Студент

IZ NINOVOG KOŠA

□ □

Sudeći ро ranijim delima i po bitnim odlikama ovog, najnovijeg romana, Erih Koš se skoro u potpunosti naslanja na tradicije realističke Škole. Međutim, prihvatajući se ovoga puta jcdne sasvim savremene teme, autor jc izgleda poverovao da moderna problematika zahteva i napuštanje izvesnih postupaka karaktenstičnih za klasičan naoin realističkog kazivanja. Ovo napuštanje se, nažajost, sastojalo u tome da se opisivani tok sudbine glavnog junaka unapred simbolički odredi upornim nastojanjima na banalnom nijansiranju lajtmotiva mreža, i na slvaranju čitavog niza stal njh objašnjenja i upadica ćija je osnovna namena prezentiranje, yi|eg smisla i značaja p : sćevih ideja, dok je njiiipv stvarni rezultat ncsvi sishodnost deklarativnog i nametljivog pišcevog uplivisanja na zaključke čitaoca. Ovakav metod ne samo da otkriva autcrove zablude u SRvatanjima o načinima umemičkog stvaranja, усс predstavlja i izvor osnovnih kompoziciomh i strukturalmh nesavršenosti samog dela. Fabula romana je prilično jednoStavna i mozda bi njena prava vrednost bila upravo u očitovanju te jednostavnosti da nije piščeve nepotrebne želje da je po svaku cenu komplikuje i uomi »v r išeznačnom«. Uporedmm razmatranjem labule i idejne potke glavnog junaka, sasvim se lako može razjasniti postupak kojim pisac jx>kušava da ostvari tu svoju nameru. Sredovečan intelcktualac, Aleksandar Korda, slt gradskog i svog ličnog načina života, u nastupu iznenadne, i njemu samom nedovoljno razjašnjive odlučnosti prekida svoje uobićajeno bivstvovanje bekslvom u provinciiu. Želja da se nekud ode, đa se izmakne svakidašnjem, uhodanom ritmu života, jača je od razumskog pođstlcaja da se svrha bekstv'-a unapred odredi i isplanira. U prvi mah, važno je jedino pobeči, kamo to nije toliko bilno. Ujedno, razrešenjeni pitanja da li jc takvo več unapred iluzorno bekstvo uistinu moguče, razrešavaju se i ključni problemi proizišli iz komponovanja samog lika glavnog junaka. Zasnivajući sve svoje namere i pretpostavkc na što potpunijoj ocrtanosti glavnog lika romana, pisac večinu spcvrednih likova stavlja u lunkoionalnu zavisnost i potvrdu glavnog junaka. Pri tom, dešaуа se da ne obrati dovoljno pažnje na neke zaista začuđujućc primere uopštavanja u kojima se način govora i izražavanja neobrazovanih Primoraca iz zabačenog dalmatinskog seoca ni po čemu ne razlikuju od načina izražavanja (ne razlikuju se ni dijalekti i narečja) jednog intelcktualca iz Beograda!? Otuda i nlje nikakvo čuđo što govor pomenutih mcštana Porto Piđocchio a deluje u potpunosti rogobatno i

nestvarno, i doživliava sc kao govor književnu pogrešno fiksiirandh likova, bez pravog i do sledno sprovedenog određenja Što se pak tiče piščevili idejnih intencija I koje treba razmotriti u stmkturi romana, sam | način njihovog ispoljavanja odaje pisca koji J jc pristalica unapred shematizovanog гоша- 1 na, tzv. romana s tezom. Svakko, pvi tome ret »teza« treba prihvatiti donekle uslovno. U Ko šovom slučaju teza je neuspeo pokušaj da Si.roman podredi nekakvim piščevim filosofsko : sinibolićkim za.htevima osmišljavanja fabuK rcmana i lika glavnog junaka. Potpuno zackupljen mišlju o realizovanjc jednc unapred stvorene sheme, Koš je, pri obii kovanju radnje i lika arhitektc Aleksandra Korde, pokazao nesposobnost da svoje idejnc intencijc poveže sa imanentnim književnim vrednostima. To je izvor svih strukturalnih slabosti romana »Mreže«. Iz poglavlja u poglavlje, pisac ulaže sve svoje moći ne bt li паш banalnom simbolikom, uopštenim »lirskim« : metafcrama, i lajtrnotivom »mreža« istovrcmeno datih i na planu konkretnosti i na pla- 1 nu metafore nekako »osmislio« sadržinu i lik glavnog junaka, i suštinsku problematiku samog dela. Takvim preteranim nastojanjem na potpunim i eksplicitnim dorcčenostiraa ili, opet, promašenoj simbolici, postiže se efekal u potpunosti suprotan umetničkom. Otuda poglavlja koja sadrže najvišc ovih elemenata dcJuju potpuno izolovano, ukazujući time na uzaludnost piščevih nastojanja. Pri tora, kao posebnu zastranjenost u stvaralačkom postupku, svakako da treba istaći priču o indijskom jogiju (sedmo poglavlje) jer ona ujedno predstavЦа očitu nefunkcionalnost u opštem sklopu romana i pravi je primer razbijanja radnjc. Mada s manje nedostataka, slično realizovana noglavlja ( ргуо, šesto i dva poslcdnja) mogla bi se bez velike štote izostaviti jer razbijaju strukturu, sadržinu i koncepcijc autora. Jer, činjenica jc da je pravi početak romana drugo poglavlje, kao što je i logičan kraj sudbine glavnog junaka upravo samo ispoljavanje čarnссш u središte bure. Sve one intervencije pisca, koje prethode ili dolaze poslc pomenutih događaja, uglavnom samo štrčc i obezvređuju opšti sklop osnovnih piščcvih koncepcija i namera. Kao dokaz višc, a 11 potvrdu tvrđenja da vrodnosti rornana umnogome umanjuju upraУ®, ovj nasilno nametnuti filozofsko-simboncki okviri, ncka posluži upravo ostvarivanje većc plastičnosti spbrcdnih likova romana. Uru su umetnički opravdaniii jedino zboe pišcevog odncanja cla im prilikom oblikovanja

