Студент

Miting u Studentskom gradu

POVODOM ATENTATA NA DUCKEA

Povodom atentata na vođu sociialističkih studenata Zapadnog Berlina RUDIA DUCKEA, UOSS Beogradskog univerziteta organizovao ie prošlog petka protestni miting protdv zločinačkog atentata, huškanja vlade i reakcionarnih snaga protiv naprednog sooijalističkog studentskog pokreta. Na mitingu su govorili Petar Ignjatović, predsednik UOSS i Dorothea Dane, predsedmk Međunarodne komdsije socijalističkih studenata Zapadnog Berlina koja je prisustvovala seminaru »Aprilski susret«. Bili smo zaprepašćeni kada smo saznali

za ovaj atentat, rekao je Petar Ignjatović. Ovaj iUentat pokazuje kako je našim kolegama u Saveznoj Republici Nemačkoj teško da razviju slobodnu misao i akciju. Vlada, konzervativni univerziteti i neonacistiČke i revanšističke snage ove studente nazivaju kriminalcima. Kako vidimo, oni su izloženi, ne samo napadima preko štarope, već direktno fizičkim napađima, njihov život se dovodi u pitanje. Mi treba da protestujemo protiv takve politike i takvih zločinačkih postupaka. Treba cia se solidarišemo sa naprednim socijalističkim pokretom, studenata Zapadnog Berlina i da ga potpuno podržimo. Dorothea Dane je govorila o karakteru studentskog pokreta u Zapadnom Berlinu. Postajuči svesni u kakvom društvu žave, studenti su postali kritička svest tog društva. Smat rajućii da ne mogu sami da vrše značajne promene u Saveznoj Republici Nemačkoj. da drušvo demokratizuju i da se izbore za društvenu pravđu, oni zato pokušavaju da se povežu sa radnim masama, da dh potkrenu iz pasivnosti. Studenli su zato proglašeni od strane reakcionarnih snaga zločincima koje Ireba proterati s one strane granice. Dorothea Dane je dalje govorila o Dučkeu kao idejnom vođi socijalističkih studenata zapadnog Berlina. Sa Mitinga su upućena dva telegrama: protestni telegram Senatu Zapadnog Berlina, koji se optužuje za ovaj atentat ii koji huška reakcionarne studente i građane protiv socijalističkih studenata, i telegram solidarnosti Savezu studenata socijalista Savezne Republike Nemačke. SENATU ZAPADNOG BERLINA »Protestujemo protiv politlke I brutalnih napada na slobodnu i nrogresivnu misao. Protestu lemo protiv brutalnih policijsklh шеtoda koji se upotrebliavaju protiv progresivnih liudi i politike, koja Je stvorila atmosferu nasdlja i omogućila upotrebu najbrutalnijih metoda razračunavania, .ukliučujući pokušaj übistva. Smatramo Senat Zapadnog Berllna odgovomim za takvo stanje.«

VESTI

Berlin, 13. IV \ Kako je jutros javljeno iz Berlina. lekari bolnice u kojoj leži teško povređeni hder sociialističkih studenata Zapadne Nemačke KUDI DUCKE, na koga je рге dva dana izvršen atentat, saopštili su da se Dučkeovo zadravstveno stanje poboljšava, ali da još uvek strahuju od naknadnih koraplikacija. Istpvremeno, protesti studenata u svira gradovima Zapadne Nemačke i dalje traju. Najžešće demonstracije studenata su ispred zgrade izdavačke kuće »Špringer haus«.či,)i su listovi često napadali Federaciju socijahstičkih studenata Zapadne Nemačke. Rira, 13. IV Rimski studenti oštro su reagovali na vest o atentatu na lidera Socijalističke Federacije studenata Zapadne Nemačke Rudia Duckea. Kako javlja AISA, pred zgradom zapadnonemačke ambasade u Rimu sinoć je doslo do sukoba između studenata : policije. Jutros su demonstranti napali zapaljivim flasaraa nmiska predstavništva dve zapadnonemacke automobilske firrae. * Prema informacijama Asošijeted presa do demonstracija u vezi sa atentatom na Rudija Dučkea, došlo je jutros i u Oslu, gde su studenti iscrtal: crne Kukaste krstove na zidovima Zapadnonemačke ambasade. Demonstracije u Oslu počele su prošle noći u tn casa posle ponoći. Zapadnonemačka ambasada na-

