Студент

STUDENTI O SEBI NEPOSREDNO

Od ovog broja pokrećemo novu rubriku u kojoj ćemo objavljivati dopise čitalaca. Želeli bi smo da nam pišete gde stanujete (u sobama, sobetinama, trosobnim stanovima, barakama, podrumima), šta jedete za doručak (pržena jaja sa slaninom uz belu kafu, viršle i kobasice, zapečena crevcad, burek (koilko grama), ili naprosto »prc skačete« doručak), o svojim Ijubavima (muškarci: o studentkinji Cici i Mici, o prodavačicama, o kelnericama, o udatim ženama, o »gazdaricama«; a vi, devojke i o studentima Petru i Pavlu, o fudbalerima, o filmskim režiserima, o onima koji vas »zivkaju« u kola, o našrtljivira udvaračima). Nadamo se da u vašim dopisima neće biti frazerstva i izžvakane sentimentalnosti (čime se odlikuju dopisi u nekim listovima) i da će oni pružiti jednu istinitu sliku o studentskom životu. Svaki objavljeni dopis, potpisan punim imenom ili šifrom, honorarisaćemo. Citaoci, pišite nam što pre! SOBA I CIMERI Stanujem u trokrevetnoj sobi, u 1 bloku, F krilo. Kako izgleda soba? Zidovi su skoro okrečeui: bez fleka su i ogrebotina. Jedino zid <io vrata je malo pokapan vinom (jednom se bio natreskao cimer Peđa pa je čašu tresnuo u zid, budala); na njemu je još i ispisano karminom: ala je lud ovaj svet (opet je Peđa kriv: neka njegova luckasta mala, dibidus pijana, naškrabaila je to; misleći da je veliku mudrost prosula). Inače, imamo i slika u sobi. Rakelu Velč u bikiniju, Ursulu Andres ruku pod ruku sa Belmondom, našu Oliveru Vučo i, najvredniju među njima, jednu golu lepoticu. Ovu poslednju sliku isekao je Peđa iz Plejboja, kog je ko zna kako dobavio. Lačo slika! Na čitavom spratu nema je takve. Cakni u crnačkim sobama! Naš sused Mile, student matematike, nu di dva soma, ravno dva soma za nju. Parket je prilično čist. Ja, Jično ja, nateram cimere da ga ožicamo. Sad nameravamo da kupimo i linoleum. Koliko će samo soba da buae čistijiu. svetlija i prijatnija kad unesemo linoleum. Onda

možemo da zovemo cure imaće gde i da uđu. Ispod kreveta nam je uvek prljavo (»ima i male dece«): ili se motaju stare novine, ili kulije od jogurta, ili cimerove čarape, ili patike za fudbal, ili mnogobrojni pikavci. I lavabo nam je uvek prljav: cimer Dule stalno pljuje u njega ni na kraj pameti mu nije da upotrebi maramicu ( jednom je čak, stoka jeđna!, noću mokrio u lavabo mrzelo čoveka da skokr.e do klozeta). Posut je sapunicom i dlakama. Ilegalcu Drdu opada kosa; pipne je rukom, puna šaka se srući sa glavc. Spavamo na krevetima, starim i zarđalim. Malo se promeškoljiš, federi zaciče kao guje, Dušeci su stari, izresani. Ni ćebad nisu bogzna kako nova, neka su pokapana mastilom, neka pregorela od pegle, neka ušljepana kafom. Ko zna koliko se genoracija vršljalo, prevrtalo, vuklo i trmsalo po njima?! Ilegalac Drdo glanca cipele sa ćebetom. »Baš me briga! Državno je!«, kaže. Zato su ćebad sva prljava i puna prašine. Ne vredi ih istresati. Kad izjutra ustanemo, iziđemo na balkon

i pljujemo prašinu koja nam je začepila nos i grlo. Toliko pljujemo da iza ušiju za boli. Od stvaj'i u sobi imamo još sto, stolice, po jedan iskrzani orrnan; imamo rešo tranzistor (De luxe, japanski), pri bor za kafu i nekoliko vinskih i rakijskih čaša (đoskora časa mismo imali, ali ih je Peđa, frajer nad frajerima, maznuo u Eminovoj katani). Na orma nima se vrzma gomila X 100 romana. Svakojakih ima: od doživljaja Luna, kralja ponoći, do onih o revolverašu Bilu. Za cimere sam več rekao da se jedan zove Peđa, drugi Du!e. Drugi studira filozofiiu, miran Ге, vredno uči, daje ispit za ispitom, ustaje u šest sati, leže u devet, jednom ide u bioskop, jednom u pozorište... Nema devojke u Beo gradu. Cesto piše pisma nekoj giirmazijalki iz svog zavičaja, duga i kitnjasta, četiri strane od vežbanke. Dule ume odlično da skuva kafu. Pravu tursku. Ali. tek kako ume da gleda u šolju. Sve pogađa. Reći će ti on da li ćeš položiti ispit, da И ćeš se posvađati ili pomiriti sa fraje-

