Студент

MLADI STVARAOCI, ZA VAS: KONKURS

Velikom broju nagrada za lr teramo stvaralaštvo mladih pridružiće se uskoro i nagrada naše redakcije. Međutim, karakter tih dosadašnjih na arada, od kojih je većina vezana za neki istorijski događaj i tako nameće ponekad neestetske kriterijume, naveo je našu Redakciju da raspiše konkurs za najbolja dela sa područja literarnog stvaralaštva mladih. Pošto je ova strana namenjena i literarnoj afirmaciji mladih imali smo prilike da primamo mnoštvo radova koji svojim literamim kvalitetima misu zadovoljavali neke najelementamije estetske uslove za štampanje. Zato želimo da podržimo i po* mognemo autentično literamo stvaralaštvo. Tim pre, jer je stvaralaštvo nas mladih zatvo reno u ideološke okvire naših pismenih zadataka ili sputano populamlm (često u lošem smislu te reči) ukusom literamih družina 1 klubova. Tek u posled nje vreme javljaju se mogućnosti za odavanje priznanja pra\im stvaraocima, pa će naša Redakcija pokušatd da se pridruži tim naporima. Istovremeno ima mo želju da na taj način, posred-

no, obogatimo i kvalitet literarnaih priloga naše strane. Na konkurs se može učestvovati na dva načina gmpno 1H pojedinačno. Svaka literama družina, sekcija ili klub, može da učestvuje sa »plaketom«, jednim izborom literamih radova raznih vrsta pripovedaka, poezija, eseja itd. Posebna nagrada će se dodeliti najboljoj družini za njihov izbor radova. Sva ki omladinac čitalac naše strane, pod uslovima da nije student, može učestvovati na ovom konkursu sa literamim radom bilo koio vrste. U žiriju, koji će ođabratd najbolje od ovih radova, pored članova Omladinske redakoije b;će i neke od mladih književnika i univerzitetskih radnika, čije znanje i iskustvo može da pomogne odabiranju najboljdih radova. De taljnrlja obaveštenja o ovom konkursu, o sastavu žirija i visini i broju nagrada objavičemo naknadno. Radove šaljite na adresu redakcije »Studenta« sa naznakom »Omladinska redakcija, za literami konkurs«. Konkurs ostaje otvoren do 1. maja 1968.

OMLADINSKA REDAKCIJA

RAD: DVE INTERPRETACIJE

RAZGOVOR NEUGODNI

Na spiskovima gradskog zavoda za zapošljavanje nalazi se o* ko sedam hiljada omladiinaca. želja nam je vam predstaviimo jednog ođ njih; Imam 18 godina i diplomu kvalifikovanog radnika, elektromontera... 0 Koliko vremena čekaš posao? Ođ juna prošle godine, ka; da sam, sa diplomom dobio i otkaz kao višak radne snage, u preduzeću u kome sam izucavao zanat. • šta si uradio posle? U prvom preduzeću kome sam se obratio odbijen sam sa obrazloženjem da nema slobod; nih mesta. U sledećem su mi rekli da ćc priimiti nekog starijpg i iiskusnijeg. »Preko veze« da-budem ptrmHeri na probni rad u jednu radnu organizaciju, ali sam već posle pet dana otpušten, sa obrazloženjem da nisam zadovoljio. U stvari bio je to rezultat smišiljene»zavere« stariijih kolega koji* ma se nije dopadalo što je moj rad plaćan isto koilko i njihov. Umesto da mi pomognu, cmi su mi namemo davali poslove koje nisam mogao da uradim, nerealne norme i slično, znate već kako to ide. Zatim je usledilo još jedno gorko iskustvo. Pojavio se jednom neki »menadžer« koji je mnogo obećavao. Za uslugu ko,ju je trebalo da mi uoini dao sam mu 10000, i više ga nisam