nasilno da nekakvu visu, misaonu dimenziju. Staviše, čim autor učini когак bliže ka uopšta' vanjlma i simboličkom zamućivanju situacije |ik postaje umnogome nejasan, neubedljav i beHfivotan (likovi Sttme i ribara Toma). Naprotiv, ukoliko je pisac neposredniji, i u primeni etvaralačkojjj posiupka naklonjeniji jednostavnijim rešenjima, lik je plastičniji, čak postaje Tvišeznačan (lik Đine, približen čak naluraJističkom iiačinu obUkovanja likova). Da је nepotrebno pored ovog pomenutog, pri oblikovafiju likova, i onog pri slikanju ambijerrta 4'**šituacija Košov os.novni i ozbiljan umetnički nedostatak, dokazulu i uistinu neprihvalljive nepročiščenos.ti stilskog izraza. Cak, dobija. se utisak da je roman pušfen u štantpu jer kako inače objasniti mnoštvo 3oših< Išiovanica (dugočasno, v žaropck...) slilskihj helbgitijosti i besmislica • (»... postaje mu i sve teretnije...«, »...ra‘jscjano grabeči i žvačući ono to bi rou podastrli...«), kao i čitav niz primera banalne trazelogije, nejasnosti, sentimentalnog metaforisania i patetičnog uosečavanja (tanka pređa sopstvenih predstava, indijanski hod, betežna. žena, hladna zagcnctnost tankih listića staniola...)?! 1 na kraju, završavajući razmatranje nekih bimih vidova Košovog najnovijeg romana > Mreže«, neka nam budc dcpušteno da prknetimo da je sveukupan utisak ostao ipak u granicama opšte nedbterancsti dda i ti potvrdi postojanja izvesnih strukturainih, kompozicionih i stilskih zabluda i slabosti pisca romana nagrađenpg ovogodišnjom oc’Tukom »NINO\ r OG« žirija.

DUBAN STOJANOVIĆ

ZAPIS S MORA

Jeste li raspoloženi za kratku vožnju barkom? Oui, monsieur! I I predasmo se ćudiraa pučine Voda modra od dubine ležala je zategnuta kao koža na njenim bedrima. Barka je nečujno plovila pramcem usmerena prema podnevu. Sve је ćutalo Samo dojke u njenim nedrima bežale su jedna za drugom kao talas za talasom. II Zatvorenih očiju pod nezadrživom kišom svetlosnih noževa ležala je ustreptala slična pesku žala što ostaje iza naših leđa. Nikad dan s toliko svetlosti nije krunisao podne. 111 N T e otvarajući oči ona je otvarala kolena k’o vidik kad se otvara pred očima mornara. Tad sam pustio vesla. IV Stena okrenuta čelom prema suncu s pukotinama kao borama iz kojih su provirivali i dahtali na avgustovskoj jari gušteri kao damari što su proticali uz njenu kičmu ostaše nepomični. se samo njeno disanje kio gibanje pučine. V jalovom muku između plime i osekc r| ok se protezala omamljena kao suša 9 v a pitoma strankinja ' ; , iz neppznate zemlje sa severa jednom me pogledala . - . > tako prisno sklonila negde u svojc oči oa nisam više siguran ; Pnpadam li ovom pejsažu.

