Студент

UMESTO DA SPAVAJU KOD KUCE MALOLETNICE U STUDENTSKIM SOBAMA

Pre nekoliko večeri, nešto posle 24 časa, u portimicu paviljona I u Studentskom gradu utrčala je, sva usplah’rana, N. B. i obratila se portirki Slavici Matič:

Za ime Boga, pomozite mi! Sta ćete ovde upitala je portirka, koja je odmah shvalila da drugarica M. B. nije stanarka Studentskog grada. Pomozite da pronađem kćor. Već desct dana od kada je otišla od kuće. Saznala sam da za celo to vreme spava kod nekog Cmca u prvom bloku. Evo, imam i broj tc sobe. Pođite sa mnom, ne smem sama. Portirka je, sa drugaricom N. B. i jednnn stuclentom pošla do sobe 314. Dugo su kucali na vrata i onda se neko javio: Ko je? pitali su iz sobc. Kontrola, rekla je portirka. Ne može, strogo se odazvao muški glas iz sobe. —Kako ne može, otvaraj brzo, dreknula je portirka. Tek nakon dugog übeđivanja i pretnji stanari su otvorili vrata. Tamo je zaista bila trinaestogodišnja učenica V. B. Nakon dugih prepirki i trzanja, nervozna majka odvela je svoju maloletnu kćer. Ali na tome se nije završilo, Nekoliko minuta posle toga, gmpa studenata stranog državljanstva došla je da se obraćunava sa portirkom »zbog toga što im je ona namestila scenu«. Morala sam da pozovem neke »naše« studente da ml pomognu. I, pravo da vam kažem, ne znam šta ću. Ne smem više ovde da radim. Slolno mi prcte, vell Slavica Matić. Kasnije smo od Vasilija Lakovija, refcrenta za studentska pitanja, saznali da T. V. student meddcine, koji je zaveo maloletnu V. B. stanuje u sobi 317, a da je u komšduku došao kao eost. Nije se odazvao na poziv Uprave cloma i Odhora Saveza studenata. Osim toga, neuredno plaća stanarinu, te Uprava doma sa njim ima i drugih problema.

JEDNA IZA PARAVANA, DRUGA IZA ORMANA Ovo je bio povod da članovi Saveta doma izvrše kont4x>lu po sobama. Išli su redom, i u mnogim muškim sobama, kasno u noč, našli su devojke. U sobi 309 članovi kontrole nadšli su na otpor stanara. Pokušall su da nam fizički spreče da uđemo u sobu i da otvorimo orman. PretpostavIjall smo da su tamo sakrili devojku, što sc pokazalo kao tačno. Druga devojka bila je sakrivena iza paravana. Stanari nisu dozvoljvali da devojke napuste sobu. Morala je da intcrveniše i milicija, kaže nam Vojislav Filipović, član Saveta doma. UMESTO IZVINJENJA OPTUZBE PROTIV KONTROLE Na stolu referenta za studentska pitanja, Vasilija Lakovića, stoje žalbe stanara soba u koj.ma su kasno u noć nađene devojke. »Molimo vas da povedete istragu protiv članova kontrole koji su nas kasno uznemaravali i koji su čak i miliciju doveli i maltretirali nas...« piše između ostalog u jeđnoj žalbđ. 111: »Moja devojka i ja smo razgovarali o mcđunarodnoj politlci kad su došll (kasno u noć, posle 24 časa Đ. U.) članovi kontrole. Zato molimo da te članove kaznite«, piše u žalbi stanara sobe 308. AH ni na pismene i usmene pozive Odbora SS i Dlsciplinskc komisije ovi stanari se nisu odazvall. SVE VIŠE MALOLETNICA U MUSKIM SOBAMA STUDENTSKOG GRADA Cesto kontrola (a i sami stanari) primećuju da devoike ostaju u muškim sobama i preko cele noči. Nije redak ni slučaj da poslc proslava rođendana, žureva itd čak i po nekoliko dcvojaka ostanu na spavanje u mušklm sobama. Clanovi kontrole takođe nalazc muškarcc na spavanju i u nckim sobama u ženskom (čctvrtom) pavlljonu. Ono što je iipak najgoac i što ne može iolerisati ni bilo koji antipuritanski moral, a ni Krivičnii zakon jc pojova da neki studenli zavode maloletne dcvojke (najčešćc iz Novog Beograda) i dovodc na »gozbe« u Studcntski grad. Rodiitolji tih malolotnih dovojaka a ni organi vlastd ne činc niLšta da se to spreči. Sa .<voje strane rukovodstvo SS-a i uprave đomova mogu samo da deluju u tom smislu da sc to ne dešava u Studentskom gradu (tačnije u sobama stanara), Jasno je da to nije dovoljno. Jcr, studenti korstc »iiberalizaciju morala« i »angažovainost rodiiitelja u poslovima van lcućc« da ostvare svoje sdine donžuanske ambicije ne smeta im što nallaze na odziv jedino kod nialoletnih devojaka, Đ -

ALARM JE NEPOTREBAN!

