Студент

na pravnom ISPITIVAČI PO ŽELJI-SAN SLABIH STUDENATA ALI...

Kad bi sc na Pravnom fakultetu omogućtlo studeutima da biraju profesorc kod kojih ćc da polažu ispite, izvestan broj nastavnika verovaitno nc bi imao koga da ispituje. Pred svaki ispitni rok, studenti ovog fakulteta priželjkuju da se domognu onih ispitivača koje na fakultetu »bijc glas« da nisu naročito strogi i da se kod njih može »proći« sa manje znanja. Pri torn pokušavaju na svaki riačin đa »zaobiđu« one o čijoj se strogosti ćuju ne uvek rcalne priče. Mada je ova pojava primećena i na drugfm fakultetima na kojima iina dosta studenata i više ispdtivača iz jednog predmeta (Medicinskt, Ekonomski itd.), ona je, po opštem übeđenju. najizrazitija baš na Pravnom fakulteiu. DVA PROPUSTENA ROKA 7,80G »NEZGOĐNOG« ISPITIVACA Ko zna koliko bi ispitnih rokova propustio studenl IV godine Lazar Ilić, da u trećem roku nije dobio ispitivača po želji dr Dragišu Denkovića. On je pre toga preskočio dva ispitna roka jer je bio übeđen da neće položiti ispt pošto je dobio profesora Nikolu Stepanovića. koji po mišljenju studenata traži višc znania nego njegov kolega Denković. Primer шјс usamljen i mnogi studenti čine to isto, čekajući da im se sreća nasmeši. Neki čak i pisu pojedinim profesorima da su übeđeni da kod njiii nikada nc mOgu položiti ispit. Mnogi niislc, kaže profesor DenkovLć, da je uspeh zagarantovan kad ih ja ispitujem. Medutim, ja nisam шапје strog od kolege Stcpanoviča. Većina studcnata očekuje raspoa'cd ispita kao lutrijski zgoditak, dok neki od njih u prijavama pismeno izražavaju želju đa polažu kod odieđenog profesora. U dekanatu im ponekad izlaze u susret. vodeči, naravno, računa da ne opterete pojedine ispitivače. Prošle godine uvedena je jedna novina u pravljenju rasporeda: ređovni studenti na posebnlm listama upisuju datum kada bi želeli

da polažu ispit I te želje im se uglavnom ispunjavaju. Mnogi sfcuđenti sa kojima smo razgovarali uveravali su nas da jc situacija baš ovakva ali.su nas zamolili da im ne objavljujemo imcna, »jer se plaše da ih profesori ne uzniu na zub«. Ko zna da li bi Ljuba Nedeljković bio tako iskren đa nijc diplomirao pre nekoliko dana, pa, kako nam reče, više nema razloga da strepi. Neka se profesor Milica Stevanović ne uVredl zato što kažem da je kod nje, kako nii se čini, deset puta lakše položiti ispit iz Krivlćnog procesnog nrava nego kod nfenog kolege Dimltrljevića. Znam kolege kofl još uvek čekaju »zgoditak« da polažu kod nje. Bez sumnie, u tvrđenjima da nostoje znatne razlike u kriteriiumima različitih ispitivača i i istog predmeta svakako ima istine. Ali, mnoci studenti nreteruju pa tako po njima »postoje ispitivači kod kojih se samo treba pojaviti n.i ispitu da bi se zaradila prelazna ocena«. Ne bi trebalo đozvoHU da studenti b’rajn Ispitivače, kažc profesor Mlhajlo Jezdić. Naprotiv, studente treba naterati da studiraju predmet, a ako kandidat zna, potouno je svt> jedno kod kog profesora polaže. Übeđen sam da samo slabi studenti zahtevaju ispltlvače kc>ji navodno manje traže na Ispitu. Mislim da ne postoje »tešk!« i »lakl« nastavnlcl, gradivo je isto. pitanja su Ista. Nc bi, međutim, trebalo zaboravlti na opra\ dane primcdbc studenata koji ističu da im treba omogučiti da nolažu ispit kod onih profesora kod kojih vežbaiu. Jer, kažu, rukovodilac vcžbi ima bolji uvid u rad studenata i zato mu je na ispitu lakše da oceniuje njecovo znanje. Tako misli i političke ekonomije Ana Jurin. Samo u tom slučaju može se reći da su želje studenata da polažu kod odrcđenih ispitivača opravdane.

