Студент

MATIJA BEĆKOVIĆ

• Dosta ste drugima postavljali pitauja, krajnje je vreme da počnete da odgovarate. Pitanje je tačno. • šta mislite o revoiuoionairnosti beogradskih studenata i njihovom glasiiu »Studentu«? Beogradskl studenti često protestuju u određeno vreme. Obično im se kaže gde, kada i zbog čega da buđu ogorčeni. »Student« redovno čitam. • Da li mi imamo poljske studente, mislim studente sa Poljoprivrednog fakuiteta? To sam vam objasnio u prethodnom odgovoru. Pitajte ше nešto teže. • Sta doktor Janez Paćuka misli o pesniku Matiji Bećkoviou (molini Vas, bez familijamosti)? Paćuki su više verovali. Bio je doktor. • Slušate sigurno program RadioBeograda. Culi ste za ime Miodraga Protića? Nc slušam nikog, a kamoli radio! Pogotovu Beograd. M. P.-tića viđam. To je onaj čija žena ima dva prezimena, a nijedno nije njegovo. • Oskar Davićo se vraća u Udruženje književnika. Da 11 ćete vi istupiti iz Udruženja? Oskar, po Arhimedovom zakonu, može da istisne samo nekoga ko je njemu ravan. Dobro je ako se Oskar bilo čemu vrati. • Kog pisca ne pominjete? A kako se zvao otac Marka Miljanova? • Stanislav Vinaver je napisao da je Bogdan Popović deda Marka Ristića. Ko je sada Ristićev unuk (neće mu se valjda loza utrti)?

GOST REDAKCIJE:

Marko će verovatno raspisatl ko№ kurs. Ima dosta kandldata. • Pomeniite malo televiziju, neka joj se štuca? U ratu smo. O mom trošku. • Koliki Je onaj toranj na Avali? Ovollki. • Da ili je Miodrag Bulatovdć vaš irvartredni i opunomoćeni u inostranstvu? Ne moj. Naš. • Da li Vam je neko u porodici bio gajdaš? Ja sam malo svlrao, pa sam za zoricu zadenuo. • Je И Vam Olivera VuČo pevala na uvo? Da, ali na srednje. • Jeste M Vi übili buba-švabu, a prijavili Švabu? Pa gde mi je orden?! • Da li se »Klub umetnika ujutru« renovira, Ш je stalno zatvoren? Pukla mu je pogibija. Kao i Paćuki. Kao i radiju. Kao i televiziji. »Baciću ja i pesme i knjige, džak na rame pa hajd sa vrljikom, jer skitnici što luta bez brige, vetar peva lepše nego ikom.« • Ko Vam odgovara u »Izmišljenim intervjuima«? Zar Vi za sve odgovarate? Ko mene šla pita?! Na kraju, recite o čemu bi ste najradije ćutaU? O svemu. To se najviše plaća. Neinojte posle da vam nisam rekao. Razgovor vodio: D. BRAJKOVIĆ

Kafanski razgovori

MALE PRICICE IZ STUDENTSKOG ŽIVOTA

Ја poznajem dosta ženskog sveta. Nisam sraušen i slobodan sam dečko. Svašta dobacujem devojkama. Pitam ih: »Pada li kiša?<' f »Je li pušio Aristotel?«, »Ima li ovaca u raju?«, »Da li bukvalno shvatate bukvu?« i slično. I naravno, negde upali. A što i da ne ,jer pored dobacivanja znam da kupim i cveće devojci, da je vodim na ručak u »Stambol-kapiju«, da dam kraljevski bakšiš kelnerima i plus tome da lepo, otrcanirn i dozlaboga sentimentalnim frazama, pričam o Ijubavi, seksu, braku i životu a sve to dopada se skoro svim devojkama. No, ja sam isto tako pažljivo slušao šta mi pričaju moje prijaiteljice i slučajne sagovomice. Svaka je imala svoju priču: Cica iz Dalmacije znala je satima da pripoveda o »kretenu« koji ju je tridesetog septembra prošle godine doveo u svoju sobu u Studentskom gradu i prisilio je na mnoge neukusne rabote. Citav život joj se promenio zbog toga. Razočarala se u svet, u Ijude. Htela je da napravi blistavu pevačku karijeru, u krajnjem aKičaju da osnuje porodicu, ali... sve je najednorn palo u vodu. Od tada mrzi sve muškarce. Ona može da bude u društvu sa njima, ali nikog ne može voleti, nikog... Od tridesetog septembra počela je da pije. Kao smuk! Kao hidrocentrala! I stalno pominje tu nesreonu, simčanu i lepu jesen i dan koji joj je doneo veliku, nepreboljivu ličnu tragediju, Renata je često pričala o Karlu, studentu Pravnog fakulteta, koji je zbog nje počeo da piše »sonete u boji«, da je naziva »devojkom kosmosa«, ali da dosada nije pokušao ni