гош, odnosno sa đevojkom, da li ćeš dobiti pismo od nekog, da И lovu od kuće. Reći će koja te prijateljica ogovara, ko ti loše misli, ko dobro... Ne može da se zaustavi kad počne da priča... »te vidi petlića, vidi goluba, vidi put« šta sve ne vidi u šolji. Ćule devojke za njega i ne može da im se omakne popodne a da ne navrate kod Dula. Prvi cimer, Peđa, spadalo je nad spadalima. On se modemo nosi, Sve neke košuije na cvetiće, pa džempere na raskopčavanje, pa prugaste pantalone, pa italijanske cipele (kako mu samo ne bi žao da da 22.000 za njih). Glavni je na igrankama u Studentskom gradu. Cure lude i brIjave za njim. On ih ne tretira. Vodi ih u bioskope na večeru, u pozorište samo pod tim uslovima ako one plaćaju. Lud neki čovek! »Žene su guske!«, njegova je izreka. Ćak ima posla i sa nekom udatom ženom, oficirskom. Ide nekj put kod nje, obično kad mu ponestane para i cigara. Peđa dovodi često na spavanje svog prijatelja Drdu. On nam je ilegalac. Drda je snažan momak: trenira džudo i karate. Ništa ne studira. Došao je od Ljiga ne bi li se ovde svojim izgledom i muskulaturom probio na filmu. Drda Peđu brani od siledžija. Jer, u Studentskom gradu ima dosta momaka koji ne trpe šizere i beogradske frajere. Na koga nalete na zgcdnom mestu isprebijaju ga đo daske. Tako se i njima ne sviđa Peđa (zato što se drugačije oblači i što juri najholje cure). Drdo se pomakIjao jednom sa njima. Sve ih je uciesio glavom; oni nalete, on se posagne, cibne glavurdom, a oni na zemlju! No, mnogo je dosadan taj Drdo. Izjutra ustane, radi sklekove, mlatara rukama, rasteže gumene vrpce, stenje, duva, gleda se u ogledalu, pipa mišiće... Reč ne smeš da mu kažeš koja nije po niegovoj. Odmnb može da fe odalami preko nosa. I smešan je. Pokušava da imitira Pečtu. Sašije neke uske pantlone : o buje mokasine. Ima veliku nožurdu, broj četrđeset šest, tako da liči na čaplju. Jako je neurcdan; Nedelju dana ne opere čarape. Toliko o mojoj sobi i cimerima V. К. STUDENT FILOLOSKOC FAKULTETA

kako se zabavljaju studenti, ili studentske igranke izbliza

Na Pravni smo stigli oko de vet i po, u vreme kad je igranka u jeku (»kad je najžešće«). U bifeu kod malog šanka tiskala se grupa mladića. Okruživalii su jednog plavokosog шошка, blemili u njega, pažlji\ o slušaM svaku njegovu rec i često se gromoglasno smejab. »Momak oko koga su se oku' pili je poznati Mića Kraljevčanin, student koji zna loliko viceva, caka i štoseva da mu nema ravna. Kad on izvali štos, ima da pustiš vodu od smeha«, reče Dragan, naš saputnik. Probili smo se kroz gomilu i prišli bliže simpatičnom zabavIjaću. »Da vam postavim pitanje«, govorio je Mića, »cigla je teška kilo i još pola cigle. Koliko je teška cigla? Ko pogodi piće dobije«. Studenti su se uzmuvali. Svi nagađaju, računaju na prste, mrmljaju: »Kilo i po, pola kila...« »Nije, nije!«, odmahujc glavom Mića. »Pa reci nam«, preklinje neko. »Oću! Naručite mi sok i' sakupite deset cigareta, oa ću vam reći!« Studenti vade kutije cigareta, traže sitninu po džepovima... Übrzo se pred Mićom stvori sok i deset cigareta. »Odgovor je sasvim lak. Cigla je teška dva kila«. »Kako?! Otkud?«, čuje se sa svih strana. \lića na kutiji od cigarete ispisuje jednačinu: C(cigla) C 1 +—. Jedan student matema-2 v . . , v . tike se prihvata da resi jednacinu i nađe da C iznosi 2. »A, znate li« nastavlja Mića pošto je pripalio cigaretu i ispio sok »šta je ovo: baciš uvis zeleno je, padne na zemlju crveno je, i kaže: mjau?« Onet nagađanja i opet Mica na sve odgovore odmahuje glavom. Najzad, Kraljevčanin pnstade da za paklo oigareta »proda štos«.