М. MCIFOROVIć

Popodne jednog Bobana PO CEO DAN SAM ZAUZET

Lupi rne neko pre neki dan po ramenu. Gde si ti, burazeru? O, Bobane, otkud ti? (Nisam ga video već dveslapedeset godina. lazio kod babe. Posle je leti išao na niorc i u inoslranstvo a kod babe je navraćao na pojedno nedeljno popodne кгајеш raspusta.) Gde si ti zaista, pitam ga. šta radiš, kako si? sc kobajagi. Gdc si ti pošao? Dole, do Zelenog Veilca, treba nešto da ndem do Zernuna. Ajde povcšću te ja tu mi jc folksvagen. Veceras idem sa društvom pa sam ga rnalo spasao od matorog. E baš mi jc milo što smo sc videli stari ratni druže (takb smo nckada zvali 'cdan drugog). Onda smo malo ćutali đok smo ušli u koia, pa dok је upalio motor i izišao na ulicu, lio jednu cigaretu, Mariboro, ponudilo je i mene. TTvala ne pušim. Otkud to? Sećaš so kad smo vukli iza šupe u tvom dvorištu, bilo je strašno. Sećam se, kako ne bih. Sta ti inačc, radiš. Kako je na fakultetu? Pusti molirn te. Nisam bio na faksu od januara, nikako da stignem. Prošlu godinu sam jzgubio, (vidi ovu Tojotu tek su stigle i već ih frajeri pokupovali, strašna kola) a i ovu ću izgubiti po svoj prilici. Ne mogu đa učim pa tn ti je. Dosadno je to do zla boga, a i stalno sam zauzet nekim dimgim poslovima. Majka nii stalno scdi nad glavom zbog toga, samo priča po ceo dan. АИ kad razmislim svejedno je. Gubiš u stvari onih nekoliko godina pred penziju, a to ti i ne treba, možeš do tada i da umreš. Sta na to kazc čika Mile? (to je njegov otac.) Sta ima da kaže, jedini sam mu sin, nema drugih. Matori dostai zarađuje, ne troši nešto naročito, šta će drugo nego da mi daje. Može da me izdržava, za to se ne brincm. Nego, ncprekidno muči шс таша. Uči sinc, uči. Znaš kakve su raajke. Znam. tako je to, šta-ćeš Nego kako si o-

vako uopšte, šta radiš? (Zaista nepristojno, već treći put ga pitam šta radi). Ništa, ndšta naročito. Mnogo spavam u poslednje vreme. Onda smo outali dok smo obilazili neke kamione i trolejbus. Vidim čika Mile ti daje i kola, rckoh tek da nešto kažem. - Ma i to su mi kd4a, krhtija najobičpija. Na"ovaram ga već godinu dana da kupi ncišto ozbiljnije, ima veze i može, a on nećc jača kola, kaže da nisu za njega, Kad ojnatori potpuno izgubi kriteriijum. Idcš li još u Diskoteku? (Cuo sam da ga viđaju tamo.) Nisam odavno bio. Ova тоја sadašnja ne voli igranke, nego poeziju. Svašta. Dva pnla sam već slušao onog Ralela. Inače jc strašna cura. Matori joj je neki direktor a majka ргоfesor na fakultetu. Moraću da te upoznam. Ima i jednu drugaricu, nešto kao ti. Stalno čita knjige, kađ god oderno kod nie. Matori јој je inače dip'omata, mnogo fina đevojka. Iz daljeg razgovora saznao sam između ostalog: Da više ne trenira košarku (odavno) jer ga to mnogo zamara, svaki dan treninzi. Ne uči više ni cngleski, dosadno je i sporo napreduje. Prestao je i đa povremono radi na sajmu (tek koliko da popravi džeparac), jer je naporno a i ne dobija se bog zna koliko. Ne, ne čila novine svaki dan pa ne zna baš najbolje šta se sve dogada. (Televiziju, pravo da ti kažem i ne gledam, uvek sam uveče van kuče). Nešto u posJednje vreme ne ide ni u bioskop (pozorišle znam da ga i ne interesuje). Inače po ceo dan je zauzet, pa i da hoće, nerna vremena da uči. Ovde zaustavi. Hvala Bobane i doviđenja. Ma idi molim te šta mi je to za starog druga. Nego javi se obavezno telefonom pa da negdc izađemo, znam раг odličnih mesta u okolini. II redu, nozvaću te. Pozdravi sve kod kuće. Dobro, ali sc sigumo javi, biće fino društvo. ćao! Dadc gas.