vidoo. To je odlučilo da se prijavim zavodu, gde sam, kao što vidite, i danas. • A komkursi? Nisam učestvovao. Tamo ie uglavnom unapred određenc ko će biti primljen. ® Očekuješ li da će te zavod zaposliti? Ne znam svi traže praksu i staž a to se ne stiče u zavodu Ovde sam više po navdci. Tu su i neki moji školski drugovi. Od celog razreda uspelo je da se za posli samo njih deset. Znate, moj otac Je radnik. Te Sko je bilo sa njegovom platom izdržati i školovanje. Sada je jož teže. Na neku zabavu uopšte i ne mislim. Ali, kroz mesec dana ću verovatno u Armiiu. Time ću privremeno biti obezbeđen... * ♦ * Clan 36 Ustava SFRJ garantuje pravo na rad, a u slučaju ne zaposlenosti pravo na materijal no obezbeđenje. Ovo se prema Zakonu o radnim odnosima od 1965. godine ne odnosi na mlade koji su tek završiMi školu i traže posao, koji ga ne nalaze, bez svoje krivice. šta preostaje onima koji u takvoi situaciii ne nađu izlaza Deloikvencija? Umesto odgovora dodajemo još jedan znak pitania? RATKO PETROVIC

MILAN M. MISIC

"RADNA" ATMOSFERA DRUGARICE PROFESOR

JEDAN CAS, GIMNAZIJSKI

Tišina je. Učenici su na svojira mestima. Profesor ulazi sa izra7om gotovo božanskog mira na iicu, seda za katedru i pomalo nezainteresovano pita za odsutne učenike. A onda se otvara »crna Pogledi su ukočeni, a podrhtavaju na klupi. Svi nčenici su zastrašeni kao da očekuju nekakvu nerazumljivu kaznu iako je u pitanju »normalna« orozivka za ocenu. Ponekad pro| e sor prekida prozvanog učeni•kja da bi zamolio za tišinu, maoa je ona apsolutna. Prekidanje nekako zbunjuje učenika i ono sto zna, čini mu se da ne zna. učeniku zapiše slabu ocenu. navodno zbog šaputanja, meuutirn, u onom strahu niko niJ e sposoban ni da otvori usta. ocenici su, po mišljenju profera; uvek u komešanju i preih treba opominjati i *astrašiti. »Gužva« koju je neučenica napravila jednini je~Ya primetnim pokretom izazi'a seriju epiteta: ona postaje t*upača«, ona »nije za ovo dru. y °*> »nije za gimnaziju« i ta sta učenica koja je pre par miizgovorila ogroman broj stihova, koja je lepo 7 nala opšte karakteristike Ropostaje naprasno »gluPaca«. »crni tefter« se zatvara. ali piko nije siguran šta mo-

že da se dogodi do kraja časa. Počinje predavanje. AU kome sada koristi odlično pripremljenc predavanje kada veći broj učeniak od straha ne može da ga prati. Ovako je u svim razredima ovog profesora, koji je na sre* ću jedini sa ovakvim »pedagoškim« nazorima. Konačno, završava se predavanje, a ujedno i čas nemira i iščekivanja. Profesor napušta na licu, sa puno vere u sebe i odeljenje sa onim istiim mirom sa übeđenjem da su svi njegovi postupci prema učenicima bili ispravni. A učenici? Sta oni misle o tome? Za njih je taj stav p>otpuno neobjašnjiv, ali oni nisu u stanju da ga promenc. Profesor se nalazi na svom radnom mestu preko dvadeset godina. Sa istim tim stavovima je vršio svoju dužnost, Možda su se i generacije pre nas nalazile pred istim problemom. Ipak, za ovo su najmanje krivi učenici. Kriv je sistem rada koji omogućuje profesoru da stvara atmosferu koja je samo njemu po vol ji. Kako obezbeđlti normalne uslove rada, to je pitanje koje za sada još leži izvan naših učeničkih prava, ali koje nas i najviše pogađa.