lazi se pod nazorom policije zbog eventualnih novih demonstradia. FRANKFURT Hiljade studenata demonstranata sukobilo se danas sa policijora opsedajući zgrade novinskih kuća u sedam zapadnonemačkih gradova. v . .. Studenti nastoje da sprečc rasturanje hsta BILD CAJTUNG sa četirimilionskira tiražem čiji je izdavač kuća »Špringer«. U neredima bez presedana u ovoj zemlji do kojih je došlo posle atentata na studentskog lidera Dučkea, policija je protiv studenata upotrebila suzavac, šmrkove i pendreke. U /a-padnom Berlinu studenti i policija sukobih su se na 'trgu Džona Kenedija. Studenti su zatim težište demonstracija preneli pred :zdavacku kuću »Špinger« koju ophižuju za stvaranje atmosfere političke netrpljivosti koja je dovela i do atentata na Dučkea. Berlin, 14. IV I Gradonačelnik Zapadnog Berlina Klaus šic primio je sinoć delegaciju studenata, levičarsk?h intelektualaca i vanparlamentame opozicije, ali je sastanak prekinut posle svega nekoliko minuta pošto je Šic odbio zahtev studenata da se razgovor snimi na magnctofonsku traku. Posle toga, šic je izjavio da otpočinjanje razgovora uslovljava odustajanjem studenata od svih demonstracija protiv izdavačke kuće »Spinger«. On je rekao đa su studenti to _odbili i da je razgovor odmah prekinut, dodajući da namerava da razgovora samo sa Ijudima koji poštuju »naš pravni poredak«.

"STUDENTOVA" NAGRADNA ANKETA

Studenti i srednjoškolci ~Student“ vas vodi besplatno u Firencu

DA BISMO SAZNALI VASE MIšLJENJE 0 LISTU, U OVOM I SLEDEĆEM BROJU OBJAVICEMO NAGRADNE KUPONE SA PITANJIMA. POTREBNO JE SAMO DA OBA ČITKO POPUNJENA KUPONA POSALJETE NA ADRESU: REDAKCIJA »STUDENT«-a, (ZA NAGRADNU ANKETU), SVETOZARA MARKOVICA 79/11. BEOGRAD. NAGRADE: TRANZISTOR RIO EI NIŠ, PET KOMPL.E-TA GRAMOFONSKIH PLOCA, TRI KOLEKCIJE PROIZVODA »ZVECEVO«. DVA FROTIR PEŠKIRA, BESPLATNO PUTOVANJE AVIONOM JAT-a U DUBROVNIK, 10 ULAZNICA ZA UTAKMICU PARTIZAN HAJDUK, 10 ULAZNICA ZA UTAKMICU PARTIZAN VOJVODINA, 5 ULAZNICA ZA UTAKMICU CRVENA ZVEZDA PROLETER, 15 PRETPLATA NA LIST »STUDENT« 2 KOLEKCIJE PICA i 10 BESPLATNIH PUTOVANJA U FIRENCU (OD 5. DO 10. MAJA). NAGRADE SU VAM OBEZBEDILI RADIO ELEKTRO, TRGOVINSKO PREDUZECE »BEOGRAD«, »ZVECVO«, PREHRAMBENA INDUSTRUA SLAVONSKA POžEGA. BEOGRADSKI PAMUCNI KOMBINAT, JAT BEOGRAD, FK PARTIZAN, FK »fRVENA ZVEZDA, POSLOVNO UDRUŽENJE »DALMACIJA VINO«, »BADEL« ZAGREB I REDAKCIJA »STUDENTA«.

PRAVO UCEŠCA IMAJU SVI CITAOCI »STUDENTA«, OSIM CLANOVA REDAKCIJE. KUPONE POŠALJITE DO 26. APRILA. IZVLACENJE CE SE OBAVITI 27. APRILA, A O MESTU IZVLACENJA OBAVESTICEMO VAS U IDUCEM BROJU.