MILOMIR MARINOVIC

OTKUD VAM „NAKARADNE” INFORMACIJE

U ; »Studentu« od 9. aprila štampaji je člaĐ. U. sa nas-lovorn »Na veterinarskom najsvečanije«. Pravo je čudo otkuda potpisanom drugu tako nakaradne inforraacije?! Tačno je to da su studenti veterine najsvcčanije proslavili Dan studenata i da su ih lepo naši cminentni muzičari. ali ncke činjenice su sasvim netačne; 1. nije održana svečana sednica Fakultetskog saveta već je održana svečana sednica Fakultetskog odbora SS; 2 na toj sednici nije se govorilo o značaju Dana studenata, već o radu Saveza studenala; 2. prorektor se ле zove Zoran Gligorijević već Jovan Gligorijević; 4. prodekan Velerinarskog fakulteta zove sc Slavo Milosavljević, a nc Branko Vcselinović; 5. diplomu nije dobio ni jedan profesoT, nit: b’lo koji asislent, osim asistenta živojina Mlkrieviča koga je r-agradio Univerzitetski odbor SS,- џ u članku stoii da jc diplomu »dobiio scst profescra, šcst studcnala i tri asistenta«. Diplome је dcbilo zajsta 6 studenata-aklivista. Nokim profesorima i studentinria od stratie, SS uručcna je knjiga ;>Crvcni univerzitet _ лао priznanjc za naučni, drušlvcni i pedagosk r Uđ na fakultetu. Pošto drug potpisani očigledno nije pcšlovao poelatke, rnolim Vas da u interesu tačnog

informisanja javnosti, objavite ovu moju is RVDOS TERZIC, STUDENT VETERINE

ODGOVOR AUTORA SPORNOG ČLANČIĆA

Smatram da jc umesto odgovora na dernant R. Terczića najboljc da dam objašnjenje kako je došlo do toga da napišem dezinformacije. Prisustvovao sam završnoj svečanosli proslave dana studenata na Veterinarskom lakultetu i :z pozivnice koju sam lično dobio i utiska sa svečane sednice mogao sam zaključiti da se »govorilo o značaju Dana studenata; da je održana Sednica Fakultetskog veća (tako je pisalo na pozivnicama, a prisustvovao ie i veliki broi profesora, dekan i prodekan itd.) Ko je i koliko dobio i kakve diplomc tnagraiic) i ko јс dekan i prodekan ickao mi je lično predsednik I OSS-a koji je te nagfade predao. Rekao sam mu da su mi podaci potrebni »za štampu za žStudent«. Smatrao sam da je to dovolino za sigurnost da ono sto sc objavi bude taćno. Jcdino za što se smatram odgovornirn (ta ćnije, to jc štamparska greška), to jc stu je pogrešno štampano ime prn.-ekvora. Za sve ostalo odgovoran ,j„ onaj koj: me je obaves'.avao i dao podatke. Đ - uskokomc

в. uskokovic

RAČUNAR PLAĆEN STO HILJADA DOLARA

OSNIVANJE RAČUNSKOG CENTRA NA ELEKTROTEHNIĆKOM FAKULTETU

Stara zgrada kod Vukovog spomenika u koioj je smešten Elektrotehnički fakultet svojim kapacitetom ne zadovoljava ni minimum potreba ovog fakulteta. I pored odluke o ograničavanju broja upisanih studenata, gužve postoје naročito na predavanjima za brucoše. Da bi u amfiteatrima sa starim klupama zauzeli mesta sa kojih normalno mogu da prate predavanja, studenti dolaze na fakultet čitav sat ranije. Sale i amfiteatri nisu slobodni ni jednog trenutka. Pre podne u njima predavanja prate redovni sludenti, a popodne vanredni. U laboratorijama se radi punom parom, od 7,30 do 21,30, čak i subotom. Več nekoliko godina govori se da če se graditi nova zgrada Elektrotehničkog fakulleta u Novom Beogradu. Međutim ,vreme prolazi, interes među srednješkolcima za ovaj fakultet iz godine u godinu raste, a od nove zgrade još ni lemelja nema. O ovome smo razgovarali sa dekanom Elektrotehničkog fakulteta, dr Gojkoni Muždekom. čim su pre nekoliko godina obezbeđena određena materijalna sredstva, počelo je pravIjenje nrojekta /grade. Ali, sve se završilo na tome. Fakultetski savet Elektrotehničkog fakulteta odbio je projckat kao nefunkcionalan. Posle privredne reforme mnoge stvari su se izmenile. Zajednica obrazovanja oslala jc bez sredstava za finansiranje jednog lakvog objekta i, kako sada stvari stojc, u bliskoj budućnosti ne vidimo rešenje ovog problcma. Laboratorijc Elcktrotchničkog fakulteta, iako imaju dostn slaru opremu, za sada ipak zadovoljavaju polrebc nastavc. Princip rada instrumenata na kojima studenti vežbaju ne razlikuje se od principa rada savremenih instrumenata, razlike postojc jedino u snazi i oblicima instrumenata. T pored svega toga, nisam zadovoljan opremom koju poseduju našc laboratorijc,