SNEŽAMA VTKADINOVIC

GDE JE SUŠTINA

Većina učenika srednjih škola jc o novom Zakonu saznala kroz preteće opomene svojih profesora, ćoje su stizale početkom nove skolske godine. Govoreno im je ia če od sada biti čišćenja gvotdenom metlom i da če biti posvi kriterijumi. O suštini i ciljevima ovog Zakona razgovarali smo sa Pomoćnikom repualičkog sekretara za obrazovaije Vlastimirom Stamenkovi:em. PREDSTAVNICI ŠKOLE I OMLADINE SU ZATAJILI • Mnogi učenici smatraju da je Zakon donesen izvan bilo kakve konsultacije sa njima, da je zapravo pravljen u kabinetima. To nije tačno: Zakon je doaela Skupština Srbije posle opseine javne diskusije koja je trajala gotovo dve godine ob javIjen je Nacrt zakona u štampi; a Pirotu je održan sastanak sa prosvetnim radnicima; razgovarali smo sa predstavnicima školskih zajednica, konsultvali se sa pedagoškim zavodima; u Domu omladine održan je jedan razgovor o Nacrtu ovog zakona, koji je posle svih ovih diskusija izmenjen i dat na razmatranje stručnim skupovima. Tek nakon toga Skupština Srbije donela je i usvojila ovaj Zakon. 0 Pa ipak, i pored svega, učenici vrlo malo poznaju Zakon. Cini mi se da je u stvari škola kriva zbog takvog stanja i da je na njoj da Zakon približi učenicima. Tačno je da je škola obavezna da, preko razrednih starešina i saveta škole, upozna učenike sa Zakonom, ali ja mislim da ni omladinska organizacija nije smela da ostane po strani. Smatram da je na školskiin

forumima i Savezu omladine da što pre i ozbiljnije počnu sa jednom širom akcijom upoznavanja sa karakteristikama Zakona. Mogu da kažem da je i omladinska štampa duina da za svoje čltaoce piše o Zakonu i to ne samo kroz praćenje broja isključenih učenika zato je i ova vaša serija koju započinjete za svaku pohvalu. SAMO OPŠTA RESENJA • Rekli ste da učenici ne poznaju suštinu Zakona. Koji je cilj ovog zakona? Donošenjem ovog Zakona popimjena je jedna pravna praznina u školskom sistemu, a rad nim organizacijama u oblasti srednjeg obrazovanja omogućeno rešavanje niza praktičnih pitanja. • šta je sa predavačima, upravo -šta je sa onim brojnim Ijudima koji bez stručnih znanja i nastavničkih kvalifikacija stoje za kateđrom, dok drugi Ijudi sa tim zvanjima i kvalifikacijama stoje pred šalterima biroa za nezaposlene? Postepeno će biti zamenjen sav nestručni nastavni kadar članom 153, predviđeno je da se svake godine raspisuju konkursi za radna mesta koja zauzimaju nestručni Ijudi i da se oni zamene stručnim. Ovo se naročito odnosi za škole učenika u privredi koje su novim Zakonom podignute na rang srednjih škola i u kojima su sada problemi nestručnosti nastavnog kadra najveći. Inače, mislim da je u interesu škole i omladinske organizacije da se založe za primenu svih onih pozitivnih nastojanja ovog Zakona koja bi trebalo da doprinesu kvalitetu nastave.

