Студент

VISOKA

ŠKOLA

FRAZERSTVA

Da li je učeničko samoupravIjanje proklamovano zato da bi poslužilo kao vežba za buduće neposredno upravljanje u preduzećima, ili zato da bi se stvarno upravljalo? Kako sada stoje stvari može se reći ni za jedno ni za dVugo. Najveći broj učenika ne zna Sta je to i otuda je ono postalo »birokratska institucija јег upravljaju sa-

II POSETI TRECOJ BEOGRADSKOJ:

mo rukovodstva. Najčešća forrna samoupravlianja u školama je čisto apstraktno postojanje nekih organa i funkcionera, a uspesi su ostavreni jedino u školskirn statutima i izveštajima školskih komitcta i zajednice učenika. Ovo zajednički tvrde i učenici i profesori. Priznaju takođe i zajedničku krivicu, ali malo ko pokušava da nešto pomeri napred. * * * Sta o tome misle učcnici 111 beogradske gimnazije? U ovoj »panel«-diskusiji (učestvovali su: Dušanka Ban, Aleksandra Krompić, i Dušan Nikolić, kao predstavnici »samoupravljači«. i direktor škole Anastasije Stanković) pokušali smo da dobijemo odgovore na pitanja koja ovakvo stanje nameću. Prvo: • Zašto đačko samoupravljanje ne postoji? _— Skolski komitet ne funkcioniše kako treba, Predseđnik je smenjen zbog slabog uspeha u školi i rad sada stagnira, ođgovorila je drugarica direktor. Zato što između profesora i učenika postoji velika distanca koju treba smanjiti, гекао je Dušan Nikolić (gde, na kom po* dručju, nije objasnio). ■ UČenička zajednica je i ranije postoiala kao organ za sebe, ali nije bilo poznato šta je cilj njenog rada. dodala je Dušanka Ban. JAVNOST OCFNTTVANJA NF, POSTOJI U 62. čl. Statuta pišc »... Putem Zajednice učenika, odnosno razreda i odeljenja, dolazi do izraza mišljenja učenika o svim pitanjima i problemima iz života i rada Gimnaziie, razreda, odelienja i pojeđinih učenika«. Pošto ste upoznati sa Statutom, objasnite na koji če način doći »do izraza mišljenja učenika«, na nriгаег, o radu nckog profesora? To zavisi od profesora i razrednog starešine. Recimo, stavke o javnom ocenjivanju nc pridržavaju se svi profesori. Javno ocenjivanje zahteva aktivnost celog odeljenja, a tu smo zatajlli. Svoje primedbe iznosima razrednom starešini, a dalje sve zavisi od njega. rekao je Aleksandar Krompić. SAMOUPRAVLJANJE PO RECEPTU 1Z UDŽBENIKA Na pitanje: šta nama treba da obezbedi đačko samoupravljanje?, dobili smo odgovore koji su nas malo podsećali na đobro naučenu lekciju iz sociologije. Samoupravljanje шога obezbediti veće i svestranije interesovanje, ođgovorila je Dušanka Ban, Ako postoji mogućnost da se iznese i prihvati naše lično mišljenje, samim tim je i zainteresovanost veća. Ono takođe treba đa nam stvori izvesne radne navike i organizacione sposobnosti. To se mora bezuslovno naučiti u školi. Niko od nas ne želi da se nastavl ovo sadašnje stanje: »dolarim u školu zato što moram«, Ako bi postojala mogućnost za diskutovanje sa profesorom o gradivu tokom časa, interesovanje za rad bi b!!o znatno veće. • Na koji način bi svc što se očekuje od samoupravljana moglo biti ostvareno? - Upoznavanje i samih profesora sa onim što od njih i ođ nas traži đačko samoupravljanje, bilo je zajeđničko mišljenje učenika. Slažem se da treba da se potpunije izgrađuju i profesor i učenik. Od nas samih zavisi kako će se to razvijati. Mora biti više svesti i odgovomosti prilikom izbora rukovodstva. Jedno autoritativno mkovodstvo se lako može izboriti za ono što učenici traže; tada bi bilo manje problema odgovorila je drugarica Stanković. O uvođenju većeg broja oraladinaca u učeničko samoupravljanje dobili smo jedinstven odgovor učenika i direktora: To se može ostvariti. * ★ ★ Statut škole profesori ne po štuju; najosnovnija prava učenika nisu definisana, tako da još nema mogućnosti da učenlcl dobiju samoupravna prava. U ovoj diskusijl Izgleda da se nlsu mogle jzbeći apstrakdje 1 prazni razgovori o sociološkim problemima samoupravljanja. Otuda razumljivo što nismo dobili odgovore kako u ovoj situactjl mogu izgledatt »konkretn! zadaci«. Oni se u ovakvoj situaciji ne mogu čak ni zamisliti. Ipak, to su bila mišljenja učenlka i direktoга I nadamo se da neće ostatl samo na miSlJenjtma.