MILOš CVOZDEVOVIC

ŽELEZNIČKA STANICA

j arež na podu pomele torbe, s lica izbrisao oči. sustalost nakon borbe opustenost u staničnoj noći. nS kretnja i glas uplasen kao sred bure; $e ne diže, dok svaki čas utnirn oeronom fenieri jure. sc na šlakama vučc. naerižen čelik šina... '|. us nula izmedu danas i juče, p° ncu 1Ш se leni tiSin'a.

RADOIE R. KAVEDŽIC

KAKO JE UMIRAO FRANC KAFKA

U ponedeljak (a kažu i u utorak ujutru, što mi maJo ko vcruje), Franc Kafka je radio na tek prispcloj korokturi njegove poslednje knjigc »Umetnik u gladovanju«. Davao je uputstva ikako pripovctke treba priredili i bio je Ijut na

■ в н

izdavače koji nisu sa dovoljno pažnje sprovodili njegove napomene. Dora Dimantova je imala pravo: »Zapravo je tražio veliko poštovanje. Kada bi rnu se Ijubazno izaslo u susret, samo bi malo podvlačio pitanje forme. Ali kada bi se njegovt zahtevi prenebregavali, bivao je teško pogođen«. Kada je došla ponoč, spavao je. U četiri sata ujutru Dora je pozvala Klopštoka u sobu, za-

tu što I ranc »teško clise«. Klopstok јс prcpoznao opasnost, pa jc odmah probudio lekara koji daje Kafki injekciju kamfora. Zatim počinje borba za morfijum. Franc kažc Klopštoku: »btalno mi ga obećavate, vcć čeliri godine. Muč'te ше, uvek ste m,e mučili. Više neću nrogovonti ni reč sa Vama. Umreću i bez toga« Dobio je dve injekcije. PosJe one druge ie rekao: »Nemoite podvaljivati, ova je protiv-lck«. Zatim dolazi vcć poznata molba: »Übijtc mc Ut ste übica«. Zatim su mu dali pantopon. bilo mu je bolje. »Sada je lakše, ali više, više ovo nc pomaze«. Zatim јс pao u san. Njegove poslednje reči bile su upućene sestri Eli. KlopstoK mu je dr/ao glavu. Kafka, koji se uvek uzasno bojao da ćc пекода zaraziti, kaže (pri čcmu je zaraenio prijatelja lekara sa svojom sestrom): »Skloni se Eli. no tako blizu. nc tako mzu...«, a kada se Klopštok malo podigao, umireno završava: »Da, tako tako је bolje«. Pre ovih poslednjih reči on ic tražio da bolničarka »Tako oštro, kako to nikada niје činio«, priča Klopštok. Zatim јс svom snagom otkinuo kanilu i bacio je u sobu: »Sada nez шиееп Ј а ’ za Što ga produžavati«. Kada je Klopštok odlazio od posteljc, da bi oprao špnc od iniekcijc, Franc kaže. »Nemoitc odlaziti«. Priajtelj mu odgovara; »Ali ja ne odlazim«. odvraća dubokim glasom: »Ta odlazim«. Citiram iz pisma kojc mi je Klopštok napisao istog dana iz Kliringa, ne menjajući u njemu karakterističnosti njegovog ugarsko-nemačKog stila: »Nesretna Dora, oh, svi smo nesretш: dn a h na svotu nesretnih tako kao što smo mi malo spava, ali i u snu neprestano govo-1 1 može se samo razabrati: Moj mili, moj .?. Iе § п 9- ići danas popodne opet k Francu. mih, moj dragi!.... Obećao sam joj da ćemo Jek onda jc legla. Francu, koji je tako sam, poipuno sam, ne možemo više pomoći i sedi° , е ' ga u mrtvačnici, samog u mraku, nepoknvenog moj dragi, moj mifi i tako sve wo vremc. šta se ovde zbiva nc ua se opisati 1 nc treba. Samo onaj ko poznaie Doru, zna šta je Ijubav. Tako malo Ijudi to z na, Ito još više uvećava muku i bol. АИ Vi da, razumete!... Do sada uopšte ne shvatamo sta se s nama zbdo, tck se sve raziašnjava, i im sn bol 1 tama veći, Naročito mi ne shvatamo, on je još uvek uz nas. Sada čemo opet otici tamo, Francu. Tako ukočeno, strogo i ozbilino je njegovo lice, kao što je čist i ozbiljan bio njegov duh. Strog - lice kralja iz najuznesemje i najstanje loze. Blagost njegovog života W J e prošla sada je njegov neuporedivi uun oblikovao njegovo strogo lice. Ono je prekrasno kao mramorna bista.«

