Студент

pogreb

ON (ponosno): Ja sam Vas pošteno platio Vašem ocu koji je ionako pao pod hipoteku. Ja sam samo pretekao dobošara koji bi vas ispratio iz one bede na ulicu. (povisi glas) A Vj znate šta je bilo na ulicama tih godina! Ni kao prosititutka ne biste prosperirah (sa divIjenjfm pogleda njene golišave noge, sa uživanjem) ...uprkos Vašim kvalitetima i predispozicijama. (nasmeja se zlobno) Saplitao sam se o te žene dok sam prolazio vašim sokakom: toliko ih је bilo! ONA (plačno): Zašto se tada niste zaustavili na nekoj od njih a nas pustili ida umremo časno i pošteno što smo bili i zaslužili! ON (gordo): Ja sam imao časnih pobuda! Bog je bacio oko na Vas preko mene, njegovog sluge. Ja sam bio anđeo koji Vam je šapnuo Blagovest. (ironično) Samo što dete nije bilo božije, nego onog bludnog kaluđera koga sam - oslobcdio takvog bespredmelnog života i poslao ga Bo,gu na istinu; a koji je inače pre mene obavljao ovaj isti posao: Vašem ocu donosio patrljke cveća i opalo voštano lišće ®а venca. ONA (viče, kroz plačj: Übili ste ga! ... übico, prljavi gnusni übico! ... da biste se sakrili od suda i sveta koji je tražo Vašu plavu za glavu onih Jevreja koje ste, potamanili kao gamad u fabrikama smrti! ON: Zamenio sam ga i preraašio. Vaš otac ugodno živi i vi ste postali kraljica balova. Proputovali ste svet. Divili su Vam se! ONA (histerično); I dete... i moje dete ste übili... prokletniče (jeca). ON (pomirljivo); Dete je umrlo od tifusa. Tifus je odneo i mnoge odrasle, a ne bi jedno dete... Nije moja krivica. Taj prokleti lekar mi je obećao (sleže ramenima) Poznavao sam ga na radu je ostavljao utisak pedantnog i savesnog čoveka koji zna svoj posao... ONA (rezignirano); Vaš ratni drug! Logoraški kasaoin, koji je vršio cksperimente na J judima, a‘ne lekar... Moje dete mu je bilo zamorče! ON (osvrče se uplašeno): Za ime sveta' Lakše! Cuče Vas neko! Ne budite nezahvalni! Izvukao sam Vas iz bede rizikujući da se ob rem na giljotini... dete nije moja krivica, z.aista nije... (gleda je u noge kojc je prekrstila, ponovo Ijušteći krompir) A... ne može se reći da Vam nisam pružio izuzetnih užitaka (brzo joj se prikrade i sa uživanjem jc pljesne po kolenu). • ■ X ON: Da, dok sam čekao da mi stari popravi štaku, naišao je on. I, reč po reč, započeld smo razgovor o svemu, o ratu, o Ijudima, o mojim podvizima,.. ONA (za sebe): Uvek o Ivojim podvizima. ON: On mi Je pričao o svojim namerama da izmiri svet. Govorio mi je o načinu, o tome da su svi Ijudi dobri, da je u svima Bog vraški duhovit momak. Toliko sam se smejao da su me jedva povratili čašom vode. (zasmeja se) »Vi ste dobar čovek, rekao je, Vi u sebi skrivate veliku moć voljenja. Vi ste rođem da volite i pomažete...« (prekida) Hajde, spremajmo se, zaboga, zakasmčemo. (ona ustaje, smejuoi se glasno)

