Студент

U BEOGRADU—NE KAO STRANCI

U poslednje vreme počela Je da se ostvaruJe značajnija saradnja Saveza studenata i Gradske konferencije Socijalistlčkog saveza Beograda. Pristupilo se razgovorima o onim oblastima akađemskog života koje su od posebne važnosti za grad u celini. Naime, primedbe gradskih foruma da se prisustvo Univerziteta kao institucije, njegovih profesora I studenata, ne oseća dovoljno u gradskoj sredini, 1 primedbe Univerziteta da se grad nedovoljno interesuje za njegove, pre svcga materijalne, probleme, navele su obe strane da se sastanu, upoznaju jedna drugu sa sopstvenim potrebama i mogućnostima i naprave konkretan program za zajcdnlčku akciju. Na dnevni red jednog od prvih takvih sastanaka stavIjena su neka pitanja u vezi sa fcoravkom stranih studenata u Beogradu. Naša zemlja je več petnaest godi'na otvorena prema stramim državljanima koji žele da se u nioj školuju. ali još nema dovoljno iskustva u prihvatanju i vaspitavanju stranih studenata. Pošto trenutno na Beogradskom univerzitetu studira preko 1700 stranih državliana iz oko 90 zemaJja, Rektorat i Savez studenata ne mogu sami da vode brigu o ovoj specifičnoj studentskoj populaoiji, posebno zbog toga što je rešavanje nekih problema u životu stranih studenata više u kompetenciji gradskih društveno-političkih foruma. zloupotrebof.no gostoprimstvo ili USLUGA DOMACINA Vrata jugoslovenskih tmiverziteta otvorena su pre svega studentima iz nerazviienih zemaIja Azije, Afrike i Lati’nske Amerike, čije jc školovanje i stmčno osposobljavanje vid konkretne pomoći tim zemliama. Međutim, sve je veći broj onih mladih Ijudi koji na studije u Beograd dolaze privatno. Postalo je jasno da nije dovoljno ulagati sređstva jedino u stručno osposobljavanje mladih Ijudi stranog državljanstva i da je neophodno ozbiljnije shvatiti obaveze prema njima, pre svega u oblasti ideološkcvpolitičkog rada. Neorganizovan prijem stranih stuđenata koji u Beograd dolaze iz vrlo raznovrsnih sredina, često niskog niivoa ideološke svesti, ima neke zabrinjavajuće posledice. Domovi, klubovi, čitaonice stranih ambasada u Beogradu postaju mesta gde se formiira politički profil stranog studenta, gde se on vrbuje za raznovrsna politička, ideološka, religiozna shvatanja. Pojedine ambasade imaju specijalne kadrove koji na razne naaine vrše političku propagandu među stranim studentima. Pošto im se ne pomaže. u nalaženju privatnog smeštaja, stranci često dolaze u krugove koji su neprijateljski raspoložend prema savremenom jugoslovenskom društvu, upliču se u razne švercerske afere, sumnjive poduhvate, podvođenje i slično. Barovi i kafane postaju glavna stečišta stranih studenata, česte su tuče i obijanja, kriminal je u porastu. PREVELIKI TEKST ZA KLUB MEĐUNARODNOG PRIJATEUSTVA Klub međunarodnog prijateljstva, koji je jedina specijalizovana institudja za rad sa stranim studentima, nema materijalnih d kadrovskih mogučnostd đa organizuje i politički i društvenii život strandh studenata. I pored stalnih napora, klub nije uspeo da okupl večinu stranaca koji studiraju u Beograd I da uspostavi čvrše veze sa svim ideološkim grupaoijama koje među njima postoje. Jedan broj