ZORAN DEKIĆ

TAMO GDE POČINJU RAZLIKE

PO ŠKOLAMA, O SAMOUPRAVLJANJU

DOKLE MOŽE »DOSPETI UCENIK«

Našu anketu o samoupravljanju u srednjim školama započeli smo razgovorom u IXbeogradskoj gimnaziji u Novom Beogra du, a da nismo imali nikakvih prethodniih podataka o rezullatima u samoupravljanju učenika u ovoj gimnaziji. Odmah na početku zabeležili smo interesantan odnos učenika prema temi diskuslje. Oni, kojima je bilo ponuđeno učestvovanje u anketi »Studenta« pristajali su, ali kada bi čuli temu ne spretno su se prisećali navodno zakazanih sastanaka. Naš razgovor smo počeli pre dolaska direktora škole, Velimira Miloševiića, što je omogućilo da se diskusija odvija vrlo spontano i iskreno. Kada Je direktor ušao, razgovor Je postao nekako uzdržanijl. Učinilo nam se da učenici teže pronalaze reči i da slabije uspevaju đa dokumentuju svoje stavove. Naravno tada su izostale 1 duhovite primedbe, kao što je ova Gaje Nenezića uč. IV razreda: »Učenik u svojoj Inidjativi najviše dostiže do profesora, a ako je njegovo nastojanje odvcć jako, stiže I do druge gimnazije«. KOJI SU CILJEVI S AMOUPRA VUAN JA ? Opšta razmatranja o učeničkom samoupravljanju, svi su tvrdili, dosada nisu doprinela bo Ijem sprovođenju želja omladinaca. Učenici su bili uglavnom složni u stavu da je teško razumeti oiljeve samoupravljanja unutar škole. Caslav Jovanović je, na primer, mišljenja da su velika prava data učenicima, ali ih oni ne koriste dovoljno. Branimir Žutić je na to odgovorio da sadašnja pravna formulacija učeničkog samoupravIjanja svodi aktivnost srednjoškolaca na biranje dva predstavnika u Savet škole. Direktor gimnazije smatra da je za loše funkcionisanje satno upravljania u školl kriva neak* tivnost učenika i njihove nejasne orijentacije. Zato je on naročito isticao potrebu da učenici razmatraju, analiziraju Statut škole. Obratili smo se Miletu Radoviću uč. 111 razreda: »Da li si ti čitao Statut škole?« »Da«, odpovorio je on priiično pouzdano, i da priznamo iznenadio nas, Jer sam nije član škoi skog komiteta. »A, da li se sećaš pojedinih sta vova o učeničklm pravima?« »Ne, moje sećanje ipak nije tako pođrobno.« Prošle godine, rekli su nam, na časovima razredne zajednice čitan ie Statut škole, ali po rečima Radosava Vukovića, učenici su na tim časovima produlv Ijivali svole znanje iz »zanimljive geografije«. »IX beogradska gimnaziia Ima « školskom komitetu dvadeset i iednog učenika ođ kojih 15 đolazi na sastanke a tek niih osam rađi«, obavestio nas je Branimir Žutić. »A ta njihova aktivnost se sastoji u mukotmnora rasturanju »Susreta«, i naknadnom nateza-

nju sa prikupljanjem novca« rekao je pomalo rezignirano. Gaja Nenezić stoji na stanovištu da su ostali učenioi potpuno nezainteresovani za rad Školskog komiteta. Mile Radović, jedan od tili ostalih, ne seća se pak, nijedne aktivnosti školskog komiteta u ovoj godini sem propagiranja radne akcije, koju uosta lom, vođi Opštinski komitet. Na to je direktor rekao: »Upravo je sramota dokle ide pasivnost i nezainteresovanost učenika. U školi ima dosta siromašnih učenika, koji povrh toga stanuju u udaljenim krajevima grada, a nlkada se o tome nlje ni reč progovorila na skupovima učenika«. Ali, učenicima se čini da nenaiilaze na saradnju pofesora. »Ako učenik smatra da je o štećen, on razgovara sa profesorom, ali po pravilu, njegova žeIja se ne ispunjava« kategorički je tvrdila Jagoda Lukič, uč. I razreda. Radosav Vukovič kaže da mti je razredni starešina govorio, kada je hteo da se požali direktoru žbog kazne: »Idi, idl pa ćeš još gore proći«. GDE SU SVA TA »PRAVA«? 1 Drug Miloševič je na to rokao da se on lično uvek trudio i trudiće se da zaštiti prava učenika. Međutim, rekao je, učenicdi su skloni da nastoje samo na pravima, dok dužnosti često zaboravljaju. »Konkretno smatram da su prava učenika u gimnaziji u srazmeri sa njihovim dispunjavanjem dužnosti i radnih zadataka«. Naši sagovomici su pomno naizgled, slušali svog direktora, ali njihova lica su govorila da su po svemu sudeći ovakve pridike i ranije čuli. Zelknir Vojčič je mišljenja da pre svega moramo produbiti Ijudske odnose između profesora i učenika, i da je prisUSJtSžflKa* nje’ sednicama samo formalha strana učeničkog samoupravljanja. Očigleđno je da su samoupravne mogućnosti slabo iskorišćene. U tome su i profesori i učenici u ovom slučaju bili složni, i njihova mišlienja su tu skoro identična. Međutim, kada se povedc reč o uzrocima takvog stanja, razlike u tumačenju između profesora i učenika s.u več uočljive. Po svoj prilioi iizgleda da se onaj pravi uzrok i krije u tim razlikama. RAZGOVOR VODIO;