- »Lubenica«, reče. »Kako lubenoia?!«, zavikaše svi. »Lepo« kad je baciš, ona je zelena (kora joj je zelena); kad padne na zemlju, razbije se 1 tada je crvena«. »A kako kaže: maju?«, zalete se neko. »Ih, što si blesav! Padne mački na rep!« Smeh. Studenti se guraju, propinju, istežu vratove... svi, žele da su bliže zabavljaču. Pridolaze novi. »Mića ispričaj nam jedan vic!« On se nećka, šepuri... Pristade da ispriča jedan »masan i uvozan« ako mu skupe pet »glava« (pet novih dinara) za večeru (»za ćevapčiće; ogladneo sam pričajući«). Začas se stvori zelena pestodinarka. Nasta tajac. U šanku pljuskara voda. »Pariz, noć. U jednom parku se čuje cvrkutavi ženski glas: »Pjer, Pjer, skini naočare, pocepaćeš mi čarape!« Prođe nekoliko trenutaka i opet se čuje ženski glas: »Pjer, Pjer! Stavi naočare, ližeš klupu!« Napustili smo Miću Kraljevčanima i priviri'ldi u salu za igru. Polumračno. Žare se vrhovi ci; gareta. Parovi mile. »I onda kad tebe nema...«, peva momak u belom džemperu i klati se iza mikrofona. Kod bubnjara (vis »C.D«) sedii nekoliko devojaka: nilje u pevača, puše i klimaju glavama. »One su prikolice огkestra C.D«, reče Dragan. »Ne odvajaju se od svojih Ijubimaca... Pogledaj što se ponašaju blesasto. Misle da su prve ribe večeras na igranci. Ne osecaju da su, u stvari, neke Jeve cure. Muzika prestade. Tišina. Svetla pogašena, »Večeras ćemo voleti za njih...«, neko recituje Izeta Sarailića uz zvuke električnih orgulja. Parovi še nečujno pomeraju. »Mala velika moja...

Vižljasta devojka, jedna od »prikolica«, meškblji se na stolici, mršti: »Ne tupi ga više!«, dobaci recitatoru. »Ne gnjavi!«, podrža je muški glas iz ugla. NA MAŠINSKOM NAJPOPULARNIJE IGRANKE U BEOGRADU Za razliku od Doma omladine i naročito od Diskoteke, studenti Mašinskog fakulteta organizuju igranke, na kojima se svako, bilo kako obučen i bilo kojih godina, može prijatno ose-

ćatd. Nikada na tim igrankama nije bilo nekih ozbdiljnijih izgreda niti je na njima zapaženo pri sustvo raznojakih »sumnjivih« tipova. Organizatonii su za svc preduzeli potrebne mere (na pnmer, prodaje se jednak broj muških i ženskih ulaznica). Tvrdi se da su to igranke provincijalaca. Naime, svi studenti koji dođu iz unutrašnjosti, po nekoj tradiciji, prve subote svog boravka u Beogradu odlaze na »Mašinac«, da bi i kasnije, kad već »sviknu« na velegradski život, često i sa zadovoljstvom navračali na isio mesto. Priča se

da se na igrankama Mašinskog fakulteta sklopilo (nezvanično) brakova više nego igde. Ove večemi svirali su »Amigosi«. Velik hol je bio prepun. Nismo mogli da primetimo mlađa lica, dečaka sa dugom kosom. Devojke su bile klasično obučene. шо je retkih sa mini haljinama i uskim pantalonama. U oči su nam zapadali mladići u zelenim unifonnama; pitomci Vojne akademije ovde rado navraćaju. »Večeras imam uspeha«, rekao nam je Draganov poznanik, omanji i debeljuškasti student Veterinarskog fakulteta. »Ih, пеma ništa bez »Mašinca«! Cura kao pleve! Koliko ih je, ne mogu da se otarasim od njih. Evo, sad sam pabegao od jedne daktilogrfakinje«! PRETPLACENI NA TUCE Na Pravnom smo ostaviii Dragana i uputiii se u Studentski grad. Na ulazu u gomju salu restorana, u kojoj se održavaju igranke, velika gmpa mladića je moijakala vratare: »Pustite nas! Prošlo je deset sati!« »Ne može do jedanaest!«, odgovarali su visoki momci. »Daj da jumemo i uđemo na naš stari način«, oredlagao je plavokosi momak u kožnoj vindjakni. S leve strane od ulaza u salu ickoliko starijih, kmpnijih Ijuli stojeći pije pivo; piju ga bez ćaše, na »šoferskd način«. Vidi se la su prilično cugnuli. Klate se, oovode, tapkaju rukama jedan Irugoga po ramenima; irsne im 'apenušale, kosa se raštrkala, čvorovi na kravatama im olabavljerai, košulje otkopčane. Ošišani mladić, isturena i koštunjava lica, demja se; »Oj, livado, oj,