korisnih inicijativa, zbog ograničene materijalne baze kluba, noje mogao da bude ostvaren. Tako su propali pokušaji da se svim stranim studentima obezbedi stručna praksa u odgovarajućim privredni'm kolektivima, da im se omoguoi da, putujući Jugoslavijom, neposredno upoznaju proizvodne i samuopravne procese u priwedi d dinamiku društvenotg razvpja u zernlj'i. Klub ndje bio u mogučnosti da pošalje potrebnu literatima i materijale onam studentima koji su po povratku u svoje zemlje želeli da osnuju klubove prijatelja Jugoslavi je i da ostane u stalnoj vezi sa tim mlad : m Ijudima koji trenutno zauzimaju istaknuta mesta u privrednom i društvenom životu svojih zemaIja. TREBA OCUVATI I UGLED UNIVERZITETU Na pomenutom sastanku govorilo se gotovo četiri časa, čulo se mnogo primera koji pokazuju da često optužujemo strane stuiđente za ono što je pre svega naša krivica. Da bi se übuduće jasno i ravnomomo raspodeVle obaveze koje grad domaćiin ima prema stramra studentima, formirana je komdsija kojoj je stavljeno u zadatak da reši neke od najvažnijih problema stranih studenata. ali i da oceni postoji M potreba za jednim stainim gradskim fommom ove vrste. Komisija će ostaviti po strani sva mnogobiojna p : tanja koja sau kompetencdji saveznih organa, ona če organizovati akoiju za poboljšanje uslova života stranih studenata u Beogradu. Jasno se pokazalo da treba početi menjanjem sadašnjeg načina privatnog smeštaja stranih studenata i pokušati da se gradsko obrazovne, umelniićke, kulturne institucdje jednira delom svog reprezentativnog prograraa okrenu ovoj publici. Predsta\mici Socijalističkog saveza, Rektorata, Saveza studenata i Privredne komore treba da odluče koji su najpogodniji načind za povezivanje stranih studenata sa beogradskim privrednim organizaoiijama, i da nađu najbolje obVke informativnog idejno-poIvtičkog rada sa njima. Interesantno je nap>omenuti da je na sastanku dosta jasno iistaknuto i sledeće: kad več nemamo materiialnih snaga da zadovoljimo sve potrebe veliikog broja stranih studenata, njihov broj bi trebalo uskladiti sa našim realnim mogučnostdma. Tada bismo od njihovog boravka u Beogradu i mi i cnd imali veče koristi. Ovako misli Sooijalistički savez, jer se sve više suočava sa problemima studentskog standarda uopšte. Ne potoji mogućnost da se životni uslovii stranih studenata znatnije poboljšavaju izvan osnovnih obaveza koje društvo ima prema studentima u celini. Ovakvo rešenje dvostruko bi odgovaralo i Univerzitetu: pre svega zbog toga što njegove kadrovske mogućnosti ne dozvoljavaju prijem većeg broja stranih studenata, a zatim što su profesori pod stalnim pritiskom činjenice da strani studenti imaju veMkih teškoća prilikom uklapanja u novu sredinu. Obezbeđivanjem odgovarajućih uslova za život i rad stranih stuđenata. Univeraitet bi raogao lakše da primeni na njih neophodne akademske kriterijume u nastavi i ocenjivanju, a time i da sačuva odgcvarajući ugled. Ovo mišljenje blisko je i Savezu studenata. Manji broj stranih studenata u sadašnjim uslovima omogučio bi da se ovi studenti bolje uklope u studentski život Beograda, da se sa njima konstruktivnije i ozbiljnije sarađuje, da se preduzdmaju brojnije političke aikcije, naroč'to međunairodinog karaktera, sa njihovim postoječim udruženjima. branka otasević

Sistematični dualizam Džordža Santajane

(NASTAVAK SA 7 STRANE) merke eseja »Da li svest postoji« (Does Consciousness Exist?) i »Svet čistog iskustva« (A World of Pure Experience koji predstavljaju osnovu njegovog »radikalnog empirizma«, i na koje Santajama ovako odgovara: »Vaši članci, delom zbog njihove važnosti, zainteresovali su me i zato što u njima postoji izvestan sklad između onoga za šta se Vi zalažete i onoga u šta sam se ja sam uverio. Iz starili, zaostalih klica u mom duhu vašom zaslugom je izraslo nešto što ja osećam kao sasvdm lična uverenja; i predstavlja za mene iznenađujuću sreću da se mogu pozvati na veliku pomoć Vašeg autoriteta u onome za šta se bojim da je izgledalo grubo u mojdm stavovima. To je opšti stav koji i Bergson podržava, i koji se, naravno, može javiti na različite načine i biti iskazan različitom terminologijom. Ono što ja ne razumem sasvim u vašem načinu postavljanja problema jeste da li kanceptualni svet ima s a m o neposredan status. Svakako da je svaka koncepcija, uzeta egzistencijalno, samo deo »fluxa«, koji je, kako kažete, pretežno haotiČan u svojoj neposrednosti; ali stvari d istine imaju i sistematičnu, manje ili više statičnu dimenziju. Na primer, ako ostavimo u praznoj sobi zapaljenu sveću od devet inča, pa po povratku utvrdimo da je sada duga šest inča, može li se reći da je ona ikada imala osam inča? Svakako da će ona predstavliati moguću vrstu postojanja (bdća) sa stanovišta filosofa, njegovog neposrednog iskustva; konc e pt da je sveća prošla tu fazu biće apsolutni pritisak u univerzalnom inventaru. Ali za mene je pitanje u tome da li sveća od osam inča ima s a m o to dodato biće; ili, tačnije, nije li to dodato biće ono što mi nazivamo realnošću, i neposredni pojavni »flux«. Usmereni intelekt izgleda da je ždvot duha, i ono što on sađrži izgleda da je jedino važno, istinito i delotvorno. Sveća od osara inča je nešto u što se veruje, jer je u intelektom otkrivenom materijalnom svetu ona potreban elemenat, koji vrednuje i nagrađuje naše poverenje u njegovu

