Студент

ENERGOPROJEKT INŽENJERING ORGANIZACIJA

BEOGRAD BRANKOVA 4

Fitlmska traka o životu i radu Energoprojekta za proteklih 15 godina veoma je duga i ispunjena mnogim sadržajnkn »kadrovima«. Ona zvanično počinje od 1951. godine. Međutim, razvojni put ove organizacije začet je još onih bumih dana kada su postavljeni temelji novih privrednih odnosa u našem novom društvu, 1945. godine; Eektrično preduzeće Srt>ija EPS imalo je u svom sastavu; Hidrobiro za projektovanie objekata kojd će koristiti snagu vodnih tokova, Termobiro za projektovanje objekata za proizvodnju energije pomoću uglja i pare, i Arhitektonski biro za projektovanje građevimskih objekata. Uporedo sa opštim privrednim razvojem zemlje proširivali su se i zadaci na polju projektovanja i izgradnje energetskih objekata, pa je zbog toga došlo i do menjanja formi privrednih organizacija koje su ove zadatke sprovodile. Tako je 1946. godine EPS pretvorcn u Elektroistok, da bi kasnije, preko Saveznih projektnih biroa i Hidro-Termo-Elektroprojekta, prerastao u Energoprojekt. pod kojim imenom postoji već pundh 15 godina. Mali je broj organizacija koje mogu da se pohvale činjenicom da kn je svaka godina bila u radu uspešnija od prethodne, i to u svakom pogledu. A ova organizacija je jedna od tih i dijagram njenog kompleksnog života je stalno bio u progresu. Ona se za sve vreme na'azila u jednom usponu, kompleksnom i neprekmutom. Isuviše je dug spisak objekata i poslova koje je Energoprojekt realizovao za sve vreme svog uspešnog poslovanja, da bi mogli i da ih samo spomenemo.A skoro svi ti poslovd spadaju u red vrlo značajnih poduhvata koji, uglavnom, obeležavaju čvome tačke u razvoju naše privrede, a naročito vodoprivrede, odnosno energetike. Nismo u mogućnosti da čitaoce ovim napisom detaljnije upoznamo sa svim tim zbivanjima, pa ma koliko ona značajna i velika bila. . Kako je hidrotehničko proiektovanie uglavnom vezano za osnovna rešenja pojedinih vođnrih tokova, ova organizacija je posebnu paznju

posvetila prethodnom proučavanju calih slivova uz izradu tzv. osnovnih projekata sa kompleksnim rešenjima svih mogućnosti za konščenje voda tih reka. Tako je Eriergaprojekt do sada izradriio osnovne projekte za čitavi niz reka i rečnih slivova. Da sjoomenemo samo reku Drinu, koja sa svojom površinom sliva (bez reke Lima) od 19.570 kvadratnih kriilometara pruža mogućnosl za izgradnju 62 hidroenergeteka postrojenja č»ja bi ukupna proizvodnja iznosila više od II milijardi kMovat časova električne energije i omogućavala navodnjavanje oko 500.000 hektara' jx)vršine. Jedna od prvih projektovanih i prva izgrađena »energetska Stepenica« u produžnom preseku ovog sliva je hidroelektrana »Zvornik«. koja predstavlja i jednu od prvih većih hidroelektrana koje su izgradili naši stručnjaci. Ovo postroienje, sa betonskom gravitacionom branom visdrie 40 metara, i dužine u kruni 262 mejra, ima instalisanu snagu od 89,1 MW i prosečnu godišnju proizvodnju od 406 miliona KWH električne energije. Takođe moraino pomenuti i naš orvi hidroenergetski sistem Vlasrina sa hidroelektranama »Vrla I-IV«. Njegova glavna brana je nasutog tipa visine 31,0 m i dužine 220 m. Ukupna insitalisana snaga ovog sistema je 119,8 MW i godišnja proizvodnja 149,7 miliona KvVh električne energije. Pored »Međuvršja« i »Ovčar Banje« na Zapadnoj Moravi, iz tog perioda angažovanja na polju projektovanja i izgradnje hidroenergetskih postrojenja, treba pomenuti i hidroelektrane: »Seljašri.cu«, »Sokolovicu«, »Kožnjar«. »Dikance«, »Pesočane«,, »Zmovce«, »Došnicu«. »Sokolju«. U hidroenergetskom sistemu Gomja Zeta najvažnije mesto zauzima hidroelektrana »Peruć’ca«, instalisane snage 252 MW i prosečne godišnje proizvod.nje 1.150 milijardi kWh električne energije. Betonska lučna brana ove hidroelektrane je visoka 45,0 m; i dužina u krun? iiznosi 200 m. Veoma važno mesto u Jugoslovenskom ener-