STUDENTSKA DELIKVENCIJA SVE CEŠCA ILI SAMO »NADUVANA« POJAVA U VECERNJOJ STAMPI (II)

SMATRA PROFESOR KRIMINOLOGIJE DR MILAN MILUTINOVIC

U nastavku serije o studentskoj delikvenciji, kao što smo najavili u prošlom broju, dajemo reč jednom eksp>ertu dr Milanu Milut'moviću, profesoru kriminologije na Pravnom fahultetu. koji godinama prati i obrađuje probleme iz oblasti kriminologdje. Uobičajeno je da se krivična dela koja ua'rše studenti tretiraju u okviru omladinske delikvcnciije. To je pogrešno i sa krivičnopravnog i sa sociološko kriminološkog stanovišta. Omladinskoj delikvenciji pripadaju delikventna ponašanja lica mladih od 18 godina starosti. A pošto su studenti, skoro u celini punoletna lica, to znači da krivična dela koja oni izvrše pripadaju kriminalitetu odraslih, od kojih največi deo čini kategoriju mladih punoletnih izvršilaca krivičnih dela. • Postoji li eviđencija o studentskoj delikvenciji? U evidencijama o stanju i kretanju krimiPaliteta koje vode razni organi, kriminalitet sc Pe iskazuje posebno za studentsku populaciju, '®ko je moguće voditi i takve evidencije. One ne vode ni u drugim zemljama. To znači da vrlo teško. upravo nemoguće izvršiti sada, cgz-aktnu analizu kriminalnog ponašanja u okvim ove kategoriie. Za takvu analizu trcbalo bi pripremiti posebno istraživanje kojc bi opvsalo pvu poiavu. • Mislite li da je broj studcnata, prekršilaca zakona, toliki da treba »zvonlti na uzbunu*?

Može se reći da se studenti ne pojavljuju česlo u vršenju kriminalnog ponašanja, već naprotiv, neuporedivo manje u odnosu na druge kategorije mladih Ijudi. Studenti su lica koja su uvelikoj meni prebrodila teškoće procesa i učenja, koje se izrazitije javljaju pre studentskog doba. U vezi j tim idu i mentaLnc stabil* nosti i više izražene sposobnostii za potpuniju socijalnu pcrcepciju. Radi s,e osim toga, o nosebnim putevima formiranja i razvitka, o drugoj životnoj orijcntaciji i perspektivi, što sve treba da delujc rezistentnije u odnosu na javljanje prestupništva i dmgih viidova socijalne patologijc u okviru studentske populacije. Moglo se zbog toga očekivali da oni teže podlcžu deli'kventnim i kriminalnim iskušenjima. Naravno, i među stuđentima se pojavljuju lica koja se odaju vršenju krivičnih dela, jer ne žive u društvenom vakuumu, već u uslovima koji su često nepovoljni i koji mogu da ih »kriminaliziraju» i odvuku na pozicije asocijalnog i antisocijalnog ponašanja. No, u tom slučaju oni faklički prestaju da budu studenti. Smalramo da nema smisla na osnovu izvesnih i ređih slučajc\a praviti dramatizaci'ju i stvarati utiske da studenti predstavljaju posebno aktivnu gmpu u strukturi kriminalm’h i delikvcntnih gmpa, jer to ne odgovara real* nom stanju

RAZGOVARAO: M. NICIFOROVIĆ

PISMA DOLAZE

ĆITAOCI PITAJU »STUDEPJT« TRAŽI ODGOVOR

® Interesuje me da li je procedura pri izdavanju UVERENJA o imovnom stanju jednaka u svim opštinama? Čula sam da je 7Ji dobijanje takvog uverenja u nekim opštinama dovoljno đa dovedetc dva svedoka, dok se u drugim opštinama uverenje izdaje na osnovu podataka iz poreskih kniiga. (Mira Gaković, student Ekonomskog fakulteta). U opštini Savski venac saznali smo da se uverenje o imovnom stanju, koje sc konsti pri dobijanju stipendija, krcdita, domova itd., izdaje na osnoMi podalaka čiju tačnost potvrđuju dva svedoka. Ovakav nac,n izdavanja potvrda jedinstven je u svim opštinama, kad je reč o potvrdama koie sc upotrebljavaju za pcmenutc svrhc. Organi Jtprave smatraiu da drugi dokazi nisu ncoohodni, jer svcdoci snose svu odgovornost za lačnost podataka koje potvrđuju. fr ♦ ★ Primedba Rcdakci je: Kao što se vidi iz odgovora, pri ovakvom Postupku za izdavanje uverenja o materijaln °m položaju postoje velike mogućnosti za navođenic nctačnih podataka. Zbog toga mi-

