Студент

stroži na usmenom delu ispita

Svake godine oko hiljadu mladića i devojaka koji su sa odličnim uspehom završiU odcovarajuće srednje škole poželi da se upiše na Elektrotehnički fakultet. Kako su kapaciteli ovog fakulteta ograničeni, od oko hiljadu kandidata upisuje se oko 300 na osnovu rezultata koje pokažu na prijemnaim ispitima. Elektrotehnički fakultet je tako u mogućnosti da od velikog broja zaintcrosovaiih odabere najperspoktivnije brucoše najbolje među odličnima. Utcliko je ćudnije što ovi ambiciozni mladići i devojke, odlikaši iz srednjih škola i najuspešniji na prijemnom ispitu, već na ispitima posle godine studija doživijavaju pravi fijasjco. A nije reč samo o jednoj generaciji studenata Elektrotehničkog fakulteta, traje to već godinarna ... U našem listu, u broju 7 od 27. februara, objavili smo napis »Tek svaki sedmi položi« u kome je bilo reči o »bauk-prcdmefu« za brucoše elektrotchnike. Objavili smo, naime, informaciju o rezultatima postignutim u poslednjem ispitnom roku iz predmeta Osnovi elektrotehni-

J zabeležili izjave nekoliko studenata koji viac da jc profesor Miodrag Ranojević, kod Koga su polagali ovaj ispit, prestrog na usmenom delu ispita. Tada smo najavili da ćcmo u sledećom broju aoneti i mišljenje profesora Ranojevića koga -srao, zbog njegove prezauzetosti, uspeli da naciemo tek uoči zaključenja ovog broja.

PROFESOR RANOJEVIC DAO NAM JE SLEDECU IZJAVU: Smatram da uzroke neuspeha studenata treba prvenstveno tražiti među ovlm činjenicaша. Predmet Osnovl elektrotehnike nije lak. On se predaje u toku dva semestra, sa po četiri časa nedeljno. U okviru tog predmeta proučava se dosta složenih F>ojava i studenti upozna.ju veliki broj novih pojmova koji su povei međusobno a i sa pojmovima koji se izlažu u dmgim predmetima. Šavlađivan je ovog gradiva zahteva dosta truda i sisterhatskog rada. Najbolje je ako se to čini tokom cele školske godine, uporedo sa predavanjima i vežbanjima. Međutim, izvestan broj studenata, koji nije mali, niije naviknut na sistematski rad. Umesto da prvo savladaju osnovne pojmove, pa onda pristupe proučavanju složenijih pojmova, oni uče pojedine lekcije za koje smatraju »da će im pasti na ispitu«. Naravno, da na ovaj naoim ne mogu učiti sa razumevanjem, več su prinuđeni da mnoge stvari uče napumet. Sve ovo dolazi do izražaja na ispitu a naročlto na usmenom delu. Sa ovako stečenim znanjem teško mogu položiti ispit, Na usmeni deo ispita pozivam, pored studenata koji su dobro izradili zadatke na pismeпош, i one koji su zadatke izratllli slabije, ako nisu učiniii nekakvu grubu grešku. (Kada bi postojao samo pismeni isplt, ovi studentl ne bi dcbili prelaznu occnu). Time Im pružam шоgućnost da, sa clobrim odgovorima na usmcnora, polože ispit. Nekl od njih to i postignu i zbog toga tako postupam. АИ, većl je broj onih kojinia to ne pođe za rukom i zbog toga je povećan broj studcnata koji ne poiože na usmenom delu ispita. Verovatno zbog ovakvog načina pozivanja na usmenl deo ispita, neki studenti smatraju da sam »nriiikcm ocenjivanja pismenog dela ispita prlncipijelan i korektan, ali su nezadovoljnl kriterijumom priliкош ocenjivanja usmenog dela ispita.« Ne vitiim koji bl ше razlozi rukovodili da jedanput postupam na jedan način, a drugi put na drugi. Primedba urednika; Profesor Miodrag Ranojević tako je objasnio neke stvari. Sada tačno zftamo zašto »a.*-pisnaenom čelu iapita proiesor- iraa jcdaiti! kriiterijum a' na usmenom drugi. Međulim, on nije odgovorio na jednu značainu primedbu iz hapisa »Tek svaki sedmi položi«. Tada smo, naime, zabeležilii, nored ostalih i primedbu đa na usmenom dclu ispita studenti polažu po trojica u jednoj grupi i da, ako samo jedan od njiih ne zadovolji kriterijum profesora Ranojevića sva trojica padaju!? Mi nismo skloni da sasvim poverujemo u ovo, zato smo očokivali da profesor u svojoj izjavi odgovori i na takve priimedbc, Ovako. najznačajniji adut studenata koji t\ r rde da je profesor Ranojevič neprincipiielan na usmenom delu ispita ш jednom rečju nije opovrgnut. Ili je, možda, profesor ovo samo prevideo. Ako je tako, Redakcija očekuje da nam se on ponovo javi.