ONA; Rođen da voliš... tako reče? ON (briše ostatak sapunice sa lica); Ma da, tako... Još mi je rekao da sam kao stvoren da služim Bogu, da u meni ima nečeg uverljivog, mučeničkog, da bi roe Ijudi slušali.... ONA (histeričan smeh): Uverljivog, mučeničkog... ON (i sam počinje da se smeje); Ja ... ja videh s kim imam posla. »A gde misliite da počnete, mlađiću, upitah, na kom groblju ovog sveta, bogatog Ijudima nadarenim božijim mirom d Ijubavlju?« ONA: Tako si mu rekao? Ha ... ha ... ON: Baš tako. ;>Ja mislim među Ijude, svejedno gde, reče on. samo da su Ijudi«. Ja se dosetim kakav bi užitak mogao da pruži mojim drugovima u logoru i da razbije onu monotoniju u kojoj se ništa ne događa, gde smo oguglali u učmalosti... »Pa dobro mladiću, sviđate mi se, rekoh, pružiću Vam priliku da pokažete šta znate«. On se zagrcnu od sreće, siromah' »Priliku!? Vi ste proviđenje! šta sam rekao! Znao sam, znao sam čim sam čuo Vaše prve reči!« (okrećo se njoj) A znaš li šta su bile moic larve reći? (pauza) Moje prve reči su bile : »Sparni dani, mladiću?« Tako je počeo razgovor. . хт ONA: Sparni dani?! (sleže ramemma) Ne shvatam... ON: Ja još manje... AH.se od tako duhovitog čoveka sve moglo očekivati,.. Nisam gubio vreme, Čim је štaka bila gotova, natovarismo ga ushišenog u kola, pa natrag. Te večeri, svojim pričama o novom svetu, pobrao je toliko smeha i oduševljenja da su mu svi čestitali, svi ga lupali po ramenu čak Oberšturmfirer. lično. čarli mi je bio zahvalan do groba. Priča o njemu raširila se, malo po malo, po čitavoj oblasti. Iz večeri u veče dupke puna kantina valjala se po podu... Potražnja je bila tolika da srao došli na ideju da gostujemo po drugim logorima i gamizonima. Uspeh ,ie bio potpun’ bio sam unapređen ... ONA: Je li on dobijao nešto od toga? ON: Imao je da jede i pije i da nosi svojim starim... Neki su pričali da јс delio hranu i Ijudima n.a ulici. ONA: Šta je posle bilo? ON: Ti znaš... Rat je završen. Svi smo se snalazili kako smo znali, a on je nastavio, ponet popularnošću, po noćnim lokalima, pa od putujućih cirkusa do velike dvorane »City Light« gde је, kao što vidiš, i završio. ONA (probajući na scbi haljinu): Tesi li ga viđao od tada? ' ON: Nedavno smo se susreli u katedrali, gdc ie takođe pokušao da počne svoje viceve... Kada su ga izbacivali ja sam se zauzeo za njega. Nije shvatao ništa. Pomogao sam se svojim položajem da ga ne optuže za bogohulno skmavIjenje hrama. Kada me je prepoznao. reče; »Najzad na pravom mestu, dobrotvorc moi. U Vama se nisam prevario.« Kako ide, upitah ga... Pričao mi je o cirkusu, o 1 judima, o titualama koje su mu davali. Hvalio se zahvah nom publikom. Malo je bio propao. Tada mi se poverio da izgleda neće uspeti da do kraja obiđe sve arene. »Godine su prošle, ostarilo 5e...« (kao da se probudi) Nego... dosta priče! Hajdemo. Požurimo... Zar ne vidiš šta piše; posle ceremonije otvaranje testamenta!

NIKOLA »ORĐEVIC

JANOŠ SABO (MAĐARSKA)