realnost. Materijal od koga se sastoji naše iskustvo mora biti obezbeđen jednim postojanjem koje ga čini materijalmim, i daje mu mehaničku zakonitost, mada on takođe postoji permanentno, potencijalno i izvan našeg đometa. Ako je ovo sadržano u vašdm pogledima, a ja msilim da jeste, ishod je izgleda razli<at od pansihizma, i daleko je racionalniji... Prema vašem stavu ako ga razumem i mome, materijalne osobine sveće postoje, i ona je cilindrično belo telo koje je zaista osam inča dugo u jednom određenom trenutku. Svet nauke za nas, znači, nije puka obmana, već stvarni delotvorm poredak otkriven u haosu neposrednog iskustva; sistem koji sadrži bdtnosti datih elemenata, ali i koji uključuje mnoge druge, i njihovo trajnije postojanje. u pravu?« Ovde Santajana jasno dovodi u vezu Džejmsov radikalni empirdzam i »Um u zdravom razumu« ne podležući još uvek radikalnom dualizmu. Njegovo delo je kao i Džejmsova »Psihologija« opis prirodnih i bioloških uslova razvoja razuma u Ijudi. Priča izgleda otprilike ovako: živo jedinstvo toka svesti, »fluxa«, i volje ili »instinkta« stvara dve vrste »konkretnog«, zavisno od toga da li je iskustvo organizovano »asocijacijom po sličnosti« ili »asoci jacijom po susedstvu«. »Konkretno« je bistro skovana ali nejasna reč koja izražava Džejmsov pojam »sažimanja« iskustva: konkretnosti zasnovane na asocijaciji po sličnosti jesu ideje ili suštine ili »konkretnosti u govoru«, a konkretnosti zasnovane na asocijaoiji po susedstvu su »stvari«. Opis »percepcije suštine« vodd Santajanu, kao i Džejmsa, pravo u zaključak da je sva misao praktična. Citavo pitanje »fluxa« uvedeno je razlikom između »haosa postojanja«, koji treba uzeti za gotovo, i početnog haosa u Ijudskom iskustvu, »neobjašnjene« neposrednosti doživljenog. Santajana, kao i Džejms, shvata oba haosa kao dvostruki »haos«; on se obraća toku đogađaja kao »apsolutnom fluxsu« i shvata poplavu suđo-

Osuda diskriminacije slobodne Nemačke omladine (FDJ)