0 POLITIČNOSTI ŠVEDSKIH STUDENATA

RAZGOVOR SA UCE&MCIMA V sAPgp.SKOT, SUSRETA«

Pređstavmci švedsfciii stuaenata ove goarnc su prvi put učestvovali na »Aprilskom susretu«, pa smo zato delegate unjverziteta iz Stokholma, Geteborga i Lunda од počet* ku razgovora zamolili da nam kažu пеке osnovne podatke o strukturd studentske organizacije u Svedskoj. Nacionalna unija studenata švedske ima oko 80.000 članova. Lokalne, često različit# i potpuno samostalne organizacije koje postoje u pet univerzitetskih gradova Švedske ŠtoV holmu, Geteborgu, Lundu, Upsali i Umei dobrovoljno odluouju o svom uključdvanju u Nacionalnu studentsku uniju. Međutim, učlanjavanje u lokajne tmiverzitetske organizacije, a samim tim i plaćanje članarine. obavezno je za sve studente ovih univerziteta. ■ Da li ovako oformljene studentske organlzaclje uspevaju da zadovolje raznorodne lnterese svih onili koji se u njih učlane? Organdzacije planiraju svoju aktivnost prema interesu večine, ali je i pored toga veliki broj studenata samo formalno u njihovom Članstvu. ' ■ Nije li tome uzrok činjenica da je veliki broj studenata angažovan prvenstveno u radu polltičkih partija koje postoje na univerzitctu? Studentske partije koje postoje na nekim univerzitetiraa ne podudaraju se sa političkim partijama u zemlji. Tačnp je da je u njih uključen veliki broj studenata, ali podatak da na izbore izlazi da glasa samo 27 odsto članstva pokazuje da je i u partije veliki broj studenata učlanjen samo formalno. ■ Kakav je sada odnos snaga među studentsklm partijama? Evo podataka za štokholm, podataka koji odgovaraju stanju i na ostalim umveratetima: na univerzitetu ima 25000 studenata, od toga 1000 pripada konzervativcima, 700 liberalima, 900 centru, 100 socijaldemokratima i 600 levičariraa. Ostali nisu uključeni u rad partija. Levičari, koji su. inače, međusobno razbijeni u grupe, najaktivniji su u nastojanjima da švedske studente aktiviraju na političkom planu. ■ Znači li to da među švedskim studentiша još uvek dominlra koncepcija »student as such« student kao takav po kojoj studentska organizacija ne treba da se interesuje za bilo kakvu poiltiku sem imiverzitetske. Ovu koncepciju propagiraju konzervativci koje trenutno podržava većina studenata. Program centra, koji se zvanično dra no ustvari je identičan sa idejama konzervativaca. ■ švedski studenti, ili bar većtaa njih, spremni su. dakle, da se bave isključivo člsto studentskim problemlma. Cini nam se, tim, da takvih problema na švedskim univerzitetlma пеша tako mnogo? .. . Studenti su uglavnom dobro matenjamo obezbeđeni. Sistem kreditiranja veoma je razvijen i kredit može da dobije svako ko to zeh, s obavezom da kasnije vrati 80 odsto ршпђеnog novca. Otplaćivanje u godišnjim ш»та

poćmje m goaine posie zapošljavanja ! traje do pedesete godine života. Iznos kredita redovno se povećava u skladu sa porastom troškova života. U nešto težem položaju su oženjeni studenti (a to je svaki treći švedski student) kojd imaju decu. Žena obično mora da napusti studije i tako izgubi kredit, a muževljev kredit više nije dovoljan za celu porodicu. Inače, stanovanje u studentskora domu takvoj porodici je i dalje obezbeđeno. ■ Poznato je da u Švedskoj studira veliki broj stranih studcnata. Da li ки i njima obe? beđeni dobri materijalni uslovi za studiranje? Samo u štokholmu ima sada oko 17000 stranih studenata. Oni su do sada imali pravo na kredite, аИ se posle nedavnih restrikcdja krediti dođeljuju samo onima ko.ji imaju nameru da posle završavanja studija ostanu u Svedskoj. Studenti več godinama, dobrovoljno i u velikom broju, uplaćuju svakog semestra po tri-četiri dolara u fond za školovanje studenata iz zemalja u razvoju. Međutim, pošto je do sada veliki broj ovih studenata ostajao u Svedskoj. pokazalo se da je ovaj vid pomoći neefikasan. Zato sada novac iz ovog fonda šaljemo vladama nerazvijenih zemalja kao svoju pomoć za razvoj njihovog vlastitog visokoškolskog obrazovanja. ■ Da H švedski studenti imaju trenutno nekih priraedbl na organizaciju nastave na svojim univerzitetima? Priliv studenata na univerzitete poslednjih godina mnogo je veći nego što je to vlada шоgla da predvidi. Zato je рге nekoliko dana stupdla na snagu odluka o reorganizaciji nastave na univerzitetu čiji je smisao skraćivanje studija na tri godine, ograničavanje izbora predmeta koji se slušaju, uvođenje obaveznih godišnjih ispita jednorn rečju, stvaranje takvog sistema obrazovanja koji će obezbeđivati stručnjake strogo određenog profila. Međutim, studenti su bili protiv ovih ргоmena. Oni &u smatrali da van univerziteta postoji dovoljan broj stručnih škola i da na univerzitetu, koji obuhvata pravne, prirodne, dru štvene i humanističke nauke, studentima treba ostaviti slobodu da biraju samo one predmete za koje stvamo imaju naklonosti. Po njihovom mišljenju, bile su potrebnije promene druee vrste poboljšanje organizaoije predavanja, seminara, odnosa između studenata i profesora i sl- .... , čitave prošle godine vodili smo kampanju protiv vladine odluke. Jedna studentska deleg3cija posetila je ministra obrazovanja i uspela je da postigne odlaganje ove odluke za godinu dana. lako nismo uspeli da se do kraja izbo rimo za svoje zahteve, smatramo uspehom уес i to što se većina studenata vrlo aktivno uključila u ovu kampanju. шит VODIU; BRANKA OTASEVIĆ