MAKS BROD:

FRANC KAFKA

NА KR AJU FILMA GLAVNI GLUMAC JE GO I UŽIVA U SEBI

PRED PRVI NASTUP

MILAN SEĆEROVIC, rođen 1938. Završio jc Akademiju za film univerziteta Južne Kalifor* nlje u Los Anđelosu. Clan je Kino kluba »Bcograd«. Radio je na televiziji i asistirao na filmu. NENAD MOMCILOVIC. Rođen 1938. Dugogodišnji član Kino kluba. Režirao desetak kratkih amaterskih filmova. Za njih je u više шаhova dobijao nagrade. Do sada je asistirao na filmu. Ovaj tandem debiluje na festivalu filmorn »Nije nego« u proizvodnji »Dunav-filma«. 0 filmu smo razgovarali sa jcdnim od autora, Milanom Sećerovićem. »Tcško je prepričavali f'lm. Verovatno bih ga sutra drukcijc ispričao. Snimili smo film. a g'edalac neka ga doživi i protumači sam. Cak ga i nas dvoj ; ca ra/.ličito prenričavamo i objašnjavamo. Jedna grupa stranih novinara protumačila je film kao politički manifest! To pokazuie da ie intcrpretariia filma potpuno subjektivna. Лко troha dn ispr : čum sadržaj, nai-

objektivnijc bi bilo da pričam o onome što se vidi na platnu. Međutim, ako bih rekao: vidi sc glumac koji se vrti u krug po sobi, pojavljujc se orač, čovek sa ženama, čovek sa riborn; mislim da se iz toga nc bi mnogo shvalilo. Na kraju filma glavni glumac је go i uživa u sebi. Zbivanje ic lišeno kontinuiteta vremeim i prostora. Film je snimljen veoma brzo, za svcga dva dana, Miodrag Andrić (poznati Ljuba Moljac) igrao je izvrsno, lako da je bilo dosta scena koje su snimljene bez ponavljanja. Volim film koji sc direktno sukobljava sa problemom, mada mislim da film (i umetnosi uopšte) nikad ne daje rešenja. Zato su mi bliski pesimistički, cmi filmovi, kao recimo B:i njuclovi. Nipošto nc želim da budem samo zabavljač, već radim ono što smatram kvalitetnim. Zato sam i odlučio da više ne budem sumo asistent, iako se lo više isplati. Pre bih oristao da radim svoj film, шакаг i bsz hcnorara. žcleo bih da radim na televiziji jednu

dokumemarnu emisiju muzičkog karaktera, koja bi bila angažovana. B:o bi lo pledoaje za mladu generaciju, kojoj prebacuju »grehe« kao sto je duga kosa, a niko ije istupa da zaštiti ličnost tih mladiča‘i devojaka. Sada se Nenad i ja spremamo da zajednički ostvarimo jedan dugometražni lilm, Radili bismo ga u Kino klubu »Beograd«. Tražimo finansijera. Na /.alost, za uzvrat ćcmo morati da unesemo u film i poneku reklamu. Osim toga, \cnad sptj’eijja jedan kratki filrp o nužuicirna. Bice to parodija ija već kor«šđenu temu o Ijudskoi solidarnosti. Nastavićemo i daljc da radimo zajedno. Dopunjavamo se. Ono najbolje u našem radu je lSfekad poslc snimanja ne aovor.mo i po nesec dia'*. .* sve bude u reclu. o;r.m ostvarenih projekata imamo dosta tekstova cd ranije. Možda će neki od njih jednom da postanu filmovi«.

S. GOLD.VIA.V

JANOŠ SABO (MAĐARSKA)

DESET NAJVEĆIH rcditelja i filmova po izboru reditelja PURIŠE ĐORĐEVICA Reditelji: ANDREJ KONCALOVSKI, ALEKSANDAR PETROVIC, LUIS BUNJUEL, ERIH fon ŠTROHAJM, NIKOLAJ EK, ŽAN LIK GODAR, ROBERT VAJS, ŽAK DEMI, RICARD LESTER, VERA HITILOVA. Filmovi: Hroma devojka (Končalovski) Kako sam dobio rat (Lester) Boni i Klajct (Artur Pen) Priča sa zapadne strane (Robert Vajs) Skupljači p°rja (Petrović) Potera za zlatom (Čaplin) šerburski kišobran (Demi) Senke zaboravljenih predaka (Paradjanov) Ludi Pjero (Godar) Razvod na italijanski naсш (Djermi)

19 «/I0

STUDENT