Студент

0 VIJETNAMU, O NAMA

SREDNJOŠKOLSKA RAZMIŠLJANJA

Danas uopste nisu u modi vatreni Ijudi, još шапје veliki jdealisti. Smešno je biti oduševljeni, odani patriota-idealista. Smešne su često velike reči kao rat i revolucija. Do neke ргошеne je došlo. Zašto i kako, to ne znam. Među nama mladima stvorena je jedinstvena velika poza (svima dostupna i prihvatIjiva): ne interesovati se previše ni zašta. Ta poza toliko je jaka da čak ni romantični lik Ce Gevare gotovo nimalo nije uzbudio mlade Ijude iz grada, koji irnaju mnogo ambicija na intelektualnom polju mislim na girnnazijalce. Kao da se kod nas egoizam razvija upravo srazmer no sa obrazovanjem, ličnim anv bicijama ili sa porašću životnog intenziteta u već milionskora gradu. I onđa, nema ničega čudnog u tome što mnoge interesuje da se tamo negde u dalekoj Aziji, vodi neka pravedna borba, borba vijetnamskog naroda. I zašto da o tome razmišljaju, kada je to samo jedna daleka opasnost. Postoji tromost, neodlučnost i komformizam, s jedne strane i pogrešno uverenje da pojedinačna akcija i stavovi nisu u stanju da utiču na razvoj istorije, s druge strane. Da sam čula ( a verujte trudila sam se, da čujem) makar i jednu konkretnu zamisao čiji bi dlj bila pomoć ustanicima, jednu konkretnu akciju među om* ladinom, verovala bih u moguć* nost da nešto pomognem i učinim. Onda bih prestala da budem pasivni posmatrač. Taj ma-

li narod postao bi mi bliži, više bih verovala u njegovu pobedu i mrzela nasilje. ... Iskreno: ne osećam se krivom. Smatram da krivica nije ni u meni, ш u mojoj generaciji. To su neke okolnosti, u stvari reakcije generacija koja mje imala čast da vodi rat i sreću da ga preživi. I, kao da sada nalazi neko zadovoljstvo u skretanju glave od svega sličnog, Ali to nije dovoljno objašnjenje, jer reč je o ignoriisanju stvarne borbe »na život i smrt«, o bezoscćajnosti cele jedne generacije koja je u najboljem slučaju zapevala protestne pesme koje se već duže vremena pevaju na Zapadu i u Americi. Pa i to je samo naše povlađivanje maniru koji je sada trenutno u modi, nego snažan Ijudski poiiv otpoга prema sili i zlu. Potrebno je pronaći dublje uzroke hladnoće i nezainteresovanosti mladih. Zašto su oni postali toliko bezosećajni da mogu da kažu »Baš me briga!« bez obizra što jednom narodu preti uništpnje. I, da li je to bezosećajnost, ili, što više, tupa rezigniranost d potpuno predavanjc ideji o beskorisnosti svakog pokušaja. Jer, kako da se objasni potpuno nereagovanje omladine kada je ona oduvek bila nosilac najrevolucionamijih ideja, pokretač svih otpora prema nasilju? Kako to da u najvitalniijem delu društva nije našla odziva jedna borba koja bi normalno morala imati podršku?

JELISAVETA PROTtČ

savet za koga i zašto

Za svakog učenika, bavio se on đruštvenim aktivnostima ili пе, lepo i laskavo z\mči titula »član saveta škole«. Retko ko zna međutim, šta u sebi nosi ta lepa titula, kakve zadatke i duž nosti. Ovu funkciju dobijaju saшо dva učenika (u nekim školama jedan, a u nekim tri) od otprilike hiljadu učenika koliko đanas iraaju pojedine srednjc škole. Savet škole sastavljen je iz dva dela: savet u širem i iižem širi sastav sačinjavaju predstavnici opštine, radruih or ganizacija, učenika, pomoćnog osoblja škole i roditelja, dok su Y užem sastavu nastavnički ko'ektiv i direktor. Na sastanoima saveta u širem sastavu na kojiша prisustvuju učenici, na dnev пош redu su uglavnom proble[°i finansiiskog, ili pak opšteg karaktera koji nisu u direktnoj [’ezi $а potrebama samih učemsa, Pored toga, sastanci saveta 56 vrlo retko održavaju. Za ovo juože da posluži primer Osme neogradske gimnazije u kojoj sastanak saveta u širem sastavu Пl је uopšte održan u toku pr'og polugodišta školske 1967/68, godine, Slična situacija je i u dr ugim srednjim školama, o čeje bilo reči na godišnjim SO. Iz ovih razk>ga izgleda da bi bilo mnogo da predstavnici učenika ucestvuju u radu saveta u užem odnosno tamo gde se o n nma i njihovim problemima raspravlja. Odnos profesora i učenika u