slimo da je potrebno izmeniti načir. davanja potvrda, kako bi sc sprcčile zloupotrcbe. ♦ ♦ ★ 0 Kakvi Bti uslovi za upis na Filozofski fakuitet za kandfdate sa nepotpunom škoiskom sprcmom, pita naš čitalac B. Mašić iz Beograda. Iz Sekretarijata Filozofskog fakulteta dobili smo slcdeći odgovor: Uslovi za upis kandidata sa ncpotpunom školskom spremom su: četiri godine radnog staža i položeni prijemni ispit iz srpskohrvatskog jezika, istorije, geografije i jednog stranog jezika. ★ * * #1 Naš čitalac Vaso Davidović (Studcntski grad 587/11, Novi Bcograd) pita u čijem jc vlasništvu zgrada bivšeg studentskog doma »14. decembar« i ćeimi sada služi? Na ovo pitanje odgovorio nam jc gcneralni sckrctar Univerzitcta, Momir Jovanović: Zgrađa bivšeg doma »14. decembar« nalazi se sada u vlasništvu preduzeća »Metalservis« j služi kao poslovna zgrada ovog preduzeća.

NE ZNAJU NA KOJOJ SU GODINI!

PISMO SA ELEKTROTEHNIČKOG FAKULTETA Zbog jedne odredbe novog Statuta Elektroteimičkog fakulteta, koji stupa na snagu ove godine, pefprica studenata koji su došli na ovaj fakultet iz drugih univerzitetskih centara, ne znaju da li su na prvoj ili drugoj godini studija! Naime, prema jednom članu novog Statuta, studentima koji prelaze iz drugih univerzitetskih centara načelno se dozvoljava upis na ovaj fakultet, ali je šefovima katedri ostavljeno da odluče da li će pomenutim studentima priznati ispite koje su vec položili ili će njihovo znanje biti verifikovano. Dosadašnji Statut nije sadržavao takvu klauzulu, pa su studentima koji su dolazili sa drugih fakulteta priznavani ispiti bez proveravanja, ukoliko su samo nastavni programi bili istovetni. Ove godine, tri studenta sa fakulteta u Titogradu, jedan iz Niša i jedan iz Sarajeva uslovno su upisali treći semestar. Katedre za matematiku i osnove elektrotehnike nisu im priznale položene ispite, iako je nastavni program iz ovin predmeta na fakultetima sa kojih su došli istovetan sa programom Elektrotehnič* kog fakulteta u Beogradu. Zbog toga su se ovi studenti obratili FOSS-u Elektrotehničkog fakulteta. Ne možemo da izađemo u susret njihovom zahtevu. Na poslednjem sastanku Odbora doneli smo takvu odluku, jer nismo kompctentni da ocenjujemo kvalitet nastave iz ovih predmeta na drugim fakultelima. To je, po novom Statutu, stvar šefova katedara. Jcdino što možemo da učinimo, to je da se založimo za izmenu pomenutog člana Statuta. Podržaće-

mo predlog da se studentima u ovakvom slučaju omogući upis na naš fakultet bez provere znanja, ako za prelazak sa drugog fakulteta imaju objektivne razloge, rekao nam je predsednik FOSS : a Dragoljub Krković. Matematiku II na Elektrotehničkom fakultetu u Titogradu predaje profesor Simeon ćetković koji taj predmet predaje i na ovom fakultetu, kaže jedan od studenata iz Tilograda. Da sam ostao u Titogradu, profesor Cetković priznao bi mi položeni ispit iz Matematike, međutim, u Beogradu mi ga ne prlznaje. Treći semestar jc završen a provera znanja studenata koji su dožli sa drugih fakulteta još nije obavljena. Može se lako dogoditi da petorica studenata, koji su već upisali drugu godinu, na kraju budu vraćeni među brucoše.