U "LOLI" KUPATILO NE RADI, MENZA SAMO U OBEĆANJIMA

DOMOVI

Posle renoviranja za kojc je prošle gocjine mvestirano preko 360 miliona starih аш., studenski dom »Ivo Lola Ribar« postao je za studente privlačniji od ostalih ooniova, pa su mnogi zamenili mesta na vozdovcu ili na Zvezdari za mesta u »Loli«. bacla su se ovi studenti uglavnom pokajali. izvođači radova na renoviranju doma jadui su. izgleda, tako da »burc pusti vodu cim majstorii odu«, a Rektorat se nije narocito angažovao oko ponovnog otvaranja men ze u oVom domu; stanari »Lole« zato sve cesce protestuju! Od stanara sobe br. 10, Slavka Macanovića, saznali smo da kupatilo u domu nc radi već 20 dana! To i nije najveći »greh« prema stanarima ovog doma, kaže Slavko. Ukidanje menze prisililo nas je da gutamo najgorće »knedle«. Dovijamo se kako ko može a, najčešće se zadovoljavamo suvom hranom jer su okolni ugostiteljski objekti skupi za studentski džep. Hasan Mohamed iz Palestine ogorčen je na izvođače radova: Pošto su radovi na renoviranju dcma potrajali nešto duže nego što je bilo planirano, očekivali smo da će sada sve biti u redu. Mcđutim, već posle mesec-dva trebalo je izmcniti sve brave, jer gotovo svaka dru ga vrata u domu ne mogu da se zaklju čavaju! Posetili smo i upravnika doma, Velizara Mitrovića; Upoznat sam, uglavnom, sa svim primedbama na račun izvođača radova. Oko »isnravki« sa njima može da se dogovori jedino Rektorat. Za sada, izvesno je da cc °vlh dana biti zamenjcne brave jer su iz vcđači nriznali grešku. Kupatiio ne radi zbcg ncispravnosti cevi za dovod vode. Univerzitet kao investitor pregovara sa izvo đačima da što ore otklone kvar, all ле bih vam mogao reći kada će se stanarf u ovom domu nonovo okupati! —kaže upravnik Mltrović.

О otvaranju menze, upravnik takođe nije mogao ništa određenije da kažc: Na nedavnom sastanku Opravnog odhora Zajednice ustanova studentskog standarda, odlučeno je da se u »Loli« servlra hrana prlpremljena u kuhinji Studentskog doma »Vera Blagojević«. Za šada, međutim, još ništa nije učinjeno... Studenli su tako, na neodređeno vreme, primorani da umesto toplc hrane jedu viršle i kobasice iz novootvorenog kioska PoIjoprivredno-industrijskog kombinata »Be ograd« koji je vešto iskoristio studentskc nevolje

MILAN \NĐIć

ĆITAOCI PITAJU »STUDENT« TRAŽI ODGOVOR Prilikom upisa na fakultet svi studenti uplaćuju po 1000 s. dinara u korist zdravstvenc-potpornog fonda sUidenata. Interesu је me kakva je svrha tog ionda i kada student ima pravo da koristi ovu pomoć (Božidar Rajković, Stud. dom Bor) Sa ovim pilaajeni obratili smo s>e Branki I!ić, sekrelaru Zdravstveno-potpornog u družcnja Beogradskog univerziteta, koja nam je rekla: Sredstva iz pomenutog tonda koriste se za matcrijalnu pomoć studentima, preko fakultetskih materijainih komisija. Jasno je da su sredstva za individualnu matenjalnu nomoć ograničena. Ostatak sredstava koristi se za dotiranje boravka studenata u odmaralištima na Zlatiboru i Avali, za pomoc zdravstveno neosiguranim studentima » za operativni fond pri Zdravstveno-potpornom udruženju.