prstom da je dodime. Siroti poeta je otišla da učiteljuje u Bosni, a Renata brblja o njemu kao idealnom muškarcu i često vadi iz tašne neke masne, izgužvane papire, čita žvrljotine svojim prijateljicama, vrti glavom i govori: »Draga moja, treba to razumeti pesma nije jelovnik«. Saveta, pukovnikova ćerka govorila je o nekom svom Banu, nekom ~ vetropiru i mangupu, nesrećnom stvorenju bez majke, koga je spasla od pića i propadanja i koga je istinski voJela. Ona ga je izvodila na večere, u bioskop, na igranku, čak mu je kupovala cipele i majice. Međutifn, uvidela je da se Bane zabavljao sa njom više zbog njenog novca i više zbog njenog ćala, nego zbog Ijubavi. Nesrećna je. Ne veruje nikome. Ne veruje da je iko može voleti. Mira se odlično osećala kađa je uspevala da po nekoliko sati utekne od svog »oilagera« i bude u društvu samnom. Priča o svom Ijubavniku koji »pegla uši«, »kaplje kinte i kintetine«, odvodi je na izlete, a iz inostranstva joj donosi mnogobrojne nakite. Ima sve, popravila se (mora da kupuje brushalter broj 5), ništa ne radi, ali... opet je nešto muči, tuga joj neka oko srca. No, nikako ne шоže da prekine tu vezu, odugovlači iz dana u dan, sve se rešava, govori da če vratiti matorku i prsten, d bundu, i haljine, i da će otići u Studmtski grad, ilegalisati, živeti kao svi ostali jednom rečju, biće srećna! I još sam mnogo čuo zanimljivih priča. Zaboravio sam ih. Sve mi se čini da su sve na isti kalup: nema rrišta novo, zanimljivo...

MIRO VUKSANOVIĆ

BALADA O PANTALONAMA

Ne znam kako, tek uspeo sam jednoga dana konačno da dođem do njih, Bile su iste onakve, lepe i besprekomo skrojene, kakve sam pre toga sa zavišću posmatrao u izlogu, Imale su na sebi šest sjajnih dugmadi a sa strane ih je ukrašavao tanak izresali porub. Jednom rećju, bile su to one prave, »i'rajerske« farmerice, koje su, uz mokasine i plavu majicu stajale kao salivene. Od čitave garderobe koju sam imao u ormanu, a koja nije bila bogzna kakva (kaput, tri košulje, dvoje pantalona, dve majice, džemper i dva para cipela), najviše sam njih pazio i čuvao; gledao sam gde ću da sednem, čistio prašinu i blato, pazio da ih ne iskrzam... često sam tako u dokolici, kad bi cimeri otišli na fakultet, iznosio pantalone na stolicu, gledao ih, gladio rukorn, opipavao, prinosio obrazu. Nosio sam ih kada sam nedeljom odlazio na utakmice, u bioskop, kod teče na Karaburmu. Cimeri su mi ih tražili i ja sam teška srca pristajao