savetu još nijc na onom nivou koji bi mogao omogućitii nor* malno učestvovanje učenika u radu saveta. Dok jedni smatraju da su učenici ravnopravni predstavnici čije mišljenje zaista treba čuti, dotle neki profesori smatraju da je učestvovanje učenika potpuno nepotrebno. Oni im vele: »Več je vreme da idete kući, šta ćete vi ovde, već je kasno...« Ovakve izjave i ovakav odnos profesora znači u stvari nepriznavanje zakonskih prava učenika. U toku dvogodišnjeg mandata članova saveta obično ne postoji gotovo nikakva saradnja škol skih komiteta sa predstavnici* ma učenika u savetu škole. Ovim stavom komiteta dovodi se u pitanje uopšte potreba za učestvovanjem učenika u radu saveta. Na izvestan način ovi bi učenici morali da iznose stavove organizacija učenika a to im onemogućava baš neaktiv nost tih organizacija. Ovde nisu dovoljno jasni ni stav Saveza omladine, ni učenika, pa su šl roka demokratska prava i zakonske mogućnostl ni. Sudeći po svemu ovome, izgi* da da se ovi problemi mogu r& išti samo većim angažovanjein učenika u izvršavanju svojih obaveza i prava. Jer učenici su u savetu, za sada, samo pasdvn' posmatrači, iako bi trebalo da utiču na donošenju odluka koje se odnose na njih same.

GORDANA MILOJKOVIC

BOSONOGCI

IZ ALMANAHA SREDNJOSKOLSKE POEZIJE

Jutro se razbaškarilo u haremu bosonogih dečaka I spružili se u žutom žutilu i samo im po koja sveža ranica tek sevne po nogama. Bosonogci razdragano duboko zavlače prste u toplu prašinu. Milina ih obuzima. Nalik su na obučene bambusove trskc Neko je poželeo da okači medaljon o nebo, i svi su prutići jumuli. Tapkajii bosonogci. Za njima sc izležavaju oblaci prašine, 1 još samo jedan bosonogac čuči sa tikvom prepunom vode i đuboko zamišljen pravi kolače od blata. I međal jon je bezbolno zariven u nebo.

VESNA ĐURĐEVIC

POZIV NA SARADNJU

Pošto svi olanovi Omladinske redakcije i većina saradnika iduće godine odlazi na studije pozivamo sve zainteresovane om ladince na saradnju. Potrebno jc đa se oforrni nova Redakcija koja bi od iduće godine uređivala ovu stranu. Naši sastanci održavaju se svake nedelje u 1030 časova u prostorijaraa Redakcije »STUDENTA« Sv. Markovića 79/11. I у OMLADINSKA REDAKCUA

