Студент

BIĆE BOLJE

R. V. zemljoradnik. Okolina Prokuplja. 51 godina. Ima ženu, tri sina i dve ćerke. Ja sad očekujem autobus. Sad malo posmatram da li bi slučajno naišao. Inače, onako na mom srcu, ја ništa ne bi želeo nego da se očuva mir u svetu. Da mi deca dobro žive, jer ako bi došlo do kojekakve trzavice, ništa mi nije. To mi је najviše na srcu, Ja nisam mnogo ratovao, ali jesam malo za ovog rata. Iskusio nešto. Sve čovek kroz svoj život što stekne srušl se i zgubl se, a što Je najgore: izgub! čovek život, a onda nlje učinlo ništa. Ja sam se za vremc već u bugarskom ratu гоdio i o tome ne znam ništa, a ovo sam sad iskusio. Ne bih želeo nikada da dođe do toga. Ne mogu do kraja ništa ovako da ocenim do jcdno; Nadam se đa kroz vreme, kroz izgradпјп, trebamo u zadmgu kroz lcooperaciju, Pošto su deca otišli ja ne mogu doveka da radim. Sada nismo kao što je bilo nekada. Selo sc izgradilo lepo. Živi se. A političke stvari,, пе možemo. Tma ko to da misli, ko je za to plaćen, a ja. šta mogu ја. Radim. obav r eza prema državi još uvek postoji. Radim. bez rada ništa. Radim na nolionrivredi. ne pušim. Tmam decc, imam trl sina. Dođuše nisam ih nešto naročito rškolovao, nli ipak dao sam im malo zanata. Jeđnoga sam dn o u srednjoj školi, živi ?л snda. doduše. Jcdnog imam u vojnoj školi. To ie buđućnosl; perspektiva, mislim. Tma udoban stan. uredno platu nrima. ! opom trećem, doduše, dao sam znnat, Dob ; ia svoju plutn na vrcmc, dobar .strućnjak. гаг i đobro i kažc da neka preduzeća jesu slnbo, ab’ ko гзсБ, ka/c ; dc dobro. Ko radi ~ dobro, isplali sc sve. Bez rada nema ništa. Tako sam s« i i o/enio u devetnaest gcxlina. Imam i čerU' 4'vm icdnu na službi niie nekoj velikoi, nli / vi dobro. Imani još iednu neudatu. Ućila ona. doduše. osmogodišnju školu, ali nismo rnogli cialje, ostala jc sa nama, R. 7. Kućna nornoćnica. 42 godinc. Decu ću da izvedem na put. Oni će da mi pomognu. Hoćc i siid da pomognii. \ r olela bih imaiu ra/umcvania. Volela brh da /.talntnidem cla glcdam balet. Umreću u krugu porodice. R. Dž. Okolina Prizrena. 21 godina. Rođitelji su mu u sclu. Sofer. Volio hih da učim neki zanat i onđa da se kvalilikujem u prcduzeću. Ja sam kao šofer » lipćil da se zaposlim u preduzeću ako može, ako nc nio/e, tako nc može dalie. Naučio sam u Armiji. Ja hih volio iednog dana da kupim svoi kamion, da Д&ЈкгД 1» i«a> Р*п»-?