da dh dam: činilo mi se da će se pocepati, da će sjaj somota ugasnuti, da će se porub olinjati, nogavice na kolenima prosenjati. A oblačio ih je cimer Bora kad je išao na fudbalske treninge i na sastanak sa devojkom; ilegalac Rale kada je odlazio kući, u Topolu, i moj zemijak Mile kada je bio pozivan na žureve. I ko zna dokle bi smo vurili te »zajednićke« pantalone, da se jednog dana ilegalac Rale nije uapio i tako pijan okliznuo na domskom stepenštu. Udario je kolenom u ivicu betona i nogavica je pukla, rasparčala se, na sredini prctukla. Danas je nedelja, jedna od onih naših uobičajenih, studentskih nedeIja, koju za sve koristimo samo ne za ućenje. Cimer Bora mora u 4 i 30 na sastanak kod »Vuka«. Ilegalac Rale je otputovao kući. Nema više mojih skupocenih farmerki. A kako sam samo izgledao u njima ktda sam prolazio uveče Knez-Mihajlovom ulicom

Z. R VSPOPOVIC

ČAROBNI

GRAMOFON

Poznajem jednug siudenta koji je možda jedan od »najzabavljenijih« žitelja Studentskog grada. Žove se Vesko; to mu nije ime već nadimak, bolje reći umetničko ime. Vesko je veifovatno rekorder među studentima po broju žureva kojima prisustvuje. On nije naročito šarmantan, nije mnogo duhovit, nije ni bogzna kako obučen, ali Vesko poseduje gramoton, I svi znaju za njegov grarnofon. A što je najvažnije: Vesko, uvek i rado, svirna pozajmljuje gramofon za žureve ali pod lislovom da i njega pozovu. I pozivaju ga, pozivaju oberučke, razume se: moraš i ti doći, Vesko. Veselje za Veska gotovo svako veče. Zato je Veskovo žumo iskustvo (i-skustvo sa žureva) veliko i interesantno. Na primer: Strasni organizatori žureva ne pate mnogo od matičarske preciznosti: oni, prema potrebama, slobodno po meraju datum svoga rođenja, već pre ma tome kad se može organizovati zabavniji rođendan. U tom pogledu najbolje se »roditi« oko početka semestra. Jedan Veskov poznanik, Miladin P., proslavljao je u toku jednog semestra svoj rođenđan tri puta; svaki put kad bi našao novu devojku. I za njega Vesko ima opravdanje: »Kad se oslobodi jedne i pođe s drugom curom, čovek se oseća kao ponovo rođen«. Inače, valjda zbog prezasićenosti, Vesko nema visoko mišljenje o zabavi na studentskim žurevima. Slušaju se ploče i pije. Kad se društvo malo raskravi, pnčaju se vicevi, za Veska dosadni, jea* se svuda ponavIjaju s više ili manje umešnosti. Zatira se peva, pleše, vrišti, s više ili шапје oduševljenja. Druga je stvar kad se žur organizuje originalno: na primer, pre početka veselja domaćin skine luster i celi žur protekne u mraku; to je urnebes, ala bal pod maskama nit se vidi šta piješ, ni ko s kime sedi, ni ko s kim pleše... Jedan kolega, student književnosti, nazvao jc jedan ovakav žur, odi*žan u sobi 627, »Bokačo 627«. Ali, doživeo je Vesko uz svoj gramofon i nezgodnih, komičnih iznenađenja. Pozvala ga je pre nekoliko dana jedna koleginica u četvrti blok na svoj rođendan. Kad tamo, između dva-tri mladića i devojke sede i jedan stariji čovek i žena. Da te upoznam, obrati ma se domaćica. Moj tata i moja mama... Naravno da tu nije moglo biti zabave. čak se osečao i nelagodno. Kao studenta prava, stari ga је nešto upi tao o penzijama, Vesko se spleo i zbunjen jeđva je čekao da se izvuče.

VASILIJE RADIKIĆ

D. CVETANOVIC)

ОХЕ VEć REKLAMIRAJU OVOGODIš.N'JI SAJAM MOUE

(Snim.o

Kako se hrane studenti ?