Pod pokroviteljstvom Međunarodnog saveza studenata, Nacionalna unija studenata li> ske (USI) organizovala je krajem januara, u Dablinu, trodnevi seminar o demokratizaciji obrazovanja. Na seminaru je učestvovalo preko 40 delegata iz 23 nacionalne studentske organizacije i jedan broj posmatrača. Oni su detaljno razgovarali o preduslovima za demokratizacdju obrazovanja i obrazovnih aktivnosti i 0 programima nacionalnih studentskih udruženja koji se na to odnose. Dve glavne teme seminara bile su; »Predusiovi za demokratizaciju obrazovanja« i »Obrazovne aktivnosti i programi nacionalnih studentskih organizacija« (ovaj drugi referat pod neli su predstavnici SSJ). Bilo je reči o društvenim promenama kao preduslovu za demokratizaciju obrazovanja, mogućnosti definisanja tog procesa, ulozi višeg obrazovanja u ekonomskom i društvenom razvoju, i sl. U Dablinu je izdato saopštenje o predstojećem Devetom svetskom festivalu omladine i studenata koji će se održati od 28. jula do 6. avgusta u Sofiji. U njemu se kaže da je »festival najveći događaj ove godine za omladinu čitavog sveta« i istaknuto »da će on doprineti jačanju poverenja među mladima, bez obzira na niihova ideološka i religiozna übeđenja«. Učesnici seminara apelovali su na sve stu dente Evrope da podrže festival i đa ga iskoriste kao mogućnost za otvorene i iskrene razeovore. Diskusija je pokazala raznovrsna iskustva pojedinih nacionalnih studentskdh udruženja 1 potrebu za većim društvenim uticajem studenata i njihovih organizaoija. »Mi nećemo da se ograničimo na akcije u okviru univerziteta rekao je jedan od učesnika, izražavajuća mi* šljenje većine delegata. Sve naše akcije moraju biti povezane sa društvom u celini.« Sva izlaganja na seminaru (drugom po redu prvi je održan 1966. godine u Belgiji) bila su informativna i interesantna. Učestuci su se založili za veću saradnju i razmnevanje među studentima Evrope. Na semlnaru je izabrana međunarodna komisija za pripremanje i sazivanje evrop ske studentske konfcrencije povodom situacije u Grčkoj. U komisiiu su izabrani UNEF Francuska, SUS škotska i SS Jugoslavije. Na kraju seminara, svi učesnici potpisali su pismo upućeno irskoj vladi u kome se protestvuje protiv uskraćivanja ulaznih viza delegatima FDJ-a iz Nemačke Demokratske Republike. U pismu se kaže da je u vreme razvijanja evropske saradnje ovaj potez zastareli politički »princip« i da je »studentski pokret NDR neodvojivi deo evropskog studentskog po kreta i kao takav potpuno ovlašćen da učestvuje u akcijama evropskih studenata«. va kao dokaz. On ne shvata haos kao »prirodu« ali stalno zadržava termin »prirodan« kao što to čine iđealisti, kao ideju zakonitosti prirode, koja je nužna za zdrav razum, ali dolazi do potpunog izražaja samo u fizid i u ideji mehanizma. Glavne prirodne soage na koje se on oslanja iesu »instinkti« ili iracionalni, animalni impulsi. U celini je jasno da se kroz »Um u zdravom razumu« sprovodi prilagođavanje idealističke terminologije, kao i kod Džejmsa. s tom razlikom što je jezik Santajane bliži Sopeaihaueru od Džejmsovog, a njegova misao bliža Džejmsu. On razlikuje realno i pojavno, ali ga ne razdvaja. U predgovoru trećem izdanju, trideset godina kasnije, Santajana govori o ovim dvosmislenostima i priznaje da je od vremena kada je pisao »Život uma« naučio da prirodu shvata daleko ozbiljnije nego Ijudske napore. On objašnjava da je zastupajući prirodu koja izlazi izvan mišljenja, imao na umu ideiu prirode, pošto priroda ne može nastati ni iz čega. U »Skepticizmu i animalnoj veri«, sva nejasna mešavina biologističkog naturalizma i introspektivnog empinzma koja je bila tako očita kod Džejmsa i mladog Santajane, iščezava. Sada se javlja jedno oštro razdvajanje između oioga što je dato i onoga u šta se veruje. Razvijajući sopstvenu interpretaciju Džejmsovih kasnih sumnji u postojanje svesti, Šantajana glatko tvrdi da »ništa dato ne postoji«. Ljudska »psiha« (nov i važan termin u njegovom rečniku) ima dve radikalno različite funkcije: intuiciju datog i animalnu veru u ono što nije dato. Cista predstava ili neposredno nisu znanje bilo kakvog postojanja. Pa ipak ona ima švoje odgovarajuće predmete, to jest, suštine. Ovde cela teorija asocijacije po sličnosti na kojoj su on i Džejms zasnovali teleološki pristup percepciii suštine, biva napuštena. Nju zamcniuje fenomenološka tvrdnja da čisto prisustvo fakta, bez ikakve vere, imnlicira jedan prepoznatljiv objekt. Jedan ovakav akt čiste mtuicije uključuie spiritualnu disciplinu, jer psiha ne postoii bez potvrđivania svoje animalne vere ili instinkta. Santaiana sada naglašava kultivisanie navika samoodricanja ili kontemplacije, u nameri da bbori normalne ili »animnlne« navike teleološkog interesa za suštine. Biti zabavlien suštinama samo ako se ove odnose na postoianie, sađa mu liči na uskogrudu žrtva imagmaciie nauci i korišćenia suštine kao vežbe animalne vere. Na drugo} strani, Santajana obiašniava u »Skepticizmu i animalnoj veri« da je smatrao