NA FILOLOŠKOM NAJPRE ,RAZBIBRIGA‘ A POSLE 0BIČNA KAFANA

KLUBOVI

I na ovaj Drušiveni Idub sada > mpogi »pucaju«, a kada je otvoren, studenti bvog fakulteta bili su obradovani: nema više »potucanja« po »Stambol kapiji« kojoj smo »kuplll« bar pola inventara, govorili su. Klub je počeo da radi u skromnoj prostorlji i sa skromnim ambicijama: da studefitima između i posle predavanja omogućl pre dah i odmor. Dvaput nedeljno priređivane su igranke, iako prostorija nije podesna za to, bolje i igranke nego ništa, a, na opšte zadovoljstvo studenata, često su priređlvane I večeri mladih pisaca ili razgovori sa književnlcima i kulturnim radnicima. Pored toga, nabavljene su šahovske garniture, televizor i radio sa gramofonom. Zatim je sve polako počelo da se шепја. Najpre su prestale igranke zbog skučenosti prostora. Zatim su se šahovske garniture polako »osipale« i danas jedva jedna kompletna može da se sakupi. Gramofon je već dugo vremena pokvaren, a televizor je u takvom stanju da program niko i ne gleda. Ni književne večeri se više nc održavaju. Jedino je ostalo izuzetno jeftlno piće a to je, izgleda največa greška. Klub je postao stecišle Ijudi za koje se baš ne može tvrdlti da su Im studije glavna prcokupacija. Sva »zabava« uglavnom se svcla na ćika-Milana, fakultetskog ložača, koji zna mnogo starogradskih pesama, pa kad poplje neku čašicu a pravl je doživljaj videtl ga treznog u Klubu, i bez velikog navaljivanja ih interpreliга. Nekoliko puta pokušavaLo se da se Klubu vrati pređašnja »slava«: na prirner unutrašnjim dckorisanjem, kontrolom članskih karata, i dr, ali to шје pomoglo. Zbog švega toga, Društveni klub Fililošškog fakulteta bio je zatvoren od 9. do 14. marta. U Fakultetskom odboru kažu da su za to vreme sređivali probleme u Klubu i oko njcga. 1 da su ih sredili. Klub je sada ponovo otvoren.