inertna situacija

I uertna situacija je situacija krutosli, seж delaštva, opuštenosti, skamenjenosti, ufosilenošti... Krutosti, jer nam pri svakom pokretu krckaju na ostvarenje nenavikle misli; scdalaštva, jer inertna situacija najlepše izmili iz monotonog dodira stolice i stražnjeg dela čovekovog bića; opuštenosti, јег samo tako možemo da se lelujamo na sušnim povetarcima... ufosilenosti, jer odolevamo svim promenama i svakom vremenu. Ovaj lančić metafora praktično se pokazuje kao teški zaprežni lanac šlo muklo zvekće dok potežemo zaglibljena kola i sto rđa dok nagovaramo druge Ijude da potežu ta ista kola. Međutirm kao što suva, ispucana, zemlja može da pruži inspiraciju za pesmu ili sliku a da, pri tome, korisnik inspiracije ne smatra sebe obaveznim da prakticno navodni i zaore žednu zemlju (jer, zemlji je svejedno da li je mokra ili suva), tako isto i inerlna situacija pruža inspiraciju za pravljenje lančića od metafora bez obaveze da se сшcilanje toga lančića praktično ostvari. Ono se posve lepo može uklopiti u inertnu situaciju tj. može i dalje ostati cincilanje. Svakako, daleko jc lakše vesti sitne lančiće no natezati se sa pravim lancima. Ali, tako zahteva inertna situacija: otrpeti sušni vetrić, izabrati mu najbolji ugao duvanja i čekati da neko drugi probuši novi ugao duvanja. I zaista, misao mje najbrži bušilac. Ali, tomc nije kriva sama misao ona nikada nije sama. Treba li se diviti I judima koji ostaju u inertnoj situaciji? Jer, nije lako otrpeti drvenasto breme dosade ili odoleti teškom pritisku mrtvila. Treba li, naprotiv, grditi Ijude što pristaju na ovu situaciju? Jer, nije moralno čamiti u nekoj situaciji a da nas ništa životno ne vežc za nju. što se tiče divljenja, postoje i veličanstveniji postupci od nadmudrivanja dosade. što se tiče grđenja, ono je zaista simpatično, kao kučence što žestoko nasrće na, recimo, stoletni hrast. • Ako kamen postavimo na sto, kamen će ostati na stolu dok sto ne istrune, ili dok sarru nc skinemo kamen sa stola. Gledano iz ugla »spoljnjeg pcnašanja«, sve to može da izvede i čovek. Ali, čovek ima izvesne razloge za svoje ponašanje dok kamen toga nema. Utoliko je lakše skinuti kamen sa stola. Skiciraću sistem razloga koji opravdavaju ostajanje u inertnoj situaciji. Pošto se ovi razlozi obično glasno nc uzvikuju, to ih je potrebno izmamiti iz njihovog skrovišta. Stoga je posvc mogućno da sam izmamio sporedne razlogc dok »pravi« razlozi i dalje bezbrižno leškare u svom poclzemlju. Ali, i ovi razlozi, prevavcni milozvučnom muzikom moje sirove svira-Ic, ipak su dovoljni da uočimo razliku izmcđu kamena na stolu i čoveka na istom tom mestu. Svakako, najznačajniji je kosmološki razlog. Kada čovek uporedi svoju veličinu i velicmu kosmosa, razočara se, pošto je on, čovek, ispao nekako manji. Tako razočaran, čovek postaje ravnodušan ргеша svemu i svačemu, tj. г prema sebi. U koju god situaciju uđe, razocarani eovek unosi u nju i neke oznake inertnosti. opuštcnost. па primer. Inertna situacija pogoduje razočaranom čoveku ona ne uznemnava njegovu spoznaju kosmosa. Kada treba zauzeti nekakav stav prema пекој osumnjicenoi poiavi, razočarani čovek uporedi vehcmu sta\a i veličinu kosmosa i zakliuči da je stav manji

od kosmosa. Ako je stav zaista manji od kosmosa, onda je bolje slegnuti ramerama kako se nebismo izložiti opasnosti da postanemo još manji. . , . . Može se prigovoriti da ovaj kosmološki razlog ostajanja u inertnoj situaciji nije dovoljno ozbiljan. lako su sve pojave u kosmosu povezane uzročnim vezama, ipak je ncobično tvrditi može se prigovoriti da 'eličina smosa sprečava razdrmavanje Ijudskog duha i akcije Ijudske. Ali, ako odbacimo ovaj kosmološki razlog, ako nezauzimanje stava prema nekoj osumnjičenoj pojavi istrgnemo iz mrezc kosmoloških uzroka, onda ostajanju u inertnoj situaciji oduzimamo metafizičku zasnovanost. A inertna situacija je tako čvrsto zasnovana da joj је veoma teško bilo šta oduzeti. Drugi razlog ostajanja u inertnoj situaciji

ie manji po opsepu od kosmološkog lazloga, nešto je bliži zemlji, ali još uvek izmice isključivo zemaljskim zbivanjima, tj. još uvek se koргса u mreži kosmičke uzročnosti. Natme, čovek negde mora da bude. Pošto čovek negcte mora da bude i pošto misli samo na to moranje, na tu prinudu koju mu nametnuše kosmička zbivanja, čoveku postaje svejedno gdc cc da budc i kakav če da bude. Dakle, u mertпој situaciji čovek ne nalazi nešto neobicno. Svako moranje koje nije poteklo iz »unutra<njeg dela čovekovog bića« nužno rađa dosadu i mrtvilo, jnertnu situaciju. Opirati se inertnoj situaciji znač lo bi obezvrediti spoznaju da naŠi volini akti imaju tek drugostepenu značai nost, da njima samo üblažujemo nelagodnosl izazvanu superiornim postojanjem gorepomcnutog moranja. Mudrac neće dozvoliti da sam sebe zavarava lažnim sjajem po stupaka; sopstvenom dinamikom i elastično'