Protest svetske studentske javnosti

Prošlog decerabra izraelski vojnici su uhapsili na zapadnoj garnici reke Jordana, TAJSIRA KUBU, potpredsednika GeneraJne unije studenata Paiestine (GUPS). Još uvek nema zvaničnih informacija o njegovoj sudbini. Prema nekim izvorima, on je mučen i zajtvorea bez presude. Tajsir Kuba je jedan od najdstaknutijih rukovodilaca progresivne palestinske studentske unije koja, zajedno sa palestinskim narodom, vodi borbu za svoja legitimna prava i oslobođenje svoje otadžbine. Savez studenata Jugoslavije sa GUPS-om i Tajsar Kubom imao dosad vrlo prijateljske odnose i plodnu saradnju. Povodom hapšenja Tajsir Kube, učesnici studentskog seminara o demokratizadji obrazovanja, održanog krajem januara u Dabilnu, izdali su saopštenje u kome se traži »hitno oslobađanje palestinskog studentskog rukovodioca«. Na seminaru je osnovana međunarodna komisija koja treba da ispita ceo slučaj. U kotnisiju su izabrane nacionalne studentske organizaciie Francuske UNEF, Belgije WS (flamansko govomo područje) i Jugoslavije (SSJ je izabran na predlog arapskih unija, članica Sekretarijata Međunarodnog saveza studenata). U nedavno izdatom saopštenju MSS-a kaže se da je hapšenje Tajsira Kube posledica stalndh i učestalih napada koje izraelske vojne sna ge vrše nad * stanovništvom okupiranih ter torija. Izraelska ratna mašina zbrisala je dinamitom, topovskom vatrom i buldožderima čitava sela. Oko 200 hiljada izbeglica tražilo je posle junskog rata spas na istočnoj obali reke .Tordana. Izrael intcnzivno radi na ekonomskom. političkom i kulturaom pripajanju okupiranih arapskih teritorija. U saopštenju MSS-a se zahteva puštanje na slobodu Tajsira Kube i izražava se solidamost sa narodom Palestine. Zatim se kaže da je dužnost svih progresdvndh naroda, a posebno studenata, da brane svoje kolege i palestinsk' narod od terora okupacionih snaga. za neophodno da nastoji na intuiciji prvenstvenp »izvan metodoloških kolebanja«. Njegov radikalnd skepticizam je uglavnom metodološki, način da se oslobodi svesti po sebi, u teoriji prirodnog saznanja. Shodno tome, »animalna vera« je deo sistema koji treba da bude beskompromisno »bihejvioristički«, kako su cvo učenje nazvali u Americi. Cin vere kome se on, sa Hjumom, \Taća posle svog raetodološkog ispita skepticizma, nije »animalan« samo u Džejmsovom smislu čina animalne inteligencije, već, po Santajani, jedan javan, objcktivan sistem postupaka, odnosa i socijalnih mehanizama. Kroz akcije ili fizička kretanja prepoznaju se stavovi saznanje kako nas tako i ostalih. Svest o suštinama ili čista intuicija ne podrazumevaju samosvest. Kako je teorija intuJtivnog znanja zasnovana samo na unutrašnjim odnosima među suštinama, tako je saznanje postojanja zasnovano samo na spoljnim odnosima između prirodnih tela. Santajanima biheivionstička teorija animalne vere i saznanja postojanja dala je veliki prilog književnosti amcnčkog realizma i novog naturalizma. Santajana je nastavio da kultiviše svoj sistematični dualizam do kraja, i da zaoštrava i u praksi i u teoriji kontrast između života oancanja i onog koji je izgubljen u praktičnom znanju. A kada je postao pravi usamljenik, poceo je neumereno da glorifikuje svoje osloboaenje od »moči i dominacija«, nalazeči u preokupaciji istinom ili saznavanjem činienica, životnu zamku ili spiritualni »poreraečai«. Kada su ga u njegovoj italijanskoj usamljenosti SSf > u sp°mene počeli da izdaju, on je ramiIj"5U? A bide njegovog đuha. Ij tom duhu je pisao, na izmaku svog lelesnog zivota, ove reči, koje su izgledale patetično prijateti'ima^ 1111 naturai itsičkim i realističkim razHč :^o^^^ ra spravljao sam na vrlo AH to an SS SU L’? Io ? duha menc ' rikreno bl ° do,sta filosofsko. Moeu plamena"samog Suta m5 ‘ a £ slika Frema tome, najtacnna £,“* na'sknvenneg bića neće pokazati hl ?• moje ličnosti . nl « »«« o* l svetln m. g života. Ona će pokazati san)° kol'kn mZ ° meVan,a ko ' e le torelo u meni i, Stalo.. 1 mOgUCe ’ razaral ° 1 čistll ° sve HeJbe^Sajdera' Ameri{ke ,iloSOfije ‘ Schne^der ° f American Philosophv, Herbert PREVEO ALEKSANDAR ILIO

Strana 8.

STUDENT

1968/7