DUNJA HERCIGONIA

MILAN M. Mieie

OSVETA, PROFESORSKA

Iluzije o povlasticamu poslednje, »srećne« maturantske generacije koja polažc staru maturu izgleda da su sasvim nestale. Naši srednjoškolski profesori traže od nas da odjednom naučimo sve ono što nismo uspcli da naučimo za protekle tri godine školovanja. Pred predajom maturskog rada, koji zahteva poseban, skoro naučan rad i samim tim i poseban napor, profesori postaju iznenadno veoma savesni: zadaju nam da ponovimo celokupno gradivo prvog polugodišta za nedelju dana, proširuje se gradivo, zahteva se čitanje literature za proširivan je znanja. Mnoge brojke, nazivi divirija, datumi, pcsmice, formule. sve se to uči na brzinu da se što bolje iskoriste ova dva meseca. Maturanti su stavljeni pred dilemu: solidan maturski rad iii uspeh u školi. U ovoj situaciji zaista se пе zna šta je važnije, ili izgleda da ni sami profesori lo ne znaju. Na žalost, učenici nemaju nikakvih mogučnosti da bilo što izmene. Intervencije kod razrednih starešina se obično svodc na sleganje ramena i več

ustaljeno: »Vama mora da je jasno da čete ovih dva meseča raditi do usijanja«. Da se ovakva situacija smatra normalnom, pokazujc i primer Osmc beogradske gimnazijc. Direktor škole je pre dve-tri godine molio profesore da ne preopterečuju učenike domačim гаdovima, kako bi se smanjio broj neopravdanih Izostanaka. Sada, kada sc učcnik, član Saveta, žalio na preopterečivanje maturanata, svi su ćutali. Samo je neko od profesora zapitao: »A šta bi bllo da imate staru (ili novu) maturu sa šest predmeta?« U Osmoj beogradskoj su sc prava učcnika i princip samoupravljanja baš kođ najvažnijeg problema pokazali kao mrtvo slovo na papiru. Jedino šlo bi u ovakvoj situaciji vredelo, to je odlučna i zajednička akcija, svih maturanata. Kojim putem se ova akclja može sprovesti to je jedino i glavno pitanje. Јег ako legalna sredstva zataje, a situacija je tako teška, ostaje samo još jedan put.

A. P.

„IDEJNOST, ISPRAŽNJENA

SJAJ I BEDA SKOLSKIH KOMITETA

v ’ * v ' la је u stvari Skolski komi tet, šta on treba cla radi, kakva mu je uloga u školi to je 7.a najveći broj učenika pitanje na koje nemaju odgovor. Nasuprot njima, svaki »aktivi sta«, član Komiteta mogao bi o tome da vam na licu mesta održi čitavo predavanje. »Školski komitet je idejno* politički organ Saveza omladine, politička organizacija, omladinsko шкоуос!stvo škole. oreanizaciia \nladih... itd itd. • A u čemu je »ideinost« i kakva je to »politika« školskog komiteta Saveza ornladinc? Takozvana »Tđeološko-politička predavanja« su najviše organizovan i popularan oblik »ideinog r'aspitavanja«, čiji je »nosilar ŠKSO«. Najomflienija tema je marksizam, ali on se ohrađuje tako da pre ličl na sve drupo nego na n«ko tumačenje Marksa. Prodavači, članovi komiteta, najčešće nisu raščistlil sa onim što pričaju. Ako zamišlja da na ovaj način vrši nekl idejni uticaj, onda je vrio naivan. Jedina »politika« školskog komiteta, čiji je uticaj među učenicima očipledan, je uspešno rasturanje »Susreta«. Islina, u poslcdnje vreme iz sve snage se propagiraju i »radne akcije«. ali pošto se ta propaganda svodi uglavnom na plakate i prikazivanje naivnih filmova o brigadii'skom životu (»Prekobrojna«), i to se može svesti samo na uzaludno trošenje vremena. Ovo је na žalost jedino što ra-