getskom sdstemu zaiuzima i hidrosistem »Ko kim Brod« u Bdstrici. Ovaj sistem, sa veoma interesantnim preliivanjem vode iz Uvca u Lim. i korišćenjem veldkog prirodnog pada, ima ukupnu snagu od 125 MW i proizvođnju od Sreko 400 miliona kWh električne energndje. rana »Kokin Brod« je visoka 81 m., a duga 1.227 m., dok je brana »Radoinja« (iz čije se akumulaoije snabdeva HE »Bistrica«) visoka 42 a duga 361 metar. Hidroelektrana »Tikveš« ima snagu 48 MW i prosečnu proizvodnju od 215 kWh; HE »Globočica« ima interesantnu nasutu branu čija visđna iznosd preko 90, a dužina u kruni 194 metra; hidroelektrana »Gradec« ima snagu 54 MW i proizvodnju 250 miliona kWh električne energije; hidroelektrana »Zaton« projektovana je za instalisanu snagu od 50 MW, i proizvodnju od 200 miiliiona kWh. Hidroelektrana »Kozluk« ima snagu 4813 MW i daje 244,6 miliona kWh električne energije; hidroelektrana »Buk« Bijela ima snagu od 244 MW i proizvodi 620 milijardi kWh električne energije. Posle ovih, treba istaći hidroelektranu »Podpeć« sa sna-. gom od 51 MW, a koja proizvodi 236 miliona kWh, i Bajinu Baštu« (snaga: 320 MW, proizvodoja: 1,620 milijardi kWh). Najznačajnije mesto, ne samo među Energoprojektovim hidro energetskim postrojenjima, već daleko najveće jugoslovensko postrojenje i jedno od najvećih u svetu je hidroenergetski i plovidbeni sistem Đerdap, sa ukupnom instalisanora snagom od 2.100 MW i godišnjom proizvodnjom od 10,500 milijardi kWh električne energije (poseduje i dve dvostepene brodske prevodnice čije su dimenzije: 31 x 34 x 4,5 metara). Od brojnih objekata iz oblasti melioracije pomenućemo sisteme Ibar Lepenac sa branama »Gazivode«, »Firaja«, »Stimlje«, »Pridvorica« i »Batlava«, ukupne meliorativne površine 87,350 ha; hidrološko uređenje područja Zupanja i Donji Miholjac, površine 22.000 i 46.000 sistem navodnjavanja plantaža voćaka u Grockoj, uređenje režima voda u zoni akumulacionog bazena HE »Đerdap«, zatim Masuričko polje, sistem Otavica, Tikveško, Pirotsko, Vranj sko i Lljiško polje, Severni Stig, Lisičje <— Mladost, Zemun Batajnica i drugo. Ugrađeni su brojni projekti iiz oblasti bujičarstva, kako sanacije komunikacija, tako i hidroelektrana Stotinu javnih zgrada. više hiljada stanova, više urbanističkin rešenja gradova i naselja. Svi arhitektonsko-građevinski radovi za energetska po-trojenja i mnogo drugih arhitektonnskih objekata, samo su kratak izvod iz bilansa rada arhitektonsko-građevinske delatnosti naše organizacije. Zahvaljujući bogatom i raznovrsnom iskustvu i viisokom kvalitetu svog stručnog kadra, Energoprojekt je mogao sa uspehom da pn>širi svoju aktivnost i van granica naše zemlje, učvršćujući svakim đanom sve više ugled u sve većem broju zemalia u svetu. Danas, Energoprojekt preko svojih stalnih predstavnika, delegatske mreže i komercijalno-tehničkih biroa, održava redovne poslovne odnose sa nizom ze-

STIPENDIRA 40 STUDENA TA I PRUŽA MLADIM KADROVIMA MOGUĆNOST ZU AFIRMACIJU U ZEMLJI I INOSTRANSTVU

malja Evrope, Azije, Afrike i Amerike. Energoprojekt i njegovi stručnjaci uživaju u tim zemljama zaslužen ugled, px>tyrđen i učvršćen mnogim priiznanj ima i brojnirn iispesima na međimarodnim konkursima i licitacijama.

Delatnost Energoprojekta na inostranim tržištima dalira još ics 1952. godine, kada je angažovan da u Turskoj izradi prethodnu studiju za kompletno rešenje vodnih tokova reka; AKŠAJ (sa branom Kemer, visine 109 m i hidropostrojenjem instalisane snage 48.000 KW), reke KIZIL sa branom Hirfanli, visine 85 m i positojenjem snage 1.000 KW; zatim reke JEŽIL IRMAK, sa branom Almus, visine 61,50 m i postrojenjem snage od 5.000 KW. Od tada Energoprojekt sa svojiim stručnjacima aktivno radi u nizu zemalja Azije i Afrike kao što su: Liban, Sirija, Pakistan, Burma, Jordan, Kambodža, Togo, Republika Mali, Tunis, Gana, Gvineja, Maroko, Alžir i Liberija. Stud—o-307