verovalno bi se »a njlm operisalo na scnzaclonallstičkl način.) No, u svemu lomc, trcba imati u vidu da j« profcsor Raiković sa svojlm knjlgama doprineo Izvršavanju upravo trl priorlletna zadatka kojima se bavi Sociološki institut, a kojl su odrcdenl Uredbom o osnivanju istituta (»91. glasnik NRS«, br. 23/61) i Statutom (41. 3). To Je rad u obiasti: teoretske sociologijc, soclologije rada I sociološke problematikc društvcnog samoupravljanja, a na osnovu odluke Radne zajednice od 3. II 1967, da s« odgovara juće knjige iz llh oblasti šlampaju na terct ličnih sred»fava autoraF.to, fo su matcrijalne činjcnice kojc sc svakom zalntcresovanom mogu staviti na uvid u Sekrctarijalu Instituta. ★ » * U vašem napisu sc kaže; »U Instltutu ne postoje nlkakd oblicl osposobljavanja kadrova«. A ne navodl se 41njenlca da jc Instilut ptatio znalnu sumu za škoiarinu svim svojlm saradnicima koji su želell da sc specijaliziraju na postdipioroskim studijama. Od osam prijavljenlh. šest su poiožili prijemnl ispil, a dvoje Je palo jedan od njlh Je I Mlioš Aleksić, koji Je najaktivuiji u akcijama pomenute grupe, te verovatno Ihne nastoji da kompenzlra neuspeh na pianu stručnog usavršavanja.