Bilo gde da radim. I u Kosmetu, ali bi voleo da kupim. Nisam još ženjen. Mislim da se ženim za ove dve tri godine. Idu godme! Ja tražim posao. Moji su kod kuće: i brat i svi, na zemlji. Meni ne treba više od sto hiljada. Volim današnje žene. JA CU DA PORASTEM. I I.MACU DECU. 1 TATU M. S. Učenica II razreda osnovne škole. Ja ću da porastem. I imaću decu. I tatu, I neču više ići u školu i nigde. I ići ću u Italiju. Voziću se avionom. Imaću puno para i kupiću tati kola. Obećala sam.* INDUSTRI.TA MORA DA NAM OMOGUĆAVA DA BUDEMO SLOBODNI M. I. 30 godina. Završio svetsku književnost. Piše. Živi od toga što vodi jedan bife. Ima oca u provinciji. Živi sam. Ja mislim, kad bi stvari krenule nagore. neće se tu brzo ništa promeniti. Bilo bi to jedna h ; sterija. Niz pomodarskih štosova. Imačemo brak od godinu, od dve, ili neki eksperimentalni brak koji će da traje, recimo, po principu onoga Japanca. Kaže: ženi se prvo starijom ženom koja će da te pouči, a posle uzmi mlađu, pa joi ti uli iskustvo! To može da bude i onšta histerija. Kod žeга možda i više. Oslobođena svih mogućih ob zira, razgolićena i tako đalje. Mislim, žena kao žena, njoi to može da bude i prijatno da budc razgobćena, da se oseća izvrsno. Kao ženka, опа ćc to vrlo rado raditi i tako će biti sve veći procenat frigidnih žena. Donžuanstvo |e frigidltet muškaraca. To bi dovelo do jedne opšte nenoze, a nen r oza vcć postoji, širi se. Svako juri. A ponekad i ne zna gde juri. Sve zavisi od toga šta ko traži i šta ko hoće. Meni, recimo, ne ostaje vremena za ono štn mi je važnije; za pisanje. Krupnije stvari, koje su mi najvažnije, to su tri romana. Dva su već u završnoj fazi, osim nekih elemenata. To su mesta gde smatram da nemam dovoljno iskustva i čekam priliku da to rešim.-Neću s njima da izlećem. Kad to bude gotovo, hoću da to bude maksimalno. Faktički bih mogao, ali sticajem okolnosti, težeći za nekom normalnom egzistencijom, ja nemam vremena za to. Započeti rukopisi se gomilaju. Fali po nešto malo, a ja sam pedantan, i hoću da to bude onako kako mislim. Kad pišem priče, onda su to oz biljne priče. Volim reportaže, naročito sa terena. Ja sam bio na terenu i mogu to da osetim. Volim ono što se vezuje za malog čoveka; što nije Ijubav

šta I ko ... ! ždi • I I

u klasičnom smislu, nego nešto što on vuče godinama, kao neku neostvarenu želju. Ne isključujem Ijubav parova, mada to nije bitno. Volim čoveka koji se ne bavi ničim naročitim, ima neku svoju malu Ijubav, koja se naičešće, ne ostvaruje, ili samo delimično. O tom životnom putu koji se lako može iščačkati na nekom zabačenom mestu, iz nekog slučajnog saputnika, a može da sadržava životni puf čoveka koji je anonimno živeo, anonimno stvarao, koji je bio uporan; ima bar iluziju da stvara. Umreću jednom, ali s’gumo ne u krevetu. U svakom slučaju, želeo bih da završim bar jedan rukopis, da bar za njega kažem; »Ovo sam uradio kako sam maksimalno sada mogao«. Da on ostane posle mene. Bilo na kakav način da se umre, osim u krevetu. Sto se novca tiče, danas hih potpisao da mi nikakav konfor ne treba. Nadam se da ću doći do jednog mimmuma, koji će mi obe/bedi; ti da se bavim ovim moiim stvarima. To bi društvo moglo đa obezbedi; trebalo bi da obezbeđi. Ali ne veruiem da će to ikad stvarao urad’ti. Kroz pedeset codina svet može đa postoji i da ne postoji. Ako postoji, morala bi to da bude diktatura intelektualaca. Prvo, industrija mora da nam omogućuje da budemo slobodni. Ako izberrnemo katastrofu, neće biti to liko velike razl ; ke u svetu. Tu postoji jeđna masa, a pitanje је kako bi masa primila slobođu. Pitanje jc kako će se to odraziti na nas, ne na umetnike, neco na masu. E sad, u međuvremenu. ta manjina. ti umetnici i naučmci, trebalo bi, рге nego što se osete potpuno slobodni da ovladaju tom masom, da је privuku. Ta mala masa umetnika prema onoj velikoj treba da se poveća, a pre togn treba da ovlađa. da ne bi bilo opet mnoco ludih ceneraciia i уеlikih nolitićara koii bi ko тпа šta i kako. izmišljali. Mislim da ako država, vojska, mornarica i policiia budu postojali i übuduće, da će biti balast. Ako to. nužno zlo, bude nostoialo, biće strahovito. I tu ima koecz : stencije; samo tobože, i na paniru. Sve to ostaie isto, u stvan; i država i političari i vojnici. Da bi ta manjina mogla da rađi po svoiim mogućnostima, maksimalno kako treba, mora da angažuje sve Ijubitelje, jer inače sve ostaje isto i sve je tako. sitnićavo. Utopiia je sve to, ko će ma dati izvršnu vlast. Morali bi intelektualci da se izjednače, da njihov jedan glas buđe računat, s obzirom da su u manjini, bar deset puta više. Morao bi da bude јак i izjeđnačen predstavnik u svakom telu. Naravno, tu su sit-