NESHVACENI ШЕТАМ

RAZGOVOR U PETOJ EKONOMSKOJ

Svakome је jasno, da jc učeničko samoupravljanje u školuша (biio kog stupnja) potrebno. Međutim, kao što ćete videti, ova akneta, izvršena u Petoj ekonomskoj školi, pokazala је da samoupravljanje (način na koji se sprovodi) u našim školama, ne ispunjava očekivanja. Mi smo otpočeli anketu sa namerom da utvrdimo koliko je koja škola u praksi ostvarila samo upravljanje, a čini se da je trebalo sprovesti i diskusiju na te* mu: šta је to samoupravljanje! Iz razgovora sa direktorom, dvojicom profesora i nekoliko učenika V ekonomske škole u Rakovici, stekli smo utisak da se »učeničko samoupravljanje sprovodi«. Kod njih kao i u većini škola, postoje odeljenske zajednice, njihovi sekretarijati, k'ao što je to proklamovano u svim statutima škola; dva učenika su članovi Saveta, i dr; Kako smo saznali, pred kraj prošlog polugodišta slabiji učenici, njih oko pedesetak, sami su se organizovali i na jednom sastanku porazgovarali o svom uspehu. Ovakvu inicijativu učenika, podržao je direktor Vitomir Tatić, koji nam je rekao; »Na polugodištu nismo udaljili nl jed* nog učenika zbog slablh ocena...« Iz njegovih reči moglo se još doznatl da je veoma zadovoljan sa načinom na koji učenici ostvaruju svoja prava. To što smo čuli i sada pomenuli, svakako je za pohvalu. I direktor a i profesori su to istakli. Dalje, kako su nam rekii, njihovo uverenje je da težište učeničkog samoupravljanja treba đa je na odeljenskoj zajednici, jcr ona je jedina u mogućnosti (naravno, uz razrednog starešinu) da najpotpunijc prati i pomaže sazrevane učenikove ličnosti. To svakako nije novost, aii pre prihvatanja ikakvog za* ključka, potrebno je čuti i nosioce samoupravljanja, samc učcnikc. Započeli smo razgovor sa učenicima: Nadom Lukić, Nenadom Stanojevićem, Andrijom Đuričićeni, Ljubicom Stevčević i Radovanom Miloševićem. Na ргу т о pitanje; šta vi imate od učeničkog samoupravljanja lii koliko vam ono pomaže?.. Odgovor nije odmah usledio; nastaia je tisina. Učenici su ćutali, možda zbog treme (bi.l i su iz II i 12 odeljenja). Učenica Nada Lukić otpočela je prva, (neobično brzo i skoro kao da je naučila napamet) da govori o svrsishodnosti samoupravljanja. Nada je član sekretarijata odeljenske zajednice i ona to mora da zna. Ostali učenici nisu mnogo odgovarali na naša ni'tanja. Možda su blli nesnremnl!?. Tada smo naišli na jednu interesantnu pojavu. Na pitanje: Šta mislite, da 11 je potrebno da učeničko samoupravljanje postoji? do tada ćutljivi učcnici odgovorili su Jednogiasno: Potrebno je, treba... Razgovor je, ovim, bio zavr šen. Ali, na kraju ovog napisa, čini nam se da je potrebno, шпеsto zaključka dodati sledeće: kada se pravi anketa o samoupravljanju u školama, normalno je da se polazi od pretpostavke da anketirani imaju jasnu predstavu o tome, šta je samoupravljanje u školi, od kakvog je ono značaja ,za učemiika, i na koji ga način treba sprovoditi. Međutirn, u toku sprovođenja ove anketc, zakliuoili smo da mnogi nisu raščistili sa tim pbanjiima, ni u teoriji, ni kroz praksu. Jer, ma kakvo bilo njihovo mišljenje, odnosno teoretisanie, činfu паш se da jc praksa lažna, Smatramo đa bi učenici najviše doprincli rešavanju ovog pto blema, ako bi svojim profesort ша odlučno rekli: Mi niismo ob jekt vašega rada, več subjek? sopstvenog! I, prirodno, ako sv za to izbore.

MIRJ/ШЛ VASOVIC

MARKO NEDELJKOVIC

SVUDA PO BEOGRADU REČ DVE O KLUBOVIMA

Omladina svoje slobodno vrcше koristi na različite nacimc; na ulici, bioskopu ili kafani. Zalitev mladih za prostorijama u kojima bi nesmelano i korisno provodili par časova guši se u opštoj buci i bukvalnoj za brinutosti oko idejno-poUtičkog profila mlade generacije. Klubovi su mesta koja bi mogla vaspitno da deluju na mlade i da podstiču i razvijaju njihovu daIju društvenu aktivnost. * * * Dom omladine Beograda raje samo sastajalište Ijubitelja bita nego i mlađih Ijudi koji žele da razviju i afirmišu svoje sposobnosti. Od pre dve*tri godine u njemu postoji nekoliko klubova čiji је cilj da objedinjuju mlade Ijudc u zavisnosti od sfere interesovanja. Klubovi: filmski, niladih pisaca, diskoftla i debatno-politički su gotovo nepoznati širim krugovima omladi ne i imaju veoma mali broj članova. Kako ie ovo moguće kada su svi neophodni uslovi za racl obezbeđeni. Uprava Doma se postarala da obezbedf literaturu, prostoriju I finansijska sredstva potrebna Za rad kiubova. Pa ipak, debatno-politlčki i filmski klub već nekoliko mesecl ne rade, Jer ncmaju dovoljno čianova. Klub mladih literata jc zbog nezdravih odonosa i Hčnih suko’ ba pred zatvaranjein. Jcdino radi klub diskofila, i to sa sve većim uspehom. Gde leži uzrok ovako slabom interesovanju o•nladine Beogroda za specijalizo vane aklivnosfi? Po našem mišljcnfu uzrokc treba tražiti 11 *la boj propagandl i ncdovoljnoj maštovilosti službenika Doma koji su vodlll ove kluhove. Omladfncl altfivisfl Izglcda da ni-