D. MILENKOVIC

ŽURBA IZ STILA A STIL IZ NUŽDE

Nikuda ne žuriin. Takav mi je stil, rekao narn jc Milorad Tomić Drma, student tbrucoš, u stvari) prve godine Filozolskog fakultcta. Velika ti je nužda bila, verovatno, kuda si morao da izgrađujcš takav stll, kolega Drmo. Kaži nam nešto o svom stilu. Dobro si to primetio. Nužda je stvorila stil. Vidiš, na to ranije nisam ni pomislio. U početku, to је verovatno bila mušica koja uhva ti čovcka, od gladi, od Ijubavi, šta li? Posle ti to pređc u naviku, pa trčiš kao da te uvek čeka gotov ručak, ili prelepa devojka. A sa devojkom kad si, trčiš H i onda? Ne, jer obično trčim za devojkom. Saшо, slabo treniram, pa mi ponestane daha pred ciljem. Predpostavljamo da te i sada čeka gotov ručak. Ko to zna. Otkad sam student, ručak је postao vrlo nesiguran. Ne zato što ga nema, već zato što ćesto ne mogu da cubim vreme i na takve tričarije. Nikada nisam žurio zbog besparice. Isto tako, za mene ne važi ouo trčanje i žurba koji su postali sinonimi za današnji život, Takvu žurbu ne volim. No, mi čemo još ustanoviti da nikuda i ne žurim, onda propade naš razgovor. Važno je da smo mi počeli. Nego, reci, niolim te, bi ii ti, kao takav Drma, učinio kakvu drmateljnu stvar? . Svako ima takve ideje, makar ne imao i idejni nadimak. Eto, na primer, podmetnuo bih nogu celom svetu koji ne žuri zbog gotovog ručka. lepote-devojke ili dobre muzike. Isto tako, ukinuo bih kvikomaniju, a ako je narodu potrebna nekakva manija, uvco bih dnnomaniju. To bi bilo veličanstveno. Mnoao ih ja stvari učinip da mi nadimak pruža j stvarne шоgućnosti. A filozofija, žuriš ii za njom? To su samo moje brige i vratoiomije Filosol ija je moj privatni Baš-Čelik koga ću morati sam i da savladam. (Carskom sinu je protiv Baš-Celika pomoala i njegova devojka careva kčer prim. ured.) Imaš H kakvu poruku za svog kolegu studenta koji će da čita ovaj razgovor. Nemam. Ali, poručio bi »Studentu« da mi je Sava naročito mutna i brza kad dam poslednji trobanak za »Student«, pa se peške vra čam kuči. Zamolio bih redakciju, ako je to moguće, da u nastavćima ob)avi ideološki p.'iručnik za domaće bitnike i hipike. Konzerva'ivni Ijudi napadaju ih kao pomodare, a ne mogu da shvate zašto ti mladiči i devojke, koji terberima prete da će ih dovesti do prosjačkog štapa, spiraju čemer života drogama. Nego, pomisliće Ijudi da smo besposleni čim ovoliko pričamO. Ja ču na ovu stranu. Ti nećeš. Dobro, onda zdravo. Sicdeći put u miru da se vidhno, pa natcnane da se dogovorimo o broje nju kape zemaljske. Ode žurno naš sagovornik Drma. U stilu. Doviđenja kolega.

М. PERFMt

NA IGRANKAMA NA PRAVNOM "CARUJU"

KAVGADŽIJE

PRIREDBE

Ako navratite subotom ili nedeljom na igranku u dmštveni klub Pravnog fakulteta, izvesno je da ćete poželeti da, zbog dobre muzike i prijatnog ambijenta, ponovo dodete. Uz to, potrebno je da imate i nešto znanja iz clzudoa, dva-tri jača drugara ili »sa mo« dobre živce. Nešto od toga neophodno vam je zbog tuča koje ovde nisu retke. Jedna grupa neodgovornih besprizomika (koji inače nisu studentii) teroriše posetioce i izaziva tuče koje su, na sreću, do sada završavane bez težih posledica. Pre tri nedelje neki Nidža sa Žvezdare pokušao je nožem da udari jednog studenta prava, ali ga је sprečio Dragan Labović, koji je uleteo u gužvu, oteo napadaču nož i polomio ga. Pro šle srede taj momak, sa još nekoliko svojih drugova, na dmgarskoj večeri treće godine, pravio je ispade zbog čega su se gosti razišli! Nidži је to bilo nedovoljno pa pa je bacao 5 tegle na studente. Organizalori igranki iz ovoga nisu izvukli pouku nego su dozvolili onima koji izazivaju, nered na igrankama da i dalje dolaze. Referent za kulturu i igranke FOSS-a Pravnog fakulteta, Dragan Barać, kaže da se ne može zabraniti prisustvo ошша koji plate ulaznicu iako praVe nered na igrankaroa. To je prilično naivno opravdanje jcr na svim igrankama u gradu oni koji pravc ntred odstranjuju se sa igranke i übuduće im se zabranjuje pristup. U bifeu se toči alkohol čak i maloletnicima koji su najbrojniji posetioci. Pravnici bi trebalo da znaju da je točenje alkohola maloletnicima kažnjivo. Na lakulletu inače vlada veliko interesovanje za igranke jer na njima svira jedan od boljih beogradskih ansambala koji udovoljava željama posetilaca a nije ni preterano bučan. KoJiko je to interesovanje najbolje pokazuje činjenica da je na drugarskoj večeri povodom 8. marta bilo oko 400 mladića i devojaka sa Pravnog fakulteta.

М. MCIFOROVIC

1968/10

STUDENT

9.