kaže dr Muždek. činimo velike da osavremenimo laboratorije, ali smo ograničeni finansijsldrn mogućnostima. Treba imati u vidu da od ukupnih sredstava koja dobija naš fakultet, samo 17 odsto ide za matcrijalno poslovanje. Gro ovih sredstava za materijalno poslovanje ide na osvetljenje i održavanje instrumenata tako da praktično ostaje samo surna od 6 odsto za nabavljanje novih instrumenata. To jc stvarno vrlo malo. G zapadnim zemljama sredstva namenjena materijalnom poslovanju skoro se izjednačuju sa sredstvima za lične dohotke. STUDENTI CE VEŽBATI NA NOVOM RACUNARU Tokom ovog letnjeg semestra na Elektrotehničkom fakultetu osnovan je računski contar. Elektronska računska mašina IBM-1130. koja u kompletnom sastavu košta oko 100 hiIjada dolara, stipla je u Beograd iz Glazgova. Ona će biti instalirana u sali 98 u kojoj se već vrše potrebne adaptacije. Elektronski računski sistcm IBM-1130 predstavlja moderan računski sistem srednjeg kapaciteta, kaže inž. Jozo Dujmović. RaČunski centar koristiće nastavno osobljc u s.vojim istraživačkim radovima i studenti nuklearnog odscka i odseka za telekomunikaciju 5 eleklroniku koji, od nedavno, slučaju novi pređmet —. programiranje digetalnih sistema. U ovom predmetu detaljno se izučava simbolički problcmsko orijentisani jezik FORTAN IV koji koristi računska mašina IBM-1130. Pored Elektrotehničkog fakulleta u Beogradu, računar ovakvog tipa dobili su i fakulteti u Zagrcbu i Nišu.

Т. APOSTOLOV

NA BRANKOVOM STRAŽILOVU

U nrošlu ncdclju oko pet stotlna studcnata Bcogradskog univerziteta i učenika beogradskih srednjlh škola okupllo se oko Brnnkovog groba na Stražilovu. U okviru proslave Dana studenata Bcogradskog umvcraiteta, Poslovnica FSJ Bcogradskog univerziteta u zajednici sa Umverzitetskirn odborom SS, organizovala ,јс Jednodnevni izlet na Stražilovo, Poslednjih godina posta.lo je tradicija da studenti Be ogradskog univerziteta u vreme svog praznika (4 aprila), posete Brankov grob. Trinaest autobosa »Generallurista« prevezlo je skoro 600 ućesnika i jgvođača ршgrama »Stražilovo 68«. Posle posete Brankovom grobu, učcsnici »Indeks karavana«, izletnici Г meštani, oku-

pili su se isprcđ restorana »Cardak« u podnožju Straiilova. Urnetnički program otvorio jc Brankovim stihovirna recitator Rafomir Damjanović. Osdm toga, svojc stihove govorili su; Radomir Putnik, Radomi-r Andrić, Branislav Karadžić, Branislav Petrović i Miljcnko Žuborski. Posebno oduševljenje kod posetilaca kazvao je program KUD a »Branko Krsmanović«. Pedesetak devojaka i mladića, članova folklornc sekcije, obuceni u živopisne nošnje, izveli su na otvorenoj sceni nckoliko narodnih igara i kola. Na kraju, VIS »Smeli« svirao je muziku za igru. Posle prijatno. provedenog snici »Indeks karavana« i izvođači progtai)»u-.i pošli su za Beograđ