su bili dovoljno iskusni niti sposobni da radu ovlh klubova daju saml karakter ko)i bl privukao posetioce i članstvo. Očigledno da materijainl uslovi bez organizacione sposobnostl ne znače ništa. PHmer Doma omiadine to očito pokazuje. RAD KLUBOVA NA VRACARU Osnivanjem »Lige klubova 1967« omladinsko rukovodstvo Vračara je pokušalo da oživi klupsku aktivnost, koja sc već dugi niz godina svodila na igraлје šaha i domina. Na žalost mo ra se već sada konstatovati da ova »injekcija«, nije dala očekivane rezultate. prvenstveno zbog nerazumevanja »nadležnih faktora«. Socijalistlčki savez, kao najodgovorniii је, prema rečima druga Tošlća upravnika Doma omladine Vračar, pružio samo »moralnu potporu«. Budžet »Lige« iznosi cko 1,500.000 starih dinara što ie naravno malo za iole ozbiljniji rad. Sredstva kojima sc raspolažc često ne mogu da $с ostvare usled nerazumevanja Socijalističkog saveza. Priшег kiuba u ulici Dušana Bogdanoviča možc nam to iiustrovati. »Liga klubova« je obezbcdila projekt I sredstva za adaptaciju klubova, alj sada se čeka odluka Socijalistjčkog saveza kojcm stolaru če se poveriti radovl na adaptacijl proslorfje. Nepotrebnl formalizam guši i snutava jednu korisnu akciju. Omiudinci su s pravom ogorčeni. Za'sta jc krajnjc vreme da sc dn'štveacpoittičke orgunfzacije sa višs brige odnose nrenia kiubovima. Takva briga je i u njihovom intsrcsu.

ZORAN M RAICEVIt

..Maslešina- dvadesetogodišnjica

VESTI IZ BANJE LUKE

Ove godine navršava se 20 go dina od osnivanja jednog od najaktivnijih društava ove vrste u ВШ Cmtralnog KUD mladih »Veselin Masleša« u Banja Luci. S obizrom da ovo društvo uglavnom okuplja isključlvo radničku, srednjoškoJsku i studentsku omladjnu, pokroviteljstva ove proslave prihvatio se Opštinski) komitet SO. Planirano je da se sve ovogodišnje manifestacije društva odvijaju u okviru ove proslave. Po nacrtu programa proslave planira se uzajamna poseta sličnim društvima iz Beograda, Zagreba, Sarajeva kao i odlazak ovog društva u* čehoslovačku i u Francusku. Prvi broj biltena društva već je spremljen i treba da se pojavi početkom aprila. Isto tako biće raspisan i nagradni kon-

kurs za najbolje literalne radove raladih knj iževnoika ovoga grada, a članovi Kluba mladih pisaca štampaće i svoj almanah. USKORO: OMLADINSKI KABARE U dosadašnjim prostorijama streljačke družine »Partizan« u strogom centru Валја Luke usкого će biti otvoren omladinski kabare koji je namenjen isključivo omladini. Program kabarea biće tako podešen da odgovara interesovanju i željama mladih. U pravljenju programa učestvovaće svi mladi, zainteresovani za rad na kultumom polju. Otvaranjem ovog kabareamladi će konačno dobiti svoj intimni kutak. R. PRERADOVIĆ

KONCERT HORA »66 DEVOJAKA«

U ĆAST OSMOG MARTA U DOMU OMLADINE

U četvrtak, 7. marta, 1968. godine, prisustvovali smo koncertu hora »66 devojaka« iz šapca. Ove simpatične devojke, na čelu sa Brankom Đurkovićem, Tzvele su 14 kompoziciija naših i stranih autora. Po završteku koncerta prišli smo dirigentu i zamolili ća da nam kaže nešto o sebi i horu kojim rukovodi. O sebi ne bih imao šta da vam pričam. Л o horu veoma, veoma mnogo. Znate, studiram muziku, Sa horom radim proh* sionalno, a dirigovaniern se ba vim sasvim amaterski. Dirigu jem oko 5—6 godina. Tnace, prcdaiem muzičko ohrazovanje

u Učiteljskoj školi u Šapcu, a od jeseni upisujem dirigenlski odsek na Muzičkoj akademiji. Kada je i kako stvoren ovaj hor? Hor je osnovan 1963 godine, kao hor Učiteljske školc. Išao je na festivale Učiteljskih škola i bio naibol ji za sledeče dve godine. 1965. se siri i, tako proširen, odlazi na festivai horova u Ceiju, gde zauzima prvo mesto. Sledeće godinc, na međunarodnom takmičenju horova u Lan golenu, osvojio je treče mcsto. Prošle godine, na takmičenju u Cclju. odbranio jc prvo mesto 1 dobio prvu nagradu i zlatnu pla ketu. Vaši planovi, želje? U julu opet idemo u Lan golen na internacionalno takmi čenje horova. Nadam se da ee mo osvoiiti drucu, a moža i рг vu nacradu.

/OR \\ МЛОШЈ.*

I*6B/10

OMLADINSKA REDAKCUA ZOKAN DEKIć MIRJ4NA VASOVIC MILAN M. MISIC BORIS PISTIGNJAI WRKO NEDEUKOVIC SLOBODAN iLNJIC •ELISAVETA PROTIC L'REDNIK VLEKSANDAR PAVKOVIC

STUDENT

11.