Vama (Redakciji) sa Izmakle mnogc člnjenicc. što vi možete opravdatl ncobaveštenoicu 1 nepoznavanjem pra\e suitlne stvmrl (iako to nije razlog za tznošenje neistinal. Izneil ste tvrdnju: »V. Rašković nlje ćttao tekstove svojih saradnika .., nltl Je pisao svoj tekst za ovu studlju«, a u arhlvl Instltuta stojl zapisana činjenica da jc RaAković najranije predao svoj deo monografije (da bl služlo I svojlm primerom »da se inože«), JoS u septembru mesecu 1964, a prvi posle njega oktobra meseca 1965. godinc, a neki su tek 1967. godine predalt svoj deo rukoplsa. * * * Ako bl se u svemu ovomc pogledalo ko je najaktivniji u akcljama jednog broja Ijudi (ko daje, na priraer, ostav ku na dužnost prcdsednika Upravnog odbora uz obrazh’ ženj« »da je zbog nekih svojih osoblna nepodoban za tu dužnost«, da bl se kasnije grčevlto borio za to isto i sl.), onda če se vldetl da su to lli ijudi, čijl kvalitativni i kvantitatlvnl rezultati rada ne dozvoljavaju da budu unspređeni u viSa zvanja, ili onl kojl zbog svojih odnosa, a naročlto odnosa prema stručnlm rukovodiocbna, dobijaju olkaze na dalju saradnju i kao paravan za prikrivanjc »vlh tlh slabosti koristc samoupravijanje, a kad Im ono ne odgovora, onda ne prezaju od toga da bojkotuju samoupravijanje čak I sednicu Slreg Saveta radnc zajedncic, i to sednicu po pltanju proSirlvanja delatnosti Instituta i razvoja rada Instituta(l). Daije, otkuda to da se Sckclja profesora RaSkoviu »svcla samo na formalno postojanje«, kad su od pet kniiga Stampani u Instltutu sve napisane ođ strane saradnik* ove Sekcije. A od 10 ćlanaka u Zbomlku radova 7 je dato od saradnika ove Sekcije. Uz to su, u metfuvremenu, d\a saradnika (lako su. doduie, honorami), doktorlrala bns u periodu svojc saradnje sa Institutom. Jedan stalni asistent je u završnom semestru postdiplomskog studija, na jednom fakultctu, a na drugoni Ima položene isplte Ir druge godine. U ovoj sekciji se sarađuje t na dva mettn narodna projekta. Jednim. na kome }e okupljeno ok» 2D razHčlllh instituta Evropskih zemalja rukovodi profesor Raškovič. U ovoj sekcijl se takođe radl i na 3 parcljalna projekta u zemlji. To su činjenice. Sva ta aktlvnost Sekcijc ra drušlven') samoupravljanjc naravno nijc delo samo profesora Raškovlća, ali je eto on rukovodilac tc Sekcije za koju sc suvcreno kaže da sc »svela na formalno postojanje«. Međutlm, Rcdakcija »Studenta« ima bar u jediiom pravo; tt »ekciji postoje I dva stalna asistenta kojl i» šest godina nisu dali magistarske tezc, već su samo napisali po stotinu stranica nerecenziranog rukopisa ir redoi • ne deiatnosli na kojoj su bill angažovani u stalnom radnom odnosu u Institutu. No onl upravo i pripadaju ovoj grupt koja besomučno napada protesora Raškoviča, »e vc rovatno ispada da Je on osnovni krivac i za njihov »op stveni nerad. A to su IJudl (kao, na primer, M/ Aleksici koji su u iičnom dobotku Instituta primaH ca sve godir>’ postojanja oko 4.793.000 st. dinara (bmto preko 7,800.000 st. dinara) i opet im smeta sistem »raspodele prenm radu«, dok neki drugi (honorarni) nisu primiH dosadn nijcdan dinar za otprilike odeovarajuči rad za isti pcriod * * * Svl rezultati koji su postignuti u Institutu izraz su sistema saraoupravljanja u Sociološkom instltutu, te vred nira 1 radnim saradnicima nije »smetalo uzurpiranje« sanr> upravljanja profesora Raškovića, već verovatno onlm.i k« jiina odgovara budžetski konformizam. AU će uz sve (•' (samo je pltanje vremena) rad legitimlsati svakog poie dinca i odrediti mu mcsto u radnoj zajcdnici i mcđuijml skmi odnostma. * * * A zapitajmo s« sada ko stoji iza ovoga? Stojt nekolii« ijudl od kojih ncki za šest godlna rada u Institutu (I to kao na »vom jedinom posiu u stalnom radnoro odnosu' nisu uspell da završc maglstarske tezc, padaju čak .•’« ispitu iz stranog Jezika prijavljujuci s« za postdiplonv'ši studij (iako su priroali u Institutu rečl Učni dohodpk od 10*/* za »znanje« stranog Jczika), da neki treba I po tmi put da budu birani u zvanje asistenta bez odjtovaraiučih radova i magistarskih teza, da su za iest godina rada u Institutu napisall od 50 do 100 stranlca neobjavljenog rukopisa Iz redovnih zadataka; da bojkotuju sodnicc Savela radne zajcdnice po pitanju proširlvanja deUtnosU liutltij ta m odgovarajučim stručnlm institucijaroa u unutrašnjosii koje su inačc vezane sa prlvredom (a od čega bi InsUnu imao i flnansijskc 1 kadrovske korsiti), da ncki »elc ć» budu rasporedivani na radna rnesta sa ovakvim retulta tima rada iako je to suprotno Statutu, pa čak l to ć» Jedna drugarica žeii da radi u projektu kojtm rukmoči njcn mui iz drugog Instituta, iako naš Institut neinmogucnosti da sa 2,000.000 st. dtnara participlra u jednoin lakvom radu nlti da ulazi u dugovc, nitl je takva tem»tika u programu rada Instituta, i »I. Daljc, to su Ijudi kojima jc profesor Raikorić, i ka« dircktor i kao čovck, prllazio, kao i sviraa ostalima u kolektivu, šlroka srca, s poverenjem, podstičuči ih, p* • moleči Ih, da rade i da sc kroz rad što prc osamosnIjujučl razvijaju. On Ini jc uz to sluilo I svojim hčnln' primcrom l rezultatom svoga sopstvenog rada. A sa svojc strane, I koliko Je to do njcga stajalo, profesor Rašlvovlč Jc stvorio normalnc, pa i vrlo dobrc us’cr.e, u fnače objektrinim okolnosthna koje postojc za rad I razvoj «rih Ijudi. AU, na žalost. to sc prcd nemoči sopstvenog mh Izrodilo u suprotnost i komforizam da se ostane na b«i džetskom. Medutim, istini za voiju, došlo je vreme da se prcfesor Raškovič vlše nc mirl sa neradom i na račun društvenih sredstava. U tome je dosledan I be skompromlsan bez obzira na neprijatnosli otpora. Svc to osUiom deiu koiekliva ne smsla. jer sve 000 što je najHsano u lastilutu, bilo od stalnih ili honorarr’h aaudnika (izazev jednop prikaza i jeditog mnlog članka) rei'ilta' ,i< ostaiog deia kokktiva (»talnih I honoramlb saradnika). kojl le na stranl profesora Raškoviča i kojl podržava ditcrencijaciju Ijudl po rađu I rczultatima rađa. To sc i « naučnim instituciiama zahteva pogotovu u tulovima drv štvene reformc. Treba se nad svim »im zamistiti, a prc svcga da f* pod bUo kakvhn pobudama i akcljama nc možc ukrivaii ncred. Jer, samoupravljanjc j« pored ostvarenja dosiednih cijalističkih odnosa i veči kvaUtet društvenog rada snagom slobođe radnog čoveka i poštovanja društvenih norml.

Strana 4.

STUDENT

1968-8