ne Ijudske slabosti. Danas je svaki od njih dobar samo u svom stvaralačkom okrugu. Treba to početi, a posle bi išlo. BIĆE RATA 2. K. Penzioner. 64 godine. Živi s ćerkom i ženom. šta očekujete od narednih godina? 2.* Biće rata. *— Osim toga? 2.: To је glavno. A. ako ne bude? 2.: Biće. Recirao, posle pedeset godina? 2.: Ne zna se za posle rata, nikad. Sta ćete Vi raditi u ratu? 2.: Ništa. Ja sam star za to. Hoćete li preživeti? 2.: Tako računam. SAMO DA NISAM GLADAN t Dž. S. Okol’na Tuzle. 16 godina. Zemljorađnik. Završio četiri razreda osnovne škole. Jedinac. Nc znam ja, ne zanimam se novinama. Sta znam ša će biti. Inače, ja bi lično voleo da se zaposlim. To je naibolje. Da budem siguran, da nisam gladan. Meni l ; čno ne treba para. Samo pedeset hiljada. Kađ bi zarađivao, ja bi sve slao roditelpma, Ne bi kupio motor. Sta će mi motor. kad ne bi nikad položio, Ne znam ја šta će hiH, samo da nisam gladan. Možda bi išao da putujem. Ne znam kud, možda na more. Nemam ja neku đevoiku, pa đa trošim. Tražim posao da živim. Svaki posao, ne mam koji. Tako bi voleo da bude, a šta znam ja šta će biti. DA ZARĐAJU MASINE... Đ. K. Student prava. 21 godina. Nije u SK. Bavi s amaterski glumom. Nešto što me odavno opsenjuje đa zarđaju sve elektronske mašine koje upropašćuju čoveka. U veku u kome živimo, zaboravljamo na čoveka. Više mislimo na rakete, na goriva razna, na oružie zemlja-zemlja i zemlia-vazđuh, nego na čoveka koji ie to stvorio. Covek se toliko upleo u to, da više nema oslobađania. To je samo iedna iluzija. Bez t ; h mašina ioak čovek ne može da živi, ali ostaje pitanie šta on ima đa traži po svemiru, pored tolikih stvari ла zemlji. Možda padam u neku kontradiktomost zato što sam se godinama bavio astrononrjom, međutim sada se više ne bavim. I onda sam mislio da će uvek biti Ijudi koji će da posmatraju zvezde, ali da će se većina Ijuđi vratiti prrodi. Uostalom, u Svetom pismu piše da је priroda maika svega; Bog je tvorac, ali je stvorio prirodu za čoveka. Klase će da postoje dok postoji proizvodnja, a formiranje države bez klasa vrlo je diskutabilno oitanje. Mislim da slobodno društvo ne pretpostavlja nužno neku ansolutnu jcđnakost. Od godina pređ sobom očekujein da budem komunikat ; vniji, da se nribližim Ijudima, naročito preko pozorišta. Mislim da je cilj jeđnog teatra humamzacija Ijudskih odnosa. Kad srećan čovek dođe u teatar i vidi i mene kako sam sređan, biće srećan što ima još sre 6 nih na ovom svetu. Sto s6 tiče budućnost’, ja sam uvek za to da se vratimo prirodi. Začkoljice među Ijud ma će uvek ostati, ali mislim da je glavno da se oslohodimo tih mašina. Svako pokušava da dokuči kako to treba da izgleda, ali mislim da plove više u mutnim vodama.