APOLITIČAN STAV INTELIGENCIJE U STVARI JE VEOMA POLITIČAN

a vreme nacizma пешаШ univearzStet bio je politički univeraitet u se Srilagođavao zvamčnoj P°btici i ruku pod nikusa njom išao prema ciljevuna SiZ pile drugog svelskog rata. t«alci oostali svesm užasnin posieoica галу So ] mimfdr^e l d%ul.v a^cne«vis»^ nolitike i odgovoran jedmo pred soibom. Meau tim rdje bilo jasno da na ovaj шбш nau’ka 1 u° stvari odi'žava status quo u društvu. vodeće klase.rečju - ponovo podržava tekuću državnu P°idiku- „ , , P Tako kada je stvorena Savezna Republika Nemačka, studentd su ostali za poditički život i njihova glavna ia bila je da. sto je moguće pre. postignu mpeh u dmltiu. Njih se nije ticala m umverzitetska ш đržavna administracija. 10АА/Л Ovako stanje održalo se do 1 964/6 d. S<>dm Tada su studenti postah svesra javnog stanja u kojoj se nalazi neraački obrazovni sle određenih analiza, ош su uvideb da je školski i undverzitetski sdstem pnrođna posleoica društvene situacije u Neraačkoj, odnosno jed' nog kapitalističkog društvenog sisfcOTf* sШdenti su uvideli da je apolmčan stav mtelektualaca, koji je u stvan vrlo V™koi meri knv za ovakvu situaciju. Tada se P<> javila još jedna vrlo važna koja je pokazala studentima opasnost od a P? llllČT1 mt u Vijetnamu. Tu su oni mogli da vide šta znači kada se nauka ne oseća odgovornom za posledice svoga rada, za proizvodnju napalma, na primer. , , , Studenii su tada shvatili da je nauka dužna da kontroliše državnu upravu i da mterveniše kad god je to neophodno. Ak, osun toga, i to je još važnije, studenti su uvideh da taj kvom apolitičnom naukom ne sluze narodu vec vodećoj klasi koja je uz pomoć umvemteta sve snažnija. Sve je to bilo u supjotnosti sa tvrđniama da je Savezna Republika Nemačka demokratska država. Demokratlja, rneđptim, шоže biti samo socijalistička demokratija. Zato su studenti pokušali da se povežu sa radnickom klasom. Ali, kako ie veliki deo radnika integrisan u postoječe društvo i nema razvijenu klasnu svest, do sada u tome om msu uspeli.

IZ DISKUSIJE NA V »APRILSKOM SUSRETU« dorothea dane, slobodni UNIVERZITET, ZAPADNI BERLIN:

Sta je tada trebalo činiti? Ono što mje ucinjeno za dvadeset godma sprovesti refornr' univerziteta i njegovu demokratizaciju. Mi smo đe&iisajli novu fconcepciju nauke koja je zahtevaJa i novu stiukturu umverziteta. Tražali stno da u iednakom broju sa profesorinia i asistentima budemo zasfcupljeni u univerzitetskim savetima, kako bi odiuke mogle da se donose na demokratski način. Iша još naših zahteva o kojima sada n« mogu da govorim, ali verujem da ćemo in ostvariti. U svakom slučaju mi znamo đa de mokratski umverzket može da se ostvaii je dino u socdjahstičkom društvu, a stvaranje takvog društva i jeste naš krajniji cilj.

STUDE.NT