TOMCO APOSTOLOV

tek svaki sedmi položi

O vake godine oko 300 srednjoškolaca upisuje se sa velikim ambioijama na Elektrotehnički fakultet, ali vcč na prvom koraku oni nailazc na prcprcku koju jed va svaki četvrti uspc da savlada. To je predmet Osnovi eloklrotehnikc koji predaje profesor Miodrag Ranojevič. Sludcnti su uvcreni da je onaj ko položi Osnove elćktrotehnike jednbm nbgom u drugoj godini studija, jer baš zbog ovog predmeta mnogi studenti gube pravo na rodov no školovanje, ispisuju se Sa fakulteta ili prclazc na vanredno studiranje i prilikom upisa svnke godinc plačaju po sto hiljada starih dinara. Vcliki broj studenata izlazi na ovaj predmct i po deset puta, a rekord svoje vrstc postavio jc student koji Osnove elektrotehnike nc uspc va da položi još od 1957. godine. Tradiicija nije iznevcrena ni u ovogodišnjcm januarskom roku: od oko 350 kandidata koji su polagali ovaj ispit (a većini je to bio bar treći pokušaj) uspelo je da položi svega oko 50 studenata! Među onima koji ga nisu položilli, bnlo je i dosta takvih koji su već »likvidirali« gotovo sve ispite sa narcdne godine studiija. Studenti kažu: jedan je bog na nebu a drugi jc, Mika, na zemlji. Deseti put polažem Elektriku. kaže Vlado 8., vanredni student druge godine. Do sada sam četiri puta bio pozivan na drugi deo ispita i

nisam uspevao da ga položim. Roditelji ne vemju kad kažem da gotovo godinu i po dana učim samo ovaj predmet, već mislc da ovde u Bcogradu lumpujem... Studenti se uglavnom slažu da je prolcsor Ranojević priliikom ocenjivanja usmenog dela ispita principijelan i korektan, ali su ne/.adovoljni kriterijumom prilikom ocenjivanja pismenog dela ispita. Odgovaramo po trojica u grupi, i ako na postavljeno pitanje bar jedan od nas ne odgovorl kako profesor želi, »pada« cela grupa. Zato rczultat ispita zavlsl ! od sastava grupe, pa ako polažete sa dva slabija spremna studenta, tcško ćele položitl, kaže Ivan V. (U sledećem broju: izjava profesora Ranojevića). TIMCO APOSTOLOV

O AKADEMSKOM AUTO-MOTO KLUBU - JOŠ JEDNOM NEPRAVILNOSTI IPAK POSTOJALE

U poslednje vremc naš list je cloneo tri napisa o radu Akademskog auto-moto kluba. Kao što smo najavili u posleđnjcm broju, jedna kc> misija Univerzitctskog odbora SS MpttivaJa je rad Kluba, i o tome napravila izvešlaj, u kome je konstatovano da je u radu Kluba bilo niz propusta i nepravilnosti. Trenažno vozilo, koje ie po pravilu trebalo da služi svim članovima Kluba, korislili su uglavnom članovi Upravnog odbora i uzak krug drugih Ijudi. Prednost u dobijanju vozila na razradu iraall su takođe članovi Upravnog odbora. DruŠtvena srcdstva u Klubu trošila su se nekontrolisano, što se najbolje može vidcti iz podataka da su o trošku Kluba Organizovani razni izleti, pa čak i doček Nove 1968. godine u »Ušću Savc«. Tom priHkom Klub je platio cco aranžman, ne samo pojedinim svojim članovima, nego i članovima njihovih porodica(!). , U izvcšlaju se dalje konstatuje da su članovi Upravnog odbora ostvarivali znatnu materijalnu dobit, iako je često isticano da njihova aktivnost treba da bude zasnovana na amaterskoj osnovi.

Zapaženo jc i da se Klub svojom politikom sve vlft« udaljava od studcnala, zbog kojih je, u krajnjoj liniji i osnovan. Zbog svcga navcdenog, komisija je predloŽJila Univerzitetskom odbom dve mogućnosti; ili da oformi zajedničku komisiju UO Kluba, koja bi izradila nov Statut Kluba i odgovarajućc pravilnike, kako bi se, na taj način, uskladio rad Kluba sa opštom politikom SSJ i ulogom specijalizovanih organizacija u radu SSJ; Mi da preduzme odgovarajuće mere u smislu uk’danja Klubn u postojećem obliku 5 da formira novi klub, čiji bi rad bio zasnovan na zdravim samoupravnim odnosima i principima rada u SSJ«. ♦ ★ * Izvcštaj komisije biće u toku ove nedclje podnct Univerzitetskom odboru SS. Tom prilikom verovatno će biti doneta odluka o daljoj Sudbimi AAMK, u kome se do sada, sudeći po ovom izveštaju, nije dobro radilo.

B. M.

1968/7

STUDENT

Strana 9.