М. MAJSTOROVI (

L. STOJANOVIC

0 MASOVNOJ KULTURI DANAS

Poznati francuski sociolog Edgar Moren upotrebljava izraz masovna kultura une* koliko drukčije no što je to uobičajeno, vezujuči taj izraz za Zapad (industrijSka kultura Zapada). Ukoliko, međutim, pod masovnom kulturom podrazumevamo kulturu koja se pruža masama sredstvima masovne komunikacije i koju te mase prihvataju, koja se dakle, stvara ргеша zahtevu masa i za masu, onda se ovaj Morenov »esej o masovnoj kulturi« odnosi i пз kulturu masa uopšte. ».Obrazovani’«, kaže Moren, »žive prema vrednujućem, posebncm, aristokratskom shvatanju kulture. Zato termin »kultura XX veka« njih odmah podseća na Mondrijana, Pikasa, Stravinskog, Albana Berga, Muzila, Prusta, Džojsa, a ne svet televizije, radija, filma, stripova, štampe, zabavne muzike, turizma, godišnjih odmora, dokolice«. Drukčije rečeno, intelektualci »trećoj kulturi« ne priznaju kulturni status, ona je za njih nusproizvod kulture. kultumi škart, kič, šund (od američkog izraza kitsch, nemačkog Schund). Moren se, čini nam se s punim pravom, protivi ovakvom odnosu prema masovnoi kulturi. »Masovna kultura je«, kaže on, »kultura: nju sačinjava telo simbola, mitova i slika koji se odnose na praktični i imaginarai život, sistem specifičnih projekcija i identifikacija. To je nadgradnja nacionalne, humanističke i religiozne kulture i počinje utakmicu s njom«. Masovno-kulturao delo kao taikvo Moren shvata dijalektički. Delo ovog tipa, po njemu. konstituisano je tako da sjedinjuje u sebi čitav niz protivrečnih činilaca. U njemu su, naj* pre, sjediniena sledeća dva рага antiteza: biro' kratija invencija, standard individualnost. Kulturaa industrija koncentrisana je, naime, na relativno malom broju sektora filmske i TV kuće, radio-stanice, redakciie novina, kompandje za izdavanie gramofonskih ploča (birokratška organizacija) a u ovim sektoriraa se industrijski, po standardima, proizvode dela masovne kiilture u ogromnim seriiama. S druge pak, strane, masovno ■ kulturaa dela ne mogu biti standardizovana na isti način kao što to biva sa deterdžentima ili električnim peglama. Kulturao delo ovog tipa mora biti, na izvestan način, novo. Zašto »na izvestan način novo«, a ne, prosto. »novo«? Zašto široka publika (»masa«) ne želi i ne prihvata nova i originalna kulturna ostvarenja? Ovaj fenomen Moren objašnjava pomoću imaginarnog kao jednog od osnovnih konstituenata Ijudske prirođe. »Imaginarao se«, kaže Moren, »ostvaruje prema prauzorima. Postoje uzor-modeli Ijudskog duha koji upravijaiu snovima, a posebno racionalizovanim snovima. kao što su teme mitova ili romana... Proizvode se sentimentalni romani po lančanom sistemu... Ali pod uslovom da lančani proizvodi budu individualizovani«. Jer poznato postaje dosadno, a novo sadrži rizik da ne bu» de prihvaćeno. Formula zlatne sredine postaje stoga stvaranje nove celine pomoću drukčijeg kombinovanja različitih standardnih elemenata. Masovno-kultumo delo teži za tim da se obraća svakome; u isto tolikoj meri ono se ne sme obraćati nikome posebno, eto nove ргоtivrečnosti. Da bi postiglo formulu svakom ponešto, delo ovog tipa mora biti sazdato na opšteljudskoj osnovi, na antropološkom. Antinomija: standardno-individualno, međutim, điktira uvođenje nacionalnog, regionalnog, folklomog (= individualnog. nasuprot antropološkom kao standardnom). Vrlo je zanimljiva diialektika protivrečnog para hic et übiciue (ovde i svuda). Gledaiući u ekran. slušajući radio, čitaiući novine, korisnik kulturao-masovnog dela je istovremeno i ovde i tamo; njeeovo ovde prožeto ie onim tamo, i obmuto, Budući svuda, on istovremeno i nije nigde identifikujući se sa drugiша, on gubi svoj sonstveni identitet. (Život heroja iz romana doživljava kao svoj sopstveni život). Među bitne karakteristike masovne kulture spada i tzv. svakodnevni eros. Međutim, i on je protivrečnog karaktera. »U jednom smislu«, kaže Moren, »erotika se vraća na seksualnost, svoiim stalnim aluzijama, a mnoštvo erotskih slika je simbohčna zamena za koitus. U drugom smislu, proširujući seksualnu privlačnost na celo telo. erotika uskraćuie seksualnosti moć koncentracije... Da li stalni erotični upaljeni žižak teži da smanji ili poiača seksualni pritisak? Izgleda da nad-erotizacija ide uporedo sa porastom polufrigidnosti i poluimpotencije«. Masovna kultura je danas, to je možda njena glavna karakteristika, kultura prezenta. Napuštanje perspektive i budućnosti u tesnoj је vezi sa jednom dmgom njenom bitnom odlikom sa njenom svetovnošću. Slabljenie vere u život na drugom svetu jača potrebu za što boljim životom na ovom svetu. Žeđ za trajanjem, za večnošću, međutim, i dalje ostaje izvanredno snažna. Večnost se ostvaruje rastezaniem i uvećavaniem prezenta, niegovim univerzalizovaniem. Prezent je zaista i u sve većoj meri glavna dimenzija masa. Boliom organizacijom života, komforom, kozmetikom i medicinom čovek današniice ne samo da је uspeo da produži svoj vek već i u smrt odlazi izgledajući i osećajući se kao mlad. Okretanje ka prezentu stavilo je u prvi plan čitav niz kultova: uspeh, Ijubav, mladost, sreću... Neodložnost sreće postaje osnovno merilo; protivrečnost sreća-nesreća razrešava se na taj način što sreća uvek trijumfuje; nesreća i đalje može biti beskrajno velika ali ne samo da ne može (u delu masovne kulture, razume sc) uništiti sreću već ne može biti ni trajna. Mladost pobeđuje starost, i to ne samo odlažući je već i usklađujući ie; Ijubav oostiže ooštu prevagu nad mržnjom. Svi ovi kultovi su i ote-