di SO u srednjoj skoli i to osim članova komiteta, nikog drugog i ne interesujc. Valjda i zato što ŠK SO okuplja uglavnom »profcsioualne« rukovodloce kojl <u. sa titulom »član Komlteta«, glu* me nekakve autoritete kompenzirajući svoje očigledno duhovno siromaštvo. (Aktivisti su ponekad i slabi đaci). Na sastancima SK obavezna je stmčna tenninologija: »problem«, »adekvatno mesto«, »društveni proces«, »faktor«, »princip«, »kornpaktna celina«, »idejno politički uticaj« i sl. Ako se nešto odluči. važi samo za Komitet jer malo koji učenik zna 0 čemu se razgovaralo. ZAŠTO POSTOJI SO? Kome jc potreban ovakav način organizovanja SK SO? Omladincima svakako ne, a i Savezu omlađinc su najmanje korisni privatni, odsutni, pasivni i besadr/ajni komiteli. Mcđutim, malo је verovatno da će se u donledno vreme tu nešto promeniti. Savez omladinc u školi je nonajviše kolporter »Susreta«, što je zaista ne malo komično. Postojeći aktivisti imaju dve шоgučnosti: ustupiti mesto drugom 1 bitl skinut sa »pijedestala«, Ш nastaviti sa kvazi no’Uikom i radom samo za sebe. Oni se odlučuju za ovo drugo. Ali nije 1i to i na* llčni poraz što je još uvek tako?

м. м. м

UČENICI - NА RUKOVODEĆA RADNA MESTA

U Bcogradu, na Voždovcu, u uiici Vojvodc Stepe 286, nalazi se Republički centar za obrazovanje kadrova u komunalnim i глnatskim delatnostlma. Osnovna namena ovog centra je da stručno osposobl java i dalje usavršava kvalifikacije mladih radnika. Prcko svojih kurseva, ccntar omogućujc radnicima sticanje srednjih i visokih kvalifikacija. NASTAVNI FLAN I PROFESORSKI SASTAV Nastava u centru odvija se u dva dela: teorijska nastava izvodi se u učionicama, uz pomoč raznih učila, a praktičan deo nastave učenici provodc u besprekorno opremljenim kabinetima. Tu sc praktično radi ono što se prethodno učjlo na teorijskoj nastavi. Ulazeči postepeno, iz časa u čas, u tajne električnih uređaja i električne struje, učenici postaju pravi majstori svog zanata. Kako smo obavešteni, učenici ovog centra posle završenog školovanja zauzimaju, uglavnom, lukovodeća mesta u radnim organizacijama. To nesumnjivo naj više govori o izvanrednim kvalifikacijama i stručnosti koje učenici ovđe stiču. Da je centat stekao ugled i izvan naše zemI je, dokaz je to što izvestan broj učenika iz stranih zemalja pohađa ovu školu. U razgovoru sa rukovodiocem elektro odseka ove škole saznali smo da je nastavnički kadar ođličan: predavači su inženjeri. profcsori i visoko kvalifikovani radnici, među kojima nekoliko

ćminentnih stručnjaka na polju elektrotehnike. Postojeći kapaciteti centra iskorišćeni su skoro do maksimuma. Pri centru postoji intemat za ućenikc iz unutrašnjosti, koji po veoma povoljnim cenama ovde mogu ua žive i rade. Republički centar je, bar donekle i u okviru svojih mogućnosti, rešio problem nezaposlenosti jednog dela omladine u Beogradu. Naimc, uz pomoć Građskog centra za zapošl javanjc u ovu školu pošao jc, prošle godine, znatan broj mladih, nekvalifikovanih Ijudi koji su Jutali po gradu tražeći posao. od preduzeća do preduzeća, Saznali smo za još jednu novinu, u ovoj saradnji Centra i Zavoda za zapošljavanje Zavod je, u vidu posebnih nagrada, prlpremio iznenađenje učenicima ove školc, svojim stipendislima. 2ELJE 1 PLANOVf UCENIKA Pošto posle devetomesečnog kursa, svi učenici ima ju pravo da sa diplomom ove skole, otvore samostalnu radionicu ih da se zaposle u đruštvenom sektoru razgovarali smo sa učenicima o njihovim planovima. Interesantno je đa gotovo svi učenici imaju nameru, da posle završenog školovanja, rade u proizvodnji. A kasnije, kađ budu stekli materijalnu osnovu, nameravaju da otvore vlastite radionice ili servise. 7-ORAN RAJKOVIO

LIK

More se budilo. Sa rumenilom što prethodi suncu, na pesku užarenom od vrele noći, rodila su se maštanja... Video sam Мк kako lcbdi nad vodom. Pružio sam ruku da dodimem taj lik... On je izmicao. Zvao sam. Molio sam da se ne prepušta vetrovima: da se vrati u šume, gde su potoci, gde su jagode. Sada je daleko. Zubima sam grizao obalu, molio vetrove, sunce... Kidao sam travu. želeo sam đa vičem. Plašio sam se drveća na obali; plašio sam se talasa.. * v> * Kapci su rae pekli, Usta su me bolela.

MILOS KAZ3MIROVIĆ

1968/8

OMLADINSKA REDAKCIJA ZORAN DEKIC MIRJANA VASOVIC MILAN M. MIAIC BORIS PISTIGNJAT AARKO NEDEUKOVI C SLOBODAN *UNJIC JELISAVETA PROTIC UREDNIK ALEKSANDAR PAVKOVIĆ

STUDENT

9