B. K

SA SKROMNIM SREDSTVIMA - TREĆI NA UNIVERZITETU

15 godina foto-kluba »Tehnolog«

Svoj skromni jubile.j, petnaestogodišnjicu postojanja, Foto-klub »Tehnolog« dočckao je u skromniim prostorijama, u podrumu velike zgrade Tehnološog fakulteta. Tehnolozima fotoamaterima ovo je treće mesto boravka i, do sada, najprijatnije. Od svog osnivanja ovaj klub je organizovao pet klupsklh i dve izložbe studenata tehnologijc Jugoslavije, a održavao je kao stalne obiike aktivnosti: izdavanje foto-novlna i održavanje besplatnih kurseva za foto-amatere. U klubu je do sada osposobljcno oko 300 foto-amatera, ali je tek svaki deseti nastavio da se usavršava. Zahvaljujući aktivnosti nekolicine najvrcdnijih članova FK »Tehnolog« stekao је ugled jednog od najboliih u SR Srbiji i trećeg po kvalitetu na Beogradskom univerzitetu. Dan studenata i potnaestogodiinjicu svog postojanja, ovaj klub obeležio је organizovanjem druge intertehnološke izložbc umetničke fcrtograflie па којој su studenti ovog fakultela osvojili tri prve nagrade. Kada bismo hnali nešto povoljnije uslove, to sc pogotovu odnosi na opremu, postizali bismo i zapaženije rezultate. Prihodl koje ostvarujemo zahvaljujući рге sve-

ga angažovanju nekolicine najvrednijih (oko 300.000 starih dinara godišnje) nedovoljni s« da pokriju troškove svlh oblika aktiv> nosti koje btsmo želeil i mogli da organizujemo rekli su nam u klubu studenti četvrte godinc Tehnološkog fakulteta M. Ivanov i D. Krstić. Na slici: sa druge izložbe umetničke iotografije studenata tehnologije Jugoslavije. TEKST I SMCMAK

SV. SUTIC

I ČETVRTA KRAĐA - LOPOVI NEOTKRIVENI

Na Pravnorn

Dogodila se i četvrta krađa na Pravnom lakultetu, ali još niko od onih koji su »olakšaii < kasu skriptamice, servisa za vanredno studcnte i kluba za UN nije uhvaćenl U noći između 2, i 3, aprila nekoliko nepoznatih hca provalilo je vrata kluba UN i odnelo 16 hiljada starih dinara. Verovatno se ovc njihove »posete« ne bi došlo da su znali da ih očekuje mršav plen. Lop>ovi su, verovatno, pretposlavljali da će ovde naći više no-

vca, pošto se sada u Klubu vrši uplata /.a studentsku ekskurziju u Italiju. Za sada se još uvek ne zna kako je došlo do ove provals ali sve indicije govore da su se provalnici pritajili uveče, prilikom zatvaranja fakulteta, u nekorn od WC-a. Kako smo сглпаli od domara zgrade, kradljivci najverovatnije dobro poznaju rad i kretanje osoblja Kluba.

М. N

KAKO STUDENTI POSTAJU KRIMINALCI

Pišite nam šta znate o studentskoj delikvenciji

Sudeći po napisima u štampi, pogotovu večernjoj, koja se nije studioznije bavila ovim pitanjima, kriminal je sve češća pojava. Naravno, u jugoslovenskom podzemlju ima i studenata. Da li su brojni kriminalci sa indeksom. kako se oni rcgrutuju i iz kojih đruštvenih sredina dolaze, koji su oblici delikventsko'Z ponašanju među studentima •majpopularniji« i kakve se preventivne mere mogu preduzeti sve su to nitanja koja iza/ ; vaiu znati/elju studentske javnosti. Tako smo sa više mesta uvcravani da dclikvencija mcđu »t’idcntima nije češća пеуо

u drugim društvenim populacijama, mi bismo želeli da u nekoliko marednih brojeva »Studenta« odgovorimo na neka od ovih pitanja. Imajući ц vidu svu obimnost takvog poela i ograničene mogućnosti da se dodc do pouzdanijih podataka o studentskoj delikvenciji. odlučili smo da u diskusiju uključimo i naše ćitaoce. Zbog toga bismo vas molili da nam pišete (ili dođete u Redakciju i prićate) o oblicima kriminala к')iima se bave studenli i o socijalnoj struk'uri studenala.

STIDENT

9.