zelena...« Ostali muklim glaso vima podražavaju: »što si rano pokošena...« Na desnoj strani sale, okmzeni velikim brojem muškaraca, mile malobrojni parovi. Devojaka ima malo. Retke su one kojc dolaze ovde na igranku. Najvišc zbog lošeg muzičkog sastava i zbog siledžija. Do sada nije bilo igranke -bez tuče, gužve. Blizu orkestra jedno razbarušeno stvorenje se lomi, previja, trese... Muškarci ga oknižili, smeju se, viću. »Opa, ošini Roso po prašini«! Sa rukama u dzepovima, sa cigaretom u uglu usana, salom prođe krupan momak, natmure : na lica. Parovi su se sklanjaii pred njim, neki muškarci izmačinjali ustranu, neki se ponizno javljali. Bio je to jedan od dugogodišnjih stanara Studentskog grada, prevejani kockar, staln: posetilac kafane »Kod Emina«, inicijator i učesnik u mnogim tučama. Iza njega je koračalo njegovo društvo, momci u izhzanian farmericama, naprslim cipelama i usjaktelim mantihma. Na prostoru gde se nekad iz : davalo jelo jedna devojka uči suvonjavog mladića, sigurno bru coša, da igra. »Ne tako ruku! »Niže«, šapuće oan. »Ne gledaj u noge. Onda me još više gaziš«. Svet se ustalasa. Vrisnu nekoliko devojaka. Ču se prasak prozorskog stakla. Muškarci jumuše napred preskačući stolice. »šta је bilo?! Ko je dobio po njušci? Miki?! Da, Miki. Zbog devojkc. Nije se svideo tipu. Raspalao ga momak...«, brujalo je od pitanja, odgovora, nagađajna. Pošli smo prema izlazu. »Oj. mladosti, molim ti 5e...«. dcrnjali su se Ijudi koji su pih pivo.

MILISAV SAVIt

LJUBIMCI

КАО I OSTALI, tako i studentskl svet ima Osvoje Ijubimce. Pevači, glumci i književmci najčešće oduševljavaju studente. Uosta* lom, pogledajmo! Miloš Stojić, Mašinski fakultet: Ja sam veliki Ijubitelj fudbala, i vatreni „Zvezdas , a „Zvezda" i Džajić su jedna reč. Prema tome znate odgovor. Zorica Vesnić, Medicinski fakultet: ... šteta što nemate mogućnost da zavirite u moju diskoteku. Našli bi sve ploče Arsena Dedića. U slobodnom vremenu slušam muziku sa njegovih ploča, drugu rekreaciju ne tražimMila Ivanović, Filozofski fakuitet: Studiram književnost i pročitala sam mnogo knjiga, ali me niko ne oduševljava kao Šekspir. Šteta što nije živeo još koju godinu. Dragan Petrić, PMF: Svi na jednu, a Olivera Vučo na drugu stranu. Gledao sam sve njene filmove, a zidovi moje sobe izlepio sam njenim slikatha- Sreća što ne pijem, inače bih slušajući Oliveru polomio sve oko sebe. Mustafa Kadrić, Pravni fakultet: U slobodnom vremenu nairadije gledam filmove, pogotovu one sa Sofijom Loren u glavnoj ulozi. Stvarno je izvanredna. Kad bi mi cura imala bar jednu njenu osobinu. Mirko Vasić, Mašinski fakultet: Ja sam Bosanac, a Bosanci ne mogu bez sevdaha. Safet je даој Ijubimac, posebno kad zapeva „Pozdravi je sunce milo". Mirjana Bošnjak, Filozofski fakultet: Moj Ijubimac je Miki Jevremović, a mama i sestra vole Arscna. U kući se stalno prepiremo ko je bolji. Sada mi ne daju mira, posebno od kako je Miki postao Jevromopulos. м ' А '

STUDENTI!

Posetite bioskup NARODNI UNIVERZITET »BOŽIDAR ADŽIJA« u ulici B. Adžijc br. 3. ODLICNI REPRIZNI FILMOVI MODERNA SALA NAJJEFTi IE ULAZNICE Repcrtoar se ob'javljuje u dnevnim listovinia. Predstave svat’.on dana od 5,30 i 8 časova. Sva mesta 2. n. d. SfLiO—o—32o

10.

STUDENT

1968/10