SLOBODAN ŽLNIĆ

U idućem broju nastavićemo našu anketu. Na redu je 111 beogradska gimnazija. Kako nasi saradnici ne mogu da obuhvate sve srednje škole, pozivamo sve srednjoškolce zaintesovane za ovu anketu da dođu u redakciju »Studenta« nedeljom od 10.30 ili sredom od 11 časova da se dogovoriimo o mogućnostima saradnje. OMLADINSKA REDAKCIJA

PRIČA O JEDNOJ DEVOJCI

Rano je jutro. Sneg veje, a vetar duva lupajući velikim otvorcnim vratima. Ulicora brzo prolaze Ijudi uvijeni u šalove i kapute. Mlada devojka prolazi trotoarom i ulazi u frizerski salon. Übrzo svetlo se pali i kroz izlog se vidi silueta devojke koja užurbano čisti i spreraa. Odnosi smeće i vraća se sa punom korpom uglja. Jedva je nosi, ali je boljc ovako nego da se nekoliko puta vraća u hladni i memljivi podrum. Pere četke i stolice i sređuje nered koji je ostao od prethodnog dana. A na,polju veje sneg i Jjudi žurno idu na posao. Uskorc, i ona će se umešati među njih i sa knjigama pod rukom požuriti u školu. Ona stanuje u Rakovici i svako jutro ustaje u 5,30, da bi stigla da pospremi salon i ode u školu, A posle nastave opet u salon. ćeka je gazdarica koja će hvaliti ili grditi, već prema tome kako je raspoložena; čeka je posao, bezbroj mušterija. Pere tako celo posle podne plave, kratke ili duge kose

i dobije koji dinar bakšiša. A za tih sto, ih pedeset, dinara, ne samo da mora da opere kosu, već i da pohvali »gospođinu« novu haljinu, da se divi »gospođinoj« liniji i da tepa slici slatkog, malog »gospođinog« deteta. A salonom prolazi gazdarica, ošine je pogledom i Ijupko se nasmeši mušteriji. A kad nešto ne vaIja, može pući i po koji šaraar, naravno iza niše. Bolje je ćutati i progutati suze, nego ostati bez posla i škole. Salon se polako prazni, svi odlaze, a devojka ostaje. Ostaje da bar malo pospremi, da bi ujutro mogla đa normalno nastavi rad. I možda malo sanjari, ali je knjiga na stolici trgne i ona požuri da bi što prc stig!a kući i pogledala neku lekciju za sutra. Kat\ada i to ne sligne, već umorna cdmah zaspe. Svako jutro ima : s‘ ; i svaki dan isti kraj. Teši je pomisao da će, kako ranogi kažu »za dve godine postati svoj čovek«. JAGODA LUKIĆ

I*6B/7

r OMLADINSKA REDAKCIJA ZOKAN DEKIĆ MIRJANA VASOVIč MILAN M. MISIĆ BORIS PISTIGNJAT JARKO NEDEUKOVIĆ SLOBODAN ZUNJIĆ JELISAVETA PROTIĆ UREDNIK ALEKSANDAR PAVKOVIC V J

STUDENT

Strana 11.