ću samo se prikriva superiorno postojanje moranja neproisteklog iz mudračevog bića A mudrac neće da bude lutka koja previđa konce što pokreću njene udove. Ali, u kom smislu zbivanja unutar inertne situacije mimoilaze životne probleme Ijudi op : sednutih pomenutim razlozima? Jer, ovi Ijudi i sami su dosadni, intertni su i, kako sami smatraju, nepotrebni. Prema tome, inertna situacija je pravi medijum njihovog prebivanja, inertna situacija je potpuno ostvarenje njihove životne filosofije. To bi zaista bilo tako da se u inertnim situacijama glasno uzvikuju jadikovke o viličini kosmosa, ili o zlehudoj čovekovoj sudbini da negde шога da bude. No, u inertnoj situaciji nisu eksplicirane ove osnovne pretpostavke pomenute životne filosofije, u ovoj situaciji zbivanja su pomerena na daleko

niži nivo, na beznačajnosti kojima se pridaje nesrazmerno mnogo pažnje. Utoliko je inertna situacija intelektualno slepa, ona je kao ргаšina što sprečava oči da ugledaju zlatna zrnca kosmičkih istina. Utoliko inertna situacija mimoilazi životne probleme Ijudi obuhvaćemh пјоше. Ali, ukoliko bi se inertna situacija ra/hila, utoliko bi se razbila i ona zlatna zmca. Od dva zla bira se manje zlo. F/gleda da je treći razlog ostajanja u inertnoj situaciji potpuno otrgnut iz mreže kosmičkih uzroka. Ma koliko da je čovek sićušno bi : će, on ipak oseća potrcbu /а delatnošću. U nedostatku vrednijih koncepata akcije. čovek razdrmati njenu krutost, osvežiti njenu učmase okomljuje na inertnu situaciju, pokušava lost. Ukoliko bi čovek zaista uspeo u tome, on bi izgubio medijum svoga delanja. Stoga čovek mora da bnde oprezan, fj. mora razdrmavati ■ i iednom smisln i nkrnćivati u drueom smi-

slu; posle će razdrmavati u drugom smislu a ukrućivati u prvom smislu. Na taj način čovek će ostati doživotno aktivan. Akočovek opsednut trećim razlogom(...) zaista nema životnijeg problema od razdrmavanja krutosti i osvežavanja učmalosti, onda zbivanje unutar inertne situacije opet mimoila/.i njegov životni problem razdrmavanje i osvežavanje. Jer, takav čovek koliko razdrma toliko i ukruti, dakle, ostaje na istom i mimoilazi pravo zadovoljenje svoje potrebe. Inertrui situacija mu ipak pruža njeno fiktivno zado voljenje. Stoga čovek ostaje u inertnoj situaciji. Napokon, četvrti razlog ostajanja u mertnoj situaciji nema nikakve veze sa mrežom ko smičkih uzroka. Covek se miri sa inertnom situacijom upravo stoga što zbivanja unutai te situacije potpuno mimoilaze njegove životnc probleme, tj. čovek ostvaruje svoju vrednost izvan određene inertne situacije pa, stoga, i ncma razloga da se opire ovoj situaciji. U ovom slučaju inertna situacija se pokazuje kao slepo crevo bez koga se može ali koje ne odstranjujemo samo iz straha od moguće infekcije.

BOSKO RANISAVUEVie

PESMA

Naša raama де umria I mi sedimo oko vatre Naš mali brat juri konje I besne ih mami u polje. Sa polja donosi snop ječma I kiti zidove soba Pred nama polje zri I besne vetrovi kao psi. Naša mama je umrla I mi joj Ijubimo ruke Žalosne žene donose voćt I odlaze na razne strane. Mi sedimo oko vatre T slušamo cvrčke u ječmu Naš mali brat doziva konje I mi dižemo glavu ka rodnom mestu. Mesto пека ne bude više Zamena za rodna polja Neka naše bivše sestre Zbunjene kleče usred soba. I neka nas hrane pospale vile Lišene slobode i lišene bola Neka nas rajskc ptice mamc U njihova rajska mora. Ponekad neka umiru Ijudi Zemlja ih štili od gladn : h pasa I ponekad neka se ractaju Ijudi Kao što se rađa dete pasa. Mesto neka ne bude više Povratak sa rodnih polja Neka naše bivše sestre Skrivaju iice usred soba.

MILIVOJE MATSTOROVK

6.

STUDENT

1968/10