lotvoreni u tzv. »olimpijcima« (filmske i TV zvezde, proslavljeni pevači, Džems 80ndi...). Kult olimpijaca vrlo je ilustrovan kao primer savremene mitologije; svi kultovi шаsovne kulture plod su jedne nove. terestralne mitologije, koja se od stare, nebeske, razlikuje time što joj je težište pomereno ka realnom. Osvrćući se na kritiku masovne kulture, Moren, najpre, daje jedno princiosko određenje. Besmisleno je, smatra on, kritikovati raasovnu kulturu kao izvestan entitet; kritikovanje masovne kulture ostaje prazno i besmisleno ako ne obuhvata i kritiku mase kao takve, pošto je masovna kultura, u naivećoj meri. upravo jedan vid same to mase kao takve. No industrija, tj. proizvođač, i masa, tj. potrošač, nisu, ističe Moren, u podjednakoj meri oblikovaoci masovnokultumog dela; inicijativa je na strani industrije. Ovai momenat, s obzirom na strukturu tzv. spojenih sudova, može rezu|tirati vrlo krupnim posledicama (u zavisnosti, razume se, od vremena i obima tog dejstva). »U izvesnom smislu«, kaže Moren »nalaze primenu Marksove reči »proizvodnja stvara potrošača... Proizvodnja ne proizvodi samo ргеdmet za subjekat već i subiekat za predmet« (Prilog kritici političke ekonomije). To je upravo jedan od elemenata koji nas najviše moraju zanimati ako smo zainteresovani za dalji kurs masovne kulture i sudbinu mase uopšte. To bi, u osnovnim crtama izložene, bile neke Morenove odrednice masovne kulture danas. Glavni Morenov cilj bio je da odredi ontologiju masovne kulture. Pa i pored toga. njegova ocena masovne kulture. niegov vrednosm stav izražen je u punoj meri; »Masovna kultuга fiktivno pruža sve ono što ne može prak* tično da se potroši. Ona je, tako. avantura života bez avantura, ogolićavanje života ispunjenih uđobnošću... Ujedno«, kaže dalje Mo; ren, »deo života svoiih potrošača ona čim fiktivnim. Obezl’čuje projicira niegov duh u mnoštvu shkovitih ili imaginamih svetova, nieeovom dušom naseljava mnogobrojne dvojnike koji sad za njega žive«. »Stoga se u masovmoi kulturi nikad ne susrečemo sa dubok’m pitaniima čoveka u sukobu sa samim sobom, sa životom, sa smrću. sa velikom tajnom... Јег se sve odvija na horr zontali, po po\TŠini stvamih i imaginamih zbivanja, i sve u pokretu... Ta dela n>su stvarana za razmišljanje u t'šini, već za one koi ; & privrženi ludom, snažnom, jasnom ritmu »Duha лтетепа«. Građena tako da uvek i po svaku cenu fa* vorizuju blagodeti nad nedaćama, da sve teškoće i sukobe razrešavaju hepi-endom, kulturno-masovna dela pružaju jedan nestvaran 1 jednostran odnos prema svetu. odnos bez prave korespodencije sa stvamo Ijudskim.

VITOMIR TEOFILO' IC

8.

STUDENT

1968/*