Hrane Use studenti kod kuće, u Dragan Lazić, Pravnl: menzama Ш kafanama, šta jedu, da Usu gladni, sdti —to su bila pita- Doručkujem na fakultetu: belu nja koja smo im postaviU. kafu, hleba i sira (130). Ručam ц menzi »Vera Blagojević«. Obično uziOUvera Avramović, Filološki fakul- mam spanać. Večeravam u kasdni: tet: Ш parče pdte, Ш pasulj bez mesa, 1Ц

Ja i moje cimerke Asja i Goca same spremamo hranu, inače teško bismo izašle na kraj. Menze su užasno loše a kafane skupe. Od kuće nam vrlo često šalju pakete pa nas to »vadi«. Dragan Tanasković, PMF: Ne doručkujem izjutra. Znate, čim se probudim pušim mnogo, tako da sam se odvikao od jeia. Za ručak: suva hrana. Sendvič sa šunkom, dva vitasoka od kupina i pola litra kiselotj mleka. Za večeru uzimam nešto jeftinije (krompiriće u »Atini«). Triput mesečno jedem ćevapčiće u »Smederevu«. Dragan Starčević, Mašinski fakultet; Hranim se mehanički (objasnio je da to znači da se hrani po »mehanama«). Olga čotrić, Stomatološki: Spremam hranu za sebe i za brata: jeftinije je i ukusnije. Nema svakog dana mesa; no, ne mari, navikli smo.

pileca čorba. Sami možete da zaključite da li sam sit. Marko Marković, Veterinarski fakultet: Jedva čekam kad će leto, kad ću kući. Tek tada malo živnem. Nije mi jasno otkud mi 65 kilograma. Kako i šta jedem i to mi je mnogo. . Dragoslav Mišić, Ekonomski: Hranim se u Studentskom gi*adu i ne poznaje mi se; zbog toga se jedem i takođe mi se ne poznajc. Jovan Kovčin, Tehnološki: Do 15. poseoujem kafane i restoran »Bosnu« a od 15. do 25, idem u studentsku menzu, a dalje Ijuštirn slaninu, konzerve i beli luk. Vaso Mijaljević, Medicinski: Nikad, nikad nisam sit. Svakog trenutka bi mogao da jedem. I to bilo šta: i pasulj, i krompir, i kupus. Možda sam nenormalan, aM ja sam uvek gladan.

М. N.

PIŠEM PESME !

>'SalJem vam jednu pesmu, koju sam skoro napisao, s molbom da mi je obradite što se inteipunkcije tiće i stihova ,a da reči ostanu, uglavnom, iste. Jer, ako se menjaju reči. pesma gubi melodiju (iz pisma jednog sludenta). Devojko, zašto plačeš? Sinoć smo se Ijubili i veseli bili kao da se već dugo poznajemo i volimo. Juče smo se upoznali a ti đanas plačeš! Zar sam već uspeo da ti nanesera toliki bol! Oprosti mi; таоНпп te, jer ffisMh Plačeš, suze ti teku a meni se srce kida jer znam zbog čega se sve i kako može plakati. Placein i ja ponekad da mi lakše bude i mislim da mi je iakše posle plača ; ali moje jadno srce plače več dueo i to bolno, draga đevojko, i taman prestade, ti se rasplaka; zar uvek mora neko da plače? SRBOUUB siudent Građevinskog fakuhsta, Studentski grad 67-1/11 Ja. sam anunas u Tvojoj Ijubavi, ‘ražim spas, pojedi me u stomak stavi ali ostavi mi sladak glas, da me ne udavi, zaboravnosti pas. Kad mi otvoriš telo pojedi mi i srce, dok je još slatko : veselo za uzvrat utopiću se u Tebr i postaću upaljeno vrelo a nestaču kad Ti meni i sebi u jesen svoje kose prirediš zajeđničko opelo.

\!ICA STEVIC

10.

STUDENT